CIVIL.10

07 Sep 1996 - 03 Sep 1998

Messages - književnost

književnost.308 dalex, -> #299, dr.grba
>> Ima jedna modra rijeka >> široka je, duboka je... >> Sto godina duboka je. >> Tisuć ljeta široka je. >> O duljini i ne sanjam... Veoma interesantno, šta je to? I travelled far and wide trough many diferent times What did you see there? I saw the saints whit they toys What did you see there? I saw all knowlege destroy... (za sve sintaksne greške u engleskom žaliti se nastavno naučnom veću OŠ "Vladimir Nazor", jer je tamo svojevremeno neko bio jako pametan i odredio da se od jezika uče francuski i ruski. Za greške u srpskom, kasno je da se žalite bilo kome...;)) Pozdrav ljudi!
književnost.309 dr.grba, -> #305, smilja
>> A toliko voim da pisem, a ta prica o >> Dragutinu i Milutinu mi je omiljena..:) Pa, napiši je, pobogu!
književnost.310 dr.grba, -> #308, dalex
>>>> O duljini i ne sanjam... >> >> Veoma interesantno, šta je to? Pesma "Modra rijeka" Maka Dizdara. Inače, ovekovečena u pesmi sarajevske grupe "Indexi". Sad, kad nekome ne bi bilo mrsko da prepiše ovde celu pesmu...
književnost.311 veca,
Embrouz Birs ĐAVOLOV REČNIK DOKOLICA, im. Ogledna farma gde Đavo eksperimentiše sa sejanjem novih grehova i unapređuje gajenje novih poroka. DOSELJENIK, im. Neobaveštena osoba koja misli da je jedna zemlja bolja od druge. DROGA, im. Otključana vrata u zatvoru ličnosti. Ova vrata vode pravo u zatvorsko dvorište. DROMBULJE, im. Nemuzički instrument na kojem se svira tako tako što se čvrsto stegne među zubima, a rukom pokušava da se skloni. DRUGAČIJE, im. Ništa bolje. DRVO, Viskorastuće povrće koje je Bog izmislio kao spravu za kažnjavanje, ali zbog proceduralih grešaka većina drveća uglavnom ima malo plodova ili čak ni toliko. Kada prirodno rađa, drvo je pozitivan činilac civilizacije, i važan faktor javnog morala. Na strogom zapadu i osetljivom jugu njegovi plodovi (kako beli tako i crni), mada se ne jedu, slažu se sa opštim ukusom, pa, iako se ne izvoze, doprinose opštem blagostanju. Da prirodan odnos drveta i pravde nije izum sudije Linča dokazuje i ovaj pasus iz Morisetovog dela, koje je napisnao dva veka ranije: I dok bejah u toj zemlji, odvedoše me da vidim nekoje drvo kojeg zvahu Ghoghom o kojemu sam bio čuo da se vrlo pripoveda; ali kada rekoh da u njemu ne vidim ništa posebnoga, glavešina toga sela mi kazaše: "Drvo to sad nije plodonosno, ali kad mu bude doba za rađanje, videćete sa njegovijeh grana okačene sve one koji su se suprotstavili njegovome kraljevskome veličanstvu." Takođe mi rekoše da na njihovom jeziku reč "Ghogho" imade isto značenje što i na našemu "baraba". - Putovanje po Istoku. DUGOVEČNOST, im. Neuobičajeno produžavanje straha od smrti. DVAPUT, pril. Jedanput previše.
književnost.312 dalex, -> #310, dr.grba
>> Pesma "Modra rijeka" Maka Dizdara. Inače, ovekovečena u pesmi >> sarajevske grupe "Indexi". A-ha. Nisam mnogo slušao Indexe, jer sve kasete koje su došle do mene zvučale su kao oni žurnali od posle rata, koje Balašević tako dobro imitira... >> Sad, kad nekome ne bi bilo mrsko da prepiše ovde celu pesmu... ... što, naravno podržavam... Kad sam već pomenuo Balaševića, kao doprinos na polju lake literature jedan odlomak iz romana: Ne bih želeo puno da Frojdišem, ali, znaš, ti loši momenti nas prate kao kolona na auto-putu. Dok šibaš, ne mogu ti ništa, ali ih se nakupi, vuku se za tobom kao krokodilski rep, i samo čekaju da usporiš. I, kad to učiniš, gotov si. Pregaze te svi odjednom. Kao tebe sad. Ali, onda protutnje. Odu. I nemoj da juriš za njima, pokušavajući da ih obiđeš, kao što sam ja učinio. To ne može. Smanji gas, preuzmi kontrolu, vrati se u svoj ritam. Idemo dalje... Poz!
književnost.313 mcar,
PATRIOTA Gospodin patriota, sedi, cita novine, drvenarija u belo obojena, ukus tisine. On sa uzivanjem razmislja o smrti, novcu i mapama. Umetnost je krv, kako on to samo romaticno shvata. Povlaci jos dim, duboko. I misli mu novu sarenu ideju zaplicu, kao filigran, njihovi i nasi. I svet postaje zamisljeni poligon, ljudi su samo vojnici od plastike. Gospodin patriota, spokojan cita novine, na policama knjige, u vazduhu muzika. A letnji dan odmice, dok on sistematski trazi optimalnu strategiju borbe, za ceo narod, za sve nas. Ne trazi zahvalnost, prima gotov novac. Gospodin patriota, zadovoljan cita novine, supruga je na tenisu, a deca u Americi. U glavi zamislja plejade mracnih lica, nase nove neprijatelje. Organizuje preseljenja, mice ljude kao figure i oduzima polja. Polako postaje centar svega, dok popodne legano otice. Ponizeni i uvredjeni Ponizeni i uvredjeni, sklanjamo se kao psi i lajemo izdaleka. Kada gospodar dodje prilazimo, masemo repom zadovoljni. Ponizeni i osramoceni evociramo uspomene, ali secanje nas izdaje. zar smo i mi nakada bili ljudi? Ponizeni i gladni, glodjemo bacene kosti, uzdrhtali i sami. MC, 1995
književnost.315 mmarkovic,
Idu izbori, ponovo Matija Bećković. Ovog puta se nadam da je i .RA uz poruku. Ima li neko pištaljke ili šerpe? ---- ĆERAĆEMO SE JOŠ --------------- Ćeraćemo se još, Bože zdravlja, još kako ćerati! Vala ćerati, bogme ćerati, beli ćerati! Ćeraćemo se još, ja ti jemac, o dok trepćemo i dok se mognemo dizati, majati i gmizati, a što nemognemo i Bog će oprostiti. Ćeraćemo se još, jednako ćerati, to da smo načisto! Nema šta da krijemo, neka niko ne misli da nećemo! Poštenije je reći da oćemo, pa da se otvoreno ćeramo, kad se već ćeramo, i da jasno kažemo: "ćeraćemo se još!", nego da upredamo i obećavamo kako više nećemo, a svak zna da oćemo, pa da ispadne, ne kako smo se ćerali, nego smo još i slagali, i u lažu ćerali! Ćeraćemo se još, e oćemo, e oćemo pa oćemo, e oćemo - nego šta ćemo, e oćemo pa da ćemo, e oćemo pa da ćemo - ne znam šta ćemo, e oćemo - sve da nećemo! Ćeraćemo se još, evo da se zarečemo, pa ako ja slažem, ćeraj ti mene, ako ti slažeš, ćeraću ja tebe! Da se natćeravamo ko ćoravi, pa koji natćera, ima pravo ponovo da se ćera. Ćeraćemo se još, nema od pomirenja ništa! Moramo se ćerati, ne možemo se ne ćerati, i stati na ovome, samo bi još trebalo da se i ne ćeramo! Đe ste se ćerali - niđe! Šta ste išćerali - ništa! Ćeraćemo se još, da je moglo bez ćeranja, ne bismo se ćerali! To nam je suđeno, to nam je zaveštano, to je najmanje što možemo. Ako smo dovde doćerali, da bi tu stali, džabe smo se ćerali! Ćeraćemo se još, počeli su pametniji, zar mi da prestanemo? Sad kad je najvažnije, kad sve moramo išćerati na čistinu! Šta bi drugo radili, čemu bi se nadali? Ne živi se od staroga ćeranja! I šta bi s tim postigli? Šćerdali sve što smo se dosad ćerali, ostali bespošleni na pola ćeranja, ni tamo ni ovamo, i mi više ne bismo bili mi. Ćeraćemo se još, kome se ne ćera - neka se ne ćera, neće ga niko naćeravati da se ćera. Matija Bećković ceracemo.ra
književnost.316 msp., -> #261, hogistey
h> Treba mi podsećanje na neku priču koja ima nekakvu vezu za h> železnicom (radnja se dešava u vozu ili na stanici, ili je h> glavni junak mešinovođa ili...). Priča treba da je od domaćeg h> autora. h> h> Znači: naslov priče, ime autora. Mislim da nema dovoljno podataka, ali da pokušam: Miroljub Milanović, Voz. Priča je pre ne znam koliko godina dobila prvu nagradu na konkursu Politike. Potom je konkurs ukinut a priča je izvrsna. Još podataka: M.M je profesor književnosti u gimnaziji u Petrovcu na Mlavi.
književnost.317 hercog,
Veeeeeeeeeeeeeeeeeelika molbica od ortaka Uskoro mu je rođendan i pravi žurku,pa mu treba neki kratak natpis da zalepi na svoja ulazna vrata, a da bude duhovit. Nešto u fazonu: 'Ko ne donese poklon, ne može da uđe unutra'. Unapred fala, Dexy Sale p.s. stvar je enormno hitna!
književnost.318 dalex, -> #317, hercog
>> 'Ko ne donese poklon, ne može da uđe unutra'. Evo nekoliko, mestimično i duhovitih, predloga: (1) Ko ne donese poklon, ne može da uđe unutra Ko donese poklon, neka uđe, neka ga preda, a zatim neka izađe da još jednom pročita natpis... (2) sa spoljne strane vrata: 'Ući, predati poklon, a zatim pročitati natpis sa unutrašnje strane' sa unutrašnje strane vrata: 'Ne bi da vas zadržavam!'... ili tako nešto... (3) Ko nema poklon neka ostavi 20din. u sanduče i nek briše! (4) natpis na vratima jednog ortaka: We disclaim any brain damage! Poz!
književnost.319 kum.djole, -> #317, hercog
>> Uskoro mu je rođendan i pravi žurku,pa mu treba neki kratak natpis >> da zalepi na svoja ulazna vrata, a da bude duhovit. Nešto u fazonu: Ne znam šta bi mogao da stavi na ulazna, ali na vrata WC-a može da stavi jednu tablicu od kartona, koja se, jelte, okreće. S jedne strane može da piše "OPEN" a s druge "RAZVIJAM FILM!". Tako je bar kod mene, evo već par godina. Imam i svedoke. ;) ..ali da bi sve bilo efektno 'do bola' mora da ima papagaja koji "zvižduće u 8" i igra "moravac".. a to nema svako. ;)
književnost.320 mango, -> #313, mcar
> Ponizeni i uvredjeni Promeni naslov.
književnost.321 msp.,
Završio sam jednu kratku priču pa je kačim ovde nadajući se da će neko imati strpljenja da je pročita i, što mi je važno, napiše mišljenje. vilhelm
književnost.322 mcar, -> #320, mango
Nista mi ne pada na pamet, imas li neki predlog ? MC
književnost.323 nenad, -> #277, dbambi
> ne mogu da se setim nikog drugog. Dakle, traži se neki veliki lažov > :) Nije, pretpostavljam, dovoljno da bude samo lažov, pitanje je i u kakav kontekst želiš da staviš tog svog junaka. Baron (jel odatle reč "baronisati"? ;) Minhauzen nije isti tip lažova kao Gebels na primer.
književnost.324 dbambi, -> #323, nenad
=>> ne mogu da se setim nikog drugog. Dakle, traži se neki veliki lažov =>> :) => => Nije, pretpostavljam, dovoljno da bude samo lažov, pitanje je i u => kakav kontekst želiš da staviš tog svog junaka. Baron (jel odatle => reč "baronisati"? ;) Minhauzen nije isti tip lažova kao Gebels na => primer. Priča je već odmakla i smislio sam svog lažova, ali to bi bila neka razlika između Minhauzena i pojma " lažov " kako ga shvata većina ljudi. U baronovom laganju nema zlobe i zadnjih namera. To je naprosto izmišljanje i preterivanje s ciljem običnog hvalisanja, odnosno baš ono što radi većina dece. Gebels je naravno, ekstremna krajnost pojma o kome govorimo :( Bambi
književnost.325 mcar,
U datoteci uz poruku je minimalni esej. MC k6.zip
književnost.326 zmarko, -> #277, dbambi
Subject: lažov Neznam kakav karakter tražiš. Možda Til Ojlenšpigel pomogne.
književnost.327 kovac.alx,
Imam jednu molbu! Potrebna mi je knjiga izvesnog gospodina SCHREMERS-a, profesora prava na univerzitetu u holandskom gradu Lajdenu. Naslov knjige glasi "International Organizations" i objavljena je na engleskom jeziku. Hendikep je sto nemam kataloski broj knjige. Schremers je objavio ovu knjigu sredinom devedesetih, ali ako neko poseduje neku njegovu knjigu na slicnu temu volela bih da me obavesti. Mozda bih u tom slucaju mogla da iskoristim izvode iz te knjige. Unapred zahvalna Sasa
književnost.328 mmarkovic,
Ne, nisam pogršio konferenciju/temu, Đorđa balaševića sam oduvek pre smeštao u književnost, nego u muziku... Elem, seća li se neko Đoletove pesme čija prva strofa glasi ovako nekako: Moj drug iz detinjstva, živi mirno na selu, k'o u ruskom romanu, ima ženu i sina, i podrum pun vina, i sve mu je ravno. . . . Sa kog je to albuma i kako se zove pesma? Neko je pozajmio kasetu i nikada je nije vratio... ;( Nikada kasnije ga nisam čuo da peva ovu pesmu... Uopšte, ako neko ima Đoletove tekstove, neka šalje... Nećemo mu ništa. ;) Može i pointer ako ih negde ovde ima... A i MIDI-ja nesto nema... >)
književnost.329 vekac, -> #328, mmarkovic
> Uopšte, ako neko ima Đoletove tekstove, neka šalje... Nećemo mu > ništa. ;) Može i pointer ako ih negde ovde ima... Pointer1- Postoji pod conf. MUZIKA deo za i domacice i kolko sam videla ima dosta tekstova. Pointer2- Postoji/postojala je grupa DEMOLERI - sta li je sa njom Pointer3- Pitaj sta te konkretno do tekstova zanima I predlog da ovo prebacimo pod MUZIKA CU V. :)
književnost.330 dr.grba, -> #328, mmarkovic
>> Moj drug iz detinjstva, >> živi mirno na selu, >> k'o u ruskom romanu, "Ostaje mi što se volimo", album "Odlazi cirkus" >> Uopšte, ako neko ima Đoletove tekstove, neka šalje... Nećemo mu >> ništa. ;) Može i pointer ako ih negde ovde ima... Mrzi me da tražim gde sam slao. Evo ti komplet, pa ako ti smeta višak, ti ga obriši (: balasev.zip
književnost.331 mmarkovic, -> #329, vekac
> Pointer1- Postoji pod conf. MUZIKA deo za i domacice i kolko sam > videla ima dosta tekstova. Postoji problem na sezamu... kad kažem CO JO MUZIKA, on kaže da konferencija MUZIKA ne postoji! I ne postoji, to je sada verovatno MUZIKA.n, ali onaj ko ne zna koliko je n, mora da proba redom... Sezam bi ovo mogao da proba sam... > Pointer3- Pitaj sta te konkretno do tekstova zanima dr.grba je rešio problem :) > I predlog da ovo prebacimo pod MUZIKA Hvala, ali namerno sam pitao ovde, Balaševića više doživljavam kao pesnika, nego kao pevača... Ipak, hvala još jednom!
književnost.332 mmarkovic, -> #330, dr.grba
> "Ostaje mi što se volimo", album "Odlazi cirkus" Jeste! Hvala. > Mrzi me da tražim gde sam slao. Evo ti komplet, pa ako ti smeta višak, > ti ga obriši (: Hvala, nema viškova... :) Ovo je mnogo više nego što sam mislio da postoji!
književnost.333 mmarkovic, -> #330, dr.grba
> Mrzi me da tražim gde sam slao. Evo ti komplet, pa ako ti smeta višak, > ti ga obriši (: U kom su kodnom rasporedu ? Učitah u Word, postavih verdana font... neka slova se vide OK, neka ne...
književnost.334 hogistey,
Janko Vujisić (1942) Pjan idaše Pjan idaše jutros Janko Gradom A neka je Bog mu pomogao Niđe nije on prošao kradom Nit' ikoga do sad odmogao Pjan idaše jutros Janko Gradom Ugiba se zemlja pod nogama Krvave se magle usukale Zjapi prazno nebo kao rana Dvije čavke u dva oka stale Ugiba se zemlja pod nogama Nekud gleda pogled mu u suzi Čekajte ga kad noću vaskrsne Preklinjem te Višnji dušu uzmi Ovaj mjehur neba nek rasprsne Nekud gleda pogled mu u suzi Kad odjeknu jame bezdanice Nije dobro nikom na svijetu Zidaće se same gračanice Gledam svoje oko na glijetu Kad odjeknu jame bezdanice Na njega je panulo prokletstvo Svi o dobru on o jadu sniva Tu je gdje je a tu nije mjesto Sem što mrce po svu noć cjeliva Na njega je panulo prokletstvo Pjan idaše jutros Janko gradom A neka ga Bog mu pomogao Niđe nije on prošao kradom Nit' ikoga do sad odmogao Pjan idaše jutros Janko gradom
književnost.336 hogistey,
Miroslav Maksimović (1946) Drugi sonet o pijenju piva Odjednom iznesu stotinu krigli za bučnu gomilu znojnih košulja; bled se službenik iz sale odšulja, za njim odmagli i Švaba zadrigli. Na pozdrav pivu svi su ruke digli, svi stoje, s hrenovkama u stomaku; kraj ulaznih vrata, crn u budžaku, zbunjeno stao jedan tek pristigli. Niko ga ne vidi, jer pivski pozdrav ponosno širi stotinu nozdrva: "za kriglu spremni!", "zig hajl!", ili "viva!". I lampe klati ritam ovacija, radost snažne akcije svima prija. Salom se šulja sablast mrkog piva.
književnost.335 hogistey,
Milenko Pejović (1943) Oda I kroz hridi I kroz šume Ko razume I kroz stenje Niz kamenje Kad su igle bola Bole Spasavo si alkohole I kada se htelo Zreti I kada se moglo Hteti Da se uštve Osokole Spasavo si alkohole Onda pamtiš Onog dana Inje beše Svuda slana Kad su hteli Da me vole Spasavo si alkohole I kad ljubljah Odveć prazno I porazno i užasno Kada bejah Glavom dole Spasavo si alkohole Sad se sveli U granicu Meki konac I konopac Rusvaj dana I dodole SPAŠAVAJ SE ALKOHOLE
književnost.337 dr.grba, -> #333, mmarkovic
>> U kom su kodnom rasporedu ? CP 1250. >> Učitah u Word, postavih verdana font... Eh, ta Verdana (: Probaj Arial CE.
književnost.338 mmarkovic, -> #337, dr.grba
> >> Učitah u Word, postavih verdana font... > > Eh, ta Verdana (: Probaj Arial CE. Imam utisak da zavitlavaš? Ako je utisak dobar - ne služi ti na čast! Ako nije - imaš izvinjenje. Nisam, i neću da podešavam kodnu stranicu onako kako MS misli da treba. Tvrdoglavo se držim standarda koji važi, a to je JUS015! Bilo kako bilo - problem je rešio konvertor (windows\yu\con32b.zip) YU slova i tekstovi mi dovoljno retko trebaju da mogu da budem i tvrdoglav...
književnost.339 hogistey,
Milan Nenadić (1947) Ljubo Radović kod rakijskog kazana viđen noću bez mjeseca Do kasno u noć kraj kazana Uz mučenicu zvanu šljiva, Ljubo Radović srećan pjeva: "Ima li iđe ikog živa?" Uz kazan plavkast plamen liže. U njem se kuva i klokoće Sva jeza noći i sjaj sunca Koje je nekad upilo voće. Kao da nikog na bijelom svijetu Nije ostalo noćas živa, On svoju široku dušu grije Na ugašenim suncima šljiva. I samo načas kad prižmiri, Kroz maglu vidi strašnu sliku: Iz njega tanke šibljike kuljnu Nalik na one u šljiviku. Pa mu se čini ta noć rakijska Ogromna, crna, opšta raka, Po kojoj sjaj se života rasu U pepeo dogorjelih ugaraka. Do kasno u noć kraj kazana S jeseni kad se kiša stušti Ponavljaju se strašni snovi Dok šljivovicu Ljuban ljušti. I posle nikad ne razazna, Kad zatekne ga sunca zraka, Je li to san bio kraj kazana Il' samo svjetlost ugaraka. Dah svih sunaca u njemu traje I on ga nosi u beskraje.
književnost.340 dr.grba, -> #338, mmarkovic
>>> Eh, ta Verdana (: Probaj Arial CE. >> >> Imam utisak da zavitlavaš? >> >> Ako je utisak dobar - ne služi ti na čast! >> Ako nije - imaš izvinjenje. ama, ne, pobogu. Verdana je poznata po "neurasteničnom" ponašanju. Naime, postoji nekoliko programa Microsofta koji stalno i stalno instaliraju Verdanu, bez obzira na postojanje već instaliranog fonta sa tim imenom. I onda se desi da od fonta koji je imao YU slova dobiješ font koji - nema YU slova... ): >> Nisam, i neću da podešavam kodnu stranicu onako kako MS misli da treba. >> >> Tvrdoglavo se držim standarda koji važi, a to je JUS015! Ovo nije mesto za tu raspravu. Tek, reći ću ti da, iako je tvoja pobuda sasvim normalna i jasna, ipak nije prihvatljiva: ako hoćeš ispravan tretman YU slova u Windowsu, CP 1250 je jedini prelazni oblik ka Unicode tabeli koji se može prihvatiti. JUS015 je zakasnio u pojavljivanju na sceni i nema šta da traži u praksi. >> YU slova i tekstovi mi dovoljno retko trebaju da mogu da budem i >> tvrdoglav... Možda si u pravu, ali ja ovo ne smatram baš nekom generalno pametnom politikom.
književnost.341 mmarkovic, -> #340, dr.grba
> Ovo nije mesto za tu raspravu. Saglasan. Prebačeno u PCUTIL.4 van.conf
književnost.342 kum.djole,
I konačno kupih mantil, cipele i kapu koje sam nedeljama merkao u izlogu. Obukoh se i stadoh pred ogledalo. Mantil mi je stajao savršeno. Cipele su bile neudobne.. ali sjajne i lepe, a kapu nikako nisam uspevao da namestim. U tom trenutku ču se zvono na vratima. Onako obučen, s kapom na glavi, potrčah da ih otvorim. Predamnom se ukazala figura prelepe devojke u crnom čipkastom vešu. Duga plava kosa dosezala joj je skoro do lakata, njeno lice bilo je savršeno oblikovano, a pogled nevin i blag. Odjedanput, lice joj se ozari a ja ostadoh ukopan. "Ooo, ti si! Uđi slobodno, otkud ti,jao smrz'o si se.." - uhvati me za bok kao da me privlači sebi i ulete u stan zatvorivši vrata za sobom. Bio sam izbezumljen. "Sedi, raskomoti se... jao, pa od kad te nisam videla.. od marta.. ..ne, ne.. od aprila, kad smo bili na onom dosadnom predavanju.." Stajao sam kao kip i zurio u te beskrajno plave oči. "Sedi,raskomoti se.." - uporno je ponavljala - "Idem ja da skuvam kafu. Izvini ako sam malo nepristojno obučena, iznenadio si me ovom posetom." Sedoh na svoju fotelju koju sam kupio prošlog meseca, skidoh mantil i kapu. Vratila se brzo noseći dve šoljice i džezvu sa tek skuvanom kafom. "Evo kafica, uvek mi je pri ruci, ko zna ko bi mogao da dođe pa barem kafu da skuvam. A kako si mi ti? Što si se bre tako ugojio?" - postavljala mi je pitanja ne dajući mi prilike da odgovorim. Pričala je dugo, pritom se uvijala i ponašala tako komotno da mi je to postalo simpatično.. "Jao, pa ti nisi video slike sa letovanja!" - uzviknu i odjuri u pravcu moje spavaće sobe. Tada sam jasno uočio njeno predivno izvajano telo, miris koji je širila po čitavoj sobi.. "Ne mogu da ih nađem, soba mi je u takvom neredu" - reče mi tugaljivo - "A zašto si se ti skinuo? Zar ne vidiš koliko je hladno? Obuci se, idem i ja nešto da ogrnem." ..Potpuno nesvesno obukoh mantil koji mi je savršeno stajao i stavih kapu koju nikako nisam mogao da namestim. U tom trenutku, ugledah je u gornjem delu moje pidžame. Bila je još lepša i privlačnija. Ponovo osetih želju da je privučem sebi.. "Šta, već moraš da ideš?" - reče iznenađeno, cimnu me za ruku i povuče ka vratima - "E baš šteta, nismo se čestito ni izrazgovarali! Pa ništa, vidimo se, pozdravi kući.. Ćao!" ..Kao da lebdim nađoh se iza vrata svog stana, potpuno obuzet bojom njenog glasa i njenim punim, jarkocrvenim usnama. Poželeh je još jedanput,jače i strasnije... I evo, već deset dana sedim na klupi, u parku, u onom istom mantilu koji mi savršeno stoji, sjajnim cipelama, sa kapom koju još uvek nisam mogao da namestim, i gledam je kako na terasi moga stana, u gornjem delu moje pidžame, prostire svoj crni čipkasti veš.. i pitam se.. "Bože, ko je ta devojka?"
književnost.343 kum.djole,
Čovek mora da upozna mnogo žena kako bi našao pravu, i ako ima sreće on će da je nađe. Muškarac koji se zadovolji prvom ili drugom ženom u svom životu, neznalica je; on pojma nema šta je žena. Čovek mora da prođe kroz tu školu, a to ne znači samo spavanje sa ženom, da ih jebeš jednom ili dvaput; to znači _življenje_ sa ženom, mesecima i godinama. Ne krivim ljude koji se boje da to učine - jer to znači izložiti dušu na pijacu. Naravno, neki se ljudi jednostavno uvale s jednom ženom, odustanu, kažu: to je to, to je najviše što mogu. Mnogo je takvih i, u suštini, većina se ljudi pomiri sa sudbinom: uviđaju da ne ide kako valja, ali nije važno, pretvarajmo se, nema svrhe da se ponovo prolazi kroz sve to, šta je na televiziji večeras ? Ništa. Svejedno, gledajmo je. Jer, to je ipak bolje od gledanja jedno u drugo, bolje od razmišljanja o _tome_. Televizija drži više loših parova zajedno nego što to čine deca ili crkva. Charles Bukowski ("Šekspir nikada ovo nije radio") 1979
književnost.344 dr.grba, -> #342, kum.djole
>> I konačno kupih mantil, cipele i kapu koje sam nedeljama merkao u izlogu. Nema naslova, nema imena autora. Kume, šta je ovo?
književnost.345 kum.djole, -> #344, dr.grba
>> Nema naslova, nema imena autora. Kume, šta je ovo? To sam se ja malo zaneo. Elem, objektivno, autor sam ja, a kratka (huh?) priča datira iz vremena "Konkursa za kratku priču radio Pingvina".. negde tamo, '93 ako se ne varam.. u, al sam tad bio mali (?).. i, opet objektivno, nikada nisam razmišljao o naslovu, mada je na konkurs otišla tek onako, kao "Mantil, cipele i kapa koju nisam mogao da namestim". U suštini, i nije bila moj favorit. Ostale dve su se baš fino razmilele po etru, što sam uostalom i hteo.. ..neki su se prepoznali ;)
književnost.346 supers, -> #344, dr.grba
>> >> I konačno kupih mantil, cipele i kapu koje sam nedeljama merkao u >> izlogu. >> Nema naslova, nema imena autora. Kume, šta je ovo? Mislim da se u takvim slučajevima autorstvo podrazumeva :)
književnost.347 dr.grba, -> #345, kum.djole
>> Elem, objektivno, autor sam ja, a kratka (huh?) priča datira iz vremena >> "Konkursa za kratku priču radio Pingvina".. negde tamo, '93 ako se ne A, zooo! ((: Ma, dopada mi se, baš je uvrnuta priča.
književnost.348 mcar,
Da li sada postoje nekakvi konkursi za kratke price ili pesme. Meni se cini da ne. MC
književnost.349 veca,
NESPORAZUM Dogovore se Miša i Bilja da se čuju u petak u 6 sati. Miša će zvati Bilju da se dogovore kada i gde će se naći. Petak. Tačno šest. Zvrrrr!!! "Halo, Biljo, ej Miša je. Kako se osećaš posle onog. Ja još uvek ne mogu da dođem sebi. Bila si vrlo maštovita. Ne mogu da verujem da mi se ovo dešava. Ej, slušaj, večeras u devet na istom mestu. Garaža iza Stevine kuće. Nemoj da kasniš." "Dobro, Mišo. Ovde Biljina mama. Preneću joj poruku." Ivana Lepojević iz zbirke kratkih priča ČAMAC NA MONT EVERESTU (izbor najboljih priča sa X konkursa za kratku priču na jednoj strani)
književnost.350 veca,
Nedavno je, u izdanju Gutembergove galaksije, objavljena zbirka aforizama MASKE LIKUJU, Raše Papeša. Čitav svet je protiv nas i može da računa na našu punu podršku. Posmatrači greše kada o nama sude na prvi pogled. Mi smo za jedno duže posmatranje. On je pravi tatin sin. Isti ispljuvani otac. Moj deda se učlanio u mlade socijaliste. Što je mlađi, to je luđi. Vlada ne može da čini čuda, tim pre što joj ni najprostije stvari ne idu od ruke. Policija je razvalila kontejner i tako sprečila još jedno nenajavljeno okupljanje građana. Vođa je veliki demokrata. Neverovatno je šta on sve sebi dozvoljava. Sposobna policija od banalne intervencije napravi hirurški slučaj. Davljenik je imao samo jednu manu. Mnogo je pio. Oni koji me uporno citiraju navode me na pogrešan zaključak.
književnost.351 rdejan, -> #350, veca
>> Oni koji me uporno citiraju >> navode me na pogrešan zaključak. Taj legendarni aforizam, doduše u formi koju do sada nisam video, uvek me oduševi... 10x, Veco. :) Pozdrav, Dejan
književnost.352 veca,
VRHUNSKI PENDREK Mislim da su i ti prvi pendreci bili sasvim solidni. Uvezao sam ih specijalno iz Rusije. Odmah smo ih probali u nekom štrajku i odlično su se pokazali. Tvrdi, otporni, sa kaišem, lepo ležu u ruci. Milicija je bila prilično zadovoljna, završavao im je posao. Ali vi- deo sam, dobro sam video. On nije bio zadovoljan. Šta sam mogao, nađem jeftino te kineske, kvalitetna roba. Mekši, ali duži, može lepo da se zamahne, a kad udari otkida. Mili- cija se oduševila. Napravili smo i pokaznu vežbu, bio neki protest, pendrek prva liga. Ali vidi se, On potpuno ravnodušan. Odem ja čak do Južnoafričke Republike, uvezem pun brod, vr- hunska roba. Gumeni, vrlo dugački, savitljivi kao bič, mogu da biju po četiti-pet odjednom. Dali mi i garanciju. Rasturili smo sa njime čak i demonstracije rudara, milicija je imala samo reči hvale. Ali šta vredi kad On ćuti. Ćuti, ali vidim, nije dobro, očekuje bolje. Tražih, tražih i nađoh. Ne bolji, nego najbolji. Specijalni francuski, električni. Tu nema mnogo mlaćenja, samo ga pipneš, baca pet metara. To se nekada koristilo u lovu na ajkule, poslednja reč tehnike. Kad smo ga probali na nekom mitingu, bilo je strahota gle- dati. Ali On, On ćuti. Samo gleda i ćuti. Ja onda skupim sve stručnjake i naše i strane i dam im grd- ne pare. Godinu dana su radili i danju i noću bez odmora i najzad napravili Vrhunski pendrek. Izbacuje 20 metaka u minuti, ima snaj- per, tromblon i bacač plamena, plus radar i rakete zemlja-zemlja. Još ga nismo probali, ali osećam da će mu se najzad svideti. To je pendrek po njegovom ukusu. Slobodan Simić
književnost.353 willow,
Pozdrav svima. Evo i ja malo da se priključim ovoj konferenciji. Vidim, dosta se lepo piše ovde. Evo par ličnih odlomaka iz lične zbike pesama i suviše kratkih priči, pod radnim nazivom "Bljuvotine u očima Boga". Saveti, kritike, sugestije, poželjni su. ...pesmice... 'de sam to ja ? Može li se, ikako, naći opravdanje, za svo to svakodnevno sranje. Ako može, pomozi nam dragi Bože. Ako ne, ima li smisla uopšte i to raditi, govanca ručno iz šolje vaditi. Filings Što sam se zaljubio, glavu sam izgubio. Kako sada snage smoći, kad li će me taj bol proći. Nisam smeo svoja osećanja, da vadim iz pakovanja. Bolje je zauvek u kući se zavući. Bez uznemiravanja krkati, drkati, pa hrkati. Smisao Uživati...saživeti...oživeti. Pridržavati...poživeti...doživeti. I, najvažnije od svega. Ne nadživeti. Zauvek dešnjak Doktore, pliz, rekoh. Svestan ozbiljnosti situacije svoje. Nemojte samo desnu da mi čupate. Kako ću posle ?. Mislim, da pišem. Ajmo odavde ( Lepa Vilo ) Sletela mi, jednom bila, sa oblaka mala vila. Tu, na dlan, jel to san ?. Nije. Tri želje, nabroja prstićem, ispuniće mi, kaže, čarobnim štapićem. Molim te, lepa Damo, imam želju jednu samo. Tamo, odakle si i ti došla, kad budeš nazad pošla. Povedi, ljubim te, sa sobom i mene, ko će više ovde da vene. Duševni izrazi Ej, umetnik. Gde si poš'o sa to platno pod mišku ?. Pa, rek'o, da se malo duševno izrazim. M'rš, bre, nazad !. Ti će' da mi plašiš gosti. Poslednja mudrost "Tačko na zidu, muvo u letu. Ambise ništavila, crno-beli ruski filme. Hvala vam. Dadoste smisao životu mom." Beše zapisano na parčetu hartije, pored leša. Dobijenog pištoljem pa kroz usta razbucane glave. Mala stopala ( Sanjina pesma ) Beše članak u novinama, plus slika. Najlepše male Dame ovog sveta. Čitam, pa zaključujem. Uspešno ideš napred, predvođena njima. Malim stopalima. Podijumi, daske i sve što život nekom znači. Blago vama, pod njima. Malim stopalima. ...misli... Mislim se, šta bi tek bilo kad bi neki čova im'o dve glave. Pa taj bi non-stop udar'o glavom o zid. Prdnite slobodno malo u etar, sve će to, ionako odneti, neki malo jači vetar. Svinje su svinjama obične svinje. Sem kad se svinje ne usvinje k'o svinje. Jer onda, pun svinjac usvinjenih svinja, krene da umišlja da su koje kakve druge životinje. A ne samo brdo svinja, usvinjenih k'o obične svinje. jedini izlaz odavde je sa prozora na petom... ...ovde, jedino se od prozora na petom do pločnika stiže na vreme... ...a ako je već jedini izlaz odavde kroz prozor na petom, kako to da je lift non-stop zapišan ?. ...priče... Otom, Potom ( DužinAtomoveStvariMetar ) Napio se AtoMrav, pa bulazni u etar, uveliko prekoračivši termin namenjen za crtaće. -"Postoji i manja stvar od atoma. Atomova". -"Šta se dobije kad se spoje Atom i Atomica. Jel' ispadne novo Atomče, il' dobijemo molekul ?". -"Kako to da kad atom bacite sa petog sprata, on nikad ne padne na pločnik, nego direktno na glavu nekom drugom atomu ?". -"I šta to znači, kad mi neke od njih kažu da sam 'Atomski Jebač'?". -"Čuo sam da poneki atom ume dobro da se naljuti kad neki peder krene da ga cepa". -"A tom, što je od mene napravio atom, imam da poručim ..." -"DOSTA. AJMO, REKLAME !". -"E ne može to tako !", viknuše mnogi atomi. Nasta prava konfuzija. Na tome se i završilo, jer se neki atom izdajica blagovremeno setio da okrivi Japan za sve. Levo, desno Šetaju dva filozofa. -"Postoji li večna tajna ?", upita filozof levo. -"Postoji večna tajna. Život.", odgovori filozof desno. -"Pa, dobro. A kako znaš da postoji, kad je to tajna, plus toga večna ?", opet će filozof levo. -"E, nemoj mnogo da filozofiraš", pokopa ga filozof desno. -"A ko je od nas dvoje levo, a ko desno. Mislim, ti jesi desno a ja levo u odnosu na ovu priču, dok možda u odnosu na neku drugu si ti levo, a ja desno", nastavi filozof levo. -"Sad mi te je više pun kurac !", dreknu filozof desno. Ubrzo su oba filozofa ležala u prašini, tako da će ostati večna tajna to, ko je od njih dvoje ustvari bio levo, a ko desno. Kako je umetnut Terminator II Živeo jednom jedan veliki umetnik, po imenu Žan Klog Van Dog. Stvarao je i stvarao sve sama umetnička dela, jer je bio jako talentovan za to. Inspiracija je njega, nekim čudom, svuda nalazila. Kad spava. Kad sedi na WC šolji i čita novine. Ili ih, pak, ne čita, nego tako, samo sedi. Ukratko, bio je pravi umetnik-besmrtnik-živi spomenik, ponos i dika mnogih enciklopedija i udžbenika. I tako, odluči on da pri kraju svog besmrtnog života, stvori i nešto korisno. Svog Naslednika. - Stvori on, pod bro' jedan, muža i ženu. - Zatim, veliku, toplu i meku bračnu postelju. - Onda mu pade na pamet da bi bilo dobro kad bi stvorio i romantičnu večeru u dvoje, uz sveće i starogradsku muziku. I bi tako. - Tada, k'o i svaki umetnik koji ide korak ispred svog vremena, stvori on polufinale kupa evropskih šampiona u fudbalu. Pošto je bio tek deseti minut prvog poluvremena, a njemu se strašno žurilo da dovrši svoj posao ... - Stvori on potencijalnog komšiju, a pošto je negde čitao da je sve potencijalno mnogo bolje ako prvo ubacite im, učini i on tako. Posle nekog vremena, uvidevši da se tu ništa naročito ne dešava, pređe on na životinjsko carstvo. Na kraju, upalilo je sa rodom-decopismonošom, s tim što umesto da joj stavi krila, on joj stavio par puta. -"Aj l bi baek !", reče Žan Klog zadovoljno, pa pripali pljugu. Hello from Willow Valley
književnost.354 kolja.t, -> #353, willow
> Duševni izrazi > > Ej, umetnik. > Gde si poš'o sa to platno pod mišku ?. > Pa, rek'o, da se malo duševno izrazim. > M'rš, bre, nazad !. > Ti će' da mi plašiš gosti. Ova ti je ko za mene! :))))))) Samo ja trenutno nosim monitor :) I "plašim gosti" :))))))) Sviđa! :) I ostalo, naravno. Pozdrav!
književnost.356 willow,
...još bljuvotina.... Svoj na svom roštilju Krenuli, tako, Ćevap i Krmenadla na roštilj, pa pričaju, usput. - "U, što ćemo da krkamo, a ?", reče Ćevap. - "Mmmm, jedva čekam", odgovori Krmenadla. Kad su stigli tamo, ispalo je da su se nešto malo zajebali u proceni. - "Jo', majku mu jebem, nisam baš ovako zamišlj'o roštilj", skviknu Ćevap. - "Ni ja", cvrčnu Krmenadla. Neko da, neko ne, neko bi, al' ne može Sede gos'n Bik i gos'n Vo u kafani, pa pričaju, tako, uz čašicu. -"E, gos'n Biče, blagiš se vama. Vi prcate svaki dan.", reče gos'n Vo. -"Šta da vam kažem, gos'n Vole. Tako je gos'n Vlasnik Farme odlučio", odgovori mu gos'n Bik. -"Dobro, al' nisu baš morali da mi seku jajca zbog toga. Mogli su lepo da mi kažu", tužno zakljuži gos'n Vo i napi se to veče k'o onomad gos'n Evnuh u nekom sličnom tak'om dijalogu. Zrnca peska Leže tako jednom dva zrnca peska na plaži. -"Ufff, baš upeklo ovo sunce, jel' da ?", reče jedno zrnce. -"Aha", složi se drugo zrnce. -"Šta misliš da skoknem po pivo, da se malo rashladimo ?", upita jedno zrnce. -"Može", odgovori drugo. Posle par minuta .... -"E, nisam mog'o da ponesem oba, tako da sam tvoje morao da popijem pred prodavnicom", reče zrnce koje je bilo zaduženo da donese pivo. -"Ma, dobro, nema veze", odgovori zrnce koje je zrnce zaduženo da donese pivo prešlo. -"Mamu ti jebem, znaš ka' ću sle'eći put ti dam da se namažeš", misli se u sebi, to isto, pređeno zrnce. Ostavi nešto i za posle Sedi Knedla sa Šljivom u kašiki, pa na putu do Zinutih Usta, pričaju o planovima za budućnost. -"Malo sam umorna od posla, tako da ću, čim me taj što je zin'o smaže, da otputujem negde par dana na odmor", reče Knedla. -"Da znaš, ja sam veoma uzbuđena. Uskoro ću, naime, imati priliku da spoznam i tajnu zagrobnog života", viknu Šljiva iznutra. ... Buć !. Prepucačina preko mrtka Molim vas, pojasnite mi malo, jel' to istina da je onomad drug trtko, preko druga mrtka, drugu frtku poručio kako je ovaj, u stvari, samo obična karika u lancu, točkić u mašini i da ima malu kitu, na šta je drug frtko, preko druga mrtka uzvratio drugu trtku na taj način, što je pljunuvši u čelo i lupivši mu cajper, rek'o drugu mrtku da on to isto uradi drugu trtku, u ime njega, druga frtka, i da je to najviše i rasrdilo druga trtka, kojije onda naguzio druga mrtka, pa mu rek'o da i on isto tako nazguzi druga frtka, baš k'o što i on sada guzi njega, druga mrtka, a sve se završilo jasnom porukom druga frtka, na adresu druga trtka, preko leđa druga mrtka, da, k'o što je on sad druga mrtka malo skratio za glavu, tako da i on, bezglavi drug mrtko, obezglavi malo i druga trtka. -"Tako mu poruči", reče. Svašta se priča po čaršiji, pa bih molio razrešenje. Posebno za pljuvačinu, posebno za guzačinu, 'baška za obezglavačinu. Pit'o bi ja i druga mrtka, al' otkako je malo ostao bez glave, nekako se sav povukao u sebe. Dobrovoljni Udavljenik Labudiću lepi, hajde. Slobodno, preko mene. Spusti mokra, bela krila. Ali oba. I čipkanu haljinicu. I te oči. Spasioče, ti u seksi šorcu. Odbi. Idi zviždi negde drugde. Baš me i to zabole, što ne znam da plivam. I već pomalo davim. U tom jezeru. Dubokom, ali njenom. Radoznalost Malo je vukao na svoju stranu, malo smo ga zato obesili na granu. Čisto da vi'imo, dal' će i dalje da vuče. Nismo to očekivali, al' njega počelo nešto da vuče, da nauči malo da muče. Posle su se skupili, iz radozalosti. I ti što oko njega čuče. Pojma nemamo, valjda bi i oni uče. Da čuču, vuču, il' možda da muču ?. Ljubavi moja Osećam toplinu, držim te. Mekoću, i milujem. Prstima, tražim mesto od koga bih počeo. Skidam ti sloj po sloj, kradem uzdah po uzdah. Vrhunac naše jutarnje gozbe, stiže iznenada. Uz mnoge zvuke, drhtaje, pa spokoj. Paleći cigaretu, procedih. Zašto li sve što je lepo ima kraj ?. Međutim, odgovor nisam dobio. Na stolu ispred mene, lenjo su ležali tvoji ostaci. I masni papir, u kom si bio. Moj Bureku. Tebi Ne bi' da čuvam poslednji metak za sebe. Radije bi' ga podario nekom. Na primer, tebi Sindi. Ljudi zato i postoje da bi se kontrolisali A, vala sam se napatio. Samo da se nisam toliko zaneo, dok sam ga mlatio. Možda bih na vreme s'vatio, da sam ga pogrešnom rukom u'vatio. Kad vas lepo molim Ljudi, budite ljudi. Što se non-stop glođete, kad možete i bolje da prođete ?. Ako bi ste se makar jednom složili, mnogo bi toga dobili. Tada, naravno pogađate, mogli bi non-stop i da se svađate. Samo minut Jastuče meki, ti pod njom. Ejjj ...!. Evo, nudim milionče, da te samo minut zamenim. Možda ukradem po koji uzdah, malo toplog. I tu tajnu, skrivenu pod svilom. A možda i ne. Hello from Willow Valley
književnost.357 willow, -> #356, willow
'EBEM TI ASCII APLOAD SVE SKUPA SA LAJN VROPINGOM !!!
književnost.358 willow,
Evo šta gos'n Charles misli o svemu tome ... writing often it is the only thing between you and impossibility. no drink, no woman's love, no wealth can match it. nothing can save you except writing. it keeps the walls from failing. the hordes from closing in. it blasts the darkness. writing is the ultimate psychiatrist, the kindliest god of all the gods. writing stalks death. it knows no quit. and writing laughs at itself, at pain. it is the last expectation, the last explanation. that's what it is. How to be a Good Writer "Writing is a more faithful mistress than any woman you'll ever find." Charles Bukowski you've got to fuck a great many women beautiful women and write a few decent love poems. and don't worry about age and/or freshly-arrived talents. just drink more beer more and more beer and attend the racetrack at least once a week and win if possible learning to win is hard - any slob can be a good loser. and don't forget your Brahms and your Bach and your beer. don't overexercise. sleep until moon. avoid paying credit cards or paying for anything on time. remember that there isn't a piece of ass in this world over $50 (in 1977). and if you have the ability to love love yourself first but always be aware of the possibility of total defeat whether the reason for that defeat seems right or wrong - an early taste of death is not necessarily a bad thing. stay out of churches and bars and museums, and like the spider be patient - time is everybody's cross, plus exile defeat treachery all that dross. stay with the beer. beer is continuous blood. a continuous lover. get a large typewriter and as the footsteps go up and down outside your window hit that thing hit it hard make it a heavyweight fight make it the bull when he first charges in and remember the old dogs who fought so well: Hemingway, Celine, Dostoevsky, Hamsun. If you thing they didn't go crazy in tiny rooms just like you're doing now without women without food without hope then you're not ready. drink more beer. there's time. and if there's not that's all right too.
književnost.359 willow,
...konačna gomila. Škola života ( Ua, grobari ! ) Što je njegov veći od mog ?. Nikako da dođem do odgovora tog. Kako sa njim sve to duže traje ?. Dok se, posle mene, svaka od njih kaje. Jer sam zato školu učio ?. Da bi se takvim dilemema mučio. Što sam ja sve te knjige čitao ?. Da bi na kraju ovu glupu pesmu pitao. Pa, dobro, reci mi ti, pesmo glupa. Kako se iz ovog sranja čupa ?. Ova pesma mu reče tada. Poslušaj me, sinko, sada. Sve što si u školi naučio, a pritom se malo i mučio. Čuvaj, neguj, po tome ne gazi. Nemoj da plačeš, ova pesma mi suzu spazi. Uskoro će i to vreme stići, što će ti ugled i ostalo dići. Doći će brzo i taj dan, u kom F.K. Heroj naguziće Pa-rti-zan. E. Ole ole ole. Ole ole ole. Ole ole ole ... !. Bezbožnik Obavljam ja to i na čudne načine. Uz simboličan, naravno dobrovoljni prilog. Amin. Mama, kaki mi se Mama, a što taj čika tamo visi ?. Čiko, čiko, dobar bio nisi. Mama, a što ta teta tamo plaki ?. Ćuti, ćuti, sigurno se i toj teti kaki. Mama, a što ta kuca tamo cvili ?. Mora da su ta i druga kuca malo više pili. Mama, a šta ja, koji kujac, tlažim u ovoj bljak pesmi ? Mueeeeee.... !. Ne plači mi, dete moje, jedan dan života to je. Vidi žena, dete tone, evo, sa'će mama da ti bo'ne. A sada gosti ... Filozofija, Religija, Umetnost, Politika. Večne i proverene teme. Neiscrpne. Čekaj bre malo !. Konobar, gospodine, čiko !. Molim vas, pa tek je dvanaest sati. Zar već fajront ?. Zippo Aj' Rambo, junačino, svrati časkom žvamo. I, da. Obavezno ponesi i svoj Zippo sa sobom. Kontra, Milko Milko, majstore neprevaziđeni. Daj hitro jednu kontru s' leva. Pun mi je više kurac svih tih opsajda. Kružići, romboidi i trapezi Sumnjivim tipovoma su ga okružili, samo da ga ljudi ne bi zaokružili. Kažu, s' lošima se družio, zar bi ga ti stvarno zaokružio ?. On laže, krade i vara, samo se dobro pretvara. Kako ti to nije jasno, osvesti se, dok još nije kasno. Evo, ovog, njega zaokruži. On će bolji život tvojoj deci da pruži !. E, neću njega, neću tebe, neću ovog. Neću ni tog. Jednog sam, ipak, zaokružio. Mojim poverenjem zadužio. Bio sam u pravu, dobro mi se odužio. Sa njim na čelu, na miru sam svoje, zauvek odslužio. Beli prstić Gde si, gde, ti beli prstiću ?. Kome sada glumiš Rumenka, Rum Koktel, il', nedaj Bože, Sneška ?. Nemoj, ljubim te, da gasiš to svetlo. Idi gledaj film. Može, ispeci palačinke. Izvedi, bre, to cvileće kuče već jednom u šetnju. 'Ajde. Podeli sa mnom, rekom i havarisanim Jugom svu svoju Belinu. Pusti Džekija i Romea nek slobodno trče i pišaju po parku. Paketić za zbogom Evo, izvoli sad. Poklanjam ti ovu pesmu. Običan, mali, paketić od reči. Suze su ga pakovale, uzdasi uvijali. Milovanja, sada poklanjaju tebi. Sve što sam mislio da treba da kažem, tu je, unutra. Ono što sam zaboravio, izostavio, ili nisam smeo. Takođe, samo malo ispod. Naše sam sve osmehe, Povadio iz džepova. Poljupce, poskidao sa jastuka. I zajedno sa ružom, uredno složio unutra. Da ti se nađu. I evo, ovog trenutka, stajem. Da ti ovaj mali paketić od reči, ne postane, kojim slučajem, pretežak za nošenje. Dok mi zamičeš. I to zauvek. Ko to šara po zidu Naše zgrade ? Jedno poslepodne, skupio se Kućni Savet da raspravlja o važnim pitanjima od interesa za svoju zgradu. Pošto je trebalo preći puno tačaka sa dnevnog reda, a i u devet je počinjala njihova omiljena serija "Bolji Pištolji", odlučili su da preskoče nebitne, zaobiđu manje bitne, otpevaju nešto od Rej Čarlsa kad prođu pored veoma bitnih, i da svu svoju pažnju usmere samo na najnaj bitnije tačke, one tačke što se pišu velikim slovima, čim se za to ukaže prilika. Pošto su minutom ćutanja odali poštu nedavno preminulom kanarincu gospođe Dživdživdžić sa šestog sprata, krenuše oni da raspravljaju. Jednoglasno su zaključili da je potrebno kupiti ugalj pre zime, odobrili gos'n Mitiću rušenje svog ugleda, ako obeća da neće mnogo da lupa posle devet uveče, složili se da je levo u stvari desno, ako se gleda iz ptičije perspektive, pri čemu je jedino gos'n Kompasić bio uzdržan, ali, on se, ionako, uvek samo pravi važan. Onda je na dnevni red došla tačka "Ko to šara po zidu Naše zgrade ?". I stvarno, zid je opet bio išaran, pun nekih besmislica i gluposti, iako su ga, pre nepunih mesec dana, temeljno bili okrečili. Posle punih šes' minuta žučne diskusije, gde su međusobno razmenili grozne psovke i optužbe, svo vreme upadajući jedni drugima u reč i sami sebi u usta, odlučiće da zid ponovo okreče i da stave ispred tablu, sa koje će zamoliti sve grafitadžije da budu pametni i razumni i da ne koriste više zid da bi šarali. -"Uostalom, nije to jedini zid na ovom svetu", reče Predsednik Kućnog Saveta, pa zaključi raspravu, tako da su stigli taman kad je krenula uvodna špica. . . . To veče, radilo se udarnički. Svi stanari su pomogli, koliko je ko mogao. Miki, student na prvoj godini filozofije, požrtvovano je vukao kolica od mesta krečenja do mesta farbanja, baka Nanuti T' Voju, koja je već dve godine nepomična ležala u svojoj postelji, nudila je pregaoce pogačom i čvarcima, dok je Seka, ujna od strica neke tamo Perse, hrabro nosila kofe i presipala vodu iz jedne u drugu. Čitav komšiluk se skupio i divio tom njihovom trudu. Na kraju, prolomio se duuug aplauz. Čini mi se da je neko i govor održao, mada, ne mogu da tvrdim, pošto je već uveliko bio pao mrak. Onda su, po starom, Dobrom običaju, pili, krkali, igrali i pevali, do kasno u noć. I eto, uradiše oni sve što su obećali, čak su u'vatili i nekog Džekija, pa mu naredili da čuči tu i da čuva zid od daljeg šaranja. A, Džeki, k'o Džeki, jebe se njemu za tamo neki zid, pa čim se svet razišao, on zevnu par puta, pa ode da kara neku Lesi iz kraja. . . . Sledećeg jutra, zid je bio k'o nov, beo i čist, šepurio se na suncu. Negde oko pola osam, istrča iz zgrade klinac, žurio je u školu da ne zakasni, pa spazi zid. -"U, što je lep ovaj zid, daj da šarnem samo malo", pomisli on. Pošto šaranje po zidovima nije baš bilo najbolje regulisano zakonom, u smislu da li sme to da se radi ili ne, on bojažljivo šarnu malo, krišom, tako da ga niko ne vidi, pa zbrisa. Mikica Popović IV1 Uskoro, toliko mu se svidelo šaranje po zidu, da je samo to i radio. Hteo je samo da šara, i ništa drugo. Čak je prestao i da se krije. Zid se brzo punio slovima i rečima koje su bile potpuno besmislene, jer je on hteo samo da šara, nije bitno šta. Uspela sam da ubedim i njegovog brata, da proba da leti sa šestoga sprata. Dedina Praunuka Otkad se zbog mene posvađao sa ocem, više se nikad nisu videli. Oslepljena Mržnja Šta sam ja to skrivila njenom sinu, da me non-stop tera u pizdu materinu ?. Taština Svekrva Jedno veče, pomalo već umoran, stade on pred svoj zid. Prvi put, posle toliko šaranja, odlučio je da pokuša nešto i da napiše. Priđe, napisa ono što mu je prvo palo na pamet, pa se odmače. -"Nije loše, mada sam "u" mogao da stavim i velikim slovom", zaključi on. I ode. Bio je svestan da je sad već jako kasno, ali se nadao da će, možda sutra, neko da vidi to. Mada, da bude iskren, bilo mu je i svejedno. Nije bilo kasno, video je neko to, još isto veče !. Zato je i zakazana vanredna sednica Kućnog Saveta u "sranje, baš sam hteo da gledam emisiju "Rasna diskriminacija crnaca u Istočnoevropskim kafićima, i kako se boriti protiv toga"" sati, sa jednom tačkom kasno večernjeg reda. . . . Sledećeg jutra, osvanu zid čist, kao u svojim najboljim danima. Beo, belcijat. Komšije Beše jednom jedan slikar, isto i mesar. Komšije. Svako jutro, taj jedan komšija slikar, izlazio bi od komšije mesara punog zembilja kobasica, šnicli, kavurme. Čudno je to, al' nikad ne videh komšiju mesara da to isto radi sa slikama svog komšije. Inače, slikara. Rečenice Skupilo se društvo iz Knjige sa strane petnaest, pa krenulo na žurku, na stranu trista. Bili su tu "visoka i naglašena", "u rikverc", "polu gluvo, polu nema", "lokalna", "rimovana iz Leskovca" i njen dečko. Svi su već bili malo pod gasom, pa su usput lupetali svašta. Negde oko dvestote strane, deseti se "lokalna" da bi mogli da odigraju jednu partiju igre "Dopunjavanja". Fora kod te igre je u tome, da, onaj ko ne zna da dopuni prethodnu rečenicu, ispada i mora da viče "Ja sa' spikerova ...!", tri puta. Svi su se složili, mada nerado. Znali su da pored "lokalne", niko od njih nema realnih šansi, jer, ipak, ona je najbolje poznavala ovaj teren. Tri, čet'ri, sad !. E, ŠTA TO PRIČATE !. .etavizazi em ad etjomeN Dobro vas čujem..., a ako ja zinem... . Biće tu lupanje, iz kojigi nema čupanje. Sranje, sad nas je jedan manje. Hello from Willow Valley
književnost.360 dbambi, -> #357, willow
=> => 'EBEM TI ASCII APLOAD SVE SKUPA SA LAJN VROPINGOM !!! Baš koliko juče sam čuo da je izmišljena sjajna stvar koja se zove exec :) Mozgali ljudi i mozgali kako da reše probleme ASCII pretovaranja i smisle to. Probaj, nećeš se pokajati. SEZAM Teleshop - naručite odmah ! Bambi
književnost.361 willow, -> #354, kolja.t
>> Sviđa Drago mi je zbog toga. Nadam se da nisam previše davio. Hello from Willow Valley
književnost.362 willow,
Pa, ljudi kako vam se sviđa ovo moje pisanje po pesku i malo pored lavaboa ?.
književnost.363 willow, -> #362, willow
>> Pa, ljudi kako vam se ..... Evo, na primer, meni se sviđa. Duhovito, inventivno, maštovito. Preplanulo, zdravo, dobro uhranjeno, bez obaveza ...
književnost.364 willow, -> #362, willow
>> Pa, ljudi kako ... Čisto đubre, bez preterivanja i doterivanja. "Neki ljudi, bilo bi bolje da se maše lopate, 'mesto olovke. Da se ne bi ja malo mašio ašova."
književnost.365 willow, -> #362, willow
>> Pa, ljudi ... Nemam neko mišljenje. Znači, dosadno i beskorisno. A evo šta neki drugi misle o tak'ima : Odmerismo se sendvič i ja. -"Još jedan bajati sendvič", pomislih, držeći ga u ruci. -"Još jedan jebeni mislilac, napuši mi se salate", pomisli sendvič.
književnost.366 willow,
Pošto sam, mada nemušto, dobio podršku cenjenog skupa ... Koji nam je đavo ? Šta vas tera da kažete "da", i ako mislite "ne", ili, u najboljem slučaju, "možda". Što pristanete na nešto i onda kad, ipak, to radije ne bi. Zašto u kafani naručite mlaki đus, mada bi vam puno više prijalo jedno hladno pivo. I obrnuto važi. Otkud to, odjednom ?. Opet gledate "Crvkutava šaptanja" umesto finale Partizan-Zvezda. I strpljivo, satima trpite i cupkate pred vratima WC-a. Dok se unutra on brije, ili ona šminka. Ili, kad, uz osmeh, sa pijace na leđima teglite pun džak kupusa, za zimnicu njenih prijateljica. Više ne gunđate što za ručak nikad nema škembića, nego samo zdravi bareni pirinač i krompir. A na kraju dana strpljivo ribate čarape, gaće i tepih, koje čak niste vi ni zaprljali. Šta je to sa nama ?. Koji nam je đavo ?. Pa, počinje na slovo, na slovo ... Visoko se kotira na listi osećanja. Ljude koji to nikako da nađu, nazivaju jadnicima. Druge, koji to neće ni po koju cenu, običnim bednicima, prokletnicima, sebičnjacima. A one treće ?. Kako bi drugačije nego, srećnicima. P.S.s.s.t.!. ... Ljudi bez "Internet Pristupa", zaprežna kola bez volova da ih vuku okolo. Aj' sad, piškajte se. ... Stvarno, sve je manje onih što nemaju svoj prsonanal home pejdž. Niko ih se više ni ne seća. Hello from Willow Valley
književnost.367 ranx, -> #362, willow
> Pa, ljudi kako vam se sviđa ovo moje pisanje po pesku > i malo pored lavaboa ?. Ono o biku i volu mi je the best.
književnost.368 willow, -> #367, ranx
>> Ono o biku i volu mi je the best. O.K. Drago mi je ako ti se sviđa. Znaš, bitno mi je da ljudi zaista shvate šta sam 'teo da kažem. Dao sam te priče bratu i još nekima da pročitaju. Oni bi svi umrli od smeha, rekli bi "super Dule. Duhovito." Onda bih ih ja pitao "A, jel' vidiš tu nešto drugo sem sprdačine ?". A oni kažu "Ha, ha, haaaa ...!. Ma, dobro je, ha, ha, haaaa....!!". Onda im ja kažem šta sam ustvari mislio kad sam pisao, ko je tu gos'n Vo, ko gos'n Bik, ko AtoMrav, ko Žan Klog Van Dog. Oni onda "A, stvarno ?. Ko bi rek'o ?." Reci mi, Ranko, jel i tebi to sve liči na običnu sprdačinu ?. Hello from Willow Valley
književnost.369 dr.grba, -> #365, willow
>> >> Pa, ljudi ... >> >> Nemam neko mišljenje. Znači, dosadno i beskorisno. Je li, da te pitam: je li bilo u tvojoj porodici... A ne, nisam to hteo (:O nego - koliko vas koristi jedan username? Šta? Priče?... A, to! Nije loše, uopšte (: Nešto između Harmsa i Bukovskog (((:
književnost.370 willow, -> #369, dr.grba
>> ... koliko vas koristi jedan username? Dovoljno za jedan prosečan "Psiho" od Hičkoka il' sličnih. >> A,to, nije loše, uopšte (: Hvala. Svako na kraju nađe neki svoj ventil, ma gde on bio ... >> Nešto između Harmsa i Bukovskog (((: Dobro je. Sve dok to "nešto" ne živi između levog i desnog jajceta, jel da ?. Hello from Willow Valley
književnost.371 bog.,
Antologija pesama napisanih od strane nekoliko mladih umetnika koji su obelezili period od 1994 do danas. Veoma zanimljiv materijal i, rekao bih, da ovi mladi talenti puno obecavaju i da ce se za njih tek chuti. Da ne bi vishe iznosio svoje subjektivno mishljenje mislim da bi bilo najbolje da se u njihove kvalitete uverite sami. Svaka kritika i sugestija je dobrodoshla. Prof.Dr. Dejan S Sotirovic antolodz.rar
književnost.372 ranx, -> #368, willow
> Reci mi, Ranko, jel i tebi to sve liči na običnu sprdačinu ?. Ne. Mislim da je stvarno dobro - mada se "basne" uvek mogu povezati sa različitim ljudima...
književnost.373 willow,
...izčupano iz poglavlja "Šaljiva strana sanduka mog"... Nežna toljaga ljubavi Ja sam sada samo njen, bezrezervno zaljubljen. Darujem joj svežeg cveća, u saksiju da si meća. Sjajni dajmondc i tople bundice, i sve tak'e male, obične sitnice. Ljubkamo se svakog dana, na potezu od lifta do stana. Ona kaže, nemo', pusti, videće nas neko. Odgovaram, neće. 'opa !, pa se bacim preko. Jo' što volim i taj deo, ja nju sad da mazim, i pupkiću njenom malom, malko da se plazim. Kad je samo tiho čujem kako 'nako stenje, odma' mi se hitro penje moj' muško ordenje. Do vrhunca brda bajnog zajedno mi 'demo, pa tu ondak, k'o mačići, džemperka predemo. Pesmicama milim nežnim, ja je često pojim, svako veče dok pod njeno prozorče joj stojim. Nakrivim kapidžik, pri'vatim de mol, pa zapevam glasno "O, miole sol ..!". Ne marim komšiluk, na me' što se dernja, ku'je sa' to mamlaz doš'o, pa u baštu sernja ! Sarmice joj meke spremam, mirisne i vruće, onda pazim dok i' klopa, k'o mama kod kuće. Ako Damče ne bi sarmu, n'o pljesku da krkne, tu je čika pisac pesme da do kiosk trkne. Ljubavna ga toljagica, lupila u čelo, k'o leptirić beli lebdi, priča se po selo. Istina je to, stvarno jeste tako, čik ti turi glavu, ne mož' ni to svako. (ne-kopi-raj-t-da-ne-bude-gud-najt) 1997-97 Willow P.S.s.s.t.!. Žene moramo ceniti, voleti i čuvati. Da nema nji', pred kim bi se mi, inače, onda kurčili i trtili svaki božji dan .... Hello from Willow Valley
književnost.378 willow, -> #377, kum.djole
>> Naime, ja možda umem čoveku da ulepšam veče, ali sebi itekako >> umem da ga upropastim. Što bre to ?. Nije valjda da uveče čitaš Hesea :), mislim, pre nego što zaspiš :)). Zašto se toliko ljudi dobrovoljno ubije baš za Božić. Ne što su ćurku živu krkali, no što su gos'n Hesea zaludni čitali. >> Sva moja 'dela' su tako tužna i depresivna da mi 'na kraju' >> prosto dođe da se ... Ima jedna priča, koju sam nedavno pročit'o ovde. Nešto u stilu "Mantil, cipele, kapa ...", tako nešto. Ne bi da se uvlačim piscu iste, al ' sjajna priča. Pročitaj, pa razmisli, možda bi trebao da se ugledaš na nju. Dim me guši, smrad piva iz susedne kafane, prevara, njene gole noge, moje gole pokvarene misli, plus delići sopstvenog jada ... razbacano svuda okolo. Prava stvar. >> Srećom, ili nesrećom (?) prestao sam s bilo kakvim pisanjem. Molim te, pročitaj onu poruku "šta gos'n Charles misli ..." >> Ali nastavio sam boemski život. ;) Eh, je' da da prija, a ? Hello from Willow Valley
književnost.374 kum.djole, -> #368, willow
>> O.K. Drago mi je ako ti se sviđa. Super si. :)
književnost.375 willow,
Ja se stvarno puno izvinjavam, al' meni se sve ovo tako osladilo da nemam reči. Zato, evo još po koja ... Ni reči više ! Jedna, jedina, prava reč može da zaseni hiljadu knjiga, može da smakne hiljadu glava, može da povredi hiljadu ljudi. Jedna, jedina, ali prava reč može da vam od Nje hiljadu osmeha izvuče, hiljadu poljubaca donese, pokloni hiljadu "pa, onako" pogleda. Koju reč upotrebiti i šta je sad tu bolje ? Jedna reč za čak njih hiljadu, il' hiljadu toga za samo jednu reč ? Priznajem ... Da skratim malo. Što da se bezveze mučimo i vi i ja. Sve priznajem. Ne veruj izboru čak ni kad se smeška Napih se ja baš k'o bizon, potonu mi svaka lađa, Zar ste slepi, mili moji ?. Predizborna. Teška. Krađa !. Ženo, deco, kuče, mače, štrajkujemo odsad z glađu. Kako drugo naći leka ?. Za izbornu. Tešku. Krađu !. Pišem ovo, sa' dok visim, da čitaju ka' me nađu, "Prevaziđoh, srećom, najzad". Pos lizbornu. Tešku. Krađu !. P.S.s.s.t.!. Da bi se najzad rimov'o i ovaj stih, malkice smo morali da proredimo njih. Hello from Willow Valley
književnost.376 willow, -> #374, kum.djole
>> Super si. :) Hvala, Đole. Stvarno znaš kako da čoveku ulepšaš veče. :) Evo. Nešu više da gutam pivo, idem sad malo da se topim k'o lanjski sneg. :) Bez zezanja, hvala, prijatelju :). Hello from Willow Valley
književnost.377 kum.djole, -> #376, willow
> Hvala, Đole. Stvarno znaš kako da čoveku ulepšaš veče. :) Odgovaram ti on line, prosto moram. ;) Naime, ja možda umem čoveku da ulepšam veče, ali sebi itekako umem da ga upropastim. Konkretno glede 'književnog' stvaralaštva, hoću reći, spisateljstva, ili kako već.. Sva moja 'dela' su tako tužna i depresivna da mi 'na kraju' prosto dođe da se ... Srećom, ili nesrećom (?) prestao sam s bilo kakvim pisanjem. Ali nastavio sam boemski život. ;)
književnost.379 dr.grba, -> #377, kum.djole
>> Srećom, ili nesrećom (?) prestao sam s bilo kakvim pisanjem. Kume, tebi je suđeno da pišeš srebrnim solima, mani se pera (:
književnost.380 dalex,
Odgovor na FORUM.18:gde.smo.504, kum.djole > Pa čekala je, nekih.. mesec dana. Kao. > Duga priča. Retko koja ume da sačeka. Ex, ovo me potseti na jednu priču iz klasične starine, dakle: Sedimo 'nomad Kazanova i ja, kažem ja njemu 'Ja sam star i umoran, ali...' %))) Ne, ne, čekaj, greška, nije to to, dakle, jednog jutra ortak i ja došli na faks, i radimo ono što se, jelte, radi kad odeš tamo :), sedimo u klubu, pijemo kafu i punimo pepeljare, jer smo smireni & opušteni kao i obično :). Priđe konobarica(starija) da očisti sto, pita 'Što vas dva toliko pušite?'. Ja tu odvalim 'Ma ostavile nas devojke pa topimo tugu'... 'One da su valjale ne bi vas ostavile', kaže ona, ja se oduševim što sam jeftino pazario životnu mudrost & sve se završi srećno i veselo... :) > I da voli, ovako kao ja. > Huh ? Ispravio bih se.. da voli onako kako sam ja nekad umeo. Yes, po nekad mi se učini da nas ima za davanje više u određenom momentu, da to bude i mine i da nikad više nije isto... Panta rei, što bi reko naš narod :)... Pitam se šta se dešava kad naletiš na neku takvu kad si ti takav, šta u suprotnom. Jednom mi se učini da iskustvo pokazuje da 'svako ima svoju tužnu ljubavnu priču', da je po onoj Pavićevoj 'Za neke stvari je nekad suviše kasno, kao kad prekasno odeš na spavanje', drugi put, opet, da je to sve bez veze, i da se samo po prirodi raskmezimo u odgovarajućem trenutku... Anyway, da ne tupim, evo tebi pesma kume... Ekspres za sever ---------------- Možda niko nije umeo da te želi ovako kao ja noćas. Tvoje ruke bele kao samoća. Tvoja bedra sa ukusom platna i voća. Tvoj malo šuštavi glas. Sa okom dečački prilepljenim uz okno vagona, nejasan samom sebi kao oproštajno pismo padavičara, i čudno uznemiren toplinom kao razmažen pas, putujem, evo, putujem, da natrpam u glavu još neslućene predele, da drveću poželim najlepšu laku noć na svetu, da se vrtim kao lišće, kao vetar po travnjacima, kao zvezde i ptice. Da malo nemam plan. Da imitiram klavijature, liftove i okean. Da zaboravim ruku na tvome struku i lice uz tvoje lice. (c) Mika Antić
književnost.381 mcar,
Resenje Povracam, gledam klozetsku solju, i dok hrana s mukom ispada, zamisljam da se razlivam, raspadam i oticem u mlazu vode. I nestajem u horu razigranih molekula nesuvislih i radosnih izvan svesti o olaksanju. 20.05.95. Ubrzanje Ljudi su prolazni, predmeti nastavljaju da postoje, oni teku u susret smirenju, u susret tisini. Godine mogu doneti zaborav, ali ne mogu odagnati tugu. Dok masemo iz voza koji odlazi, odlazi, odlazi. Proces truljenja zapoceo je davno, dok smo pustali orahove ljuske kao camce izvan svesti, na jesenjem suncu. Vreme otkucava, trudimo se da ne opazimo, danas zapazamo samo oblake, ledene i usamljene, kako lebde. Iznad prljavih ograda i masne zemlje. Mahacemo vetru i vremenu koje se vraca kad opet udahnemo miris trave, dok se budemo valjali po blatu. Na kraju ruku su zgrceni prsti, prljavi nokti. Odzvanja planina od tog veselog vetra, ne mogu reagovati drugacije sem da rezim i vristim. I dok zlatno sunce obasjava mozak ne mogu da izgovorim, mogu da placem. 07.02.97. Teleport Zatvarajuci vrata pokusao sam da pometem mrvice ostecenog uma, plivale su u prasini. Zatvarajuci vrata osetio sam da ne mogu da se setim Izmedju mene i stvarnosti, zid sazdan od periodicnog ludila. 15.02.97.
književnost.382 willow,
Pred još jednu smrt Čujem topot pobesnelih krda. U sebi. Dok me gaze, kidaju i mrve. Dok me raznose i poklanjanju zemlji. Dok mi dušu i od sveće senku, prekrivaju blatom, pa trag svoj zameću prašinom. Prokletim, velikim, kopitama svojim !. Moju dušu. Moju senku. Čujem huk podivljale reke. U sebi. Dok grumenje, zgrušane, slatke parčiće, krvi svoje, gutam. Tu, pod jezikom, nastaje i ona. Topla i gusta, sliva se niz leđa. Ta leđa. Spržena, gubava, presahla odavno. Moja leđa, odgajana bolom. Niz oči ih cedim, preostale od mog sopstvenog jada, poslednje trunke, skupljam ih dok teku. U pukotinu, tu, među šakama. Slušam ih... kaplju... polako... prestaju.... Bez i jedne reči, dok umiru, u mojim šakama, zgrčenim, zgnječenim šakama, nestaju. Iz grla čupam, nešto kao očaj. Topim ga, u bilo šta što može da poteče. Bar na tren. Da ne okopni, makar jedan tren. U ropac. U krik. U poslednje : "Cup-cup! Kuc-kuc !. Jo', ljubavi, požuri, ka' te moooolim." Pred ...hmmm... još jednu smrt ?. Hello from Willow Valley
književnost.383 willow,
Strah Pozajmiću jednom, od aždaje dah ...
književnost.384 savicd,
Sledi skromni prilog moga sina ovoj konf. Ljubav Ljubav je kad svoju ruku nekom das Pa ceo jedan vek o svojoj ljubavi razmisljas Dolazis u skolu, a na listu pise: "Tvoja jedina ljubav ne voli te vise". Na rastanku ona kaze: "Ne mogu s tobom vise" i svoje nezne suze brise Proslost srecnih dana se brise a Nova godina na novu ljubav mirise. Slavko Ucenik 4. raz. OS
književnost.385 veca,
Za romantične duše... PEVAJ, PEVAJ! NA KLETOJ GITARI Pevaj, pevaj! Na kletoj gitari prsti tvoji igraju i kruže. Zagrcnuo bih se u dimu i jari, moj poslednji i jedini druže. Nek ti oči na grivnu ne sleću, nit' na svilu što blista beskrajno. Tražio sam u toj ženi sreću, a propast sam našao slučajno. Nisam znao da ljubav duboka - zaraza je, da je kuga... strela. Prišla je i zaklopljena oka banditu je pamet oduzela. Pevaj, druže, nek' se vrate dani i negdašnje naše zore plam. Nek' poljupcem ona druge hrani, preživelo đubre, divni šljam. Ah, zastani! neću da je diram. Ah, zastani! ne kunem je ja. Daj mi da ti o sebi zasviram na debeloj žici koja sja... Blista mojih dana kube jasno, u duši je još zlato starinsko. Mnoge cure ištip'o sam strasno, mnoge žene u uglu sam stisk'o. Ne zemlji je još istina živa, opazih je i ja detinjskim okom; ližu kučku dok joj se sok sliva svi psi redom, na juriš i skokom. Zar da budem ljubomoran na nju? Zar ovakvog da me snađe jad? Naš je život - postelja i gunj. Naš je život - poljubac i pad. Pevaj, pevaj! Ruke neka mašu; kobni zamah - kobi će doneti... Čuj... nek idu svi u ... pivsku flašu... Nikad, druže, ja neću umreti. Sergej Jesenjin
književnost.386 mcar, -> #382, willow
Ovo pod 5.382 je bilo jako dobro. MC
književnost.387 willow, -> #386, mcar
>> Ovo pod 5.382 je bilo jako dobro. MC Hvala. Pitam se, zašto li ljudi sve komplikuju ? Tako je i nastala ova pesma. Mada, može da se shvati i kao ljubavna. Tu, pred ... I najveći galamdžija počinje da cupka i kucka. I da se mazi. Hello from Willow Valley
književnost.388 dalex, -> #387, willow
'nomad si zamolio, evo mog intimnog :) mišljenja. Dakle, recenzija po dalexu, najgora moguća analiza književnog dela u poznatoj vaseljeni ;): > Pitam se, zašto li ljudi sve komplikuju ? I ja, po nekad. Po mom ukusu je iz 5.375 'Ni reči više'. Ono 'Žan Klog Dao Ga Bog - Do Mog', ne znam, ja sam čovek staromodan, slabo razumem te Bukowsky-evštine... Mada ima dobrih fora... > Tu, pred ... > I najveći galamdžija počinje da cupka i kucka. > I da se mazi. I/ili da galami i preti. Kako kad, kako koliko ;)... Poz!
književnost.389 mcar,
ZVER Prvo cu rasprsiti razum, da ne ostane nista, onda cu raskriliti vrata. Drhtaces na pragu kada se dogodi, kad se sve kapije redom otvore, da zver izadje. Pogledaj kako su cista ta polja, divlja, prazna, porocna i izgubljena. Krikom cu rasparati tisinu, zasmejacu noc hladnu i prozracnu. Porodicu sve istine, pokazacu ti ih na dlanu. Potisnucu svaki sistem, sasvim, iz srzi kostiju. Pogledaj kako je bezumna moja snaga, precutna, ugradjena, nezaustavljiva. Protrcacu ravnicom, ravno na zapad, u kandze oluje, duboko u nista. Dodirnucu vlati divlje trave i drhtanje misli izvan misli izvan sopstva. Podledaj odsjaje nadiruce posasti, da li se radujes prekidu. MC
književnost.390 willow, -> #388, dalex
>> Po mom ukusu je iz 5.375 'Ni reči više'. Da, i meni je jako draga ta pesma. Videću ako budem mogao da se držim nje ubuduće. U pisanju, a i inače. Mislim, pljunuti u zid je lako, naterati Nju da se smešne... ...baš i nije. >> Ono 'Žan Klog Dao Ga Bog - Do Mog', ne znam, >> ja sam čovek staromodan, slabo razumem te Bukowsky-evštine... O.K. Đavole :). Nevezano za tvoju repliku... Moram da dodam. Ako te boli,jaučeš, ako te svrbi, zagrebeš, ako ti se šora, odeš pa obaviš to, ako bi da pr'neš...zevneš. Il' umesto toga, sedneš, trpiš. pa potanko opišeš sve to, od 'a' do 'š'. Ubaciš razmišljanja, osećanja, dileme, sve to dok se znoj sliva niz leđa. Nego, da ne tupim bez veze. Hoću da kažem, bar se tako meni čini, mnoge stvari u životu su tako jednostavne, a te stvari valjda i čine život. Glupo ih je zloupotrebljavati,izvrati i produbljivati prstom, jer onda obavezno dobiješ "ambis jebenog ništavila iz koga nema spasa, ni pod razno". Pišem ne da bi "bio objavljen", nego da istresem iz sebe sve ono što tu ne treba da bude. Derem se, jaučem i "ostalo". I da priznam, sviđa mi se to. Buko'ski.... Njega, čovek il' ne podnosi, il' ne može da ga smisli, ili ne podnosi plus ne možeš da smisli. Pijanica, ljubitelj "svakakvih!" žena, smrdi na crni luk od glave do pete, psuje, radi "ONO što, inače, niko normalan ne radi !". Grozno !. Ja ga obožavam. Priznajem to, makar me proglasili nečovekom. Uzgred, šta dobiješ kad uzmeš Hesea, pa ga isprebijaš k'o vola u kupusu, a onda, držeći ga za ruku, prošetaš Knezom oko devet uveče, posle čega ga izvedeš negde na pivo, al' samo na jedno.? Hello from Willow Valley
književnost.391 dalex, -> #390, willow
> >> Po mom ukusu je iz 5.375 'Ni reči više'. > > Da, i meni je jako draga ta pesma. > Videću ako budem mogao da se držim nje ubuduće. > U pisanju, a i inače. Znači da očekujemo niz tvojih poruka sa jednom istom pesmom!? %) Ma batali... :) Ukoliko tvoje reči znače da si shvatio moj izbor kao prekor, za svaki slučaj da dodam da jeste izbor, a ne prekor %)... > Mislim, pljunuti u zid je lako, naterati Nju da se smešne... > ...baš i nije. Da se smešne još i kojekako, a da je nateraš na neke druge stvari...:( Ne znam šta bi ser Charles kazo na ovo 0:)... > O.K. Đavole :). =:) > Pišem ne da bi "bio objavljen", nego da istresem iz sebe sve > ono što tu ne treba da bude. Derem se, jaučem i "ostalo". > I da priznam, sviđa mi se to. 'Bolje da šešir nemam, pod njime djavo drema... Ne pevam što uživam, nije to pesma prava, pevam da njega uspavam...' > Buko'ski.... > Ja ga obožavam. Priznajem to, makar me proglasili nečovekom. Ma ne znam, nisam čitao ništa živo od njega, osim onog kumovog izbora 'nomad ovde na Sez-u, koji mi se, ubr, dopao... > Uzgred, šta dobiješ kad uzmeš Hesea, pa ga isprebijaš k'o > vola u kupusu, a onda, držeći ga za ruku, prošetaš Knezom oko devet > uveče, posle čega ga izvedeš negde na pivo, al' samo na jedno.? Verovatno želju za još jednim pivom, ko i obično. ;) Usput se verovatno zapitaš šta će ti sve to smaranje sa Heseom :)... A šta si ti imao na umu? > Hello from Willow Valley ... special guest star the devil & co. poz!
književnost.392 willow, -> #391, dalex
>> Znači da očekujemo niz tvojih poruka sa jednom istom pesmom!? %) >> Ma batali... :) Što ?. Je l' možda zabranjeno ?. Da vidim, 'di to piše ?. :) >> Ukoliko tvoje reči znače da si shvatio moj izbor kao prekor, >> za svaki slučaj da dodam da jeste izbor, a ne prekor %)... Ma, svatijo sam, svatijo. Hvala !. >> Da se smešne još i kojekako, a da je nateraš na >> neke druge stvari...:( >> Ne znam šta bi ser Charles kazo na ovo 0:)... Ne bi on ništa kaz'o, nego bi lepo Damu ponudio vinom... ;). >> Ma ne znam, nisam čitao ništa živo od njega, osim onog kumovog >> izbora 'nomad ovde na Sez-u, koji mi se, ubr, dopao... Dobar je Buk. Zanimljivo, par ljudi koje sam pitao "a jeste vi čitali nešto od Buko'skog", rekli bi "a njega, kralja pornografije. Nismo.". Videću, kad budem imao vremena, da ukucam i okačim ovde par nekih isečaka od njegovog pisanja. Čisto, tako... >> Verovatno želju za još jednim pivom, ko i obično. ;) >> Usput se verovatno zapitaš šta će ti sve to smaranje sa Heseom :)... >> A šta si ti imao na umu? "Nepregledna pustinja žudnji i izazova"... Žeđ... Čoveka koji je smislio kako da je utoli... Pa je zin'o k'o som, samo da nešto malo od toga i njemu kapne.. Gos'n Čarlsa... Hello from WIllow Valley
književnost.393 dalex, -> #392, willow
> >> Ma ne znam, nisam čitao ništa živo od njega, osim onog kumovog > >> izbora 'nomad ovde na Sez-u, koji mi se, ubr, dopao... > Dobar je Buk. Zanimljivo, par ljudi koje sam pitao > "a jeste vi čitali nešto od Buko'skog", rekli bi "a njega, > kralja pornografije. Nismo.". > Videću, kad budem imao vremena, da ukucam i okačim ovde par nekih > isečaka od njegovog pisanja. Čisto, tako... Pa, nadam se da ćeš imati vremena. Izgleda da će biti vrlo zabavno sa tim Charles-om... ;) > "Nepregledna pustinja žudnji i izazova"... > Žeđ... > Čoveka koji je smislio kako da je utoli... > Pa je zin'o k'o som, samo da nešto malo od toga i njemu kapne.. Čamac koji tiho klizi po vodi.. Bućka koja se približava površini.. I neodoljivi zvučni talasi koji se šire kroz vodu... Osećaj da mi nešto promiče... > Hello from WIllow Valley ... also starring Mr.Charles poz!
književnost.394 olio, -> #390, willow
> Buko'ski.... Jel mozda znas sve njegove knjige ili knjige koje su objavljene kod nas.
književnost.395 willow,
A što to ? ( Nepravda puta sto ) Dobro. A mogu li ja sad lepo da znam !. Što sam opet ostao sam ?. I može li mi iko od vas kas'ti, da l' sam morao baš tako nisko spasti ?. A kad se samo setim... Još do juče, moja ruka, Damčetu je bila oko malog struka. Obraze joj grejala, golicala... A ona se smejala i naravno, gicala. A sada, ta ista, lično moja desna ruka... Zar da me ponovo ona spašava svih muka ?!. Nepravda je to, je l' me čuješ, Bože !. Dokle ću ja više da iskačem iz sopstvene... ...ali, šta se tu može. Hello from Willow Valley
književnost.396 willow, -> #394, olio
>> Jel možda znaš sve njegove knjige, ili knjige koje su objavljane >> kod nas. Taman posla. Ja lično, kod nas sam naleteo na, respektivno.. 1. Šekspir to nikad nije radio 2. Bludni sin 3. Žene Te tri sam i pročitao...dosta puta. Ako tek krećeš sa Buk-om, ako želiš da ga upoznaš, itd., onda bih ti preporučio Bludni sin ( Ham & Rye ). Divna knjiga, detinjstvo, sazrevanje... Inače, na MrežiOdJelTeSvijuMreža, ima gomila toga... Na žalost, samo pesme, kratke priče, slike i fotografije. Majke mu ga, stvarno je smešan sa onim naduvenim nosem i čašom koju ne ispušta iz ruku. :) A od knjiga...30 dolara il' šipak. A ako kojim slučajem nemaš pristup InterNet-u....blago tebi. Hello from Willow Valley
književnost.397 kum.djole, -> #390, willow
>> Buko'ski.... >> Njega, čovek il' ne podnosi, il' ne može da ga smisli, >> ili ne podnosi plus ne možeš da smisli. >> Pijanica, ljubitelj "svakakvih!" žena, smrdi na crni luk od >> glave do pete, psuje, radi "ONO što, inače, niko normalan ne radi !". >> Grozno !. >> Ja ga obožavam. Priznajem to, makar me proglasili nečovekom. Kul! Evo i ja se prijavljujem za nečoveka. ;)
književnost.398 kum.djole, -> #391, dalex
>> Ma ne znam, nisam čitao ništa živo od njega, osim onog kumovog >> izbora 'nomad ovde na Sez-u, koji mi se, ubr, dopao... ..a kum je u vojsci pročitao samo dva Bukovska ;) i imao je taman toliko vremena da izvuče taj jedan jedini deo u svesku, možda samo zbog trenutačnog emotivnog stanja.. ali, pomoglo je, nešto tako neobavezno, jeftino, prosto, a divlje, originalno, e pretera' ga ;)..., u onoj i onakvoj sredini idealno. Mada, kad bude bila kolekcija, izvući će kum još. :)
književnost.399 kum.djole, -> #396, willow
>> 1. Šekspir to nikad nije radio >> 2. Bludni sin >> 3. Žene A znaš li gde ovo ima da se kupi ? >> Na žalost, samo pesme, kratke priče, slike i fotografije. >> Majke mu ga, stvarno je smešan sa onim naduvenim nosem i čašom Ne sećam se ko je radio fotografije u "Šekspiru" ali ih je baš, odradio.. Treba njega znati uslikati, onakvog. Na prvi pogled deluje lak poso, kad vidiš kako čovek seljački izgleda, ali kad vidiš seriju onih fotki.. bre..
književnost.400 willow,
Čudesni svet gospodina Pingltona Škripnuše ulazna vrata od stana i on uđe. Odloži kaput na stranu, prethodno ga otresavši od snega. Sede i zapali cigaretu. Soba je bila topla. Tačno devet sati uveče. . . . Povuče još jedan dim, a ostatak zgnječi u pepeljari pred sobom. Skide se i uredno složi odelo, pažljivo poravnavši rukom šavove koji su malo štrčali. Zatim, leže u krevet i uze da čita. . . . Sat vremena kasnije je sklopio knjigu i ugasio lampu. . . . Tišinu je jedino remetio zidni časovnik, dok je lenjo drobio sekund po sekund noći. Mrak su ometale ulične svetiljke. Gospodin Pinglton je spavao. . . . -"Dobro, sve je na svom mestu", reče gospođa Stentju zadovoljno. Pogleda svog mačka koji je kunjao, ušuškan u njenom naručju. Nasmeši se, pa ga pomazi po glavi. Onda izađe i zaključa ulazna vrata za sobom. Najzad je mogla da stan ponovo da u zakup. Hello from Willow Valley
književnost.401 willow,
-"Izvini", rekoh. Nijedno od nas nije više progovorilo dok nismo stigli na parking u Venis Biču. "Hoćeš sendvič i koka-kolu ili nešto ?" upitah. "Može", rekla je. Ušli smo u malu jevrejsku bakalnicu da kupimo klopu i poneli je na jedno uzvišenje obraslo travom, koje je gledalo na more. Imali smo sendviče, kisele krastavce, pomfrit i koka-kolu. Plaža je bila skoro pusta a hrana ukusna. Lidija nije pričala. Zapanjilo me kako brzo jede. Divljački je iskidala svoj sendvič, gutala koka-kolu u velikim gutljajima, smazala pola krastavca u jednom zalogaju i pokupila punu šaku pomfrita. Za razliku od nje, ja vrlo sporo jedem. CHARLES BUKOWSKI - "Žene"
književnost.402 willow,
Seli smo za sto daleko od gužve. Mirno i tiho i tamno. Dopalo mi se. Naručio sam jastoga. Džoana je uzela nešto čudno. Naručila je na francuskom. Bila je prefinjena, mnogo je putovala. U neku ruku, ma koliko to nisam voleo, kultura je korisna kad gledate u jelovnik ili tražite posao, naročito kad gledate u jelovnik. Oduvek sam vukao komplekse od kelnera. Stigao sam suviše kasno i sa nedovoljno toga. Kelneri su svi čitali Trumana Kepota. Ja sam čitao rezultate trka. CHARLES BUKOWSKI - "Žene"
književnost.403 willow,
Imao sam na sebi kaput mrtvog oca prevelik za mene. Pantalone su mi bile predugačke, manžetne su padale preko cipela i to je bilo dobro, jer nisam imao istovetne čarape, a pete na cipelama bile su totalno izlizane. Mrzeo sam frizere, pa sam se šišao samo kada nisam mogao da nađem ženu za to. Nisam voleo da se brijem, a nisam voleo ni duge brade, pa sam kratio bradu makazama svake dve-tri nedelje. Vid mi je bio loš, ali nisam voleo naočare, pa ih nisam ni nosio, osim za čitanje. Zubi su bili moji, mada ih nisam imao mnogo. Lice i nos su mi bili crveni od pića, a od svetlosti su me bolele oči, pa sam škiljio kroz uske proreze. Uklopio bih se u svaku povorku izbeglica bilo gde na kugli. CHARLES BUKOWSKI - "Žene"
književnost.404 mihailod,
Malo je zakasnela informacija, ali ajde, za one koji nemaju Internet a ljubitelji su Tolkina... U pripremi je "pravi" film sa motivima iz Tolkinovih dela. Vlasnik prava na to je Saul Zaentz, producent Engleskog Pacijenta (i neuspele crtane verzije jednog dela Gospodara Prstenova 21 godine koja je zaradila 15 miliona dolara, a snimanje nastavaka je napusteno...). Inace, Tolkin se za zivota zestoko opirao bilo kakvoj komercijalizaciji njegovih ideja. Nazalost, umro je 1973... Izdavaci koji su prodali Gospodara u 50 miliona primeraka i Hobita u 35 miliona, opominju da obozavaoci ne samo sto imaju ideju kako bi likovi trebali da izgledaju, nego naprosto *znaju* cak i kako bi trebali da zvuce... U tekstu koji prilazem, mogu se procitati neke reakcije Tolkinovih rodjaka i fanova na ovaj potez. Sto se studija tice, u konkurenciji su Universal (Jurrasic Park filmovi), DreamWorks (delimicno Spilbergov) i Miramax (deo Diznija). ----------------------------------------------------- "The Sunday Times", 25th May, 1997. Hobbits to risk all in dark land of Middle Hollywood by Nicholas Hellen, Media Correspondent ----------------------------------------------------- * Format: ASCII * Jezik: Engleski * Izvor: Internet * jrrtmov.arj
književnost.405 dalex, -> #397, kum.djole
> >> Buko'ski.... > >> Pijanica, ljubitelj "svakakvih!" žena, smrdi na crni luk od > >> glave do pete, psuje, radi "ONO što, inače, niko normalan ne radi !". > >> Grozno !. > >> Ja ga obožavam. Priznajem to, makar me proglasili nečovekom. Nije grozno, nego logično. Normalno da juri "svakakve" kad se bataljuje od crnog luka! ;) Ja redovno perem zube, pa se opet ne otimaju... 0:( > Kul! > Evo i ja se prijavljujem za nečoveka. ;) Šta je ovo!? Ljudi se preko Sez-a učlanjuju u JUL!? %)) poz!
književnost.406 dalex, -> #398, kum.djole
> Mada, kad bude bila kolekcija, izvući će kum još. :) dalex too :)... Već sam bio izvukao izbor o kome je bilo reči, kao i priču o koječemu & kapi koju nisi mogao da namestiš (read only iz taka ;) ), ali sam u međuvremenu naročito efikasno brisao bazu :(, tako da sam ostao bez toga, a sad me naravno mrzi da opet nabavim... 'Kume nemoj si *****' :), tj. nadam se da ćeš nastaviti da pišeš, voleo bih da vidim još koju od tvojih izvanrednih priča... poz!
književnost.407 dalex, -> #401, willow
> CHARLES BUKOWSKI - "Žene" Vidim da si bio vredan, što mi je drago, jer mi se izbori veoma dopadaju. Evo od mene prilog na temu 'reč manje, reč više, ko te pita' :). U pitanju je Nervalov sonet odlično prepevan od ne_znam_koga, ne mogu da nađem jer mi je soba izuzetno uredna :(... Sonet arlekinu -------------- Stanite. Kuda idu mukli znaci? Neverica senči znanje što ste stekli. Sad bacite maske, pesnici pajaci! Od svega što htedoste, dal ste išta rekli? Otežite višem, za pohlepu ne hajte! Hm... Mišljaste kad zanos zamre, presta... Svet opsena posta, pa gledajte život teče dalje, vaše varke nesta! Odabraste reči mudrosti da služe, al gizdave, zvonke, često behu škrte; ko vretena letka oko ose kruže, nedovoljne punu istinu da pruže... I izmiču. Ko da tuđi govor slute. Lice kriju. Reči teku. Ali ćute...
književnost.408 kum.djole, -> #406, dalex
>> 'Kume nemoj si *****' :), tj. nadam se da ćeš nastaviti da pišeš, >> voleo bih da vidim još koju od tvojih izvanrednih priča... A šta si još pročitao osim te jedne ? ;) Kul, pa nisam ja neki pričopisac ;) al' dobro.. Elem, pisao sam nekad davno, nekakve sunovratne pesme, poeziju, a ovo s prozom u kratkoj formi se samo, tek, desilo. Umem da se pro..ravam, što jes - jes, retko kad je manjkalo ideja, al' ponekad baš preteram pa bi' odma' da pravim novelu, pozorišnu predstavu ili bar roman u nastavcima. Onda me obično sve to prođe i.. eto. ;)
književnost.409 kum.djole,
Decembar 96/97 .... Stajao sam ispred njenih vrata. Tražio sam izgovor da pokucam. Stajao sam isuviše dugo da bi mi išta pametno palo na pamet. Jednostavno, skupio sam hrabrost, i... pokucao sam. Nije prošlo mnogo, otvorila je i pogledala me tako da nije bilo potrebno da bilo šta kažem, njene pametne oči su iz mojih pročitale moje misli. Rekla je samo "Kasno je...".. stavila kažiprst preko mojih usana a onda me uhvatila za ruku i prosto uvukla unutra. Pokazala je pogledom na moje čizme i shvatio sam da to znači "samo budi tih..". Klimnuo sam glavom. Odvela me je do svoje sobe. Ispod tog prozora sam proveo mnoge sate, hladnih decembarskih noći. Te noći, otopila je moje srce pod svetlošću sveće. Unela je sjaj u moj mračni svet ... i sunce i dan su ponovo ušli u moj život. Rastali smo se, nekako, pred zoru. Rekla je.. "Znam da ti ideš sad, ali vrati se... čekaću te. Šta je ta godina za nas?" Ta njena poslednja rečenica mi je odjekivala u ušima dok sam se klackao vozom u tamo neki, meni nepoznat grad. Međutim, otišao sam pun sreće, pun nade. Pisao sam joj često, jako duga pisma. Zvao sam je telefonom skoro svakog dana. Njena pisma su stizala retko, i čitao sam ih negde.. sam. Iako su pisma nosila poruke pune entuzijazma i završavala se sa obaveznim "čekam te i volim te"... za mene su bila puna tuge i slutio sam siguran kraj. A vreme je prolazilo... Onda je opet, došla zima. Prošlo je svih trista šezdeset pet dana, i ponovo je bio decembar. Ponovo sam stajao ispred njenih vrata i opet je bilo hladno, svuda okolo, ..čak i oko srca. Pokucao sam i ubrzo je otvorila. Rekla je samo.. "Kasno je..." ...i zatvorila vrata za sobom. Ovog puta sam ostao napolju. Stajao sam tu neko vreme a onda izašao pod njen prozor. Gledao sam kako nekom drugom, poklanja sebe pod svetlošću sveće. Osećao sam se prevarenim i žalio momka duge kose koji je u njenoj sobi uživao u njenim čarima, i upadao, nesvesno, u njenu magičnu mrežu i već oprobanu šemu. Pitao sam se, da li i on, možda, ove zime.. ide negde, daleko odavde.. Da li ona to već zna ? Tek, prenuo me je hladan vetar i sitan sneg koji je počeo da pada. Shvatio sam da ovo njeno "kasno je" znači da je kasno za nas.. ..i da je bilo dosta. Onako, reda radi, upitao sam se.. gde sam to ja bio i šta sam radio proteklih godinu dana, kada je sve, opet, isto kao i pre... Gliša