CIVIL.10

07 Sep 1996 - 03 Sep 1998

Messages - književnost

književnost.512 willow,
Mudrosti bez presedana vezane ne za ljubav Sa zaljubljenim ljudima ne treba se družiti. Oni to ne zaslužuju. . . . Ljubav je kao ukusni sladoled koji se topi u tvojim rukama. Zato ga moraš što pre dokrajčiti, pre nego se skroz usvinjiš. . . . Potiskuj svoja osećanja što više. Nateraj ih da potpuno zakržljaju. . . . Rasipaj svoja osećanja što više. Posle dve-tri veze, ionako ćeš da ostaneš bez njih. . . . Ako si tu samo zbog njenog tela, onda ti se može progledati kroz prste. . . . Ako te ona zove u bioskop, reci joj da si bolestan. Štedi đon na svojim cipelama. . . . Ako ti dečko kaže da te voli, ne daj mu da sedne za volan. Pijan je. . . . Šanse da sebi nađeš idealnog partnera, iste su kao i šanse da Marsovci nisu zeleni, nego na primer, ljubičasti. . . . Čovek koji se zaljubi, iz takta postaje vruć burek u nečijim rukama. . . . Večeras nemoj da je pozoveš telefonom. Ljubav ionako podrazumeva patnju. . . . Potamani sve kovrdžave anđele, pre nego što te izbuše svojim strelama. . . . Ako je i varaš, još uvek nisi prdn'o za stolom. . . . Ne moraš se truditi da je zadovoljiš u krevetu. Sve što ćeš time postići je da ti se neće na vreme dići od silne brige. . . . Ne moraš se truditi da ga zadovoljiš u krevetu. On će sam da se pobrine za to. . . . Zaljubljeni ljudi na kraju uvek dobiju ono što su i zaslužili. . . . Da ljubav može da se materijalizuje, već odavno, svi bi nosili gas-maske. . . . Pre nego što ti se odobri ljubav, moraš podneti uverenje od doktora da nisi baš sasvim normalan. . . . Da je Isus Hrist bio zaljubljen, ono vešanje na krst bi mu mnogo lakše palo. . . . Ljubav je lepa samo u pesmama Desanke Maksimović. . . . Ljubav predstavlja dobrovoljno naizmenično guranje glave, čas u vruću rernu, čas u zamrzivač. . . . Gde naći ljubav ?. Pa, za početak, otići u dupe na vašar. . . . Ako imaš sve kečeve u školi, reci matorcima da si zaljubljen. U potpunosti će te s'vatiti. . . . Partneru sa kojim imaš o čemu da pričaš, sa kojim se savršeno slažeš u krevetu i koji odlično kuva, pod hitno treba da nađeš neku manu. . . . Jebeni Adolf Hitler je našao način kako da preboli raskid svoje višegodišnje veze. . . . Snađi se nekako, iscedi sam sebi te mitisere na leđima. Ne moraš baš uvek da potežeš ljubav za te neke sitne stvari. . . . Ne daj da te pokoleba to što ti je ona rekla da imaš dlakavo dupe. Nije to ništa strašno, al' ka' bi se zezali. . . . Na jednom kraju ljubavne veze stoji grana breze, a na drugom, visiš ti. . . . Pre nego što se i konačno zaljubiš, ne bi bilo zgoreg da napišeš testament. A ja ću oproštajni govor. . . . Kad zaljubljenog čovu pitate koliko ima sati on obično odgovori da u pet ima sastanak sa njom. . . . Uvek dođe taj trenutak, kad jedno golupče žuri na sastanak da se mazi, a drugo da konačno raskanta sve to. . . . Upozorenje !. Da bi ste mu dokazali svoji ljubav, biće potrebno ponekad da gurate u usta i ono što ni za živu glavu inače ne bi. . . . Zaljubljene ljude prepoznate po tome što na svakoj raskrsnici izazovu lančani sudar. . . . Dobro. Pretpostavimo da stvarno volite svog čoveka. A šta ako je njemu potpuno svejedno ?. . . . Samo da znate, plodovi ljubavi ponekad se kandiduju i za predsednika države. . . . Kad vodiš ljubav sa svojim partnerom, uvek na kraju svi troje dođete do seksa. . . . Kad bi neko ukinuo pornografiju, mnoge "nežne, tople ljubavi" bi se naprasno ugasile zbog nedostatka materijala za loženje. . . . Na kraju, ne traži od nje još jednu šansu. Pa zar ne vidiš, upravo si je dobio. . . . Ako žoćeš da ločeš, ne moraš prethodno da se nesrećno zaljubiš. Dovoljan razlog može biti i to što ti je stigla opomena za struju. . . . Očigledno, ljubav postoji čim pesnici toliko kenjaju o njoj. . . . Nemoj da bežiš od napasti. Stani, okreni se, sačekaj je. Pusti je, nek ti prođe na metar-dva. A onda... U klinč. Pa šta bude... Weepin', Willow, 3.
književnost.513 dalex,
Iz "Vest o jednoj otmici", Gabrijel Garsija Markes. --------------------------------------------------------------------------- ... Problem je bio kako pronaći Pabla Eskobara u gradu koji je postao poprište nasilja. U toku prva dva meseca 1991. godine desilo se hiljadu i dve stotine ubistava - po dvadesetak dnevno. Po dogovoru skoro svih naoružanih grupa, u istoriji zemlje, Medelin je određen za središte akcija. Za nekoliko meseci ubijeno je četiri stotone pedeset i sedam policajaca. Uprava za državnu bezbezbednost (UDB) tvrdila je da se po komunama nalazilo dve hiljade osoba u službi Pabla Eskobara i da su mnogi od njih bili mladi ljudi koji su živeli od lova na policajce. Za svakog ubijenog oficira dobijali su po pet miliona pezosa, za svakog agenta po milion i pet stotina hiljada, a za svakog ranjenog policajca po osam hiljada pezosa; 16. februara 1990. godine na Trgu bikova u Medelinu auto bomba od sto pedeset kilograma dinamita usmrtila je tri podoficira i osam policijskih agenata. Tada je ranjeno sto četrdeset osoba i poginulo devet civila, od kojih trojica nisu imala nikakve veze s ratom. ... Nekoliko meseci kasnije doneta je odluka da tako birokratizovana policija ništa ne preduzima bez prisustva predstavnika pravosudnih organa. Sudstvo je bilo nemoćno da bilo šta učini. Sudije i pravnici, čije su plate bile jedva dovoljne za život, ali ne i za podizanje dece, našli su se pred neminovnom dilemom: ili da budu ubijeni ili da se prodaju trgovcima droge. Zadivljujuće je, ali i potresno, da su mnogi od njih izabrali smrt. --------------------------------------------------------------------------- Sam roman više spada u temu 'istorija' (doduše bliska). Nobelovac je, na molbu svojih prijatelja koji su stradali od otmica, opisao stanje u Kolumbiji u godinama rata protiv trgovaca drogom, sa fokusom na otmice poznatih novinara (bliskih veoma uticajnim ljudima u državnom aparatu), koje je izveo Eskobar radi ucenjivanja vlade.
književnost.515 dalex, -> #512, willow
> Mudrosti bez presedana vezane ne za ljubav Dežurni piscu :), ovo mi se veoma dopalo.
književnost.514 dalex,
Iz "Vest o jednoj otmici", Gabrijel Garsija Markes. ------------------------------------------------------------------------- Sa zainteresovanošću je čitao "Istoriju vremena" Stefana Hokinga. Knjiga je bila u modi i u njoj se putem matematičkih proračuna pokušava da dokaže da bog ne postoji. ------------------------------------------------------------------------- Za ono Stefan ajde de, pomislio sam da je prevodilac malo pogrešio, ali sledeća rečenica me definitivno ubedila da je Markes pomešao Hokinga sa Ulonom Kolufildom ;). Interesantno da se nije bolje raspitao... U samom romanu, Markes je, zato što tema tako diktira, napustio svoj karakteristični književni stil, i demonstrirao mogućnosti vrhunskog pisca da piše kvalitetno u (da tako kažem) drugom žanru. (to možemo videti i u Pekićevom "Besnilu")
književnost.516 gasha., -> #512, willow
*> Mudrosti bez presedana vezane ne za ljubav ----------------------------------------------------------------------------- Mudrujes nema sta :))))))) Super je !!!!! Gasha.
književnost.517 willow,
Hvala dalex, hvala Gasho :)
književnost.518 willow,
Mudrosti bez presedana vezane ne za politiku Cilj svake politike je da od pojedinca napravi masu, a od mase, rulju. . . . Ako ne možeš da slažeš čim zineš, prepusti bavljenje politikom onima koji to mogu. . . . Kad vidiš svog političara da se smeška, znaj da ćeš ti uskoro da kukaš. . . . Bog je stvorio politiku jer je od početka partije stvaranja vukao sve same bedne poteze. . . . Dobar političar se prepoznaje po tome što može sam da skoka čitavo jagnje. . . . Pre nego što zaokružiš svog omiljenog političara, seti se da je to zadnji put da se ti tu nešto pitaš. . . . Pažljivi političar nikad ne meša susedne države u ratove svog naroda. . . . Razuman i savestan političar ode pod hitno u penziju. . . . Demokratski nastrojen političar obično bude na vlasti samo do svoje smrti. . . . Znaj da je političar kao usran frizbi. Zato, ako ga dovoljno jako zavrljačiš, možda ga više nikad ni ne nađeš. . . . Politikom se bavi svako ko bi po svaku cenu hteo da bude sve. . . . Normalno je da nepismen narod uvek sebi bira nepismenog vođu. . . . Birajte samo humane političare. Oni neće prvo da vas muče. . . . Da nije uspešno vođene politike, problem prenaseljenosti Zemljine kugle odavno bi izbio u prvi plan. . . . Porodični tip političara je onaj koji dođe kući, pomazi kuče, pročita novine, zameni sijalicu u hodniku, večera, izazove dva-tri svetska rata, pročita deci bajku za laku noć, poljubi ženu, ugasi lampu i zaspi. . . . Svako ko uđe u političke vode bi da se tu i išora. . . . Obrazovan političar, sem maternjeg jezika, zna i za kuvani goveđi. . . . Kad lider ujutru ustane na levu nogu, do večeri mnogim njegovim podanicima ona jedino i preostane. . . . Umesto što u kutije ubacujemo glasačke listiće, bolje da u njih pakujemo političare. . . . Taj političar doći će na vlast samo preko mene mrtvog. . . . Politički TW dueli su korisni. Bili bi i korisniji, kad bi gostima u studiju, sem čaša s' vodom, podelili i napunjene puške. . . . U jednopartijskom sistemu nema vrdanja levo-desno. . . . Pokretanje političkih tema dozvoljeno je samo u prizemljima solitera, jer ljudi kad čuju tak'o nešto, ne biraju otvore kroz koje beže. . . . U zemlji tog vladara, mora da je uvek leto. Kako drugačije objasniti to što svi njegovi podanici nose isključivo bermude i majce sa kratkim rukavima. . . . Kada bi neko zabranio to đubre, mnogi zaposleni bi ostali bez svoje jedine korice hleba. . . . Političare u njihovim školama uče da su poštenje i pravda na prvom mestu...Dobro, sad makar znamo ko je sve bežao sa časova. . . . Posle naporne sezone vladanja, svaki lider obavezno ode par dana kod babe i dede na selo da se odmori. . . . Političar je kao sudija u ringu. Kad mu se narod umori od međusobnog šibanja, on se umeša da ih razdvoji. Malo im upije krv maramicom, zapreti im da više ne ulaze u klinč, pa onda opet kaže "BOKS...". . . . Ako bi se političari iznenada preobrazili u sitnu divljač, pod hitno bi trebalo razmisliti o ukidanju lovostaja. . . . Na kraju krajeva, svi političari zvuče slično. Pitanje je samo sa koje visine ih baciš. Weepin', Willow, 3.
književnost.519 gasha., -> #518, willow
*> Mudrosti bez presedana vezane ne za politiku ----------------------------------------------------------------------------- Welcome back !!!!!!!! E a sta je sledece ? Nemoj neki bedak please samo ovako nastavi !!!! Cool,Cool,Cool !!!!!!
književnost.520 kovac.alx, -> #518, willow
>>>Mudrosti bez presedana vezane ne za politiku Samo napred. Ogroman talenat na vidiku!!!!
književnost.521 willow,
Mudrosti bez presedana vezane ne za umetnost i njene satelite Umetnost je tu da posluži jednoj grupi ljudi da pokažu ostalima koliko im je, u stvari, dosadno u životu. . . . Možda sam trebao svoje stvaranje da prepustim nekom proverenom umetniku, kalibra Pikasa. Mislim, jes' da ne bi' imao glavu, al' bi zato imao tri ruke i kitu odavde do tamo gde izvire reka Morava. . . . Ako se ikad odlučite da naslikate slona, bilo bi dobro da mu makar stavite surlu, naročito ako ćete to nekom da pokažete. . . . Neshvaćeni umetnici umru mladi samo da bi se što pre proslavili. . . . Pisanje je dostupno svakom ko ima dovoljan broj slova azbuke za sobom. . . . Umetničke izložbe trebalo bi staviti pod zaštitu države, jer jedino još na njima čovek može da vidi obezglavljenu žirafu dok kljuca zrnevlje po morskoj pučini. . . . Ako sebi nađeš zabavu u suncokretu i mrtvoj ribi na crvenoj pozadini, znači da si tek nedavno sleteo. . . . Da bi mogao na pravi način da razumeš umetnika, potrebno je prethodno da sebi nađeš ovcu koja će da te izdržava čitav život. . . . Pravi poštovalac umetnosti se pozna po tome što uvek prvo zakuca ekser na zid pre nego što ode da pazari novu sliku. . . . Jedno od preventivnih rešenja može biti i ukidanje direktne autobuske linije do. . . . Sve dok ne razumeš šta je pisac hteo da kaže, imaš kakve-takve šanse za to. . . . Depresivni ljudi čitaju depresivne knjige jer hoće to i napismeno. . . . Kod nekih tekstova, na žalost, male su šanse da si ih, u stvari, okrenuo naopačke. . . . Ako te zalazak sunca sve češće podseća na umakanje u govna do guše, možda je vreme da promeniš knjigu. . . . Dobar pisac obično nikad ne stigne na vreme. . . . Kad se umetnik iz centra grada konačno uživo suoči sa bikom, do kasno u noć nabraja kakve mu je sve uvrede nanosio na platno. . . . Na žalost, uglavnom se potrefi da kad inspiracija nadođe nigde u okolini nije dostupan WC-papir. . . . U knjigama Hermana Hesea i jebeni znakovi interpukcije predstavljaju zagonetke i izazove za sebe. . . . Jedinu koristi od Hermana Hesea vidim u tome što njegovo prezime uvek mogu da upotrebim kad mi treba rimovanje sa "pune đubreta kese". . . . Ne treba trčati ka trećoj rečenici dok potpuno ne svariš drugu. A onda će ionako prva da te potera. . . . Ako odlučiš da objaviš svoj tekst, znaj da i mnogi koji siluju svoje ćerke umeju da čitaju. . . . Ako imaš jedan dobar tekst, niko ti ne garantuje da ti svi ostali niće biti kompletno đubre. . . . Ako si rešio da naslikaš nebo, možda je suvišno trčati do radnje po novu tubu zelene boje. . . . Nemoj topiti reči. Sve što ćeš postići je njihovo lakše presipanje iz šupljeg u prazno. . . . Da bi neki moj tekst bio za pohvalu, nadam se da nije potrebno da svakog kritičara prethodno poljubim u dupe. . . . Loš tekst uvek ima najviše toga da nam saopšti. . . . Pre nego što izađeš sa izložbe, proveri da se vatra slučajno ne ugasi. . . . Kad se pisac suoči sa problemom, odma' bi žteo da to kopira u tiražu od hiljadu primeraka. . . . Sve dok se umetnost bude prenosila sa kolena na koleno, nezadovoljstvo će da raste. . . . Nepisano je pravilo da kineski i ruski crno-beli filmovi uvek traju kud i kamo duže od vremena koje je bilo utrošeno za njihovo višegodišnje snimanje. . . . Filmska umetnost je tu samo da bi glumci mogli da pokažu publici kako redovno peru zube i vrše facijalne plastične operacije od uzoraka svojih preplanulih dupeta. . . . Modne revije uvek idu na ruku opancima i šajkači. . . . Moda deluje kao uzbuna od bombardovanja u sred noći. Uvek te natera da navučeš smrdljivi šlem i tuđe cipele koje su ti pet brojeva veće. . . . Svaka modna revija je dobra prilika da ih zauvek zaključamo unutra. . . . Koja je sličnost između muzičara Elton John-a, uspešnog manekena, običnog modnog kreatora i komšije baletana ?. Pa, to što svi oni imaju čudnu sposobnost da mogu da se iskenjaju u jednom cugu. . . . Koja je jedina razlika između balona i poznatog muzičara ?. Ta, što balon kad se naduva, ne gnjavi ljude oko sebe dok lebdi među oblacima. . . . Fino vaspitana mačka se razlikuje od poznatog muzičara po tome što ona ima striktno određeno mesto gde sere. . . . Svi su oni geniji. I imaju vizije. I niko ih ne shvata. I neka tako i ostane. Weepin', Willow, 3.
književnost.522 willow,
Gospođa Smrt i Mladić Ljubaznost -"Gospođo, molim vas, dozvolite mi da vam pomognem da pređete ulicu", obratih se staroj slepoj dami na trotoaru. -"Hvala vam mladiću, tako ste ljubazni, ali mogu i sama", odgovori mi ona. -"Ali, insistiram da mi dozvolite". -"Pa, dobro, ako insistirate". Onda me uhvati pod ruku. Onda smo već bili otprilike na sred ulice. Onda mi stara slepa dama pustila ruku. Onda pucnu prstima i nestade. Onda se odnekud pojavi kamion što juri sto na sat. Onda sam primetio staru slepu damu za volanom tog kamiona. Onda sam pomislio da tu nešto ne miriše na dobro. Onda se čulo "BUFFF...!". Onda se sve smirilo i ostala je samo moja cipela na isflekanom pešačkom prelazu. Weepin', Willow, 3.
književnost.523 mcar, -> #521, willow
Ov pod 5.521 je zaista dobro. MC
književnost.524 legolas,
Obavestenje, U grupi Tolkien ima jos 5 mesta, mail me da vas ubacim. Salut Legolas
književnost.525 willow,
Mudrosti bez presedana vezane ni za šta Život je, u suštini, nemaštovit partner u krevetu. Uvek bi on 'teo da guzi nekog. . . . Ako se probudiš i zatekneš sebe u zadimljenoj čekaonici u kojoj nervozni i pijani putnici jebu mater kondukteru što njihov voz nikako da stigne, znači da si još uvek u životu. . . . Priznajem, ponekad se osećam isto kao i nožni palac koga su dodelili partizanu što se te kobne noći u čarapama zatekao na Igmanu. . . . Samoubistva su samo način da se što bolje prekrati vreme dok se čeka. . . . Činjenica je da u najkraćem redu najpre dođe trenutak za naplatu. . . . Šefe, samo da znaš...Dok ne povučeš vodu, ono će tu uporno da stoji. . . . Nijedan balvan nije dovoljno širok da može da opsluži dva jarca istovremeno. . . . Tužioče, hint i za tebe...Predrasuda je jedini dokaz koji branilac optuženog nikad ne može da pobije. . . . Ženu koja obrne pet muškaraca za jedno veče nazivaju kurvom. Muškarca koji obrne pet žena za jedno veče nazivaju jebačem. To je poznato. Jedino mi fali naziv za biseksualca koji za jedno veče obrne po pet komada sa svake gomile. . . . Razlika između vođenja ljubavi i seksa ?. Kad završiš sa vođenjem ljubavi, okreneš se na desnu stranu i zaspiš. A kad završiš sa seksom, okreneš se na desnu stranu i padneš sa ormana. . . . Jedina uteha kad ti tvoja devojka kaže da je njegov dugačak dva metra je da ne moraš zbog toga da brineš za svoje mesto u prvoj postavi košarkaškog tima u okviru sportskog društva Partizan. . . . Kako god obrneš, pornić je svakako jedan od onih filmova koji se nikad ne gledaju sa rukama u džepovima. . . . Ako redovno koristite drogu, blago vama. Ne morate da razmišljate o svojoj budućnosti. . . . Ako se već krave i volovi jednoglasno slažu da je trava blagotvorna, onda im je treba i prepustiti. . . . Težak narkoman je uvek pun raznih sranja u sebi. . . . Dok ljudi budu koristili drogu, uvek će postojati i istinite priče o susretima sa smrdljivim vanzemaljcima sa dva ogromna palamara na sebi, koji kad uhvate Zemljanina, onda ga jednim palamarom jebu, a drugim tuku, sve dok Zemljanin ne odapne. . . . Legalizacija droge će biti poslednji prdež pre nego što se gaće potpuno raspadnu. . . . Nekada davno, rad je od majmuna stvarao ljude. Danas mu šou-biznis i mas-mediji uzvraćaju punom merom. . . . Internet ti omogućuje da uđeš u globalnu dnevnu sobu u kojoj su svi izuli svoje cipele da bi ostalima dokazali to kako se njihove čarape još uvek nisu potpuno skorile. . . . Ako daš pare za Internet, ne očekuj da ti budu vraćene. . . . Konačno je i naučno dokazano da telewizor ume da leti. A, ko ne veruje, može i da proba. . . . Razlika između telewizije i cirkusa je ta što u cirkusu čovek može ponekad da vidi i zanimljivog klovna. . . . Poređenje između telewizije i Beogradskog zoološkog vrta, navodi me na zaključak da Beogradskom zoološkom vrtu još uvek fale neke egzotične vrste. . . . Pop se na krštenju ponaša kao šećer, brašno, jaje, mleko, šlag, preliv od čokolade, kao i ostali neophodni sastojci. I tako uvek rezerviše najveće parče torte za samog sebe. . . . Koga sad okriviti za lošu gledanost ?. Mislim onog šaljivdžiju što je u scenario ubacio poglavlje o crkvi i scenu popovog opela. . . . Ako natakneš zlatnu krunu, ne čudi se što je tvojoj glavi iznenada porasla cena. . . . Tek kad broj tvojih živih roditelja spadne na nulu, shvatiš ko te je svo to vreme grejao. Weepin', Willow, 3.
književnost.527 willow,
Moram ovo nekom da kažem, a kome ću drugo neko mojim Sezamovcima. Apropo "Mudrosti...", a naročito ove zadnje... Nema tu mnogo mudrovanja...jeftino i bedno, bedno i jeftino. 'oću da kažem...hmmm...ovaj...Bingo !... "kad se muva najede za ručak, zna se čega je ona sita". U suštini, znate, nisam loš čovek. Jedini problem je u tome što sam zacrtao plan da se obogatim od pisanja, a nikako mi ne polazi za rukom. I što ponekad popijem. I što nemam devojku. I, što zato...preskočiću to. I što nisam imao nesrećno detinjstvo. I tako dalje. Dobro, ima tamo i po koja dobra fora, to stoji. Al' šta to znači ?. Znači li to da u svakom kontejneru ima da se nađe makar jedna ispravna cipela ?. Il' taman dve ?. I kome uopšte one i trebaju ?. Aleksa misli da ja imam talenta. O.K., samo još da vidimo za šta to. Dragica se ponekad nasmeje, a i Juzer Dalex. Marko me pohvalijo onomad. I to je nešto. Čekaj malo, zvoni mi telefon... 'De sam ono ugazijo...A, da...suština problema je to što sam večeras opet loše volje, a nema nikog da mi turi cuclu među zube. Sve u svemu, bilo je tu mnooogo odavno amortizovanih i loše smišljenih pa očajno ukucanih, što bi rekli, "fazona". Dobro... Da skratim ja ovu sprdnju sa samim sobom... Izvinjavam se svima koji su platili kartu da bi videli zadriglog i kukavnog pevača kad je propao kroz truo patos na bini. Uzgred, ostaviću poruke. Neću da i' obrišem. Prava autora su ovaj put time zadržana. Nek stoje tu. Nek i moji unuci vide sa čime se to njihov deda igrao, umesto da je jurio sojke okolo. I ako sam bio patetičan, a jesam, koga je uopšte briga za to. I znam da ću se već sutra stideti ove poruke što sam je uopšte slao, al', što se kaže "dok ti se gaće ne osuše, svi će da ih vide kako vise". P.S. Sav sam u jebenim šiframa, je l' da ?. Aj' sad. I trudiću se da ubuduće proberem malo bolje. I ređe. Weepin', Willow, 3.
književnost.528 rdejan, -> #527, willow
>> Jedini problem je u tome što sam zacrtao plan da se obogatim >> od pisanja, a nikako mi ne polazi za rukom. Velikim piscima njihova dela su predstavljala najčešće obavezu, zatim hobi, a ponekad i oružje. Niti jedno delo vredno bogatstva nije pisano radi njega samog. Imaj to na umu. Pozdrav, Dejan
književnost.529 hogistey,
Sedim Evo Zaludan Ali Mozda Zato Volim Ovaj Neobicni I Uzbudljivi Praiskonski Retki Anahroni Zvuk: Nisam Ovde
književnost.530 mcar,
Resenje Povracam, gledam klozetsku solju, i dok hrana s mukom ispada, zamisljam da se razlivam, raspadam i oticem u mlazu vode. I nestajem u horu razigranih molekula nesuvislih i radosnih izvan svesti o olaksanju. MC
književnost.531 mcar,
Da li neko zna gde se mogu dobiti informacije o konkursima Radio Indexa, osim u emisijama pomenutog radija? MC
književnost.532 olio, -> #527, willow
> Aj' sad. I trudicu se da ubuduce proberem malo bolje. I rede. Sve ti je OK, samo nastavi. Skupljam sve tvoje sto si do sad pisao, dobro je! Malo da te hvalim , nije na odmet. Oliver.
književnost.533 dzim, -> #512, willow
<M> Ocigledno, ljubav postoji cim pesnici toliko kenjaju o njoj. Pesnici toliko kenjaju o njoj zato shto nisu jebali svaki dan. U suprotnom, ljubavne poezije ne bi ni bilo. I da, ima i ona: "Siromashni su izmislili ljubav da bi se jebali za dzabe"
književnost.534 dzim, -> #521, willow
<M> Umetnost je tu da posluzi jednoj grupi ljudi da pokazu ostalima <M> koliko im je, u stvari, dosadno u zivotu. Umetnost je jedina stvar koja nas razlikuje od zivotinja. <M> Na zalost, uglavnom se potrefi da kad inspiracija nadode nigde u <M> okolini nije dostupan WC-papir. Da, utvrdjeno je da se najvece inspiracije i ideje javljaju tokom seanse na WC sholji... <M> Kad se pisac suoci sa problemom, odma' bi zteo da to kopira u <M> tirazu od hiljadu primeraka. Elem, bash sam pre neki dan piso pismo drugu u vojsci... i toliko mi se svidelo da nisam hteo da mu poshaljem. :) Na kraju se setih, pa sam pismo prekucao na komp, za sebe... a drugu poslo original. :) <M> Svi su oni geniji. I imaju vizije. I niko ih ne shvata. <M> I neka tako i ostane. Amen.
književnost.535 willow,
Labudova ljubavna muda ( Esejistička prepucavanja u tuđem krevetu ) Otvorio sam oči. Nebo je bilo plavo i čisto. Sunce, blistavo i toplo. I laste su se konačno vratile. Pčela, list, potok. Svi su se oni maksimalno trudili, svako u svom fahu, svako na svoj način. Sakupljao se med u kantice, lelujalo se na vetru, žuborilo se u glas. Priroda se ujedinila. Predatori su ovog jutra brali cveće zajedno sa svojim žrtvama. Ajkula, ronioc i njegova disaljka, napravili su prigodni ljubavni trougao. Idila !. Okretoh se na drugu stranu. Njene oči su bile plave i čiste. Telo, blistavo i toplo. Vratila je svoju nogu pod jorgan kad je videla da sam se nameračio da joj grickam, čas koleno, čas nožni palac. Da. Priroda se opet ujedinila. Napravila uži izbor i onda stvorila nju. A priroda je poznata po strogom, ali prevednom kriterijumu. Par idila !. -"Dobro jutro, lepojko. Je si fino kunjala ?". -"Ne baš. Razmišljala sam o svemu tome". -"A o čemu to ?". -"Mislim da je vreme da odeš. Mislim da je gotovo sa nama". -"Ljubavi, nemoj to da radiš. Otkud ti sve te crne misli ?". -"Nisu crne nego tačne. Ne brineš o meni. Gledaš samo svoj profit". -"Kakav sad profit ?. Misliš, to što skupljam sitninu sa poda ?. Što kljucam mrvice ?. Jebeš ti taj profit. Profitiram isto kao i kokoška koja se smestila u rernu, dok se bolje ne snađe". -"Kenjaš. Osim toga, lenj si, neodgovoran, nemaš ništa da ponudiš ljudima. Samo bi da sediš u svojoj sobi i glumiš neku uspavanu lepoticu nepodnošljivo dlakavih nogu". -"Šta ja tu mogu ?. Mora da se moj princ negde ušik'o, pa nikako da dođe da me coki za dobro jutro. Nisi mi jasna, šta je tebi ?. Je l' te to mlekadžija iznervirao ?". -"'Baška to što mnogo piješ. Jednog jutra ću da se probudim i da zateknem ljigavu zmiju Smuk u krevetu pored sebe". -"Ništa strašno, predstaviću ti se i sve će da bude u redu, zar ne ?. A, osim toga, to pomaže da se lakše svare stari i osmisle novi potezi". -"Šta god. I, da...Mnogo filozofiraš i lupaš. Ne treba mi to. žOću da u krevetu vodim ljubav a ne raspravu o boji ćebeta". -"Slažem se. Vidiš, imamo sve same dodirne tačke, ti i ja". -"žOću, kad ti kažem "rasturi me sad" da budem sigurna da ćeš to i da uradiš. A ti suviše piješ". -"Opet ti o tome. Ljubavi, samo su kamiondžije uvek trezne i spremne. Zato i mogu toliko da voze. Njihova je dužnost i obaveza da teraju sto na sat. I da znaš, jedina njihova prednost je u tome što imaju ta svoja zamašna osnovna sredstva, mislim, veličine kamiona". -"E, ako nisi kamiondžija, onda, da znaš, nisi ni jedini". -"Trebala si žodma tako da mi kažeš". -"Možda sam i trebala". -"Znači, fajront ?". -"Da". Ustao sam i počeo da se oblačim. Moje čarape su bile plave i ne baš sto posto čiste. Dobro sam se iskašljao, kvalitetno i gusto. Priroda se izgleda naknadno ujedinila, čim je sve okeane ovog sveta smestila u moju bešiku. I, što je najvažnije, vera u ljubav mi se konačno vratila. Triling idila !. -"I, nemoj da ti se slučajno desi da šutiraš mačku dok budeš izlazio". -"Ma kakvi, samo ću malo da je treniram da leti". -"Da se nisi usudio !". Izašao sam na trem pred kućom. Mačke nije bilo ni od korova. Mora da je saznala šta joj se sprema, pa se zavukla nekom Džeriju u rupu. A možda je svratila kod komšije Toma na kafu sa ekstra šlagom. Mudre su mačke. Znaju da nanjuše dobit za sebe. 'Baška to što imaju devet života. Mora da je Bog mnogo voleo mačke, čim im je dopustio takav luksuz. Ali, čemu sad ta razmišlanja o mački. Imao sam drugi problem pred sobom. Pljuštala je kiša, a ja sam oduvek mrzeo da nosim kišobran pri ruci. "Mora da se sad neka Sojka sa neba žešće tušira", pomislih. Neko vreme sam razmišljao šta ću sad, koji moj, da radim. Onda sam to batalio. Samo sam zapušio nos, zakoračio i uronio. Poker !. 'Ladno sam imao poker. A dan tek što je počeo. Weepin', Willow, 3.
književnost.536 ljubinko,
Ljubav se boluje i sto nas vise boli to nam vecu snagu daje. Nije sreca biti voljen. Svako voli sebe, ali voleti drugog, to je sreca. To sto svaka ljubav u sebi nosi duboku tragicnost, nije razlog da se ne voli. Put ljubavi je tako tezak jer se u ovom svetu malo u nju veruje, jer se ona uvek s nepoverenjem docekuje. Tacno je da svet boluje od nepravde. Ali mnogo vise boluje od nedostatka ljubavi, bratsva i covecnosti. Blagost je jaca od strogosti, voda je jaca od stene, ljubav je jaca od sile. Zlo uvek nastaje tamo gde nema dovoljno ljubavi. Herman Hese
književnost.537 ljubinko,
Postoje noci koje nisam spavala Postoje dani koje nisam zivela Postoje snovi koje ne znam citati Postoje stvari koje ne mogu voleti onda kada si daleko Postoje noci koje ne zelim spavati Postoje dani koji su kratki Postoje snovi koji su slatki Postoje stvari koje mogu voleti onda kada tebe osetim, zagrlim kada te poljubim kada si tu i ne odlazis. Postoje tako: dani, noci, snovi i neke stvari koje ne zelim i koje ne mogu da ... zaboravim.
književnost.538 willow,
? ( I naslov je ostao nezainteresovan ) Ti, šta si...? Ti si taj balvan presečen na pola, da bi se prodao upola cene. Ti si ta sernjava foka, što "opet je našla baš na sred mog novog travnjaka". Ti si to jutros mestimično naoblačenje možda. Ti si taj otresiti nos, što se sada pravda kako su ga bočno pritisnuli da bi ga naterali da dune. Ti si ta uglancana cipela u mojoj pilećoj supi. Klavir što se uči da leti meni nad glavom. Porcija kuvanog tumora sa salatom od šangarepe što se tu, "vidi, vidi..." zatekla kad je kuvar rasporio Duška Dugouška svojim alatom. I ti si ta ruka koja umače hleb u moču od nekog vrućeg, masnog, "njam, njam..." znoja. A ja, šta sam...? Ja sam obična izgladnela guska koja nema rođake u toplim krajevima. Ja sam senka nemaštovitog samoubice i sad lelujam zajedno sa njim na vetru. Ja sam zagubljeni kurton koji se, ustvari, krije pod ormanom, da ne bi morao opet da posreduje između nje i njega. I loše zatalasana bara, koju će ona uvek pažljivo zaobići. Ali, zato imam svoj kamen, svoj prozor i svoj dobar razlog što ponekad slavim. I svaka rupa koju napravim u tom jebenom prozoru biće samo moja. I kad izazovem promaju u sobi, znaću da mi se od toga ukočio vrat. Da sam zato tanak sa stolicom. Weepin', Willow, 3. Ovu pesmu poklanjam i posvechujem Dragici Milinkovich, al' ne na nachin na koji che to neki da shvate. Bila je neka zajebancija sa balvanom, a na kraju ispade ova ozbiljna pesma. Eto. Damche, bilo je to samo za tebe !.
književnost.539 goth,
Evo jedne moje male price apsurda... beograd.txt
književnost.540 ljubinko,
Mira Aleckovic TRAZI SE LJUBAV Trazi se, po svaku cenu se mora naci jedna izgubljena ljubav koja je stecena u mlade dane koju su odvezle daleke ladje a uspomena je toliko draga da za njom bol podmukli tisti i suza (rekvizit stari) ipak iz srca kane dajem koliko se iste ako se samo nadje
književnost.542 ljubinko,
CEKANJE Ne mogu vise da budem sama Sama sred ljudi, a ulice sumne u gradu sama sred sale a ona vrvi od sveta Necu da me zanavek proguta tama Da mi se poslednji koraci polako prikradu Meni se s tobom nocas obalom seta Kraj nase breze, kraj senke njene na zidu Svejedno da l`, sam ti druga, treca il, peta Ili ko zna koja zena po redu Osecam, poslednja sam ti draga zena Ona koja se uvek najvise voli Ona s kojom se san nedosanjan sanja, Ona s kojom rastanak najvise boli Vidim poslednjim putem nepovratnoga trena vrance vremena obvija predsmrtna pena mru nezni trenuci proleca i jeseni Idemo i osecam da je ostala meni Sva ona u tebi ljubav nedorecena
književnost.541 ljubinko,
RADJANJE LJUBAVI (odlomak) Od danas pa zanavek do kraja znam da nisam sama da nisi sam
književnost.543 hogistey, -> #529, hogistey
S E Z A M Z V O N I U P R A Z N O e v a l o a o v e z r e n v i v d o l i z t l a o b a t a u s d i u d o i j b u i k h k a e m d a m i d s i r : m a c l k o n n j o n : i i n i v s i k i
književnost.544 kum.djole,
Antikvarnica Nevolje idu s prvim mrakom. Nižu se jedna za drugom, lagano i neprimetno, a onda sve brže. Iako nema kraja, u kulminaciji se čak i ne sustižu već presecaju jedna drugu. I sve su podjednako snažne, i u stvari toliko različite, u zavisnosti koliko se o njima kontinuirano razmišlja. Nestaju samo na momente, nikad same od sebe, uvek prekinute neodložnim sitnicama, koje ipak imaju svoj jednostavni početak i još jednostavniji kraj. Onda se misli ponovo vraćaju i te nevolje traju dok traje i najmanji šum, glas ili svetlost. Tada se sve umiri. Nastane kratak predah, mizeran osećaj oslobođenosti, nezavisnosti, koji katkad traje i po nekoliko minuta. U tom kratkom periodu obavezno osvane neka ideja, obično ostane zapisana da bi se po danu, jednom prilikom, sprovela u delo. Nestane u hrpi papira ili prenatrpanim fiokama i za sobom ne ostavi ništa osim praznine koja je u antikvarnici, uz onaj najmanji šum, glas ili svetlost, tako dobro vladala situacijom. U toj praznini jedini šum predstavlja nešto nalik na ljudsko disanje, nedefinisano, bez ritma i bilo kakve uzbuđenosti. Ne otkriva ništa osim zaključka da u tom gluvom i praznom prostoru, u kome se čak i prašina slegla u vazduhu, nešto ipak živi i postoji. To postojanje se ne može porediti ni sa jednom naučno utvrđenom činjenicom o oblicima života - diše i postoji, ali se ne može nazvati ni životinjom ni biljkom. Ponajmanje čovekom. Takvo neritmično disanje katkad odaju i oblaci dima, gomilajući se na tavanici, a ponekad se to disanje i ne čuje jer je dosta tiše od otužne melodije koja se tegli kroz vazduh i onaj isti dim, bez ikakvog smisla i fizičkog efekta. Neretko, jedina svetlost u predgrađu dopire upravo s prozora antikvarnice. Ona sa ulice izgleda tako pitomo i odvažno, u isti mah čak mistično - neko bi pomislio da se pod tom svetlošću stvara kakav vaseljenski esej o ljubavi čoveka i žene ili barem jedinstven filozofski akt o političkom moralu. Svetlost antikvarnice nastaje s prvim mrakom, a nestaje pre svanuća. I to je njeno jedino radno vreme. Tek neki sat, ili čak minut pre no što se pogase ulične svetiljke, nestaje i svetlost antikvarnice. Prozorska roletna se spušta i soba puna antikviteta tone u dubok i težak mrak. Mrak u kome se oseća samo miris onog dima s tavanice i ono beskrupulozno, manijakalno disanje, bez ikakvog ritma. U trenutku kad ljudi iz okolnih zgrada privode kraju svoje spokojne snove ili već pristavljaju prvu jutarnju kafu pred početak novog radnog dana, antikvarnica tone u svoj nespokoj. I baš u tom nespokoju i tmini, svakog jutra počinje i završava se jedna priča, bez pravog početka i kraja, neispričana priča koja iz dana u dan samu sebe prepričava. Ona se ne može čuti ušima i videti okom, jer se ne pripoveda i nije zapisana na papiru. To je takva celina koja samu sebe ne priznaje ni u jednom obliku, osim u onom biću, ili čak stvoru, i njegovom neritmičnom disanju. Samo se u tom mraku ona može osetiti, u tom dimu i zagušljivom prostoru antikvarnice, u disanju i nakaznosti nekakve ogromne telesine koja nepomično leži na madracu. Ta se priča oseća u vazduhu, i nekakva čudesna ali nimalo prijatna živost što se razleže po sobi, otkriva njeno postojanje. Ona se, očito, negde odvija i prepričava, ali se nikako ne može otkriti njena sadržina, i poruka, ako je uopšte ima. Ona je u tom stvoru što leži kao kakav mrtvac, i trepće i diše bez ikakvog ritma. To je, bez sumnje, nešto nalik čoveku, mada isuviše beživotno da bi bilo čovek. Razjapljena usta, suve, ispucale usne i široko otvorene oči, sigurni i snažni ali nipošto prirodni treptaji oka, i poneki grč na tom izobličenom prizoru koga ne bi ni mogli nazvati licem. Ona praznina koja je ispunjavala sobu deluje kao rajski vrt u odnosu na ovu stravičnu sliku - da se nekako rečima to može objasniti i verno opisati, svakom bi zastao dah, ponajviše onima koji u tom trenutku srču svoju prvu jutarnju kafu, ali i onima koji su svetlost, dok je postojano obasjavala dvorište i deo ulice, povezali s nekakvim kreativnim radom. Ova se užasna slika nastavlja i nema joj kraja, i taj skučen prostor između četiri zida nema svedoka, osim tog stvora što u sebi doživljava neku osobenu strahotu. Ne govori, ne zapomaže i ne prevrće se po tom uleglom madracu, jedino što ga ne čini sličnim kakvoj rogatoj spodobi što se sprema da krepa, jeste taj grč i izobličenost, to disanje i razjapljena usta i oči, i poneki uzdah i ušmrk. Nema sumnje da je taj stvor, s glavom i rukama i nogama, nekada bio čovek. Ako to sada nije, onda se u toj stravičnoj slici i očitava njegovo preobraženje. Naviru mu sećanja, samo njemu znane reči, događaji i zapleti te priče što ga obuzima, što sama sebe prepričava u zlo doba, i što je jača od svakakvog opiranja i snažnija od samog đavola, ako i sama nije đavo. Izmuči ga, iscrpi do mrtvačkog bledila, ustoliči mu nekakve okove po telu tako da ne može ni prstom da makne, ostavi mu samo usta razjapljena i raširi zenice do curenja. Tad ga konačno pobedi. Kapci se spuste, disanje se umiri i konačno uhvati neki ritam. Stvor je krepao. Oživeće tek pošto priča ispriča neko svoje novo poglavlje, u istoj ili sasvim drugoj sredini i vremenu, sa nekim novim likovima i okolnostima. Ali jedan je lik uvek isti. Uvek je glavni i sve se oko njega vrti, taj lik čija se lepota ne može opisati ni porediti, ohol i okrutan lik što zrači ljubav i strah i laži, istodobno i istim žarom. Provalija u koju se taj beživotni stvor surva svakoga jutra u mračnim i zadimljenim zidovima antikvarnice, mogla bi se nazvati prostim ljudskim snom. No, teško je reći. Opsesija je neprirodna i jača od svake borbe protiv same priče i njenih nastavaka. Ona jedina kulminira gadljivošću u trenutku oživljenja, kada dan uđe u sobu i učini je prostranijom, lepšom i živahnom. Tad se učini i pravo vreme da ona zapisana ideja prethodne večeri, bude sprovedena u delo. Ona će i odagnati sve osećaje besmisla, tu sumornu zavisnost jednog stvora, i priuštiće mu jedinu radost tog novog dana. Uspelo je. Taj rad na novoj ideji je završen i njegov plod izgleda zadivljujuće. Ko bi rekao da će ta ista kreacija već iste večeri doživeti da se nađe u nekakvoj antikvarnici ? Jer dan je već na izmaku. A nevolje idu s prvim mrakom. Qm
književnost.545 mcar, -> #538, willow
5.538 - fenomenalno MC
književnost.546 mcar,
Kraj U mokrom staklu, nazirem simbole kabale, rukama gnjecim kapi na plehu. Nebo se pretvorilo u ptice. Nebo se pretvorilo u kovitlac. Moj grad udara u glavu kisnim krovovima. Trazim izbrisanu proslost pod mostovima, po bastama punih opalih visanja. I proleca ce uvek ostati ista, i vesela i tuzna i tako ziva. Priroda je jedino sto jos vidim, dok je lizem, zderem i ljubim. Pa dok hodam i posmatram reku, svaki kamen i znani puteljak kaze "ostani". MC, 06.1997.
književnost.547 willow, -> #544, kum.djole
>> Antikvarnica Molim te, Džo, ne pamtim te kao ovakvog bre :). Mnogo depresivno. Jeste, ima lepih rečenica. Ali, čemu to ?. Šta dobijaš ti i šta, što je najbitnije, dobijam ja ?. Neću sad da ispadne da ti ja tu nešto popujem, imam dobru nameru i ništa više. Mislim, nisam školovan kritičar i sve to, ali pošto vidim da njih baš zabole za nas "amaterske-pesnike-hobiste", evo, bacam ti moje mišljenje, a ti 'vataj ako 'oćeš... Tu je talenat. Dobar fond reči. Lepi opisi gneva. Ali... Fali smeha, a na konto toga... "Ako te ponize i ugaze, ispričaj im dobar vic na njihov račun. Nateraj ih da se smeju sami sebi, sve dok ne crknu od toga". Koja misao, šta kažeš, a ?. :) Čitam dalje...hmmm... Nigde piva koje si, poznavajući tebe ;), svo vreme cirk'o dok si pisao priču. Skemb'o si ga, a ?. :). Il' si ga prerano popio ? :). Priznaj, šefe :) !. Ti, mcar, hercog, ja, on, mi, vi, oni, jednom rečju, Sezamovci... Jaki smo mi pesnici, pisci. Ako se nekom uredniku digne patka, možda nas danas-sutra objavi u svojim dnevnim novinama. Možda pobedimo na konkursu za "što kraće molim" nekog radija i dobijemo počast da se sa tim nađemo u društvu sebi sličnih u zbirci od sto primeraka. A možda ni to ne. Zato, mislim se, pošto pisanjem ionako neću postati slavan, niti ostvariti neki opipljiviji profit, mogu barem da potamanim sve te govnjave muve što mi se motaju oko glave. Kaži lepo to što imaš, ako imaš. Ako se nekom svidi, O.K., reći će ti to, il' ti neće reći. Ako se nekom ne svidi...ko zna, možda te i "objavi" :). Zezam se. 'Oću da kažem, Džo, daj 'vamo iskrenost i smeh. I batali te oblande, sit sam gibanice bre :). Reci mi ono što stvarno misliš. Skini čep sa flaše. Zapali cigaretu, dve odjednom, ako treba :). Nareži olovku do maksimuma :) i kaži mu "Hese, nemoj, nešto sam umoran večeras...". :) I ispričaj mi šta te je to nateralo da za sat vremena skokaš flašu Ruma, pa si ga zato posle i zamrzeo do groba ?. Aj' čik ako smeš :). I, da...Ovo je bilo samo moje subjektivno mišljenje. I povući ću ga ako treba.
književnost.548 willow, -> #546, mcar
>> Trazim izbrisanu proslost pod mostovima, >> po bastama punih opalih visanja. >> I proleca ce uvek ostati ista, >> i vesela i tuzna i tako ziva. Tu je suština. Sviđa mi se. Da sam ja ( ponosni ) vlasnik ovih stihova, ubacio bih osvrt na koštice višanja. Nešto u fazonu "samo još one vise...". Nije bitno. Sviđa mi se. Dragi kolega :)... Prepoznatljiv stil. Dobro je. Ako si pisao nešto na konto ljubavne tematike, aj' pošalji. Ako nisi, imam neki osećaj da bi i u tom segmentu imao dosta toga da kažeć.
književnost.549 kum.djole, -> #547, willow
>> Nigde piva koje si, poznavajući tebe ;), svo vreme cirk'o dok si >> pisao priču. Skemb'o si ga, a ?. :). Nigde piva bogami ..mada pivo i nije neki antikvitet. ;) Ne praktikujem u poslednje vreme da pišem 'urađen' i to 'urađen na sve moguće načine' ;) jer nemam baš adekvatan pristup kompjuteru (termini, običaji u kući i moja inspiracija ne sarađuju baš najbolje ;) ali u 'stanju' obično laprdam neke gluposti koje bi stvarno vredelo zapisati, no.. treba naći ćatu. ;) >> "Hese, nemoj, nešto sam umoran večeras...". :) Ako nije Hese, onda je neki drugi luzer. Ni ne čudi me :) što nisi razumeo Antikvarnicu. Hvala, u svakom slučaju, na čitanju. ;)
književnost.550 supers, -> #547, willow
>> 'Oću da kažem, Džo, daj 'vamo iskrenost i smeh. >> I batali te oblande, sit sam gibanice bre :). Vilenjak, vodi računa, iskrenost i smeh nekad predstavljaju oksimoron, toliko mmogu da budu nespojivi. Koliko god mrzim pisanije u funkciji raspirivanja depresije, jednako ne volim ni književne pokušaje koji su više smešni nego pametni. U tom smislu najbolje obožavam Basaru koji nihilizam i najcrnje nezadovoljstvo svime postojećim protura kroz takvu zajebanciju da čitalac konzumira najmračnije ideje o životu, ali sa osmehom na usnama pa i ne gubi volju za životom. A što se Džoove priče tiče, ako si je ocenio depresivnom predložio bih ti još jedno, pažljivije čitanje. Baš me interesuje kako ćeš da oceniš jednu moju priču, koja je na prvu loptu bila optužena za patetiku. Lansiram je za par dana, kad se slegne prašina...
književnost.551 willow,
Za sve ljubitelje tople :) književne reči, evo. Ima neka agencija "Haos", preko koje možete naručiti sledeće knjige Charlesa Bukowskog : - POST OFFICE ( Pošta ) - SHAKESPEARE NEVER DID THIS ( Šekspir nikada ovo nije radijo ) - SOUTH OF NO NORTH ( Fotografije iz Pakla ) - PULP ( Šund ) Telefon agencije je 3227-940. I, požurite ljudi, jer, prodavac reče, gomila se drastično smanjila :).
književnost.552 willow, -> #550, supers
>> iskrenost i smeh nekad predstavljaju oksimoron... 'teo sam da kažem "iskrenost na smešan način", ili "duhovito krvavljenje", il' tako nešto. Izvinjavam se. >> jednako ne volim ni književne pokušaje koji su >> više smešni nego pametni. Pa, šta ja znam. Mislim da je to pitanje trenutnog raspoloženja. Neki put ti paše samo smeh, drugi put samo pamet. 'Oću da kažem, knjižare su pune. Svako tu može sebi da nađe nešto što bi mu danas baš dobro leglo. >> U tom smislu najbolje obožavam Basaru Buk, Ogden Nash. >> nihilizam Ej, šefe, mrzi me da tražim okolo po udžbenicima. Šta znači "nihilizam" ?. Ovo je bilo ozbiljno pitanje. >> ...pa i ne gubi volju za životom. Hoćeš li ti to da kažeš da postoje pisci i pesnici koji kod svojih čitalaca ubijaju volju za životom ?. Nabroj mi njih par i složićemo se u jednom ;). >> A što se Džoove priče tiče, ako si je ocenio depresivnom >> predložio bih ti još jedno, pažljivije čitanje. Depresivna je zato što nigde nije pomenuo ni kap piva :). Šta ja znam...kad čovek počne da piše o svojoj sobi i tim nekim dešavanjima u sebi, okružen sa četri zida, iskolačenih očiju...mislim u startu je depresivno. Nisam rekao da je priča loša. Naprotiv. Da je loša, samo bih ćutao i zviždao, pravio se lud, je l' da ? :). Samo je dosta ozbiljna i, pravo da ti kažem, dobro sam se namučio dok je nisam pročitao. Svi pamtimo "Šešir, mantil i kapu...", od istog autora :). Tu sam mogao da ga opipam :). U ovoj priči nisam mogao. Zato, bilo bi malo glupo da sam mu rek'o, u stilu "e, Džo, super je priča, samo tako nastavi", zar ne ?. A mor'o sam nešto da mu kažem. >> Baš me interesuje kako ćeš da >> oceniš jednu moju priču, koja je na prvu loptu bila optužena za >> patetiku. E, šefe, ne može to tako...Prvo ti ispljuj mene :). Neću posle da me okrive da sam ja prvi počeo :)). Zezam se. Drago mi je ako te interesuje moje mišljenje. I veruj mi, Stanislave...dobro ću se potruditi, da te više nikad i nigde ne objave :))). Kenjam. Samo napred. Tu smo. >> Lansiram je za par dana, kad se slegne prašina... Šta ti sad ovo znači ?. Kakva bre prašina ?. Kakve veze ima sleganje prašine sa lansiranjem priče ?. Šalji što pre, jer mi za dva dana ističe pretplata na Sezamu :). U.B.R. Šta se zbilo sa onom pričom koju si poslao na konkurs ?. Je si li ti taj koji je odneo pečeno prase kući ?.:) Mesto za Potpis
književnost.553 mcar,
Strast Crni mrak i kratkotrajni, nepravilni odsjaji zelje, posle kojih jos je mracnije i strasnije, posle kojih jos vise boli, unutra. Prodire, kroz spustene kapke, oseca se kao toplota, oseca se kao sunce. Spusta bose noge u sneg, golim rukama grli hladnocu. Grlo drhti, organizam stenje, bolestan od zelje za drugim organizmom. Iskrivljen od prisustva drugog organizma. MC
književnost.554 dzim, -> #547, willow
<M> Molim te, Dzo, ne pamtim te kao ovakvog bre :). Mnogo depresivno. <M> Jeste, ima lepih recenica. Ali, cemu to ?. Sta dobijas ti i sta, Nije depresivno. Pricha vlada. <M> Tu je talenat. Dobar fond reci. Lepi opisi gneva. Ali... <M> Fali smeha, a na konto toga... Tu je i atmosfera, naravno...mada natrchi poneka suvishna rechenica. Al, ono, ne fali smeha...nije ti to vegeta, pa da ga mecesh svuda...
književnost.555 dr.grba, -> #552, willow
>> Šta znači "nihilizam" ?. Ovo je bilo ozbiljno pitanje. U najkraćem, princip rušenja prethodnog da bi se raščistio prostor za novo.
književnost.556 supers, -> #552, willow
>> Ej, šefe, mrzi me da tražim okolo po udžbenicima. >> Šta znači "nihilizam" ?. Ovo je bilo ozbiljno pitanje. Nihilizam ti je misao o ništavnosti svega na ovom svetu. Za nihiliste nikakve vrednosti nisu više vrednosti, sumnjaju da naše postojanje ima ikakvog smisla, sumnjaju i u samo postojanje... >> Hoćeš li ti to da kažeš da postoje pisci i pesnici koji kod >> svojih čitalaca ubijaju volju za životom ?. >> Nabroj mi njih par i složićemo se u jednom ;). Za početak, ruska bratija koja nas vreba iz školske lektire, među Sezamovim veteranima poznata kao grupa LRP :) >> U.B.R. Šta se zbilo sa onom pričom koju si poslao na konkurs ?. Ispao sam veverica što sam je uopšte poslao na taj konkurs. Primali su eseje, poeziju i prozu, ali su svi nagrađeni radovi slučajno bili eseji (tačnije: himne Borislavu Pekiću, pošto je nagrada Borislava Pekića bila u pitanju).
književnost.557 supers,
NOĆ POD SVETLOŠĆU KOSE Noću se ljudi zavlače u zamračene zatvorene prostore, piju, igraju i pričaju mnogo slobodnije nego tokom dana. Prigušena veštačka svetlost raznih elektronskih naprava zalazi među stolove, dajući svetlim predmetima omamljujući sjaj, dok tamne stvari ostaju u mraku. Ljudima to omogućava da sakriju sve čega se plaše i da netremice gledaju kako belina sija čarobnije nego pod Suncem. Preda mnom sedi devojka lica tako nežnog da bi moj pogled uplašen skrenuo, samo da nije ovog polumraka koji sakriva moju crnu boju i omogućava očima da gledaju pravo u izvor njene svetlosti, bez treptanja. Njena ravna svetla kosa doseže joj jedva do usana i tu malo zavija, izazivački je milujući po licu. Pogled joj je oboren, a usne razvučene u setan osmeh, uzan ali dovoljan da joj zubi zasijaju u tami. Šiljast nosić se nadvio nad skromni smešak i stavlja me na muke. Treba izdržati i savladati želju da smesta svoje lice čeono sudarim sa njenim i osetim nežno grebanje njenog šiljka navrh nosa. Pred njom sedi visok momak naslonjen laktovima na sto, nagnut unapred. Visoko je podigao obrve a očima što se cakle u mraku probija devojci oborene kapke u potrazi za njenim zaklonjenim očima. Njegova duga kovrdžava kosa silom je ispravljena, pripitomljena za ovu priliku da bi izigravala oreol oko lica koje mu se pretvorilo u upitni pogled. Jareća bradica mu je suviše retka da bi skrenula pažnju sa usana koje žele da dohvate šiljasti nosić. Ušančeni u ovim položajima, nas dvoje ćutimo, dok sekunde na mom satu gotovo da ne teku, u poređenju sa brzinom kojom mi klepeće srce. Devojka svetle kose počinje blago da vrti glavom - "Idem ja kući". Skromni smešak joj ne silazi sa usana a pogled joj je i dalje strogo spušten. Bio je to njen odgovor na moju ponudu da, umesto da po običaju nastavimo naš razgovor do kasno u noć, pođemo kod mene da je čvrsto zagrlim i da tako posmatramo zvezde kroz prozor moje sobe. Godinama smo dobri drugovi koji se viđaju jednom u nekoliko meseci. Ljudi nas ne dovode u vezu, ali se znamo toliko dugo da i ne pamtimo koliko li je star naš običaj da s vremena na vreme podelimo sve tajne i razmenimo savete. Navikli smo jedno na drugo. Ona se uvek smeje, ali niko se tako srdačno ne smeje svemu što ja kažem kao ona. Pred njom sam takav poeta da sam sebe ne prepoznajem. Kako se i ne bih trudio, kada jedino ona nikada nema odsutan izraz lica, pa makar joj pričao satima. Večeras, dok smo ulazili u ovu mračnu jazbinu, nisam planirao da joj priredim ovakvo iznenađenje. Ali, polumrak je bio mračniji nego obično a njena kosa ne samo da se previše sijala, nego je pri dnu bila zavijena na unutra, umesto na spolja, gladeći joj lice neizdrživom žestinom i ja sam se odmotao kao ispušteno klupko. Sve moje reči ona je oduvek nagrađivala ljupkim smejanjem ali je u ovoj prilici smesta shvatila da sam mrtav ozbiljan, pa je nemajući drugog izlaza sakrila svoje oči kapcima, nagonski se smešila se blago i izjavila da se sprema da pobegne. Ona pred mojim licem nije u stanju da skine osmeh, makar i prigušen i pokriven nosićem. Nije mi bilo teško da je zadržim, jer i ona oseća potrebu da opravda svoj negativan odgovor. Njoj je potreban prijatelj poput mene, a ona mene zna. Zna da još nikad nisam bio istinski zaljubljen, a to se i ne dešava u našim godinama, po njenom mišljenju. Priznaje da je privlači moja ponuda, ali veza zahteva posvećivanje za koje vremena nemamo ni ja ni ona. Pružam ruku da bih njen pramen zavijen na unutra oprezno okrenuo prema spolja pre nego što od te igre njenog lica i kose ne podivljam. Ona se ne opire, videvši da iskreno želim da ostanem miran. O kakvom crnom posvećivanju ona govori, svako će nastaviti da živi svoj život onako kako i ja i ona jedino umemo i želimo. Nećemo previše biti zajedno, a kad budemo zajedno biđe nam lepše nego ikome. Desnom rukom dovodim u podnošljivo stanje uzbuđujuće pramenove njene kose i zaustavljam joj se na ramenu. Ona malo podiže pogled, nastavljajući da treptanjem sakriva do malopre potpuno zaklonjene oči. Govori polako, blagim prekornim glasom. "Tebi i ne smeta da sa onima koji ti najviše znače provodiš najmanje vremena. Oduvek si bio takav. Ti osvojiš, pa pobegneš." Sada već njene oči gledaju pravo u moje zenice. Svojom rukom je skinula teret sa ramena i položila moju ruku na sto. Poklopivši tako prste koji su hteli još štošta da joj preurede nakon kose, postaje smelija. "Primetila sam da sebi najbliže ljude tanano izbegavaš, na kratke staze si najbolji čovek kojeg znam, ali kako prolaze sati ti se uplašiš samog sebe i počinješ povlačenje. Ti si prijatelj kojeg ne mogu zameniti. Trebaš mi na isti način kao i do sada, ne mogu da te primim bliže jer suviše dobro znam šta te muči". Srdačno mi se smeška, zubi joj svetlucaju, a i njena kosa mi se smeši belim odbleskom. Sve skupa, to je divan smešak dubokog razumevanja kojim je imala običaj da prati svoje savete kad god bi se trudila da me umiri. Ja ne želim da me ona sada umiri, ne može da me zaustavi. Odgovaram svojim smeškanjem koje joj je oduvek držalo pažnju kad god bih ja imao sjajnu ideju da joj predložim. Penio sam objašnjavajući da sam neustrašivi borac za postizanje svega što priželjkujemo da u životu uradimo ali se plašimo ili stidimo. "Uvek je bolje uraditi pa se kajati, nego propustiti i celog veka se kajati". Svoju levu ruku spuštam na njenu, koja je čuvala moju desnicu prognanu sa ramena. "Znam da želiš, ali ti je blokada užasno jaka", navaljujem sevajući očima da istopim put do njenih zenica. Odlučno mi odgovara. "Ja znam šta ti hoćeš. Važno je da nas ljudi vide zajedno. Lud si za bilo čim što ti dobro stoji. Šta je za tebe ljubav? Olimpijski sport? Višeboj?" Svoje ruke sam izmigoljio iz njenih i provlačim ih pod njenu kosu, radostan što sam svetlim pramenovima njene kose preoteo te nežne obraze. "Za mene ljubav nije glumljenje sreće pred drugim ljudima. Treba voleti da bismo mi sami bili srećni. Ljudi se zaljubljuju ne bi li našli svoju sreću, ali što su snažnije zaljubljeni, više pate zbog voljenog bića i veće žrtve podnose. Čovečanstvo trči za ljubavlju kao da vidi dugu na horizontu. Dignutog pogleda, u silnoj želji da se sakrijemo pod okrilje duge svi upadamo u provalije." Osmeh milog lica postaje vidno uznemiren. Kosa joj je kao plemeniti metal, sjajna ali hladna. Napuštam joj obraze i hladim svoje dlanove u njenoj kosi, osećajući da se njene jagodice povlače pod toplotom mojih prstiju. "Ja nisam rušitelj savršenog prijateljstva. Ja sam tragač za ljubavlju bez mane. Niko se tako dobro ne razume kao nas dvoje. Sećaš li se uopšte koliko dugo delimo sve o čemu mislimo? Snagom moje i tvoje volje mi ćemo ukrotiti sopstvena osećanja, savladaćemo sve što nam čuči u duši i što nas tera da patimo u ljubavi. Hajde da ljubav preobrazimo u čisto zadovoljstvo, neobavezno kao što je i svaka ljudska zabava". Naslonila se laktovima kao ja i hvata mi ruke. U položaju kao kad obaramo ruke snagom mišića, progovara da obori moje planerske vizije. "Kako se ljudi uopšte mogu voleti ako nemaju bezgraničnu veru jedno u drugo? Hoće li tvoja volja ukinuti i veru u tvoju ljubav? Šta će se onda desiti sa ljubavlju koju upražnjavaš na parče, samo kada ti čini zadovoljstvo? Hoće li cela ljubav stati u vremenski raspored koji si napravio i sebi upisao kada ćeš voleti, a kada biti zauzet drugim stvarima? Ako nema stalne potrebe da voliš i da budeš voljen, onda si glumac u sopstvenom životu. Zar ćeš ceo život proživeti praveći se da si na filmu?" Provukao sam svoje prste kroz njene i uperio ih prema gore, kao da želim da mi prsti iskoče iz šake i dohvate svetionike u njenoj kosi. "Eto, rekla si zašto ljudi stradaju. Zbog vere i potrebe. Veruju da bi onome koga vole sve na svetu pružili i pate od slepe potrebe da što više pruže svojoj ljubavi. Ali, nema savršenih ljudi na svetu. Potreba za ljubavlju je nezasita, a vremenom ljudi sa užasom shvate da njihova požrtvovanost i posvećenost ljubavi imaju granice. Prolaze godine, jedno drugom pružaju sve manje, a večito ostaju zarobljeni iluzijom da se ljubav ne može ograničiti." "Jesi li bila nekada na Mesecu?", pitam je, gledajući kosu koja joj u obliku belog polumeseca natkriljuje lice. "Hajde da zajedno uradimo nešto smelije od napuštanja planete. Hajde da napustimo sopstvene vere i iluzije i da sagradimo ljubav vođenu razumom. Zabavljaćemo se bolje nego iko, nećemo se plašiti ničega, a volećemo se ograničeno. Znaćemo tačno koliko želimo jedno drugom da pružimo i nećemo patiti". Ona se blago smeje, a kapci joj se ponovo polako spuštaju preko očiju. Žmarci počinju da mi struje kroz usijano telo. Ponovo je pognula glavu i zaklonila svoj pogled od mog. Tako se ponašala uvek kada predložim nešto što joj se jako sviđa, ali ima primedbe. Mislim o tome kako su moje ruke prema njenim izvorima svetlosti uzdržane samo zato da je ne bi dovele u neprijatnost, jer ona nema snage da se od njih odlučno odbrani. I kosa, i zubi, i oči, sve je to njena odbrana koja popušta. Suviše sija da bi mogla da ugasi svetla pred neprijateljskim desantom. Ali, boja njenog smeha je znatno odlučnija od njene svetlosti. Takvim smehom je ranije pripremala nepokolebljive i uverljive odgovore na moje besede. Njena pojava je u raskoraku i čekam šta će prevagnuti. Uhvatio sam sebe kako snažno verujem u to da je osvojena i kako se sprema da obustavi paljbu na moje vizije. Govorim joj o trijumfu razuma, a obuzima me iluzija da sam je nepovratno očarao. Pričam joj o savlađivanju potrebe, a strepim da mi je požuda toliko narasla da više ne mogu bez nje pored sebe. Hoću li se prvi put sresti sa neizlečivom patnjom ako večeras ne uspem? A šta će se tek desiti ako devojče obdareno svetlošću svica zagrize moju udicu i prihvati moje učenje o ljubavi u kojoj nema nijednog osećanja sem sreće, u kojoj osećanja postaju cilj, umesto pokretač ljubavi? Hoću li onda biti kriv što se moja vizija drugačije ljudske duše slomila na njoj, dok ja budem nastavio da drugim devojkama propovedam o boljoj ljubavi, posmatrajući kako laseri u zatvorenim prostorima daruju svetlost njihovoj kosi?
književnost.558 willow, -> #553, mcar
>> Strast Lepa pesma, čudna. Čudan ugao gledanja. >> Spusta bose noge u sneg, >> golim rukama grli hladnocu. Ova dva stiha su moji favoriti. Možda "stopala" umesto "noge", al' i ovako je dobro. >> Grlo drhti, organizam stenje, >> bolestan od zelje za drugim organizmom. >> Iskrivljen od prisustva drugog organizma. Tačno. Ako si odlučio da je ova pesma završena, onda O.K. S druge strane, možda bi mogao da ubaciš neki nagoveštaj da mogu da budem siguran da si to ti, da se tebi ta strast dešava. Pzdrv, W,W,3.
književnost.559 willow, -> #554, dzim
>> Nije depresivno. Pricha vlada. "Provalija u koju se taj beživotni stvor surva svakoga jutra u mračnim i zadimljenim zidovima antikvarnice, mogla bi se nazvati prostim ljudskim snom." O.K. Nije. Povlačim mišljenje i jedino mi je malo krivo što sam opet ispao glup u društvu. >> Al, ono, ne fali smeha...nije ti to vegeta, pa da ga mecesh svuda... Što da nije ?. Osim toga, ni vegeta se ne meće baš svuda. Zna se otprilike gde ne ide, a gde bi mogla da da svoj doprinos boljem oukusu. U tortama, predjelima i aperitivima je, jel te, suvišna. S druge strane, u pasulju treba da je bude taman dovoljno da ubiješ tu neku bljutavost. Naročito ako jedeš taj isti pasulj sedam dana nedeljno. Kapiraš ?. Eto, to je bio mali kritički osvrt na uticaj jebenog začina iz kesice na bolje varenje književnog teksta. Pzdrv, W,W,3.
književnost.560 morkin, -> #543, hogistey
> S E Z A M Z V O N I U P R A Z N O Genijalno je... Mogao si da okačiš to i u vieve, garantovano bi se ovajdio za pretplatu.
književnost.561 willow,
Teskoba ( scenario jedne sličice ) Jutro. Blek Stena ustaje. Stoji, zeva, šošolji jajca kroz pidžamu. Onda pokušava da nađe jednu papuču. Saginje se pod krevet. Pita ženu, a je si videla negde moju papuču ?. Žena ga zeza, kaže, ako je u pitanju ona što navlačiš na srednju nogu, onda ti tu jedino neki baš talentovani mikro biolog može pomoći. A tebi ženo, izgleda samo jedan jako dalekovidi astronomski teleskop, ne ostaje joj dužan Blek. Evo je !. Izvlači se ispod kreveta, oblači bade-mantil i kreće. Tetura levo-desno. Ruši babinu sliku na klaviru. Ulazi u šifonjer. Ženo, dokle ćeš bre više da sušiš gaće po hodniku ?!, viče iznutra. Ona mu onda figurativno objasni dokle. On se duri, psuje i odlazi u pravcu klozeta. Dva-tri pravilna poteza i ugnezdi se. Zvoni poštar. Je l' ima ovde neki Blek Stena ?, upita on. Imaaa..., stenje Blek. Dobro, onda, odo' ja, kaže poštar. Žena uzdiše. U isto vreme, čuje se kako Blek povlači vodu za sobom. Stavlja lonče na šporet, i dok muti sebi Nes Kafu, razmišlja... "Šta ovde ne štima ?. Šta ja tražim u ovoj šugavoj kujni ?. I, otkud slika žirafe na mojoj šolji ?. žDe su profesor Okultis i Zagor ?. žDe je moja cela ekipa ?. I, šta li se dogodilo sa onim Apačem koga sam jedva naučio da govori srpski ?. Što mi se sve ovo dešava ?". Gleda gore i počinje da viče... Crtač, naoštri taj svoj pribor i zameni me !. žOću na klupu za rezerve bre !. žOću predah !. Dosta su me više štipali za dupe !. Menjaj me !. Učini mi to !. Popušiću ti ako treba, samo me čupaj odavde !. Crtač neko vreme ćuti. Onda mu kaže... Blek, što si sedao na rudu i ako su te upozorili da je čitav rudnik miniran ?. Da bi uzleteo visoko u nebesa ?. E, pa, eto ti. Sad se sam krpi, kako znaš i umeš. Nisi više u mojoj nadležnosti !. Blek uzdiše. Bolje da zaboravi na sve to. I jeste. Isključuje ringlu, sipa, dodaje malo mleka, prdne. Pa opet. Lagano, klaj-klaj, dovršava kafu, oblači se, pakuje lanč-paket, otvara vrata. Vraća se i uzima kišobran, za svaki slučaj. Onda izlazi i odlazi niz ulicu. Usput proverava da li je dobro zakopčao šlic. Gleda okolo, vidi niko mu se ne smeje i konstatuje, šlic je dobro zakopčan. Potom, krene da zvižduće i tako nestaje iz kadra. Posle par minuta... Kuc, kuc. !. Ko je ?, upita žena. Ja, odgovora on. Žena ustaje i otvara vrata. Poštar. Vadi iz pantalona svoju kanticu. Kaže, komšinice, ako bi ste bili tako ljubazni da mi udelite malo od vašeg meda...?. Ona se slatko smeška, kaže "uđite...". Zatvara vrata. Zaključava ih. I tako, dok se na livadi svi cvetovi otvaraju, a stari bumbar oštri i oblizuje, Blek i dalje uporno zviždi svoju omiljenu stvar i ako ga niko više i ne snima. Tu sad ide neki fejd-aut ove sličice. Da, možda je bitno reći i to da se Blek to veče kasno vratio kući jer je zaglavio u onoj kafani dva bloka niže. A posle druge bačve Ruma ispričao mi je i šta se dogodilo njegovom drugaru Tarzanu, koji je jednom legao na svoju omiljenu granu da dremne...Vidiš, dečko, kaže Blek, kad se Tarziko probudio, znaš šta je zatekao ?... Zatekao je na glavi kapu za spavanje, na nogama neuparene čarape, a u čaši pored kreveta, sve svoje zube. Kapiraš ?. Kat !. Weepin', Willow, 3.
književnost.562 dzim, -> #559, willow
<M> Sto da nije ?. Osim toga, ni vegeta se ne mece bas svuda. ok, nemoj sad za svaku rech da me fatash...znash shta sam hteo da kazem...ne mora sve da bude duhovito/veselo/leprshavo da bi bilo dobro...
književnost.563 willow, -> #562, dzim
>> ok, nemoj sad za svaku rech da me fatash... O.K. Nechemo vishe da se fatamo :)
književnost.564 rdejan, -> #557, supers
>> NOĆ POD SVETLOŠĆU KOSE Moram da prokomentarišem ovu poruku kao tračak kvaliteta u kvantitetu ove konferencije :). Ko je preskočio, nek se vrati, vredi svih šest ekrana :). Pozdrav, Dejan
književnost.565 willow, -> #557, supers
>> NOĆ POD SVETLOŠĆU KOSE Eto, Stanislave, pročit'o sam tvoju priču. Pošto si rekao da te zanima kako ću je "oceniti", evo ti moje mišljenje... Vidim da si u njoj izneo neka svoja razmišljanja u vezi ljubavi. Prvi utisak je da si možda trebao radnju priče da smestiš negde drugde. Šta ja znam, nekako mi diskoteka nije za te teme. Osim toga, sigurno si morao da se dereš da bi te ona išta čula, a to već postaje smešno meni kao čitaocu, koji sve to treba da zamisli. Premesti priču na neko drugo mesto, gde ste samo vas dvoje. Pusto ostrvo, dok sedite na klupi i čekate tramvaj, il' tako nešto. Zatim, mislim da si na nekim mestima suviše gubio vreme na opise njene kose i te neke detalje koji se podrazumevaju. Citiram... >> "Ona se blago smeje, a kapci joj se ponovo polako spuštaju preko >> očiju..." Mislim da su ovakvi opisi suvišni. Brzo sam ukapirao da ona ima lepu kosu i taj njen izazovni šiljasti nosić. Ne moraš to da ponavljaš iz pasusa u pasus. Proredi to. >> "Treba izdržati i savladati želju da smesta svoje lice čeono >> sudarim sa njenim i osetim nežno grebanje njenog šiljka navrh >> nosa." Stanislave, bezobrazniče jedan :). Zezam se. Ovo je bilo "toplo" rečeno. Možda si trebao naglasak priče da baciš na ta svoja neka osećanja prema njoj. I da to iskažeš na gore citiran način. >> "Njegova duga kovrdžava kosa silom je ispravljena, pripitomljena >> za ovu priliku da bi izigravala oreol oko lica koje mu se >> pretvorilo u upitni pogled. Jareća bradica mu je suviše retka >> da bi skrenula pažnju sa usana koje žele da dohvate šiljasti nosić" Ovo mi se ne sviđa. Navodi me na pomisao da si stavljao neki gel na kosu, ili da si gurao prste u utikač. I to "jareća bradica"... I što "njegova" ?. Zar te ona tako vidi ?. Ako si to bio ti, onda, majku mu, reci "Ja...". >> "Ljudi nas ne dovode u vezu, ali se znamo toliko dugo da i ne >> pamtimo koliko li je star naš običaj da s vremena na vreme >> podelimo sve tajne i razmenimo savete." "Toliko si dugo u mom životu, da se ničeg ostalog više ni ne sećam" Ovo je izjavila Sigurni Viver u filmu Alien 3 dok je sa motkom u ruci jurila okolo monstruma da ga bije. >> "Pred njom sam takav poeta da sam sebe ne prepoznajem." Vidi se da ti je stalo do nje. >> "Desnom rukom dovodim u podnošljivo stanje uzbuđujuće pramenove >> njene kosei zaustavljam joj se na ramenu." Ovo sa kosom stvarno postaje zamorno. Najmanje šesnajs puta si pomenuo njenu kosu do sada. >> "Čovečanstvo trči za ljubavlju kao da vidi dugu na horizontu. >> Dignutog pogleda, u silnoj želji da se sakrijemo pod okrilje >> duge svi upadamo u provalije." Pa, ne baš svi. U stvari, mislim da je to pitanje dužine zaletišta, kao i kvaliteta ulja kojim podmazuješ svoje kočnice. >> "Hajde da napustimo sopstvene vere i iluzije i da sagradimo ljubav >> vođenu razumom." Ako stvarno tako budete uradili, onda nema potrebe da ljubav mešate u sve to. Ljubav vođena razumom svodi se na "seks sa svojim dobrim drugarom", bar se meni tako čini. >> "Zabavljaćemo se bolje nego iko, nećemo se plašiti >> ničega, a volećemo se ograničeno. Znaćemo tačno koliko želimo >> jedno drugom da pružimo i nećemo patiti" Shvatam šta si hte da kažeš, mada mi se ono "volećemo se ograničeno" ne sviđa u smislu kako si si izrazio. "Neka distanca među nama ostane taman tolika da možemo da se uhvatimo za ruke", il tako nešto. >> "I kosa, i zubi, i oči, sve je to njena odbrana koja popušta." Ovo mi se mnogo sviđa. Lepo si to rek'o. >> "Govorim joj o trijumfu razuma, a obuzima me iluzija da sam je >> nepovratno očarao. Pričam joj o savlađivanju potrebe, a strepim >> da mi je požuda toliko narasla da više ne mogu bez nje pored >> sebe." Ovde mi je ostalo nejasno ko je tu koga u stvari očarao. >> "Hoću li se prvi put sresti sa neizlečivom patnjom ako >> večeras ne uspem?" Možda ne bi trebao apriori da proglašavaš nešto "neizlečivom patnjom", makar dok se lično ne uveriš u to. A sam si rekao da bi ti to bilo prvi put. >> "...o ljubavi u kojoj nema nijednog osećanja sem sreće, u kojoj >> osećanja postaju cilj, umesto pokretač ljubavi?" Ovo je bilo iskreno i slažem se, mada ja sreću vidim kao zbirno osećanje više pojedinačnih osećanja. Zaključak... Ima dobrog materijala za razmišljanje. Vidi se da si iskren u onome što pričaš ( serem k'o foka, je l' da ? :) ). Međutim... Definitivno bih ti preporučio da prebaciš priču na neko drugo mesto. Kakve sad veze imaju laseri i elektronske naprave sa vama dvoje ? Izbaci sve te suvišne i zamorne opise. Njene kose i njenih kapaka i njenih uvojaka i tvoje jareće bradice i sevanje lasera kroz tamu i obrtanje sekundare na tvom satu. Mnogo si trošio vremena na opise prirode. Detaljisao si možda bez potrebe. Probaj to nekako da koncentrišeš, šta ja znam, na primer da čitavu situaciju opišeš u vidu nekog dijaloga između tebe i nje. Ti nešto kažeš, pa ona nešto kaže i sve tako. Bez uvojaka i dodira po kosi. Tvoji predlozi i njeni odgovori. I ništa više. Ono sa odlaskom na Mesec malo je pretenciozno. Mislim se, zamisli nju sa skafanderom dok skakuće po tlu neistražene planete :). Ne ide. Eto. Nadam se da nećeš sad da se naduriš na mene. I mogao bi da pošalješ i onu priču koju si slao na konkurs. S poštovanjem, tvoj Zaludni Krtičar :)
književnost.566 supers, -> #565, willow
Prvo, hvala ti na najtemeljnijoj kritici ovog čaršava koji sam do sada dobio (a mnoge sam pitao za mišljenje). Ipak je to moj prvenac ove vrste. Sad malo da se odbranim :) Auditorijum neka ne brine, evo, trudim se da budem kratak. >> Ovo sa kosom stvarno postaje zamorno. Najmanje šesnajs puta >> si pomenuo njenu kosu do sada. Ne zove se priča džabe "Noć pod svetlošću kose" ;) >> >> "Govorim joj o trijumfu razuma, a obuzima me iluzija da sam je >> >> nepovratno očarao. Pričam joj o savlađivanju potrebe, a strepim >> >> da mi je požuda toliko narasla da više ne mogu bez nje pored >> >> sebe." >> >> Ovde mi je ostalo nejasno ko je tu koga u stvari očarao. Onda je dobro. Pisac, u vreme dok je bio lik iz svoje priče, nije uspevao da nađe prihvatljiv odgovor na ovo pitanje, pa je zadržao pravo da rešenje ove, kao i nekih drugih dilema u priči, ostavi nedorečenim :) Kolege koje pišu na ljubavne & psihološke teme, a koje imaju siguran odgovor na sva pitanja, jednostrani su i nisu dovoljno iskreni. >> Definitivno bih ti preporučio da prebaciš priču na neko drugo mesto. >> Kakve sad veze imaju laseri i elektronske naprave sa vama dvoje ? Ne dam mesto radnje nizašta na svetu ;) Izgleda da nisam uspeo dovoljno jasno da objasnim uticaj ovakvog prostora na ponašanje aktera moje priče. Polutama i određena buka ne samo da sakrivaju strahove i mane, nego na obe strane razvijaju iluzije, priviđenja :) A i kosa je zahvaljujući elektronskim napravama tako svetlucala, da to moram i sedamnaesti put da naglasim ;) Kontekst prostora ima uticaja na priču. Na tramvajskoj stanici ja definitivno ne bih plavuši lamentirao o smislu ljubavi. >> Mnogo si trošio vremena na opise prirode. Detaljisao si možda bez potrebe. >> Probaj to nekako da koncentrišeš, šta ja znam, na primer da čitavu >> situaciju opišeš u vidu nekog dijaloga između tebe i nje. Znam sigurno da, koliko god se trudio, priča ne bi bila nizašta kad bih je sveo na dijaloge. Moja Svetlost kose postala bi Ćelava pevačica Ežena Joneskua. A opisi prirode, to je posledica trauma iz škole ;) Još u osnovnoj školi sam bio užasnut što učiteljice podstiču kod dece upotrebu kranje plitkoumnih figura i prkosio sam tako što sam upotrebljavao isključivo naraciju... Kao mator sam shvatio da i deskripcija ima svoju svrhu, ali je ne upotrebljavam dovoljno vešto jer sam kasno počeo. >> Eto. Nadam se da nećeš sad da se naduriš na mene. I mogao bi da >> pošalješ i onu priču koju si slao na konkurs. Pa, eto je ;) Naravno da se ne durim, uglavnom sve kritike su ti sasvim na mestu. Mada, sumnjam da ću ovu priču ikada prepravljati. Ona je kao od brega odvaljena, jer je napisana u jednom dahu (pardon, u dva daha) u trenutku kada se nekoliko mojih životnih priča susteklo u jednu. Sada, kada bih ovako mrtav ladan sa distance to sređivao, bio bi to čist istorijski falsifikat :)
književnost.567 dalex, -> #544, kum.djole
> Antikvarnica U skladu sa Sez-pojmovima o relativnosti vremena, po kojima je 4-5 dana mnogo, ispoljavam nešto od refleksa Bika-koji-sedi, replicirajući na poruku koju do sad nisam stigao da pročitam. ;) Očito je da u priči postoji neka značajna i duboka poenta, al nisam uspeo da je dosegnem zbog površnog čitanja, te je lepo arhivirana i ostavljena za pažljivije čitanje u perspektivi. Kad se to izuzme, bude tu puno Lavkrafta, koji mi je jedan od najmanje omiljenih sf pisaca. ;) Sve u svemu puno mi se dopala!
književnost.568 dalex, -> #561, willow
> Teskoba ( scenario jedne sličice ) > > Jutro. Blek Stena ustaje. Stoji, zeva, šošolji jajca kroz pidžamu. :)) Početak me stvarno oborio s nogu. Šveca i ja smo se cerekali do kraja priče... Nevezano za ovo, a kao prilog za temu, prepričavanje jedne priče Efraima Kišona, izraelskog pisca i karikaturiste (humoriste), iz knjige "Raj u najam". Mada je prepričavanje malo bez veze, nisam odoleo jer priča ima zanimljivu filozofsku poentu, a stvarno nemam kad da je kucam celu. Ima nadnaslov kao u svakoj njegovoj priči koji ide u celini, a posle su moji komentari u zagradama, ostalo je iz originala... -------------------------- Svako želi da ga ljudi vole, je li točno? Tako je čak i stari dobri Kaligula trošio šakom i kapom za klanje ljudi po areni samo da bi rulji ugodio i da bi ga ona voljela. Na temu 'kako steći prijatelje' ispisano je tone papira, ali sve to meni osobno nije mnogo pomoglo. Uljudan sam kao francuski diplomat, zračim taktom, tih sam, skroman - i ništa. Promašen čovjek... JOBOVSKA POSLA Nije da sam prebrzo odustao. U svoje doba, kad bi me ljudi pitali kako je, široko bih se nasmiješio i rekao da mi je odlično, super, zadnja knjiga mi se dobro prodaje, golf igram sve bolje, a na bilijaru sam dobio dvadeset funti. I tako, umjesto da me vole, ljudi bi othuknuli i procjedili: "Ma zamisli!" ili bi se ispričavali da im se žuri, ili bi mi rekli kako je valjda vrijeme da prestanem juriti za lovom kao lud. Ukratko, stali su se praviti da me ne vide. ... (onda je povredio palac, požalio se jednom prijatelju i ovaj se jako trudio oko njega. Tako je shvatio da kad se žali dobija prijatelje i počeo to stalno da radi) ... Tako sam se ugledao na Joba i servirao pravi koktel čemera, te bol u leđima (krivi mi se kičma?), te pritegnuli me poreznici, ubi me tvrda stolica, plus bankrot, bilharzija i moj zadnji fijasko. ... (sve je išlo super, prijatelji su bili stalno tu. A onda se stvarno razboleo, i očekivao da svi nahrupe...) ... Nitko ne dođe. Ma nitko. Zbog nekoliko žučnih kamenčića izgubio sam sve svoje teško stečene prijatelje. I tek onda, u bolesničkoj postelji, shvatio sam načelo: rulja ne voli bolesne i nesretne ljude, ona voli zdrave i sretne, koji im se tuže na svoje nesreće. Čudno, a?
književnost.569 willow, -> #568, dalex
>>>> Jutro.Blek Stena ustaje.Stoji,zeva,šošolji jajca kroz pidžamu. >> :)) >> Početak me stvarno oborio s nogu. Šveca i ja smo se cerekali do >> kraja priče... Dok ste se vas dvoje "cerekali" i kliberili :) početku, ostatak niste ni primetili. Jasnu, što se kaže, poruku priče niste ni naslutili a kamoli uvideli :). Znaš, to me sad, mene, kao "proverenog tekstopisca" :), baš vređa :). Od sad, idem ja u "CO JO VICEVI" !. :) Od sad, podjebavaću inkognito :). Zezam se. Džo mi isto rek'o da mu se to sa "pidžamom" :) svidelo. Zato, Džo i Dalex, šta mislite o tome da "Teskoba (..." svedem na početak, a ostatak vratim nazad u risajkl bin ?. A ako, očigledno, mislite da "da, tako bi bilo najbolje", onda šta da vam kažem... Zadržite to mišljenje samo za sebe :). Pitalica vezana za ovu poruku... Šta dobiješ kad isprazniš litar i po "Skadarlije" ? Odgovor na 5.568 Nevezano za ovu poruku, a samo programeri možda ukapiraju... Koje su ti šanse da preživiš eksploziju bombe u tvom džepu ? Iste k'o i broja 15 da preživi "xor"-ovanje sa samim sobom. Pzdrv, W,W,3.
književnost.570 mcar,
Upravo sam drugi put procitao pricu antikvarnica (5.544). Za mene je ovo fascinantna prica. Procitacu je verovatno i treci ili ko zna jos koji put. Pisac je bez podilazenja citaocu na jednostavan nacin i bez teske simbolike uspeo da laganim ritmom opise jedan osecaj koji je inace vrlo tesko opisati. MC
književnost.571 mcar,
Da li je ikada bilo (scenario) Hodam. Ulica je vrela, vrele su kocke od kamena. Gore se pali nesto. Nebitno. Sve je to privid, i ulica i kuce i vozila i zice. Tamo negde odakle dopiru zvuci, tamo je izvor i more u koji bih hteo da se ulijem. Iza grmlja dopire ta muzika, to sumanuto lupanje u bubanj, ritam star i siguran, bas za ovaj dan. Nesigurno je samo povlacenje. Tamo su zene koje rastrzu zivu jagnjad. Tamo je iskra i vec gori. Isto kao nekad, ima tome hiljade i hiljade godina. Svega se toga secam i svi to znamo. Ogromna grupa Roma, Cigana prolazi. I devojcice su skinule cipele po prljavom drumu one idu u carapama, jer za njih to i nije prljavo. Svi urlaju, razdvajaju se po parovima, idu u mrak, u prirodno stanje gde ce dahtati i osecati, gde ce se stvrdnuti i smeksati u spajanju muzjaka i zenki. Kao molitva. Jednostavno tako. Jos samo malo, umiranje je vec zapocelo. To je izraz pijanih debelih domacina na ulici, zastitnika javnog morala i njhovih zena. Sva je ta moc da se pomeraju brda i osvajaju mora, prazna. "To mi ne znaci nista" kaze pijanac. U njegovim se praznim ocima formira tupa i ocajna mrznja. "Sve treba unistiti, trebe ubijati i klati dok se ne uplasimo i dovedemo nekog da malo nas ubija i kolje. Gresni smo jer ne znamo kuda, jer se dani zakrivljuju". Automobili prolaze u odblesku, zamagljeni i nejasni, Drvece gore se krivi, kopni, ljulja se. Propadaju poslednji delici svetlosti, tiho, ravnodusno. Ogromni stub dima plovi iznad reke, nebo se mraci kao da je u pitanju oblak, a ljudi se sakupljaju srecni sto se najzad nesto dogodilo. Nadaju se da je mnogo gore nego sto jeste, jer ako je gore to ce biti opravdanje za odstupanje od svakodnevnog, za dugo ocekivani povratak. Na izlazu iz sume nalazio se park. U njemu se od gospodarove smrti nista nije izmenilo. Tamo je jos uvek visila crna zastava ozaloscenih, a upuceni su znali da je u parku i sunce crnkasto. Pogledao sam stari kameni obelisk u sredini parka. Na njemu je bilo urezano gospodarevo ime. Mesec je bio tako plav. Ispred nas tekla je crna reka. I kao da je u pitanju vec vidjeno u mraku se nazirala tamna skela. Culo se samo kasljucanje bolesnih. Deca nisu plakala jer im je strah paralisao usta praveci od njih male, ruzne i zgrcene starce. Stajali smo na obali i cekali. Ovaj splav, peti je za danas. Ljudi su bezali. Ko zna po koji put. Iznad mracnih bezdana srebrne i crne vode, kao ptica koju ne mozemo videti, kao oblak, ali nize, samo ne kao covek, zamisljao sam da letim i uranjam u vodu, a da mi hladnoca nimalo ne smeta. Video sam kako se talasici smenjuju, video sam kako obale vijugaju. Osecao sam krljust hladnih i sjajnih riba, brzih i neuhvatljivih... Strah, opet strah, mislio sam dok sam vukao baceni konopac. Citav zivot strah, uglavljen od samog pocetka u mene isto kao i u ove ljude. Sta bi bilo kada bi pustio konopac a oni otisli rekom urlajuci od straha? Ionako se sav onaj nekadasnji tzv mirni zivot vukao na ravnotezi straha... Maltretiranje onih iznad koji su srecni zbog toga sto su iznad, a to sve uglavnom zbog toga sto su kao " oni iznad " pozvani da gaze, ponizavaju i gnjece one ispod. Isto tako " oni ispod", nesrecni samo zato sto ne mogu nikoga bezbedno da dave i sutiraju, zeljni da i oni stignu tamo visoko gde im je i mesto i da se onda srecno osvete onima koji im i nisu krivi, ali su stvoreni da spektakularno pate. Ispostavilo se da nase isprave, potvrde i uverenja ne znace nista. U stvari nikada i nisu. Bila je to samo nasa kukavna zelja da se papirima zastitimo i uverimo sebe da je svet siguran, takav da ce trajati, i mi sa njime, uljuljani u svoje i tudje potvrde i secanja. Sada postoji samo hrana i gluva sila. To je poslednji stepen nase bolesti. Jedro civilizacije popusta na svim savovima, a ovde, kod nas, pocelo je da se para. Koracali smo zemljanim putem pogrbljeni i sami, svako je za sebe bio sam. Tamne, zustre prilike. Skoro da smo trcali, a da nismo smeli da potrcimo da nasi nagli pokreti ne bi bili primeceni. Kratko su trajale godine kada noc nije bila samo za bezanje. Koliko je vremena proslo? Da li je ikada bilo, i da li moze biti drugacije? MC 1992.
književnost.572 willow, -> #571, mcar
>> Da li je ikada bilo (scenario) Ovo je jedna od onih priča gde čovek ne mora da razmišlja šta je pisac hteo da kaže. Jednostavno, uzmeš je da čitaš i osećaš svaku njenu reč u sebi. Priča koja ulazi sama. Boli te, grebe te, plaši te. Jeste, nisam se smejao, a ja volim da se smejem dok čitam. Ovo se ne uklapa u moj književni ukus, to je definitivno. Sigurno mi ne bi ićlo u prilog da je čitam dok razmišljam o tome da li da se ubijem ili da ne. Možda zbog ovakvih stvari i izbegavam knjižare. Ne bih nikom preporučio, ovakve priče da čita. Ali, moram da priznam... Ova priča je na mene ostavila NAJVEĆI utisak od svega što sam do sad pročitao u ovoj konferenciji !. Sad, što se nisam osećao lepo za vreme čitanja, to je već druga stvar. Jebeš ga, izgleda da jedino kad ti stave prst na vrelu ringlu dobiješ konkretan dokaz da si osetio nešto. Sve u svemu, svaka čast. Mislim da ovom pričom nikad nećeš osvojiti zlatnu medalju na nekom konkursu, al' ćeš zato pokupiti najveći aplauz od onih koji se ne razumeju u svu tu proceduru oko izbora. Ovakve priče kod mene nikad nisu dobrodošle, al' kad mi dođu, ispada da se uvek najbolje uvale. >> "Sta bi bilo kada bi pustio konopac a oni otisli rekom urlajuci >> od straha?" Ova rečenica me je zakucala za zid, iako nisam planirao da ove godine glumim ništa slično zidnom kalendaru. Pzdrv, W,W,3.
književnost.574 hercog,
Ćuti budalo Ćuti budalo, ne zbori stalno reči svoje, nije za svakog to da čuje, što bogovima ti tede reći. Možda će sutra, u trenutku dok žmuriš, njihov eho ka tebi poteći. Nećeš znati ni kad, zašto, ni koliko, još jednom kroz zid kreni i ćuti. Posle se kaj i misli, pazi i ćuti, ne znaš ko su, to nigde ne piše. Zato bolje ćuti, ništa ne zbori, veruj, manje će da boli. Prevo se pitaj, pa zbori, da'l video si bogove, il' opet samo prikrivene đavole. Sale
književnost.575 hercog,
Jednoj ženi IV Jasmo sam video dan kad Eliksir novi udahnućeš mi ti. Lepotom svojom Energiju pruži, Nagoni na misao, Amora da poleti. Sale
književnost.576 hercog,
Jednoj ženi V Duboko negde sam U sebi krio trag Što ponovo ožive ga ti. Idem putevima svojim, Carevi što hodaše, Aurom nežnom obasjan. Sale
književnost.577 willow, -> #429, kum.djole
>> Idemo, ciklus "Jedan prob'o pa se usr'o" ... iliti, čista >> zezancija, prljava improvizacija, i poslednja - blesava >> kombinacija. Tekst, molim. Evo, Džo, ovo je moj doprinos toj tvojoj humanoj inicijativi :) Oblaci su tu samo da bi zajebavali Sunce U toku je fini i puteni letnji dan na selu. Popodne polako dovršava svoju porciju pasulja za danas. Svinjska mast iznajmljuje sebi prostor u ovoj rečenici, a neko je to, izgleda, debelo morao da plati. Vidi, vidi, pa ono je zebra !. Zebrooo !. Pufff...pufff...Sustižem je. Mislim se, hvala školi. Naučila me kako da se pravilno postavim pred zebrom u punom trku. Derem se k'o konj, tako ćemo se lakše razumeti. Valjda. Zebro, otkud vi ovde ?!, pitam je. Zebra kaže, "neću bre više po ceo dan da ležim na pešačkom prelazu!. Od sada, neka i pešaci malo ginu !. Dosta su me više gazili ti pešaci i njihova pomoćna prevozna sredstva !", reče ona, pa ubaci menjač u petu. Tu je i neki sumnjivi Nosorog. Smeška se, pozira, gricka slane štapiće iz treće ruke. Čudno se ponaša taj tip. Možda se ubacio inkognito ?. Terorista u ime pravde za zoološki vrt ?. A možda je i on samo deo tog šou-biznisa ?. Moguće je. Svaki Nosorog je prirodno obdaren, bar kad je dužina nosa u pitanju. Il', beše, roga ?. Nije ni bitno. U svakom slučaju, jedinstven primerak. Pinokio što laže do jaja i diči se time. Tako bih ja opisao njega. Domaćina, sve to, naravno, nije ni malo zanimalo. Bilo mu je bitno samo to, kako da rastera te gostinjske muve, što mu kradu supu i usput kenjaju u kašiku. I uspelo mu je, al' samo željom pijanog i već odavno zaspalog zapisničara, kome je, ionako, bilo svejedno, to što će još uvek budni korektor da ga premazuje improvizovanim kaladontom iz svoje tubice celu noć. Postoji teorija o tome da, u stvari, pisac i kritičar dele isti krevet. Jedini problem je u tome što je taj krevet prvobitno predviđen samo za jednog, pa sad neko mora nekog da guzi svo vreme. Što bi se reklo, da nema šlaga, torta bi primila upaljenu sveću direktno sebi u dupe. Prethodnu rečenicu, molim, podvući i naučiti napamet. Onda domaćin uze svež naramak štampe, pa poče da čita sve šta tu ima između redova... Šta je on konkretno pročit'o, ne mogu da tvrdim. Uglavnom, "e, preko moju njivu, ne dam da prođe drum !" reče. Zatim upreže par mladih volova, viknu "Đihaaa volovi !" i poče da preorava to svoje skromno parče zemlje. Temeljno i od levog ćoška, suprotno od svakog rezona. Bog Oranja bi se prevrt'o u svom oblaku, samo da u tom trenutku nije imao pametnija posla. A "pametnija posla" su uvek dobro opravdanje za ne upuštanje u "ona tamo, gluplja". Bog Oranja je Lepu Snašu juče poslao sa krova ambara na Zemlju. Samo da bi sad mogao da uživa u njenoj duši bez tela i u njenom providnom kupaćem bez gornjeg dela. I dok se on tu oštrio, neke njegove kolege su zakucavali na krst. A što li su ih zakucavali ?. Možda da se ne bi odlepili ?. Mislim, Bogovi nisu poštanske markice. Ne možeš da pljuneš, zalepiš, ubaciš u sanduče, pa zaboraviš na sve to. Jer, ima mnogo Bogova. I moraš da čekaš odgovor od svakog od njih. A to znači, pedeset pisama nedeljno da čitaš. žBaška to što ništa ne razumeš. Domaćinova žena je u tom trenutku poželela da je danas "ehhh..." onaj dan. Svukla je i opanke i suknju i sve to još odavno. I proplahnula se...!,dobacuje mi njen lavor. Šta god. Toj ženi, bilo je krivo što njen čovek u ovom trenutku ima preča posla. Oranje jebene njive, na primer. Al', takav je život na selu, misli se žena. "Nikad ne znaš na šta ćeš sledećeg trenutka da sedneš. A i svaka smrdljiva rupa bi htela da štrcne svoju naftu na površinu moje svojine...". Toliko o crnim mislima žene. Kačamak. On se, žućko, neko vreme krčkao i pušio. Onda je digao ruke. Slanina i beli luk su bili uporni, pa su i dalje smrdeli na slaninu i beli luk. Imali su, naime, duži vek trajanja. Pretpostavljam da im je to bilo u prirodi, pa nisam insistirao, kad je prodavac rekao "pa, trenutno nemamo objašnjenje...", da mi vrati moje pare. A i veče se zainatilo pred zalaskom Sunca. Sunce se postodelo i zarumenelo u obrazima pred napasnikom koji se nadvio nad njim. Onda je veče krenulo da gura jezik Suncu u uši, pa se tako na brzinu i završio dan. Domaćin se i dalje znojio do maksimuma. Majku mu, znojio se k'o nerealno obučena kamila koja od vrha dine kopa bunar, jer joj se učinilo da je na drugom kraju Zemljine kugle ugledala reklamu za oazu. A mirisao je, što se kaže, šakom i kapom. Tako široko i tako temeljno, da je i onaj zauvek prehlađeni slepac, što sad žladi jajca dva metra pod zemljom, mogao iz prvog pokušaja pravilno da namiriše da on sigurno nije kriv za to. Otišao sam mu jednom u posetu, tom čovi iz baze. "Znaš li ti da sam ga ja jednom video i uživo ?. Bili smo isto k'o sad ti i ja, na dva metra jedno od drugog", priča mi on. A kad to, šefe ?, pitam ja. "Onog dana, kad je obukao svečane čarape i došao da položi venac na moj grob", odgovara mi. Fuj !. Mrzim romantiku. I šta prigodno reći u takvim situacijama ?. Pretpostavljam da su ga smestili unutra da se malo otrezni. Pijandura. Posle je uvek kriva mina. A mina, k'o i svaka druga mina. Odma' ti udari u glavu. Čak i ako je samo nagazna u pitanju. Volovi ?. Volove su tretirali k'o stoku u tim zabitim krajevima. A jadnim volovima ništa nije bilo jasno, to, kakva je njihova uloga. Ili možda volovi vole da im kočijaš zeva u bulju svo vreme dok ih šiba i tera preko njive ?. Zajebani su ti volovi. Nikad ne možeš da provališ šta misle. U svakom slučaju, volovi su uživali da među sobom igraju šah. Ta igra im je dopuštala da do mile volje zamišljaju kako će u sledećem potezu nešto i da pojedu. A Milku i Belku, mazili su drugi. Milka i Belka uvek bi prvo prebrojale da li budući rogonja ima cela dva komada da im ponudi. One nikad nisu marile za to što "šta sad ima veze ?. Zato umem lepo da pevam, zar ne ?". Mrzele su operu, mrzele su pozorišta, mrzele su bioskope. Jedinu korist od prijatne tame i udobne stolice videle su u tome što se tako mnogo lakše zaspi. Tipične seljačke krave, Milka i Belka. Milka se jednom slikala gola za naslovnu stranu čokolade. Zato je sada svi i vole, a naročito moja deca. Ja je, inače, zamišljam pored sebe samo u situacijama kad ne bih odmah da spavam. Jednostavno je. Obradiš alat i milijardama uskratiš šansu da zažive. Posle pušiš i gledaš hiljade Hitlera i hiljade Pikasa kako se cede sa plafona, zajedno sa svojim ljubavnicama i svojim vizijama za budućnost. Razmišljaš da li će biti dovoljno vremena da obrneš još jednu turu, pre nego što zaspiš. Možda to zlo iznutra treba stići, saplesti i ugaziti još u korenu nekog tog, figurativno rečeno, borića. Onda zaspiš i sanjaš kako ti Linda Hamilton pravi palačinke, dok te za to vreme, Sigurni Viver vezuje lisicama za krevet. Ufff, ja malo skrenuo sa teme... Al' pošto se moja represija i moja digresija rimuju, pretpostavljam da to i nije bitno. Bilo kako bilo, te noći, letina je ipak dobro rodila, iako je metereolog svo vreme bio nadrkan, prizivao tajfun i prognozirao smak sela iz svog bureta. A bure k'o bure. Kad u sebi nema dovoljno vina, onda je unutra prazno. Osušeno. I to me navodi na zaključak da je metereolog na kraju jedini ostao suva hmmm...grla. Eto, to bi bilo to, pošto se, ionako, ništa više i ne vidi. Što bi rekli, jebena stranke su smenile dan i noć i sad im je mrkli mrak došao na vlast. Weepin', Willow, 3.
književnost.578 mcar,
Kapetan Kapetanov san lagano se raspada, belo to je boja dana. Dok pokusava da eliminise svest o brodolomu, cudi se nepravilnom zvuku brodskih pumpi. Kapetanov san vec je nestao, nema sunca nad pucinom. Nesnosni zvuk iz ugla iritira - mlohava Ciganka urinira u lavor. "Ne, stani", vice on, "odatle se brijem". Kasno je, kapetan dobro zna, dok se zuta tekucina izliva. "Sta imas za klopu?", ona pita dok sunce sve vise prodire kroz pukotine splava. Kapetan bi da slegne ramenima, ali u krevetu taj pokret ne vredi. Ciganka lupa vratima kredenca, prljave sudove od juce upljuvale su muve. Ali ona uzima koricu hleba, njome vesto brise ostatke jucerasnjeg prebranca. Kapetanov pas gleda nemo i zabrinuto, uznemiren i nervozan. Kako smo doplovili ovamo, pita se kapetan. MC
književnost.579 kum.djole,
"Ti si sada samo polovina čoveka - druga polovina pripada toj ženi. Držaću se dok god mogu jer je ona samo žena - ne ume ni da trči ni da se bori, ali ona u svojim slabim rukama drži tvoje srce." Džozef Konrad "Laguna"
književnost.580 askripka,
Iako je ovo samo jebeni rock'n'roll, definitivno zaslužuje da se nađe ovde... Možete tretirati i k'o da sam ja pisao (kao što nisam). Naslov namerno izostavljen (iz najčistijih pobuda). The neon lights are shining on me again I walk the lonely streets in search of a friend I need a lady to help me to get through the night If I could find one then everything would be alright The sleepy city is dreaming the night time away Out on the streets I watch tomorrow becoming today I see the man he's got take away women for sale Yes, for sale Guess that's the answer 'Cos take away women don't fail Oh dirty women, they don't mess around You got me coming You got me going around Oh dirty women, they don't mess around Walking the streets I wonder will it ever happen Gotta be good then everything will be o.k. If I could score tonight then I will end up happy A woman for sale is gonna help me save my day O. Osbourne
književnost.581 willow,
Rođendan I prolazilo je vreme, a ništa naročito se nije dešavalo. Onda sam, za svoj dva'es' osmi dobio nošu, i to iznutra, najzad je krenulo napolje. Za tri'esti sam prihvatio cuclu, da bi' imao da žvaćem nešto, da ne budem nervozan. Za tri'es' peti, ogrnuo sam se roze benkicom i tako se spasao. Za četrdeseti, prvi put sam smisleno upotrebio svoju desnu ruku. Tačno deset godina kasnije, imao sam i prvo spavanje sa suprotnim polom. Čudno, ali sve stvari kojih se vredi setiti, desile su mi se baš za moj rođendan. Ovaj dan je za mene bio i ostao jedini dan vredan pečene ćurke i brda kolača. Razmišljao sam neko vreme o tome. Onda sam ustao, navukao košulju i doručkovao svoje omiljeno jelo. Popio sam kafu, zapalio cigaretu, pa izašao napolje. Bilo je toplo. Trava, sunce i nebo su od dvorišta napravili jedno vrhunsko remek-delo. To će je naterati da obuče suknju iznad kolena i svoju prozirnu bluzu bez rukava, pomislih na svoju damu. Disao sam duboko. Vazduh je bio gust i mirisao je na džem od kajsija. Došlo mi je da ližem vazduh, umesto da ga dišem. Produžio sam dalje, stao pred zid i zapalio novu cigaretu. Pet minuta nisam se uopšte pomerio. Samo sam pušio i osluškivao prirodu. Tišina. Breza, potok, breza. Potok. Lepo je zvučalo, al' je bilo malo monotono, pa mi ubrzo i dosadilo. Onda sam se okrenuo, bacio opušak i ugnječio ga nogom. Video sam neke ljude. Bili su to lepi, mladi ljudi. Jedan od njih mi je prišao, poželeo mi srećan rođendan. Hvala, rekoh. Upitao me, da li možda imam još nešto da kažem. Rekao sam da ne i zamolio ga da mi ne vezuje povez preko očiju. Prihvatio je. I ubrzo je sve bilo spremno. Weepin', Willow, 3.
književnost.582 mcar, -> #581, willow
Odlicno. MC
književnost.583 ranx, -> #581, willow
> I ubrzo je sve bilo spremno. Ovo mi se dopalo.
književnost.584 mcar,
Voda Odsjaj sunca u zadnjem svetlu bicikliste, lagano okretanje tocka. Bledim, rasipam se. Devojcica pogledmom trazi svoga psa. "Ono jaje je bilo prekuvano", cuje se uz put. A sunce zalazi, ravno u toplo blato i masnu prljavu vodu koja nosi plasticne boce, trulo granje, lesine riba, sa belim trbuhom na gore. Suton je sada samo simbol, samo kategorija i sve namere gube simisao, dok se jos koprcamo, dok trazimo. Poljubi me ravno iz toplog svetla, dodirni me prstima prljavim od blata. Suze u oku tuznog decaka, i osmeh pruzen odavde do zvezda i radost radoznalog deteta koje otkriva, tamo, na kraju, voda odnece sve, i opalo lisce i odsjaje leta i jesenje magle. I mene i tebe. MC
književnost.585 willow, -> #584, mcar
>> Voda >> ... >> Suton je sada samo simbol, samo kategorija >> i sve namere gube simisao, >> dok se jos koprcamo, dok trazimo. >> ... Ozbiljna, ali lepa poezija. Jedino mi malo krivo što nikako da pošalješ nešto sa ljubavnom tematikom. Pzdrv, W,W,3.
književnost.586 willow,
TERMIT Prastari termit kucnu u drvo, Pa mu se svide, prvo i prvo. Zato je danas tvoj ujka Bobi Propao kroz pod u dnevnoj sobi. Ogden Nash - "Štihovi"
književnost.587 willow,
Prekraćena ljubav ( Zbunjena Kletva za Nju ) Samo nemoj da razmišljaš o tome, Damo moja lepa. Jer, prekraćena ljubav ipak manje boli nego ona slepa. I sve redom, stvari bajne, ispadaju iz reda prve, ispadaju kratkotrajne. Pusti sve to. I tačke sa neba odbijaju više, samo za nas da sjaje. Zašto, sad kad nema zvezda, pas na mesec laje ? Zašto, kad u isto jaje, budu omaškom zajedno upakovane dve neizlegle male vrane one vrlo brzo postanu uzajamno nadrkane ?. Jer, tek kad svetlo ugasiš, veliš možeš fino da čučiš i ćaskaš sa nekim s' kim' bi, sav taj mrak rado da deliš. Ipak, jednostavno je. Samo ću se potruditi da ne osetim neka osećanja i da se ne setim nekih sećanja. Šta drugo, kad podsetnik na tebe, hoće stalno da se grebe. I sve dok se nešto mrtvo u mom ormanu krije i još više kvari, ja na miru mogu i dalje da tražim i skupljam i palim sve zagubljene ružičaste i crvene čipkaste i prozirne oprane i neoprane male, taman i velike, gumene, vunene i ne, tvoje stvari. Weepin', Willow, 3.
književnost.588 kum.djole, -> #585, willow
>> Jedino mi malo krivo što nikako da pošalješ nešto sa >> ljubavnom tematikom. Kako molim ?.. ja videh u njegovim ostvarenjima dosta ljubavi, ali izgleda nama smrtnicima boemima fali malo patetike ? ;) Dosta je ovde luzera s takvim idejama. Kad bolje razmislim, ima ih previše i u svetskoj književnosti.. ;))
književnost.589 willow, -> #588, kum.djole
>> >> Jedino mi malo krivo što nikako da pošalješ nešto sa >> >> ljubavnom tematikom. >> Kako molim ?.. ja videh u njegovim ostvarenjima dosta ljubavi, >> ali izgleda nama smrtnicima boemima fali malo patetike ? ;) Džo, izgleda da se čitav tvoj mali život svodi na to da kontriraš drugima i tu smo, u neku ruku slični, ako ni po čemu drugom, a ono makar po veličini života. Bilo kako bilo, nisam očekivao od Marka da pošalje neku jebenu ljubavnu serenadu. Pod ljubavnom tematikom podrazumevaju se ( u zavisnosti od raspoloženja ) i stvari kao što su loše varenje, nesanica, znojenje pod pazuhom, rušilačko slepilo, znaš već, sve tak'e nežne i tople stvari. >> Dosta je ovde luzera s takvim idejama. Ako je ovo bilo meni upućeno, slažem se u potpunosti sa tobom. Pzdrv, W,W,3.
književnost.590 kum.djole, -> #589, willow
>> loše varenje, nesanica, znojenje pod pazuhom, rušilačko slepilo, Znaš, ima jedna kulerska, koje se relativno uspešno pridržavam. Ne delim savete dok neko ne zatraži, ne slušam dok ih sam ne zatražim. Otud, sugerisanja onakve prirode ne mirišem baš najbolje. Al' da budem iskren - prema onome što sam dosad ovde čitao, i sam pisao.. ..mcar ima svoj stil, ti i ja ga nemamo. I u stil se ne čačka. >> Ako je ovo bilo meni upućeno, slažem se u potpunosti sa tobom. Nije, gledam unazad nekoliko godina, čak sam baš ja u samom vrhu lestvice.
književnost.591 willow, -> #590, kum.djole
>> Znaš, ima jedna kulerska, koje se relativno uspešno pridržavam. >> Ne delim savete dok neko ne zatraži, ne slušam dok ih sam >> ne zatražim. Mislim da bi se i Hemfri Bogart složio sa ovom filozofijom. >> Otud, sugerisanja onakve prirode ne mirišem baš najbolje. Nije to bilo nikakvo sugerisanje. Predlog, molba, pusta želja, O.K. Nemam nameru da delim savete, jer nisam učlanjen u "civ.savet". Takođe, nemam nameru da ćutim i zviždim u plafon, jer, takođe, nisam učlanjen u "civ.savet". I mislim se, što ne bi, jebeš ga, i ja malo žvrljao po tabli, bar dok su profesori odsutni. A to, Džo, što ti neke stvari shvataš suviše ozbiljno, ne smeta. Problem je što si ih shvataš malkice pogrešno. >> Al' da budem iskren - prema onome što sam dosad ovde čitao, >> i sam pisao.. >> ..mcar ima svoj stil, ti i ja ga nemamo. I u stil se ne čačka. Sviđa mi se ovo. Tek kad te jedan čovek iznervira, priznaš drugom čoveku da vredi nešto. Lično skočiš sa šestog sprata, samo da bi dokazao da postoje i oni koji su davno prerasli to. A to stoji, da je Marko jedan od retkih koji imaju stila u zadnje vreme. P.S. Znam da se ovo graniči sa bezobrazlukom, al' ni ja ne "mirišem" ljude koji svo vreme ćute, a kad konačno zinu, onda misle da ih to čini posebnim. Misle da su neka vrsta retkih primeraka, jedan od onih što Bog štampa uvek u jako ograničenom tiražu. P.S.S. Eto, Džo. I, jebeš priče o lepim ženama, hladnom piću i novom zezanju. Došlo izgleda takvo vreme, kad je samo uzajamna pljuvačina na ceni. Zato, dečko, gađaj precizno. Direktno u čelo. I nemoj da brineš za pogodak, jer, imam ja dosta veliku glavu. Pzdrv, W,W,3.
književnost.592 willow,
OPREZNA PESMA Smrdi neka trava posle kiše. Možda je zbog toga ulica čedna. Pusta. Ponekad sebi upadam u usta i onda me vade teškim alovima, a ja počnem da brojim slovima: karijesi, plombe, zubi zdravi, mlečni, žlezde ispljuvačne i ostali trofeji rečni... Potom se trudim da ćutim uporno, i uspevam veoma dugo - sve do prve reči. I pričam opet o onoj travi spornoj. Znam da se sad sigurno neću opeći, jer nikoga povredio, ozledio, uneredio nisam, čak sam ceo na broju ostao i sam. I ništa više ne piše, ni kiše više... Goran Pavlović - "Varijacije na temu bludila"
književnost.593 kum.djole, -> #591, willow
>> pljuvačina na ceni. Zato, dečko, gađaj precizno. Direktno u čelo. >> I nemoj da brineš za pogodak, jer, imam ja dosta veliku glavu. Izgleda da si baš ti taj koji je sve pogrešno razumeo. Ali.. takav je Sezam.
književnost.594 dr.grba, -> #591, willow
>> Takođe, nemam nameru da ćutim i zviždim u plafon, jer, takođe, >> nisam učlanjen u "civ.savet". I mislim se, što ne bi, jebeš ga, >> i ja malo žvrljao po tabli, bar dok su profesori odsutni. Ko je to odsutan? (:
književnost.595 dalex,
'Trainspotting' doslovno znači posmatranje vozova. Odnosi se na vrstu neuroze, nevoljnog brojanja vozova koji prolaze. Znači i vatanje zjala, gluvarenje, i zavisnost od nečeg beskorisnog. Lokalna englesko - škotska manija. Dakle, neprevodivo na srpski, alternativno je prevođeno kao 'vatanje zjala', 'gluvarenje' i 'posmatranje vozova', zavisno od konteksta. (primedba prevodioca na kraju romana) Iz 'Trejnspoting', Irvin Velš: Problem sa Begbijem je...hej, toliko je mnogo problema kod Begbija. Jedna od stvari koje nas najviše tangiraju je činjenica da ne možeš stvarno da se opustiš u njegovom društvu, naročito ako je pod cirkom. Uvek osećam da bi blago skretanje pičkine percepcije bilo dovoljno da promeni tvoj status od velikog ortaka do progonjene žrtve. Stvar je u tome da zadovoljiš kretena a da ne bude potpuno očigledno da mu se uvlačiš. I pored toga, svako otvoreno nepoštovanje odvija se unutar striktno definisanih granica. Te granice su drugima nevidljive, ali stičeš intuitivno osećanje za njih. Čak i tada se pravila konstantno menjaju zavisno od pičkinih raspoloženja. Prijateljstvo sa Begbijem je idealna priprema za početak veze sa ženom. Naučiš se senzitivnosti, svesnosti promenljivih potreba druge osobe. Kad sam bio sa devojkama, obično sam se ponašao na isti diskretno uvlakački način. Bar neko vreme. ... (Tom je psihijatar u grupi za HIV pozitivne, prim. dalex :) ) Tom je odlučio da zanemari moju primedbu. Ima prava da ne odgovori na negativno ponašanje drugih. Rekao nam je da svi imamo to pravo. Dopada mi se Tom; sam ore svoju brazdu, uvek pokušava da bude pozitivan. Mislio sam da je moj posao, koji podrazumeva da posmatram Hovisona kako skalpelom otvara uspavana tela, zaista deprimirajući i otuđen. Ali to je pravi piknik u poređenu sa posmatranjem duše koja se razdire. Sa tim se Tom suočavao na grupnim sastancima.
književnost.596 mcar,
Anima Kada se prostor urusi i pogled poleti iznad sparusene trave Aleksej svrsi kad vidi ili zamisli njene pohotne oci sto gledaju ga iznutra. Gledaj me, gledaj me, ona rece, zelim da vidim promenu, zelim da osetim pozudu, zelim da probijem ogradu. Oh, zelim da poletim, da ti se zarijem, da se rastocim i raspadnem, unutra. Ovde napolju, ja sam svuda, dohvatio sam prostor. Telo mi se rasprsilo po sobi, cujem svoje disanje nekud sa plafona. Gledaj me, gledaj me ona rece, zelim da vidin kako izlazis, zelim da vidim kada okovi spadnu, kada se rasprsis. Ja sam ameba, oseti kako pulsiram, ovo je nepravilni ritam haosa. Sasvim sam u skladu, nestao sam, ipak sam svuda. Ako se propnem, cini mi se dohvaticu slobodu, ako sada crknem, cini mi se necu zaliti. Gledaj me, gledaj me, ona rece zelim da vidim, da li mozes, zelim da primetim kad ti pogled skrene, da predvidim trenutak semena. Vec sam istekao i polako propadam. Ono sto se nadvilo nad mene - smirujuca praznina. Pamet listova, crva, nezivih predmeta, gostoljubiva prasina. Kada se prostor urusi i pogled poleti iznad sprzene poljane. Tamo me cekaju njene pohotne oci, tamo moja dusa spava. MC 07.1994. (mozda malo pateticno)
književnost.597 willow, -> #594, dr.grba
>> Ko je to odsutan ? (: Odsutni su svi koji nisu dovoljno prisutni :)
književnost.598 willow,
Sve je to od lošeg vida Dok nobles naučnici traže nešto efikasnije od atomske bombe, spaljena livada teši se činjenicom kako je pustinja na kraju prošla. I leptiri će od sutra da okrenu novi list jer puni su im džepovi nerazrešenih situacija i povoljnih okolnosti. Deca grade kule u pesku u koji su do malopre šorali ko može dalje. Lica bez noseva odriču se brkova da im se ljudi ne bi više smejali bez razloga. Loša sreća prati svakog baksuza od samog početka. Gumena igračka izvršava samoubistvo jer se beba uneredila u pelene i sad pizdi i urla i kmeči i zveči. Nadgrobni spomenici od umora padaju na leđa dok ruše poredak gazeći po cveću. Požrtvovani maslačak hteo bi sad da pobegne iz saksije, a šareni papir hrabro upada u makaze. Jedino poslednja laka konjica opet gine nizašta. Dvogrba kamila sunča se na stomaku i svi kupači bulje u njene slatke knedle. Bajati hleb se kruni, da bi ostavio makar neke mrvice za sobom. Reke primaju u sebe sve ono što čovek ne može više da trpi. Drveni mostovi se iznenada ruše da bi njihova braća drveni kovčezi imali nešto da stave u sebe. Jedina sredina i jedino utočište između dve krajnosti je brisani prostor što razdvaja njihove rovove. Ormani su puni skeleta, poštara, mlekadžija, trgovačkih putnika. A oko koje se ne trudi dovoljno toga da vidi u mraku, vodi se pod "slepa kokoška". A ako su već u prethodnom životu bili kurve, kasapini, jogurti, čemu i sada takvo ponašanje ?. I sve dok nobles naučnici ne nađu nešto efikasnije od atomske bombe, naše krave će i dalje crkavati pod misterioznim okolnostima. Weepin', Willow, 3.
književnost.599 willow,
Ivica i Marica Sreli su se jednom, u plićaku nekog okeana. Ivica, dečkić što voli da skuplja šljunak sa dna i Marica, velika bela ajkula što nije jela već tri dana. Weepin', Willow, 3.
književnost.600 mcar, -> #598, willow
Odlicno i originalno (5.598)
književnost.601 pisht, -> #586, willow
> Ogden Nash - "Stihovi" Moze li "Ja sad ustajem i odlazim" iz iste knjige? Svojevremeno sam je znao naizust, ali vreme je ucinilo svoje.. A knjigu sam pre par decenija neoprezno pozajmio nekom neurednom vratisi.
književnost.602 willow, -> #601, pisht
>> Moze li "Ja sad ustajem i odlazim"... Ne može, pošto sam i ja pozajmio knjigu, a "Termit" mi ostao slučajno u glavi. No, evo nešto što bi trebalo da bude adekvatna "uteha"... :) "Sve što mogu da urade 3 džukca, 4 džukca mogu da urade još bolje" Charles Bukowski
književnost.603 kum.djole, -> #602, willow
>> "Sve što mogu da urade 3 džukca, 4 džukca mogu da urade još bolje" Može i "sve što mogu da useru 3 džukca, 4 džukca mogu da useru još gore". Sve u zavisnosti od raspoloženja. ;)
književnost.604 pifat, -> #601, pisht
Ustajem sad i idem - Ogden Nash, prepev Dragoslav Andrić Čak u Tibet Živi lama, Nema tata, Nema mama. Nema žena, Nema deca, Jok mu treba, Streptomeca. Nema sapun, Nema plakar, Ne zna najlon, Ne zna bakar. Nema šlager, Nema rok, Ne zna Presli, Bitls jok. Nema desni, Nema zubi, Ne zna pasta, Pa u tubi. Voli seče Kad se brije, Baš ga kosa Briga nije. Ne zna šljoka Kao neko, Nema bonton, Pije mleko. Ne zna šta je Klozmetika, Nema kola Da se slika. Nema štampa I te stvari, Nepotrošač To je stari. Taj sebičnjak Samo drema Nema pojam, Ni šta nema. Zato, zarez, Kažem svim, Idem nađem Družim s njim.
književnost.605 pisht, -> #604, pifat
> > Zato, zarez, > Kazem svim, > Idem nadem > Druzim s njim. Stvarno mnogo lepo zvuci... Hvala! :))
književnost.606 dalex, -> #604, pifat
> Ustajem sad i idem - Ogden Nash, prepev Dragoslav Andrić Jel može i original?
književnost.607 mcar,
Sada znas Sada, kada lupaju na tvoja vrata, sada znas. Mozes da se setis, kada su odvodili tvoje drugove i lupali cizmama u njihova vrata pitao si ih: zasto su tako nervozni? Samo sada je sve jasno ne mozes se pretvoriti u pticu i odleteti i ne mozes se sakriti pod siroku zeninu suknju. Ni najdublji san nece ti pomoci da zaboravis, jer sada dolaze po tebe, da te vode u besmisao rata. Ni hiljadu malih, srecnih zivota ti ne mogu pomoci, nisi razumeo: nema malih srecnih zivota, dok bilo koga, na ovom svetu odvode ravno u besimsao. Ali sada znas. MC
književnost.608 askripka,
Dan za M. "Je li Nešo, jel imaš dve po pedeset maraka da mi usitniš, da ne menjam celu stotku..." mrndžam kroz zube, lagano pijuckajući treće pivce. "Mene si našao," kaže Neša, razvlačeći se po šanku u poslednjem stadijumu dosade, "ne pamtim kad me je neki diler startovao, ono, na čelu mi piše da nemam žutu banku, a ne dve po pedeset..." "Kuliraj Šone, od iduće godine ionako uvode onu novu evropsku lovu, dođe mi nekad čisto žao, otkad znam za sebe, sve računam u maronima, orliće sam jedva prežalio, bilo mi je ko da mi je crko papagaj, a onu ribu sa nove stotke već kapiram kao familiju, samo ne znam da li mi je ujna ili svastika..." Petak je i gomila naduvane klinčadije guzi se oko nas, ruke s kintom i čašama non-stop mi sevaju oko glave: alkohol još tolerišem, ali kada je reč o sprajtovima, guaranama i ostalim pederlucima, sve više prelazim u fazu zvanu "Ko mi omane sprajtom oko vugle, ostaće i bez sprajta i bez ruke". Odjednom, kroz prorez u falangi omladinaca opažam Kizinu ćelu i, odmah pored nje, posle tri duge godine, Marininu prelepu facu koja sa izrazom gađenja prati Kizino bezočno trovanje. "Au, bajo," kažem Neši, sebi i dečici oko nas "đani Kikija kako je zapenio, kao da je gutao vaginalete, ali džaba se zlopati, nema šaje da je odradi, bio sam s malom pre par godina, ladno me je šutnula posle tri dana jer sam joj uleteo na slavu u pocepanom petsto-kecu, ono, miki, može joj se... Snimi joj fejs, već joj se povraća od ovog mentola..." Neša ćuti i sprema se da nabode nekog, dečko je kao maca, nervozan je u februaru, a Marina, još uvek s gadljivom grimasom, odlazi negde u pravcu toaleta... Domahujem Kizi da priđe, što zbog maraka, što iz urođene pakosti, i, čim je uspeo da se udene između mene i malenih pionira, počinjem: "Gde si, Kiki, nema te po gradu, jesi li mardeljao, ili si se nešto opario, pa nas izbegavaš? Reci mi, da nemaš možda dve po pedeset kerma, treba mi da usitnim?" "Gde ste, doajeni? Ma nemam sitno, samo dve-tri stotke, a nisam ni mardeljao, radim nešto sa Dalekim Istokom, pa sam uglavnom tamo..." "Nego, baš te nešto gledam, slabo ti ide sa Marinom, nekad si bio smrt za ribe, a sad nešto mrljaviš, gleda te žena ko pokvarenu sardinu... Imali smo mi neku varijantu pre par godina, mala je zeznuta samo tako, teško ćeš ti tu da se nešto ovajdiš...", kažem i radujem se lakom mrštenju obrva na informaciju o mojoj i Marininoj zajedničkoj prošlosti... "A ti si to kao nešto zabrinut za mene?", napokon progovara. "Normalno da jesam, ono, pre pet godina ne bih bio, ali sada... Gubiš kosu, gubiš tač, nije zezanje..." "Znaš šta? Ajmo mi lepo da položimo po sto marona, pa ako se do kraja večeri ne pomazim s Marinicom, nosi, a ako se pomazim, bar ne moraš da juriš dve po pedeset..." "Dil." kažem, pun pouzdanja u rođene oči: trebalo bi da nebo padne pa da žena koja onako gleda tipa okrene priču u roku od sat-dva... Marina dolazi dok se mi još rukujemo, malo bleđa nego kada je otišla, kaže samo "Ej, ćao, nismo se videli sto godina, nisam znala da se znate..." i odmah se, ne pitajući me ni kako sam, okreće prema Kizi i grli ga: "Jao, Zorane, probala sam da povratim, ali ne mogu, šta su mi trebale one profiterole, želudac mi je totalno prolupao, a sutra treba da se pakujem..." A zatim meni, da mi objasni: "Putujemo prekosutra, Zoran me vodi u Burmu..." "Aha, super, čuo sam da je Burma do bola... Ej, Kizo, čekaj da ti dam ono što ti dođem otkad je Zvezda jesenas izgubila..." kažem i nonšalantno vadim novčanicu iz unutrašnjeg džepa, kao da imam još četrnaest... Život je povremeno surov: pivo će noćas ići na crtu, ali dok pružam plavu banknotu ćelavoj skotini, moja švapska ujna mi veselo namiguje... Langsam, langsam, aber sicher, kao da kaže, polako ali sigurno, sinko, svi proroci Bundesbanke se slažu da svaka besnulja na kraju dođe na svoje: dosadiće maloj i Kiza i Burma i pirinač, vratiće se i opet iseći vene na tebe, a ti ćeš je šutnuti posle tri dana jer se pojavila u "Šanelovom" kompletu u tvojoj omiljenoj andergraund-rupi...
književnost.609 willow, -> #608, askripka
>> Dan za M. Šefe, svaka čast. Zajeban si ti neki igrač, nema šta :). Pzdrv, W,W,3.
književnost.610 supers, -> #607, mcar
>> Sada znas Sviđa mi se :) Samo se bojim da je druga strofa suvišna, narušava tempo.
književnost.611 kum.djole,
Goga Znaš ono kad riba odmahuje glavom k'o šlogirana kad zabacuje kosu, načini neki neprirodni glavomuv pod uglom od 45 stepeni, i kao sredi svoje neuredne šiške ? Ona to nikad ne radi. Ne prebacuje kosu preko kurca, uslovno rečeno, već nekako lagano, promišljeno, fino je prstima pomeri u jednom potezu, i to je to. Jednostavno i kulerski. Ne, ne kažem da provlači prste kroz kosu, ne klasično.. ona to obavi tako neobavezno i krajnje fenomenalno, verovatno nema pojma koliko je ta jedna sitnica u stvari otkriva. Taj njen prefinjeni, granitni karakter. Osobenost. Personaliti. I ne samo to. U liftu se obavezno pogleda u ogledalo, gotovo prilepi nos i taman onoliko vremena koliko je prosečnom "Daki" potrebno da se sa trećeg stropošta u prizemlje, ona naglas okarakteriše svoj izgled, i niti jednim gestom ne pokušava da ga izmeni. Čak ni ne prinese ruke licu nego ih drži onako u džepovima, izbeči se u ogledalo i počne da kenja kako izgleda kao podgrejan leš, kako ima stravične podočnjake.. Jebeno neoriginalni potezi koje u tim momentima povlačim, izjave tipa "ma ne seri".. "izgledaš super".. u stvari su samo plod mog generalnog a ne trenutačnog zapažanja. I tu me pokopa. Samo uz smeh odvali "daaa, za potpalu!". Ne kažem da me to nervira, ali priznajem da se onda osećam jako usrano. Usput vezuje kosu u punđu. Pratim je svega pola koraka polulevo, da bih nesmetano zapažao kako to izvrsno i precizno čini, pritom ili ćuti ili razvija neke teške filozofije, ili prosto kritikuje moju morbidnost i pesimizam. Zveckam ključevima da bih koliko toliko kontrolisao tu nervozu i nadolazeću krizu koja me polako, kao plima, obuhvata od peta, preko kolena do malog mozga. Ona odlazi svojim putem, obično u sitne sate, i obično kao podgrejan leš, neretko je pratim do samog ulaza, ako mi to sama dozvoli. Poljubim je u obraz, dobijem isto zauzvrat. I tada se gotovo uvek osećam drugačije. Sjebano, predivno, glupavo, pijano, bezvredno, najčešće poraženo. Uglavnom nižem poraz za porazom, kad ni sam ne znam šta sam želeo da postignem, a to što jesam ne odražava se kroz našu šetnju do njenog ulaza, prosto ne mogu da procenim jesam li napredovao ili nazadovao u njenim očima. Često pomislim da me u njima i nema onoliko koliko to ona sama tvrdi. U povratku obavezno zapalim, i nogu pred nogu, klaj - klaj istim putem. Namerno istim, da bih gazio po njenim još uvek svežim tragovima, i ko zna iz kojeg idiotizma to činim kad te vudu-sujeverne magije nemaju nikakvog smisla. Bauljam tako ko stoka natrag, obuzet grozotom iščekivane praznine. Po povratku u svoje odaje, u onu istu sobu koja odjedared, bez ikakve najave postaje moja mala antikvarnica, ne slažem ćebad i ne nameštam krevet, ne pomeram skalu i ne sklanjam prazne flaše koje smo zajedno ljuštili te noći. Zapalim još jednu, ne toliko zbog organizma koji je navikao na poslednje trovanje pred horizontalu, više radi nekog zabitog kutka u svesti što mi pruža onaj osnovni, prepoznatljiv lik i urođena maštovitost u to jebeno, zlo doba. Prepuštam se tim sanjarenjima otvorenih očiju i poslednjem santimetru cigarete, te umesto da dostignem kulminaciju spokoja i zadovoljstva što je zaista imam pod kožom i još kojekude.. krvnički i s nekakvom verovatno gadnom izobličenošću lica, zgnječim taj filter u smrdljivi pepeo, te se nad njime tako nadvijem i stisnutih vilica prigrlim jastuk. Nema me negde do podneva, otprilike do onog stanja kad hronična kostobolja nadvlada svaku pomisao za okretanjem na drugu stranu, kad flaše, čaše i puna pepeljara dveju vrsta opušaka pa i ona njena muzika sa skale koju nisam pomerao, ponosno zamirišu, zaplove prostorom i nateraju me da otvorim oči i prisetim se prethodne večeri. Dan počinje lepše nego jučerašnji, i dosta ružnije od sinoćnje uživancije. Goga dolazi s osmehom, koji se ne može baš nazvati klasičnim ženskim osmehom, nije tek običan kez, nema svoju difolt zakrivljenu putanju, i nije šabloniran kao ovi na koje nailazim po ulicama kad se fufe raspilave i razotkrivaju svoje izbačene il' zakrivljene jedinice i trojke.. ..kezoid a la "tamo je zapad" i "štekćem ko singerica, rodila me majka". Samo joj iskoče jagodice, pa se bledolika skvo iznad tih rupica još i zarumeni, što bi verovatno žarko želela, samo kada bih uspevao da je češće zasmejavam. Ipak, ona povrati to svoje bledilo za tren i izgleda kao lutkica za nordijsko tržište. Kad pogledaš ribu koja ucveljeno pizdi ili se smeje kao kobila koja preživa, obično primetiš tu izobličenost lica, onako generalno utvrdiš da riba nije genijalno simpa i čak i da si zaludno zateleban u nju, možda potom i dođeš pameti. Kod devojke koju sam najviše voleo nije mi se dopadao taj plačipični, bespomoćni izraz, stravično je kvario tu neprikosnovenu lepotu, i ne znam koji mi je kurac bio te sam je u tim prilikama najpre smirivao rečenicom "Nemoj da plačeš" a tek potom pažnjom, razgovorom i sitnim ili krupnim rečima i delima. Verovatno mi nikad nije palo na pamet da dovršim rečenicu i odvalim "Nemoj da plačeš.. zato što si tako jebeno ružna kada to radiš". Ima raznih plačipički. Može da te dirne, da te iznervira, nasmeje do suza.. Goga zaplače samo jedanput, upropasti mi viziju sledećih nekoliko scena u mraku i pokrene lavinu stresnih bujica koje samo izleću, izazvane tim činjenicama koje kulturni svet naziva problemima, a ja jednostavno sranjima. Čekaj, zar nisu sranja ? Problem je rešiv, a sranje ostaje sranje, u njemu si do guše ili te polako i sigurno privlači dnu (što je već bliže karakteristici "živog sranja"). Za sranje nemaš ideje i rešenja. Svako ima svoje fiktivno i objektivno sranje. Za sranjem uvek ostaje smrad iz koga se izrodi novo, il' se ponovo zapati ono isto. Tu već naše storije pomalo liče jedna na drugu. Goga je mazulja, potpuno sklopi okice dok se onako specifično smeje, izvali zajebanu rečenicu i potom obavezno najavi da mora da zapali jednu. Sve u isto vreme. Dok primiče plamen ja nesvesno poturam pepeljaru na pušomet i razmenim tridesetak verzija neposrednih uzročnika toj teškoj izjavi. Onda obično ćutim jer sam u sranju. Otvorim se posle par minuta i kenjam nešto o svojim glupavim principima i tek uzgred napominjem kako ona to ne može kvalitetno da kapira. Retko kad postavlja pitanja, zagleda se u neku tačku i nenamerno emituje iritirajuću odsutnost koja se širi po sobi i opasno me dekoncentriše pri izlaganju. Taman kad pomislim da me uopšte ne sluša, sasvim tiho upita nešto što me niko ko me tako kratko poznaje ne bi upitao, nešto što probode samu svest i bukvalno blokira disanje, očne kapke i dosadne otkucaje srca koje ona osluškuje desnim uhom. Ni tad me ne smara savetima i predlozima, ne naglašava ključne reči i ne menja boju glasa. Jedinstven osećaj pripadnosti nečemu što mi ne pripada i zašta se jalovo i neadekvatno borim tako struji kroz mešinu, i zaustavi se upravo onda ..kad ona skoči da pojača svoju omiljenu. Praznina traje tek koji sekund, i nestaje čim ugledam konture njenog tela pod uličnim svetiljkama, dugu kosu i senke na sveže okrečenim zidovima. Zaigra, kao kakva striptizeta, zamišljajući šipku među butinama i grudima, uvija se kao zmija dok je nemo posmatram i tobože hladan, nezainteresovano, a i nenajavljeno palim sledeću. Dok odložim pikslu kreće sentiš.. .. a ona je već tik uz mene ili sasvim preko moje telesine. Ne trepćem, tražim nešto po plafonu, i tako nepomičan, samome sebi držim lekciju o sranjima.. dok ona bezbrižno spava. Kad čujem njeno ravnomerno disanje, malo se osokolim, pa počnem naglas da maštam, sve u nekoj nadi da će me možda čuti.. i reagovati. Goga ne hoda graciozno i ne privlači pažnju prolaznika. Ruke drži u džepovima, lenonke na nosu, tapka po asfaltu i ne obazire se oko sebe. Ne diže nosić u vazduh i ne odvaljuje klasične fore. Svet je njen, a ona je samo svoja. Ponekad šeta sama ili sa svojim mislima. Sedi na klupi pokraj reke i bavi se nekakvim sranjima kada je surovo okruže. Ispliva iz njih kao iz vode, čista i mirisna. Fajter u crnim čarapicama sa teretom entuzijazma, korača samo pravo, ne spotiče se o sopstvene noge i ne reaguje na prostu stvarnost. Ili se samo smeje i kreira svoje raspoloženje, ili ga popravlja Fricu ili Debelom, gomili tipova koji se postave kao biološko-istraživačka sekcija oko lotosovog cveta, ili timu besnih ragbista blago povijenim oko svoje majušne loptice. Šta je čeliči ? Ne bih znao. Verovatno ono isto što joj smanjuje izdržljivost. Verovatno ni ona sama nije načisto s tim, ili prosto ne voli poraze. A i kako bi ? Već sam ti rekao da je fajter. Ne otkriva se isuviše. Ili otkriva onoliko koliko joj taj pomenuti, granitni karakter dozvoljava. Ima ona svoje fantazije, ali retko u njih zalazim. Mislim, nije u mom domenu. Prisetim se ponekad njenih kritika, kako život piči mimo mene, a ja tavorim, ono, klasično izvodim neke patetike, kao fol kuliram, podjebavam i blesavim se, dojmim svet oko sebe, hronično nezadovoljan, lepim osmehe po tuđim licima, kradem maštu od inspiracije. Ipak sam sada tvorevina razočaranja, i već sam izmenio stare principe u totalne kontradikcije. Sušta suprotnost normalnom. No, ona je predamnom taj poslednji sjaj daleke zvezde, u galaksiji onih zvezda koje sam samo posmatrao izdaleka, diveći se njihovom sjaju. Poznaješ li nekog ko je dohvatio zvezdu ? Uspevao sam da ih dodirnem, ali nijednu još nisam prigrabio samo za sebe. Lažem, u stvari, jesam jednom dohvatio padalicu, držao je čvrsto neko vreme. Sama mi je izletela iz ruku. Zvezde padalice nisu rentabilne, to da znaš. A dohvatiti zvezdu bio bi uspeh koji se identifikuje s nemogućim. Uspeh je rezultat konačne bitke zarad viših ciljeva, a sreća samo fraza koju neko ponekad iskenja u novinama, na televiziji ili proseravanju uz kafu. A neuspeh ? Kad pomislim na neuspeh, setim se Goge. I tad je, sasvim slučajno, sretnem. Još uvek onako samouvereno tapka po asfaltu, s rukama u džepovima, u crnim čarapicama, samo joj se jagodice više ne zarumene kad se nasmeje. I dalje priča kako izgleda očajno, a ja i dalje onako isto repliciram, trepćem i češkam se po glavi da bih prikrio unezverenost i nervozu. Odlazi svojim putem, nekud i negde, a ja u antikvarnicu. Tu malo prčkam.. i razmišljam. O onim sitnim satima kad je otpratim do ulaza, zastanem, zaćutim.. Poljubim u obraz, dobijem isto zauzvrat, pogledam i istrtljam neke dve reči. Sve u nekoj nadi da će reagovati. Tad obično podigne obrve, stisne usne, i dvaput lagano klimne glavom. Verovatno ni ona sama nije načisto s tim, ili prosto ne voli poraze. A i kako bi ? Već sam ti rekao da je fajter. Qm
književnost.612 mcar, -> #611, kum.djole
Bas onako, lepo. MC
književnost.613 kiki, -> #608, askripka
╗ Kiki, nema te po gradu, jesi li mardeljao, ili si se nesto opario, pa nas ╗ izbegavas? Reci mi, da nemas mozda dve po pedeset kerma, treba mi da Nemo' Kikija da mi diras. ;))