CIVIL.10

07 Sep 1996 - 03 Sep 1998

Messages - nauka

nauka.202 dr.grba, -> #201, ivantod
>> Ja se nadam da Sagan bar navodi originalni izvor te ideje o "Plohadoniji." >> Stvar potiče još iz 1880tih kad je engleski matemaitčar i pisac >> Edwin A Abott napisao knjigu pod baš tim naslovom, tj. "Flatland." Zbog tebe sam sad izgubio pola sata: tražio sam ovaj citat, a opet se zagledao u sotinu drugih stvari (((: Dakle, ima citat. Segan, koliko vidim, poštuje princip navoda citata. (Strana 262, oko sredine...) Zamislimo da živimo u jenoj neobičnoj zemlji gde su svi potpuno pljosnati. Nazvaćemo tu zamlju Ravnođija, prema Edvinu Abotu, jednom izučavaocu Šekspira, koji je živeo u viktorijanskoj Engleskoj. Neki od nas su kvadrati, drugi trouglovi, a treći imaju složenije oblike. Vrzmamo se tamo-amo, ulazimo u naše pljosnate kuće i izlazimo iz njih, zaokupljeni smo svojim pljosnatim poslovima i dokolicama.... Čovek je majstor priče... (: >> mu objasni 3D koncept. Knjigu sam u Winword formatu prikačio uz >> ovu poruku i toplo je preporučujem -- nije velika a dobro ćete se >> zabaviti jer je autor veoma duhovit. Svaka čast! Sezamovci, nema vas nigde na svetu! (: (ah... i kad ja sad ovo da pročitam?... ): )
nauka.203 jvujnic, -> #200, vitez.koja
>#=> P.S.S A zašto nema veze s mozgom? > Zato što odgovor na pitanje "kolika je verovatnoća da se 'dogodi' To je bilo retoričko pitanje. :) Shvatam i ja kakvu sam budalaštinu napisao, ali šta sad. Ili, što bi rekli, "posle *ebanja nema kajanja", odnosno ima, ali, šta mi vredi kajanje. Jesam li uspeo da se iskupim? O:)
nauka.204 basrak, -> #198, morkin
>> ali je uopštenje na naš slučaj malo teže. Zašto? Zato >> što bi se moglo desiti da se u jednom trenutku naša >> utroba nađe van, a čitav kosmos unutar nas > Druga stvar, o utrobi i kosmosu. Kosmos ne može da se nađe > unutar nas. Koliko sam ja provalio šta je Sagan hteo sa ovim da kaže, to je zapravo analogija sa tim da ti neki kvadrat možeš da iskriviš u trećoj dimenziji ili mu npr. napraviš oveću rupu (kao kad probiješ doboš) i onda iskreneš njegovu unutrašnjost prema van, a slično uradiš i sa njegovim svetom od kog formiraš neki ispresavijani objekat (zgužvaš papir) i bubneš ga u tu rupu u kvadratu. No, to ipak treba pitati njega ;) Priznajem da mi ovo nije baš jasno. Uostalom, kao ni čitava ova priča sa eventualnom četvrtom dimenzijom ;) > Interesantno, o povratku nisam razmišljao do sada. > Pretpostavimo da je naš svet xy ravan i da se nalazimo u tački > sa pozitivnom z koordinatom (iznad). Mi moramo da uložimo > odgovarajuću energiju da bi se pomerili nazad u sopstvenu > dimenziju. Kada dođemo do z teži 0, nailazimo na prepreku u > vidu nečeg drugog što je tamo prisutno (neka je to kvadrat). > Sada jednostavno primenimo zakone fizike. Ukoliko imamo > dovoljno energije da izbacimo kvadrat iz xy ravni, mi ćemo to i > učiniti (kao kugle u bilijaru). Moguće je, naravno, da imamo > nedovoljno energije da istisnemo kvadrat ili, pak, da imamo > previše energije pa da produžimo sa njim (koordinata z > negativna). Pa na prvi pogled se čini logično, ali meni ipak nije jasno to tvoje objašnjenje sa tim istiskivanjem. Znači, iscepkaš papiriće u što manje delove (ili uzmeš neki prah) i pobacaš po stolu - to bi bio vazduh (da ne idemo na komplikovanije predmete) i pustiš komad papira (koji predstavlja neko biće iz 2D sveta) da pada na sto. Znači, ono nema dovoljnu energiju da probije sto i ode ispod. I šta će da se desi kad z->0? Gde će da odu papirići? Ili će papir da ih poklopi? (Naravno, moramo da zanemarimo uticaj našeg 3D vazduha koji bi vazdušnom strujom eventualno oduvao papiriće pri padu). Gde bi se papir onda nalazio jer papirići, a ni papir, nemaju treću dimenziju, a niti su probili površinu stola koji predstavlja njihov svet?.. Ili npr. papirni kvadrat pada na drugi kvadrat i padne tačno (ili delimično, nije bitno) na njega. Znači, imaš dva kvadrata, na jednoj ravni, jedan na drugome, ali nijedan od njih nema treću dimenziju tj. debljinu - gde se oni sad nalaze?.. Ili čak ako hoćeš, ja kao superbiće iz 3D premestim jedan papir (2D biće) na drugi i šta sam time uradio sa njima? Gde su oni?.. Ja mislim - jedan *u* drugome jer pojam "na" nepostoji (ni jedan ni drugi nemaju debljinu) - oni su presečeni jedan sa drugim. To je ono o čemu sam govorio i mislim da bi se ta energija o kojoj govoriš utrošila upravo na to "presecanje", a ne na istiskivanje jer ne vidim gde bi mogla da ih istisne, a ni kako (sa strane ne može jer nema nikakve sile u tom pravcu, a dole tj. u -z opet ne jer sile odn. energija npr. nije dovoljna za tako šta). Sad mi pade na pamet još jedno pitanje - da li bi uopšte bilo nekakvog vazduha u četvrtoj dimenziji tj. da li bi mi mogli da preživimo u njoj pod pretpostavkom da ona postoji? Opet po analogiji sa Ravnođijom - digneš 2D biće iz njegove ravni u kojoj on udiše tačkice vazduha i tih tačkica više nema u trećoj dimenziji. Nije problem za to 4D biće jer ono po pretpostavci postoji u tom 4D prostoru, ko zna kako, ali šta je sa nama? Možda bi objašnjenje bilo ostavljanje materijalnog tela iza nas, što će reći smrt, ali to onda opet nije objašnjenje u našem svetu odn. opet nema eksperimentalne potvrde u okviru naše nauke niti je u takvom slučaju može biti, već je u pitanju potpuni prelazak u tu "višu" dimenziju sa kojom mi nemamo kontakta (jednostavno, vraćamo se na priču o verovanju). E, sad, to je opet povezano sa onim tvojim pitanjem - da li čovek već ima četvrtu dimenziju koje nije svestan (u koju bi eventualno odlazio i npr. "umiranjem")? Pa ne znam, ali znam da bi to značilo da i čestice od kojih je izgrađeno ljudsko telo, a samim tim i ceo univerzum ima 4 dimenzije. A ako bi to bilo tako, onda bi morali da postoje mnogi efekti čije objašnjenje ne bi bilo moguće u 3D (neračunajući tu te astralne i šta ti ja znam kakve "pojave" - pod navodnicima jer ni one same nisu eksperimentalno potvrđene). To bi moralo da bude vidljivo i na mnogim trivijalnijim primerima poput zakona održanja energije - npr. najednom foton kao čestica bez mase mirovanja i sa određenom energijom (kad već insitiraš na jednostavnosti, da se manemo živih bića ;) tj. da govorimo o čistoj energiji bez primesa materijalnosti iako je to jedno te isto, al' ajde) nestane iz ovog 3D sveta bez da to izazove bilo kakav drugi efekat u 3D svetu (znači, bez pojave kao što je apsorpcija zračenja i sl) što bi se onda moglo objasniti zakonom održanja energije proširenim tako da obuhvata i tu četvrtu dimenziju. A fotonu od svega ovoga na ovom svetu bi to bilo najlakše da učini jer je on najobičniji kvant energije. Ali ništa slično nikad nije uočeno. Bar ja nisam čuo za takva nekakva narušavanja zakona održanja energije...
nauka.206 basrak, -> #200, vitez.koja
> Zato što odgovor na pitanje "kolika je verovatnoća da se > 'dogodi' pentijum", nikako ne može da bude 1/2, kao što si ti > pretpostavio. Pa može - ili se 'dogodi' ili se ne 'dogodi' ;>
nauka.205 basrak, -> #193, dr.grba
>> koliki je informacioni sadržaj 2, 3... milion pentiuma? Isti kao i za >> jedan pentium? Ili možda ovo - zar ne postoji razlika u inf. >> sadržaju jednog spektruma i komodora i ko zna kakvog cray-a? >> Zar je verovatnoća nastanka ista (u oba ova slučaja - >> nastajanja više pentijuma i nastajanja moćnijeg računara u >> odnosu na slabiji)? > U istoj toj teoriji informacija postoji i pojam redundantnosti. > Ako posmatraš sve primerke jednog modela Pentiuma u svetlu ove > rasprave, oni nisu ništa drugo do redundantna pojava. Ok, ali da li to onda ima bilo kakve veze sa verovatnoćom nastanka? Da ponovim, govori se o inf. sadržaju npr. Univerzuma u odnosu na protein i po tome o verovatnoćama za njihov nastanak. U Univerzumu postoji ogroman broj više ili manje složenih objekata pa je pitanje da li sad ta redundantnost njihove egzistencije utiče po toj teoriji na inf. sadržaj koji nosi npr. Univerzum, sa jedne strane, odn. na verovatnoću nastanka Univerzuma u ovakvoj svojoj realizaciji, sa druge strane? Drugim rečima, da li ih povećava? Ma zapravo, meni sva ta priča deluje tako da ne mo'š da je uhvatiš ni za glavu ni za rep, a to je izgleda ono što su i hteli ;) Kao, krenemo od postavki koje su naučne i imaju svoje utemeljenje, a gde ćemo da završimo... ;) Ne znam, čim se malo pročačka unutar npr. ovih tekstova ovde, sve (mi) se čini vrlo sumnjivo ili bar daleko od te jednostavnosti koja na prvi pogled pleni u čitavoj priči. Ima ogroman broj stvari koje jednostavno nisu uračuna(va)li, na koje uopšte nisu obratili pažnju, ili bar meni nije jasno kako.
nauka.207 basrak, -> #44, inferno
> Šta ako može još brže? Šta ako bi to saznali > odgovarajući na pitanje "zašto je baš tolika". > Zašto onda svesno postavljati granicu "nauka ne može..." ili > "nauka nikad neće moći"? Toga je bilo oduvek samo su > govorili "čovek ne može da leti", "nemoguće je postići > brzinu veću od zvuka" i tako dalje.. bilo je raznih gluposti > kojima se danas smejemo. Da, ali ova pitanja u drugom citatu su više tehnička pitanja, a ne naučna. Dakle, mnoge naučne zablude su proizlazile iz toga što nije sve bilo sagledano - kao npr. u ovom hipotetičkom primeru sa "nemoguće je postići brzinu veću od zvuka", a gde je tu, pitam ja, tako očigledna i sveprisutna, a u to vreme bi se moglo reći (a i govorilo se) trenutna, svetlost? Zipa tek tu brzinu... Dakle, bilo je gluposti, ali nikako ne bih rekao da su te gluposti bile i uspešne, tj. da su kao teorije "radile", što će reći, da su imale eksperimentalnu potvrdu. Naime, slično je sa izricanjem tvrdnje "pa vidi kako su tvrdili da je Zemlja bila ravna ploča!". Pa neka su, ali to ni na koji način nije bilo zasnovano na eksperimentalnim činjenicama koje su bile poznate još u staroj Grčkoj (setimo se samo Eratostenovog, čini mi se, izračunavanja obima Zemlje - e to je već bilo utemeljeno na nečemu), a da ne pričam o predviđanjima takve teorije (setimo se samo objašnjenja oblika senke prilikom pomračenja). Sa jedne strane su, dakle, stajale eksperimentalne činjenice, a sa suprotne strane ulice, te tzv. teorije. No to tek nema veze sa mozgom ako se to upoređuje sa današnjom naukom odn. teorijama koje imaju svoju eksperimentalnu i podlogu i potvrdu. Tako je i sa ovim pitanjem "a šta ako ima i brže?". Ok, ali protupitanje glasi: pokaži mi kako bi se realizovalo to "brže"? Naravno, odgovor je vrlo prost ;) - preko čestica sa imaginarnom masom. Pa pitanje naravno glasi: a šta je to? Na šta bi to uopšte ličilo? Šta je to "i" uopšte?.. Običan matematički apstrakt i jeste da ga mi izuzetno mnogo koristimo u računu, ali kad se dođe do opservabli tj. onoga što možemo da merimo, onda rezultati moraju biti isključivo realni brojevi. Dobro, uvek će se naći neko da pita - "a šta ako STR nije tačna?", no ni to nema veze sa mozgom jer (čak i da zanemarimo šta je sve STR objasnila) 50% današnje fizike (vrlo odokativna procena, ali skoro cela fizika od 20-tih naovamo tj. jedno *ogromno* more znanja) ne bi uopšte postojalo da ta teorija nije tačna. Mnoge grane koje na prvi pogled nemaju nikakve veze sa STR uopšte ne bi mogle nastati da STR nije "otkrivena" (npr. cela nuklearna fizika, što će reći, da STR nije tačna hiljade ljudi u Hirošimi i Nagasakiju ne bi ni mogle da poginu). STR sa svoja 2 postulata (da ih sad ne ponavljam) nikako ne može biti glupost jer bez tog famoznog korena iz (1-vř/cř) jednostavno ne bi bilo ni današnje fizike (nadam se da neko neće postaviti pitanje - a šta ako ni ona nije tačna? ;) niti tehnologije (od koje je atomska bomba samo jedan primer), a koja na prvi pogled nema ama baš nikave veze sa tim korenom. (za one koji nisu ukapirali zašto pominjem taj koren - iz tog korena upravo proizlazi da bi čestica koja se kreće brže od c imala imaginarnu masu) Znači bilo je gluposti, ali su one zaista bile gluposti, a ne eksperimentalno utemeljene (a da ne pričam i potvrđene) teorije.
nauka.208 dr.grba, -> #205, basrak
>>> Ako posmatraš sve primerke jednog modela Pentiuma u svetlu ove >>> rasprave, oni nisu ništa drugo do redundantna pojava. >> >> Ok, ali da li to onda ima bilo kakve veze sa verovatnoćom nastanka? Nema.
nauka.209 ivantod, -> #202, dr.grba
Re: plohadonija E, zaboravio sam još da napomenem da u knjizi ima i ilustracija, ali su nažalost u ascii aproksimaciji, tako da te delove teksta (označeni su sa <Ilustration>) treba pretvoriti u courier ili neki drugi neproporcionalni font. Ako ima interesovanja, mogu da dovučem i originalne ilustracije. Ivan
nauka.210 vdjole, -> #201, ivantod
> Flatland Video sam jednom u jednoj beogradskoj knjižari (englesko) izdanje knjige koja je "nastavak" Fletlenda, al' da me ubijete ne mogu da se setim ni ko je pisao, ni kako se knjiga zove (možda "Sphereland"...). Ličnosti u knjizi su iste. Elem, u toj knjizi glavni junaci raznim preciznim merenjima (zbira uglova u trouglovima, obima krugova i sl.) sa zaprepašćenjem konstatuju da zakoni njihove geometrije nisu sasvim tačni i izvode zaključak da je njihov svemir (Flatland) "zakrivljen". Zatim razvijaju koncepcije višedimenzionalnih prostora, itd. Naravno, takve jeretičke misli se vrlo negativno odraze na njihove poslovne karijere i porodični život.
nauka.211 morkin, -> #204, basrak
> neki kvadrat možeš da iskriviš u trećoj dimenziji ili > mu npr. napraviš oveću rupu Ove dve stari su potpuno različite. Kvadrat ne bi osetio savijanje u treću dimenziju, a probijanje rupe u njemu bi ga veoma bolelo. > a slično uradiš i sa njegovim svetom od kog formiraš > neki ispresavijani objekat (zgužvaš papir) i bubneš ga > u tu rupu u kvadratu. Nemoguće. Nacrtaj kvadrat na papiru. Probuši rupu u kvadratu. Zgužvaj papir. Ne vidim kako sada možeš da strpaš papir u rupu u papiru. Verovatno nisi dobro napisao ili ga nisi dobro razumeo. > No, to ipak treba pitati njega ;) Dobro, koji mu je e-mail? :) > Znači, ono nema dovoljnu energiju da probije sto i > ode ispod. I šta će da se desi kad z->0? Gde će da > odu papirići? Ili će papir da ih poklopi? Baš zbog toga sam postavio ono pitanje da li mi ljudi imamo četvrtu dimenziju. Ukoliko je odgovor na ovo pitanje potvrdan, kvadrat bi ostao NA kvadratu ispod jer i oni imaju neku debljinu dz. Tada, kad z teži nuli (pretpostavljam da -> znači teži) dešava se baš to - z teži nuli, ali nikada nije nula (toliko se sećam iz matematike). Dakle, kvadrat se nalazi van svog sveta. Da li može da posmatra svoj svet iz treće dimenzije je pitanje oko kojeg smo se složili da ne možemo da pretpostavimo odgovor. > Gde bi se papir onda nalazio jer papirići, a ni papir, > nemaju treću dimenziju, a niti su probili površinu > stola koji predstavlja njihov svet?.. Ili npr. papirni > kvadrat pada na drugi kvadrat i padne tačno (ili > delimično, nije bitno) na njega. Znači, imaš > dva kvadrata, na jednoj ravni, jedan na drugome, ali > nijedan od njih nema treću dimenziju tj. debljinu - > gde se oni sad nalaze?.. Odgovor na sva pitanja je da ne znam. Moje objašnjenje se odnosi na to da i 2D svet ima svoju treću dimenziju koje nije svestan. Ako to nije tačno, ne znam. Ima li neko da ponudi neki odgovor? > da li bi uopšte bilo nekakvog vazduha u četvrtoj > dimenziji tj. da li bi mi mogli da preživimo u njoj > pod pretpostavkom da ona postoji? Opet ne znam. Ako je putovanje kroz dimenzije moguće najsigurnije je poneti sa sobom parče prostora (skafander, svemirski brod) - da se nađe. Nešto kao u filmu Inner Space (možda nije baš taj naslov, ali setićeš se, onaj film kad smanje čoveka u kapsuli pa ga greškom ubrizgaju drugom čoveku). > To bi moralo da bude vidljivo i na mnogim > trivijalnijim primerima poput zakona održanja energije Ne bi! Ako si učio ravansko kretanje, tamo važi čitava gomila zakona kao i u 3D svetu. Ništa od tih zakona ne zahteva postojanje treće dimenzije. Kvadrat iz Ravnođije je srećniji od nas - njegov svet ima manje stepeni slobode i jednostavniju mehaniku. Subject: nestanak fotona, zakon o održanju energije; Možda crne rupe predstavljaju mesta koja su prolaz u narednu dimenziju. Koliko se ja sećam, crne rupe upijaju sve i svašta i imaju ogromnu silu gravitacije, dakle ogromnu masu. Šta ako crna rupa predstavlja baš ono što joj i ime kaže - rupu. Crna rupa u Ravnođiji bi bila rupa u ravni (onaj otvor o kome si ti pričao). Sa stanovišta Kvadrata, tu njegov svet prestaje. Sve što se približi toj rupi nestaje u nepoznatom pravcu. Iz toga siromah Kvadrat izvlači zaključak kako rupa ima veliku silu "ravanske gravitacije" koja zavisi od "mase" u njegovom svetu.
nauka.212 morkin, -> #207, basrak
> jer bez tog famoznog korena iz (1-vř/cř) jednostavno > ne bi bilo ni današnje fizike I ja smatram da je Ajnštajn u pravu. Nažalost, zauvek nas je lišio mogućnosti da stignemo do zvezda.
nauka.213 vitez.koja, -> #207, basrak
#=> Dobro, uvek će se naći neko da pita - "a šta ako STR nije tačna?", #=> da STR nije tačna hiljade ljudi u Hirošimi i Nagasakiju ne #=> bi ni mogle da poginu). STR sa svoja 2 postulata (da ih sad ne #=> ponavljam) nikako ne može biti :) 1840. godine pronađen je kiseonik. Ne zna se kako su ljudi pre toga disali :) sk
nauka.214 lema, -> #212, morkin
> I ja smatram da je Ajnštajn u pravu. Nažalost, zauvek nas je lišio > mogućnosti da stignemo do zvezda. Kako to?
nauka.215 stealth,
Da li bi neko mogao da pošalje informacije o najnovijim dostignućima u medicini i farmakologiji o tretiranju HCV virusa i mogućnosti pronalaženja novih lekova ( ako ih ima ) kod nas. Unapred HVALA !!!.
nauka.216 ljubinko,
Moze li neko da napise nesto o RETT sindromu ?
nauka.217 ljubinko,
Mlada, lepa, zgodna zena, pozitivna na AIDS, prvi muz joj je umro od side pre dve godine se ponovo udala. Naravno njen novi suprug nezna da je pozitivna na AIDS. Da li je to u redu ? Da li je neko imao obavezu da ga upozori ? Ko ?
nauka.218 dizel, -> #217, ljubinko
** umro od side pre dve godine se ponovo udala. Naravno njen novi ** suprug nezna da je pozitivna na AIDS. ** Da li je to u redu ? Kako možeš da postaviš ovakvo pitanje? ** Da li je neko imao obavezu da ga upozori ? Ko ? Ko? Pa valjda njegova žena! Znam da se ovakve stvari dešavaju i mislim da je to strašno! Zaista su ti ljudi koji imaju SIDU, a druge na to ne upozore, neverovatno sebični. Nisam siguran, ali mislim da je u SAD oboleli obavezan da upozori svog partnera na ovo, tj. ukoliko to ne učini, to je krivično delo!
nauka.219 mango, -> #218, dizel
Opet ja on-line, ali eto:( A ako ne upozori, obavezno dobija smrtnu kaznu;))))
nauka.221 morkin, -> #214, lema
>> Nažalost, zauvek nas je lišio mogućnosti da stignemo >> do zvezda. > Kako to? Kada sam rekao "zvezda", mislio sam na solarne sisteme koje imaju planete pogodne za kolonizaciju. Najbliža zvezda našoj je udaljena oko 7 svetlosnih godina (astronomi, pomagajte). Ako pretpostavimo da ljudska nauka i tehnologija mogu da naprave brod koji može da razvije brzinu od 0.1c (što je veoma mnogo) i motore koji treba da ga zaustave - trebaće ljudskoj posadi 70 godina, praktično tri generacije. Hibernacija astronauta ne pomaže mnogo nama smrtnicima na zemlji. Rodiš se kada brod lansiraju, prođe 70 godina dok oni tamo stignu, još 7 godina dok stigne signal kako im je tamo... Što je mnogo, mnogo je. Bolje bi bilo da Ajnštajn nije u pravu. Imali bi jedan san više.
nauka.222 basrak, -> #211, morkin
>> neki kvadrat možeš da iskriviš u trećoj dimenziji ili >> mu npr. napraviš oveću rupu > Ove dve stari su potpuno različite. Kvadrat ne bi osetio > savijanje u treću dimenziju, a probijanje rupe u njemu bi ga > veoma bolelo. A tebe kao ne bi kad bi ti nešto utrobu izvrnulo van, a čitav kosmos strpalo unutar tebe. Kakve to veze ima da li bi ga bolelo sa ovim o čemu pričamo? Pa normalno da bi ga bolelo kad bi mu prosuo creva... Svašta. Ako te buni onaj prvi deo moje rečenice, naprosto je zaboravi. Nije joj tu mesto, već joj je mesto kod "gužvanja papira" ili "izvrtanja ostatka kvadrata napolje" jer to ne možeš da uradiš u 2D. >> a slično uradiš i sa njegovim svetom od kog formiraš >> neki ispresavijani objekat (zgužvaš papir) i bubneš ga >> u tu rupu u kvadratu. > Nemoguće. Nacrtaj kvadrat na papiru. Probuši rupu u kvadratu. > Zgužvaj papir. Ne vidim kako sada možeš da strpaš papir u rupu > u papiru. Verovatno nisi dobro napisao ili ga nisi dobro > razumeo. Nisam ni rekao da sam ga dobro razumeo, dapače, lepo sam se ogradio sa ovim svojim proizvoljnim tumačenjem od onoga šta je Sagan Hteo da kaže. Izvoli uzmi knjigu pa sam pročitaj, mogu da ti dam i broj strane (u hrvatskom izdanju kojeg posedujem) i sam izvuci zaključak. A što se tiče onog nemoguće - mislim da nisi razumeo. Pričao sam o kvadratu od papira (u mojoj terminologiji u tom delu teksta - "kvadrat") i nekom velikom papiru koji predstavlja njegov svet (iliti "papir") na kome se taj kvadrat nalazi (zapravo bi trebalo reći "u", ali tako da može da se kreće po njemu tj. u njemu i koji ti kao 3D biće možeš da "odlepiš" od njegovog sveta). Jel' sad jasnije kako to možeš da uradiš? > Ukoliko je odgovor na ovo pitanje potvrdan, kvadrat > bi ostao NA kvadratu ispod jer i oni imaju neku debljinu dz. Nemaju. Nemaju ni dz. Ne bih da budem neugodan, ali jel' tebi jasno šta je 2D prostor? Tu treća dimenzija *ne* postoji. Priča sa papirima i kvadratima od papira je samo naša aproksimacija da bi takav svet mogli da si realno predočimo i mana te aproksimacije je što papiri imaju debljinu ma koliko ona bila mala. U slučaju 2D sveta, debljina ne postoji. > Tada, > kad z teži nuli (pretpostavljam da -> znači teži) dešava se baš > to - z teži nuli, ali nikada nije nula (toliko se sećam iz > matematike). Dakle, kvadrat se nalazi van svog sveta. Apsolutno se ne slažem. Neka z teži nuli koliko god hoće, ali njega (kvadrata) nema šta da spreči da na svoj svet i padne tj. ne postoji ništa što bi ga sprečilo da mu z koordinata postane nula. Zaista ne vidim kako ti smatraš da ima. To što kažeš da je debljina jako jako jako jako, ali baš, jako mala može da znači samo jedno - da debljina tj. treća dimenzija ipak postoji (ma kako oni bili tanki, ipak su tanki, a to uopšte nije ova priča o Ravnođiji, već neka treća. U suprotnom bi npr. neki kvadrati bili malo više, a neki malo manje tanki pa bi se neki od njih i zapitali - je li, bre, kako to da si ti visočiji od mene kad visina na ovom svetu ne postoji? Jel' tako?..) >> To bi moralo da bude vidljivo i na mnogim >> trivijalnijim primerima poput zakona održanja energije > > Ne bi! Ako si učio ravansko kretanje, tamo važi čitava gomila > zakona kao i u 3D svetu. Ništa od tih zakona ne zahteva > postojanje treće dimenzije. Kvadrat iz Ravnođije je srećniji od > nas - njegov svet ima manje stepeni slobode i jednostavniju > mehaniku. Pa ko kaže da zahteva? Kakve to veze ima? Ja samo kažem da ako zakon očuvanja energije postoji u 3D, to nikako ne mora da znači i da postoji u 2D. To je valjda jasno. Jer neka od komponenti energija može da "odleti" u treću dimenziju pa da ovi koji žive u 2D to konstatuju kao nestanak energije (ne njeno pretvaranje u drugi oblik!). Možda bi rekli i "divine intervention", ali bi biće u 3D jasno shvatilo šta se dešava. Isto tako i sa nama, a ja sam pitao jel' uočeno nekakvo takvo ponašanje kao što sam opisao? Ja nisam čuo. P.S. > Crna rupa u > Ravnođiji bi bila rupa u ravni (onaj otvor o kome si ti > pričao). Sa stanovišta Kvadrata, tu njegov svet prestaje. Sve > što se približi toj rupi nestaje u nepoznatom pravcu. Iz toga > siromah Kvadrat izvlači zaključak kako rupa ima veliku silu > "ravanske gravitacije" koja zavisi od "mase" u njegovom svetu. Ovo je već sasvim druga priča (zato sam je i odvojio u P.S)... Pitanje je da li bi on uopšte mogao da upadne u takvu rupu jer bi ona morala da ima tu ravansku gravitaciju da u nju nešto upadne (da pojasnim onima koji nas možda prate - silnice takve sile gravitacije bi se prostirale samo u toj ravni njihovog sveta). Kad bi to bio slučaj, svakako bi u nju upao kad bi došao blizu, ali bi ostao u toj ravni, samo ne bi imao tle pod nogama ;) Ne bi propao (sem u slučaju da postoji neko polje u 3D tj. da postoji preferencijalni pravac po z koordinati). Ostali bi ga videli kako ko zna šta radi u tom prostoru. Ako bi ona imala toliku gravitaciju kao crna rupa u našem svetu, onda on ne bi mogao da izađe iz nje niti bi ga ostali mogli videti jer ni njihovi 2D fotoni ne bi mogli umaći toj gravitaciji. Znači, o tom objektu oni bi znali isto što i mi o našim crnim rupama, ali to nije ono o čemu sam ja pričao... U slučaju da ta rupa ne poseduje takvu silu, a ne vidim zašto bi ako bi bila naprosto jedna obična rupa u 2D ravni, to bi za njega bio, kako kažeš, kraj sveta i ne bi u nju mogao da upadne - ne bi mogao dalje jer je ograničen samo dokle seže njegova ravan. U svakom slučaju ni Sagan, bar u onome što je napisao u Kosmosu, nije razmatrao takve nehomogenosti tog 2D sveta (ne znam da li je to razmatrao pisac Flatland-a) pa se samim tim to i ne odnosi na našu dosadašnju priču. Ne vidim kakve to veze ima sa primerom nestanka fotona (nisam pričao o nestanku fotona u crnoj rupi! Mi smo pričali o tome šta se dešava na Zemlji i toj teoriji o četvrtoj dimenziji koje navodno nismo svesni pa sam dao jedan primer po kome bi se u tom slučaju sigurno morao dešavati). Uostalom, nisu ga pisci ni razmatrali jer su pravili analogiju sa našim svetom i Univerzumom u kome kraj sveta ne postoji. A kod nas nema ruba kosmosa u tom smislu jer je on zakrivljen (u četvrtoj dimenziji kao što bi to bio, u našoj analogiji, balon na čijoj površini bi nacrtali galaksije i sve ostalo što čini naš svet). Kad bi krenuo sa jednog mesta, posle ko zna koliko vremena, ti bi se vratio odakle si i pošao. No, to je već sasvim druga priča, kao što sam i rekao, koja nema nikakve veze sa ovim što smo dosad pričali.
nauka.223 basrak, -> #213, vitez.koja
># => Dobro, uvek će se naći neko da pita - "a šta ako STR nije tačna?", > ># => da STR nije tačna hiljade ljudi u Hirošimi i Nagasakiju ne ># => bi ni mogle da poginu). STR sa svoja 2 postulata (da ih sad ne ># => ponavljam) nikako ne može biti > > :) 1840. godine pronađen je kiseonik. Ne zna se kako su ljudi > pre toga disali :) Zaista ne vidim šta je tu smešno. Pronalazak i pravljenje (obrati pažnju na ove dve reči!) atomske bombe je bio uslovljen razvojem nuklearne fizike, a to je opet posledica razvoja STR. Mi, u ovom tvom primeru, nismo pravili i izumeli kiseonik sa koji bi onda disali, nego je on već bio prisutan, a mi nismo znali šta je to. A to nema nikakve veze sa onim što sam ja pominjao - razvoj tehnologije kao posledice razvoja nauke pa da onda neko tvrdi kako je nauka koja za posledicu ima pravljenje nečeg opipljivog (tehnologija) nije tačna. To ti je kao kad bi tvrdio da alat sa kojim si podigao neku zgradu ne valja, a zgrada stoji i služi svrsi baš onako kako si i zamislio da treba.
nauka.224 ljubinko, -> #218, dizel
>** Da li je to u redu ? > > Kako mozes da postavis ovakvo pitanje? Zato sto na tako nesto NIKO ne reaguje (kao da svi misle da je to u redu). >** Da li je neko imao obavezu da ga upozori ? Ko ? > Ko? Pa valjda njegova zena! Znam da se ovakve stvari desavaju i Da li ovo treba regulisati nekim zakonom ? (mislim kod nas)
nauka.225 dizel, -> #224, ljubinko
** Da li ovo treba regulisati nekim zakonom ? (mislim kod nas) Pa trebalo bi, ali šta vredi kad se kod nas nijedan zakon ne primenjuje. :(
nauka.226 orlic, -> #23, jaroslav.s.
Ja> # # A mene zanima da li zvakanje zvakacih guma utice/podstice rad Ja> zeludca, tj. da li izaziva glad ili neke druge efekte? # # Kod mene definitivno i redovno izaziva glad. :)
nauka.227 velicko, -> #209, ivantod
│ neki drugi neproporcionalni font. Ako ima interesovanja, mogu │ da dovučem i originalne ilustracije. └─────────────────────────────────────── Šalji. :)
nauka.228 hercog,
Zna li ko nešto o preparatima koji se zovu: 1. Metandrostenolon 2. Metionin Sale
nauka.229 morkin, -> #222, basrak
Subject: Kvadrat, rupa, izvrtanje, utroba. Da zaboravimo ovo sa utrobom. Tebi nije jasno, meni nije jasno, Saganu nije jasno. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog duševnog zdravlja. >> Ukoliko je odgovor na ovo pitanje potvrdan, kvadrat >> bi ostao NA kvadratu ispod jer i oni imaju neku >> debljinu dz. > Nemaju. Nemaju ni dz. Ne bih da budem neugodan, ali > jel' tebi jasno šta je 2D prostor Jeste, ali izgleda da nisam dobro objasnio. Naime, SVE ima 3 dimenzije, pa tako i eventualni 2D svet ima svoju treću dimenziju koje nije svestan. Ja sam nešto slično i naveo kao pretpostavku. Naravno, ako ovo nije tačno, ti si u pravu. (Sećaš se pitanja da li čovek ima četvrtu dimenziju - ako ima, onda i Kvadrat iz Ravnođije ima treću) > neki kvadrati bili malo više, a neki malo manje > tanki pa bi se neki od njih i zapitali je li, bre, > kako to da si ti visočiji od mene kad visina na ovom > svetu ne postoji? Jel' tako?..) Normalno, ne mogu da ti dam analogan primer za našu dimenziju, ali probaj sa telekinezom, parapsihologijom i ostalim pojavama. Ne kažem da to ima neke veze, ali ko zna? Drugo, ne mora neko da bude visočiji od nekog drugog. Može da se kao karakteristika sveta usvoji da svet ima svoj "plafon" i svoj "pod" i da se nalazi u nekoj membrani... Ko će ga znati. Subject: Crna rupa, rupa u prostoru. Sada vidim u čemu je problem u komunikaciji. Hajde da ustanovimo neke polazne pretpostavke da se ne bi ovakve stvari dešavale. Da li se zamišljeni 2D svet nalazi u našem svetu ili ne? Ako se ne nalazi, besmislena je stvar raspravljati o debljini dz jer ona i ne postoji. Tu si potpuno u pravu. Moja diskusija se odnosila na to da se 2D svet sadrži u našem prostoru, baš kao što se i naš 3D svet sadrži u 4D prostoru. Naravno, 2D svet može, ali ne mora da postoji u našem prostoru. Naš svet i 2D svet mogu da budu u sličnom odnosu kao prava i ravan koji nemaju zajedničku tačku. Trebalo bi da razjasnimo da li se 2D svet nalazi u našem prostoru ili ne, pa da dalje o tome raspravljamo. Ukoliko svetovi, bez obzira na broj dimenzija koje sadrže, nemaju zajedničke tačke, onda u svaki od njih predstavlja zatvoreni sistem pa je bespredmetno raspravljati o njima. Moguće je da u svakom od njih važi poseban skup zakona koji mogu, a ne moraju da imaju sličnosti sa našim. Po meni je najinteresantniji međusobni uticaj svetova koji imaju različit broj dimenzija. Predlažem da o tome diskutujemo (ako još imaš volje). U svakom slučaju, smajli za raspravu. :)
nauka.230 basrak, -> #222, basrak
> Mi smo pričali o tome šta se dešava na > Zemlji i toj teoriji o četvrtoj dimenziji koje navodno nismo > svesni pa sam dao jedan primer po kome bi se u tom slučaju > sigurno morao dešavati). ^^^^^^^^^^^^^ Ispravka - treba da stoji: "koji bi se".
nauka.231 basrak, -> #229, morkin
> Jeste, ali izgleda da nisam dobro objasnio. Naime, SVE ima 3 > dimenzije, pa tako i eventualni 2D svet ima svoju treću > dimenziju koje nije svestan. Ja sam nešto slično i naveo kao > pretpostavku. Naravno, ako ovo nije tačno, ti si u pravu. > (Sećaš se pitanja da li čovek ima četvrtu dimenziju - ako ima, > onda i Kvadrat iz Ravnođije ima treću) Nema jer je tako zamišljena - kao 2D svet. Ovo što ti kažeš je u redu, ali samo dovde - da Ravnođija ima makar i malu, malecnu dimenziju više to znači da bi i čestice od kojih je izgrađen njihov svet bile trodimenzionalne i dešavali bi se upravo onakvi efekti o kojima sa govorio u primeru sa fotonom + to što nikad ne bi moglo da sve bude iste treće dimenzije tj. nešto bi bilo malo više, nešto malo niže pa bi se relativno lako uočila razlika... > Drugo, ne mora neko da bude visočiji od nekog drugog. Može da > se kao karakteristika sveta usvoji da svet ima svoj "plafon" i > svoj "pod" i da se nalazi u nekoj membrani... Pa može, naravno, ako izmišljamo novu fiziku i nov Univerzum, onda sve može ;) Pročitaj taj deo o Ravnođiji pa će ti biti jasno kako i zašto je to tako zamišljeno i ispričano. > Da li se zamišljeni 2D svet nalazi u našem svetu ili ne? Naravno da se ne nalazi. To je samo slika pomoću koje možemo da zamislimo kako to da je Univerzum zakrivljen, da nema kraja niti početka, a niti središta (u naše tri dimenzije, naravno). Prvenstveno zbog ovih razloga je Sagan i ispričao priču o Ravnođiji. A ja zaista ne vidim kako bi čestice i sile koje grade ovaj Univerzum mogle da sagrade jednu Ravnođiju. U nekakvom drugačijem, možda, ali u ovom našem teško. Možda i u nekom paralelnom, sa drugim zakonima, ali pitanje je koliko o tome ima smisla raspravljati jer je to sve u domenu SF-a. Jeste lepo za priču, ali... ;) Nego da se vratimo na temu - pitanje je bilo da li mi možemo da postanemo svesni četvrte dimenzije u smislu da je eksperimentalno potvrdimo. Ja mislim da ne možemo jer smo fizički ograničeni na ove tri dimenzije baš kao što su i 2D likovi u svojoj Ravnođiji. Naravno, možda neko superbiće i može da nas odbaci u četvrtu dimezniju, ali nema odgovora na to da li bi mi tamo mogli preživeti i jedan jedini sekund. Dakle, vraćam se na ono što sam i rekao - tako nešto teško može da se opiše našom naukom, tačnije, fizikom i matematikom kao njenim jezikom, a još teže da se eksperimentalno proveri takav model pa sve ostaje na verovanju. Kapiram ja tvoju priču o objašnjavanju astralnih projekcija i ostalih parapsiholoških pojava jednom ovakvom pričom, ali ja kažem da bi se to moralo pokazati i na mnogo jednostavnijim primerima poput onoga sa fotonom i zakonom održanja energije i gomile drugih... Jer, evo sad mi pade na pamet, zašto bi se takvi fenomeni dešavali samo živim ili svesnim bićima. Pa naša svest je baš ograničavajući faktor u takvim stvarima pa bi nam ona samo otežavala ostvarivanje takvih fenomena (što se i poklapa sa brojem ljudi sa parapsihološkim moćima u odnosu na celokupno čovečanstvo) dok ona za fotone, bozone i fermione ne postoji pa bi se, sasvim razumno je pretpostaviti, takvi fenomeni baš lepo mogli uočiti na pomenutim česticama (koje i grade naš svet) u interakcijama koje prouzrokuju 4 osnovne sile u prirodi tj. fenomene koje ne bi mogli objasniti bez uvođenja u igru i te četvrte dimenzije. Dakle, moje zaključak je da ta teorija nije ok jer sve prvenstveno ostaje na domenu verovanja što baš i nije bio cilj onima koji su tu teoriju tebi i ispričali. I jedna načelna primedba - ovi fenomeni koje navodno objašnjava ova teorija prvo moraju da postanu fenomeni tj. da se eksperimentalno potvrde da bi uopšte i krenuli u njihovo objašnjavanje ;)
nauka.232 jaroslav.s., -> #216, ljubinko
## ## Moze li neko da napise nesto o RETT sindromu ? ## ## Nije mi pri ruci udzbenik iz neurologije pa evo izvoda iz BCD 2.0, a ionako ozbiljnijeg teksta o ovoj bolesti ima puno, pa ovo neka bude samo smernica. Rett syndrome, also called CEREBROATROPHIC HYPERAMMONEMIA, rare progressive neurological disorder that causes mental retardation, compulsive hand movements, difficulties in walking, and other symptoms. It is a sex-linked hereditary disorder that exclusively affects girls and occurs in about one of every 15,000 female births. Rett syndrome causes progressive disabilities in intellectual and motor development after about the first year of life. Autism, decreased body weight, failure of the head to grow with age, and a mild hyperammonemia are among the other symptoms. The disorder was first described in 1965. There is no effective treatment for it. pozdrav Jaroslav
nauka.233 jaroslav.s., -> #217, ljubinko
## ## Mlada, lepa, zgodna zena, pozitivna na AIDS, prvi muz joj je umro od side pre dve godine se ponovo udala. Naravno njen novi suprug nezna da je pozitivna na AIDS. Da li je to u redu ? Da li je neko imao obavezu da ga upozori ? Ko ? ## ## Kod nas postoji zakonska obaveza da supruznici pre stupanja u brak obaveste jedan drugog o svom zdravstvenom stanju, tj. da prodju lekarski pregled, no koliko se to postuje ili ne nisam upoznat. Licno nisam video ni jedan par da je to uradio. Zanimljivo pitanje je i kako neko moze uci u brak sa drugom osobom a da je to na laznoj osnovi. Pa gde je tu onda iskrenost, postovanje, postenje i naravno - ljubav. Stvarno ne vidim kakvu buducnost moze imati takav brak. Jos zanimljivije je sta ce uraditi muz kad sazna da mu je zena HIV pozitivna pozdrav Jaroslav
nauka.234 dbambi, -> #233, jaroslav.s.
=> => => ## ## Mlada, lepa, zgodna zena, pozitivna na AIDS, prvi muz joj je => umro od side pre dve godine se ponovo udala. Naravno njen novi => suprug nezna da je pozitivna na AIDS. => => Da li je to u redu ? => => Da li je neko imao obavezu da ga upozori ? Ko ? ## ## => Kod nas postoji zakonska obaveza da supruznici pre stupanja u brak => obaveste jedan drugog o svom zdravstvenom stanju, tj. da prodju lekarski => pregled, no koliko se to postuje ili ne nisam upoznat. Licno nisam video => ni jedan par da je to uradio. Sve i da urade taj lekarski pregled, pa ga predoče jedno drugom ništa ne vredi. AIDS-test se radi samo u posebnim slučajevima a nikako kao deo redovnog sistematskog pregleda. Bambi
nauka.235 sav.gacic, -> #234, dbambi
> Sve i da urade taj lekarski pregled, pa ga predoče jedno drugom > ništa ne vredi. AIDS-test se radi samo u posebnim slučajevima > a nikako kao deo redovnog sistematskog pregleda. Kaskamo za svetom... (sad sam vam otvorio oči ;) ) U mnogim zemljama dozvola za izlazak pred matičara se ne može dobiti bez testa na SIDU.
nauka.236 morkin, -> #231, basrak
>> Da li se zamišljeni 2D svet nalazi u našem svetu >> ili ne? > Naravno da se ne nalazi. A ja sam mislio da je to polazna pretpostavka... :( Odvojio sam nešto vremena i ponovo pročitao našu diskusiju. Ti si, u stvari, sve vreme pričao o "solo" 2D svetu, a ja o 2D svetu koji se nalazi u našoj dimenziji kao što se i mi (možda) nalazimo u četvrtoj. Apsolutno se slažem sa svime što si rekao, ako je 2D svet sam za sebe. Ja sam pričao o 2D svetu na koji mi možemo da imamo nekakav uticaj. > I jedna načelna primedba - ovi fenomeni koje navodno > objašnjava ova teorija prvo moraju da postanu fenomeni > tj. da se eksperimentalno potvrde da bi uopšte i > krenuli u njihovo objašnjavanje ;) Opet si u pravu. Čovek koji mi je objašnjavao teoriju o bogu u četvrtoj dimenziji ju je koristio za "naučno dokazivanje boga". On, u stvari, i nije ništa dokazao, samo je stvar zakomplikovao uvođenjem još jedne dimenzije. Kao što ne postoji neposredan dokaz da teorija važi, tako ne postoji ni dokaz da teorija ne važi. Teorija, dakle, ostaje teorija. Subject: nestajanje fotona Malo i da se ne slažemo. Foton ne može da nestane iz našeg sveta u četvrtu dimenziju kao što ne može kvadrat iz ravni da izbaci neka sila koja deluje u toj ravni. Jednostavno, na fotone (ili bilo šta drugo) ne deluje nikakva sila iz četvrte dimenzije. Ako bi delovala, onda bi oni možda i nestali.
nauka.237 velicko, -> #234, dbambi
│ ništa ne vredi. AIDS-test se radi samo u posebnim slučajevima │ a nikako kao deo redovnog sistematskog pregleda. └─────────────────────────────────────── Što je najgore, mislim da testiranje košta oko 200 din. Ne naplaćuju dobrovoljnim davaocima krvi.
nauka.238 mileusna,
Da li ste čuli za operaciju u Johansburgu kojom je čovek pretvoren u majmuna? :) Šta mislite o takvim hirurškim intervencijama, normalno, pod uslovom da je vest tačna, mada verovatno jeste, pošto o njoj naširoko bruji sva štampa?
nauka.239 vdjole, -> #238, mileusna
> Da li ste čuli za operaciju u Johansburgu kojom je čovek > pretvoren u majmuna? A? Je l' to vest sa RTS-a?
nauka.240 zeljkoj, -> #238, mileusna
> Da li ste čuli za operaciju u Johansburgu kojom je čovek Nismo. Pričaj! :)
nauka.241 hercog, -> #239, vdjole
(*> Je l' to vest sa RTS-a? Jok bilo u Svedoku, a i u još nekim novinama... Sale
nauka.242 mileusna, -> #239, vdjole
>> A? Je l' to vest sa RTS-a? Ne, iz Demokratije, ;) mada sam čuo da se još negde o tome piše. Čovek je od rođenja želeo da postane majmun, pa mu je savrmena medicina to i obezbedila. Još od 1989. je uzimao hormone majmuna tako da je načisto odlakavio, a i postao malo zdepastiji. :) Hirurškim putem mu je ugrađen jednjak i trbuh majmuna kako bi mogao da živi od banana, mrava, insekata i termita jer ljudski organizam nije u stanju to da izdrži, a plastičnom hirurgijom mu je izmenjen lični opis da bi ličio na pravog pravcijatog šimpanzu. :)
nauka.243 sav.gacic, -> #238, mileusna
> Da li ste čuli za operaciju u Johansburgu kojom je čovek > pretvoren u majmuna? :) Šta mislite o takvim hirurškim > intervencijama, normalno, pod uslovom da je vest tačna, mada > verovatno jeste, pošto o njoj naširoko bruji sva štampa? Uz molbu za oproštaj moDeratoru što konferenciju zagađujem prokaženom ali aktuelnom temom moram se osvrnuti na još jedan pokušaj slične prirode učinjen prošlog meseca na ovdašnjim prostorima. Specifika ovdašnje akcije je što evolutivni točak u riverc okreću sami majmuni vraćajući neke zabludele što požuriše da objave da to više nisu... U glavnom i još nekim budžacima u kavezu zabeleženo je protivljenje samozvanih konvertita u pokušaju uprkos nastojanju autoriteta da ih ubede da je njihov protest uzaludan, da je njihovo stanje konačno i da oni najbolje znaju ko je ovde majmun i da su sve dobronamerne snage u majmunari i van nje imaju primiti k znanju da tako treba i da ostane. Neki drugi primati, koji za sebe tvrde da su viši i uspravljeni, žele, po svaku cenu, uz pomoć domaćih pomodara, našoj ponosnoj majmunari da nature strane i neprihvatljive modele. Odbijaju da čuju da relevantne informacije mogu dobiti samo od za to zaduženih (informativnih) službi, organizovanih od strane legalno uspostavljene majmunske vlasti. Majmuni iz ostalih delova brloga koji su svoje pravo na životni prostor izvojevali na legalan i majmunima jedino primeren način, oštro osuđuju ne-majmunske oblike ponašanja šačice neodgovornih iz viših i gušće naseljenih delova majmunare koji bez stida pogledaju preko ograde kaveza i svojim nazovi-progresivnim, a zapravo destruktivnim idejama na stranputicu gura zabludele i zavedene mlade majmune. Verujemo da će se zdrave majmunske snage organizovati, te da će šira majmunska zajednica u svojim redovima prepoznati i najoštrije osuditi podstrekače i huškače kojima je draži taj tuđi i nazovi progresivan, slobodan i uspravan život...
nauka.244 nenad,
Slučajno naleteh na ovo, pa šaljem ovde. Malo je poduže ali ko prati temu trebalo bi da ga zanima: IBM Scientists Propose Solution to 75-YEAR-OLD Astronomical Mystery November 6, 1996 (Hint: They think "the butler" did it, but in a very unusual way) BALTIMORE, MD -- October 29, 1996 -- Two IBM scientists believe they have solved a 75-year-old astronomical mystery that Perry Mason might have called "The Case of the Missing Light." Since 1920, astronomers have observed that the light from many bright, young stars throughout the universe was less intense than expected in many specific colors of the spectrum. In the 1930s, scientists proved that the deficiency was due to some interstellar material, not anything in the stars themselves. The missing-light spectrum then became known as the diffuse interstellar bands, or DIBs. Researchers in many fields have since tried to match the DIBs pattern -- which now number nearly 200 distinct colors, some sharp, others more broad -- with the light-absorbing characteristics of many materials that were or conceivably could be pervasive in outer space. Among the proposed solutions: absorption by molecules similar to those commonly found in automobile exhaust or by more complex, exotic chemicals such as chlorophyll, relatives of buckminsterfullerene (the soccerball-shaped, 60-carbon molecule) or even alien bacteria. But until now, none matched any part of the DIBs pattern exactly in more than a few places. IBM Fellow Peter Sorokin and senior scientist James Glownia of the company's T.J. Watson Research Center, Yorktown Heights, N.Y., believe they have assembled the strongest case yet that the light-stealing culprit is none other than the astronomical equivalent of the butler: hydrogen, by far the most common molecule in the universe. But Sorokin and Glownia say simple "linear" absorption by the two-atom hydrogen molecules is not responsible because, as astronomers have long known, its light-absorption pattern bears no similarity to the DIBs locations. Rather, the IBM scientists believe, the DIBs are caused by an optical 1-2 punch of 1) efficient light scattering similar to the process that makes the earth's sky appear blue and 2) complex "nonlinear" interactions related to those that make lasers possible. This process allows hydrogen molecules in clouds found near bright stars to absorb visible light coming from the stars at specific frequencies that exactly match spots of the DIBs pattern, Sorokin and Glownia determined. Using their model, the scientists, who are experts on how lasers operate, have already assigned more than 70 of the 130 sharp DIBs to specific excited-state transitions of molecular hydrogen that exactly match astronomers' observations accumulated over the years. In addition, their model may also explain why some DIBs are broad, as well as what causes the unusual light emitted by a Milky Way nebula known as the Red Rectangle. Very much aware that previous DIBs explanations have not been well-supported by experimental results and observations, Sorokin and Glownia also suggest specific experiments that could help determine if their mechanism is indeed correct. They added that initial results of the first series of laboratory experiments inspired by their theory seem to be consistent with their predictions. The IBM researchers described their proposed solution here Monday afternoon at the 34th annual "New Horizons of Science" science writers seminar sponsored by the Council for the Advancement of Science Writing. A detailed technical paper will be published in the December 20 issue of the Astrophysical Journal. An IBM Fellow since 1968, Sorokin has made a number of significant contributions to the quantum electronics, the science of lasers. He discovered (with M. Stevenson) the second and third lasers ever made (in 1960) and discovered (with J. R. Lankard) laser action in organic dyes (1966), which is widely recognized as being of great significance. More recently, he and his colleagues devised new techniques for obtaining nanosecond time-resolved infrared broadband spectra of molecules and for performing femtosecond kinetic absorption spectroscopy in the UV, visible, and portions of the IR spectrum. He was elected member of National Academy of Sciences in 1976 and has received numerous scientific awards. Technical Details According to Sorokin and Glownia, DIBs can occur when cold (temperature of 80 Kelvins, or -315 degrees F), sheet-like, hydrogen clouds lie within 30 light-years of very bright stars (10,000 to 1 million times brighter than our sun) along a line-of-sight to earth. Typically, such interstellar clouds are so sparsely populated that individual molecules within them collide with each other only once in two years on average. As a result, most of the light emitted by the nearby star simply passes through the tenuous cloud. But some specific wavelengths of vacuum ultraviolet (VUV) light that are near the absorption wavelengths corresponding to the nearly 50 well-known molecular-hydrogen transitions to higher energy states are trapped inside the cloud by energy-conserving "Rayleigh" scattering -- a process that also plays a role in the earth's atmosphere appearing blue despite the wide spectrum of sunlight hitting it. Since the light at those specific wavelengths is calculated to be scattered some 100 quintillion (10 raised to the 17th power) times more often than it is absorbed by hydrogen molecules, the cloud ends up being flooded with intensified VUV light at these nearly-resonant wavelengths. Moreover, this intensified nearly-resonant VUV light also has just the right wavelengths to combine with light of certain visible starlight colors to excite hydrogen molecules to well-known higher-energy states in simultaneous "two-photon" events. When the IBM scientists realized this, they began to analyze the published studies of the light-absorbing properties of excited states of hydrogen. To their delight, Sorokin and Glownia found that in at least 70 different cases, the color of the visible light needed to reach a quantum-mechanically permitted excited state of hydrogen exactly matched one of the 130 known "sharp" DIBs, including two of the six strongest ones. "What seems to be happening," Sorokin says, "is that when a starlight photon of a DIB color hits a hydrogen molecule, it's nearly certain that another photon of the intensified VUV light will be instantaneously available to kick the molecule up to a permitted excited state." Because this excited molecule re-radiates light in all directions, observers on earth notice only the "missing" visible starlight that makes up each DIB. These two-photon absorption processes are called "nonlinear" effects because they depend critically upon the intensity of the VUV starlight. This helps explain why astronomers have long observed that there is no simple correlation between the DIBs intensity and the amount of molecular hydrogen -- the column density -- along the line-of-sight between the earth and any star in which DIBs are seen. "Close" counts in nonlinear effects "According to our theory, the only hydrogen that matters is that which is very close to the star, where the starlight is most intense," Sorokin says. "Far away from the star, scattered VUV light would not have the intensity necessary for two-photon processes to occur. In those cases, no DIBs-wavelength starlight would be absorbed at all." The IBM scientists believe that the broadest DIBs correspond to hydrogen molecules being excited by two-photon absorption to states that have so much energy that either an electron is kicked out - which is called ionization - or the two atoms making up the molecule rapidly fly apart - which is called dissociation. Understandably, the intensities of most DIBs seem to reflect the relative preference of the scattered VUV light in the cloud to be enhanced only near the strongest few of the 50 or so hydrogen VUV absorption lines. But in at least one case -- the DIB at 5797 angstroms (yellow light) -- the absorption is far stronger than the VUV part of the assigned two-photon transition would indicate. "If our basic model is correct, there has to be some 'supercharging' mechanism that would greatly enhance the VUV light associated with the 5797-angstrom DIB," Sorokin said. Two other non-linear optical phenomena, stimulated Raman scattering (SRS) and four-wave parametric oscillation (FWPO), appear to provide just such a mechanism, the scientists proposed. Named after Sir C.V. Raman for the basic light-scattering effect he discovered in 1928, Raman scattering is a two-photon process similar to the absorption mechanism in the IBM scientists' DIBs model. The difference is that when a VUV photon is absorbed, an infrared photon (called a Stokes-wave photon) is simultaneously emitted, not absorbed. The fact that the second photon is emitted, rather than absorbed, allows possible gains in light intensity at the Stokes-wave transition to be achieved. If the gain in a given direction is sufficient, the lightwave made up of all the Stokes-wave photons can be amplified and can become coherent, just as is the output beam of a normal laser. Over the huge lateral distances of interstellar clouds, such SRS gain can exceed a thousand trillion-fold, Sorokin calculated. With such high gain, one would expect strong SRS to be occurring within the planes of hydrogen clouds located near young, bright stars, he said. Riding an Optical Roller Coaster Strong SRS occurring in a hydrogen-cloud plane can induce further coherent-light generation through the FWPO mechanism. FWPO describes the simultaneous absorption and emission of a total of four photons in an optical roller coaster that can only take place in coherent, high-gain environments. One FWPO process involves the transition responsible for the 5797-angstrom DIB in the model of Sorokin and Glownia. In this case, a strongly trapped VUV photon near 917 angstroms is absorbed, and, simultaneously, photons at three different wavelengths are emitted: 5797 angstroms (visible), 5.24 microns (infrared), and 1109 angstroms (VUV). This FWPO process effectively converts a large part of the VUV light trapped by Rayleigh scattering near the very strong 917-angstrom H2 absorption line into VUV light near the 1109-angstrom absorption line, which is a very weak VUV absorption line in the hydrogen spectrum. "This is just the supercharging process we were looking for," Sorokin says. "The extra 1109-angstrom light generated by the FWPO process will cause visible starlight emitted by the star at about 5797 angstroms to be strongly absorbed as it crosses the cloud along our line-of-sight to the star. Dramatic evidence for the FWPO process is contained in the very high-resolution spectra of the 5797-angstrom DIB in two stars published in a 1995 scientific paper by a group of British astronomers (P.J. Sarre et al., Monthly Notices of the Royal Astronomical Society 277, L41 (1995)). Both spectra show a distinct, sharp notch at exactly the same wavelength -- 5797.0 angstroms . "This coincides perfectly with the calculated wavelength (5796.96 angstroms) for the transition we propose," Sorokin said. "We would expect reduced DIB intensity at this exact wavelength, because much less VUV light would be generated by the FWPO process at the very peak of the weak H2 absorption line near 1109 angstroms (Even such a weak absorption greatly impedes the FWPO process from occurring.) This FWPO mechanism also offers a logical explanation for the unusual emission spectra seen in the "Red Rectangle" -- a star-driven emission nebula in our Milky Way galaxy consisting of two thin conical shells of gas pointing in opposite directions, with the exciting star (HD 44179) located in the middle, where the tips of the cones meet. From Earth's view, this nebula appears X-shaped. (When this nebula was discovered in about 1975, The first astronomical photographs were so overexposed that the X-shaped profile of the twin cones looked like a red rectangle.) Astronomers have for several years been quite excited by the fact that the Red Rectangle is just about the only instance in the Milky Way where some DIBs frequencies appear in emission -- extra light -- rather than in absorption, as is normally the case. George Herbig, the pioneering astronomer in the DIBs field, has stated that the Red Rectangle emission bands clearly must contain important clues for solving the DIBs mystery. "Since the emitting region in the Red Rectangle is much closer to the central star than the cloud-to-star distance in our DIBs analysis, the trapped VUV light can be 2,000 times more intense," Sorokin said. "Such conditions are quite favorable for FWPO to occur on a variety of transitions, resulting in light emissions at a number of DIBs wavelengths. For example, the most prominent of the Red Rectangle emission bands happens to occur very close to 5797 angstroms ." The IBM scientists say many aspects of their DIBs model can be verified experimentally. For example: o Wim Ubachs in Amsterdam and his students have begun the first laboratory experiments inspired by this theory. They have been illuminating cold hydrogen with ultraviolet and visible light in an attempt to duplicate some of the DIBs conditions. Early, not-yet-published results are consistent with Sorokin and Glownia's hydrogen model. o The FWPO-generated VUV emission at 1109 angstroms in the Red Rectangle should be visible to the Far Ultraviolet Spectroscopy Explorer (FUSE) satellite that is due to be launched in 1998. The IBM Research Division operates in seven locations worldwide: the Thomas J. Watson Research Center in Yorktown Heights, N.Y.; the Almaden Research Center in San Jose, Calif.; the Zurich Research Laboratory in Rueschlikon, Switzerland; the Tokyo Research Laboratory in Yamato, Japan; the Haifa Research Group in Haifa, Israel; the China Research Laboratory in Beijing, China; and the Austin Laboratory in Austin, Tex. The major areas of research are computer systems, computer applications and solutions, systems technology, physical sciences, mathematical sciences, data storage and communications. The IBM home page can be found on the Internet at: http://www.ibm.com More details about the technological achievements of IBM Research scientists can be found on the IBM Research home page at: http://www.research.ibm.com Notes: IBM is a registered trademark of the International Business Machines Corp. Photos are available of: Sorokin & Glownia, the DIBs spectrum and the Red Rectangle. Please Note: Questions about the content or currency of this press release should be directed to your local IBM representative. ps. U vezi poslednjeg pasusa: dakle za pitanja se obratite SBS-u, ovdašnjem predstavništvu IBM-a. ;)))
nauka.245 sofke, -> #242, mileusna
> >> A? Je l' to vest sa RTS-a? > Ne, iz Demokratije, ;) mada sam čuo da se još negde o tome > piše. > Čovek je od rođenja želeo da postane majmun, pa mu je > savrmena medicina to i obezbedila. Još od 1989. je uzimao > hormone majmuna tako da je načisto odlakavio, a i postao malo > zdepastiji. :) Hirurškim putem mu je ugrađen jednjak i trbuh > majmuna kako bi mogao da živi od banana, mrava, insekata i > termita jer ljudski organizam nije u stanju to da izdrži, a > plastičnom hirurgijom mu je izmenjen lični opis da bi ličio > na pravog pravcijatog šimpanzu. :) Lud čovek :) Samo, šta će majmunu milion maraka ili dolara, koje je dobio od jednog cirkusa?!
nauka.246 ognjen,
Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za medicinu Rolf Cinkernagel u svom govoru je rekao da su nagrade nagrade pripale onima koji se nisu pridržavali naučnih pravila. "Mi postavljamo pitanja, tragamo za odgovorima... i ne obaziremo se na dogme" - rekao je on (prema "Demokratiji"). Zanimljivo je čuti to iz usta vrhunskog naučnika. Bio bih zahvalan za više informacija o tom delu njagovog govora (najbolje potpun citat). Dragan B.
nauka.247 mnikolic, -> #246, ognjen
> Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za medicinu Rolf > Cinkernagel u svom govoru je rekao da su nagrade nagrade pripale > onima koji se nisu pridržavali naučnih pravila. Nisam pronašao govor, ali evo detalja oko same nagrade... m. ------------------------------------------------------------------------ Nobelförsamlingen Karolinska Institutet Press Release October 7, 1996 The Nobel Assembly at the Karolinska Institute has today decided to award the Nobel Prize in Physiology or Medicine for 1996 jointly to Peter C Doherty and Rolf M Zinkernagel for their discoveries concerning The Specificity of the Cell Mediated Immune Defence ------------------------------------------------------------------------ Summary Peter Doherty and Rolf Zinkernagel have been awarded this year's Nobel Prize in Physiology or Medicine for the discovery of how the immune system recognizes virus-infected cells. Their discovery has, in its turn, laid a foundation for an understanding of general mechanisms used by the cellular immune system to recognize both foreign microorganisms and self molecules. This discovery is therefore highly relevant to clinical medicine. It relates both to efforts to strengthen the immune response against invading microorganisms and certain forms of cancer, and to efforts to diminish the effects of autoimmune reactions in inflammatory diseases, such as rheumatic conditions, multiple sclerosis and diabetes. The two Nobel Laureates carried out the research for which they have now been awarded the Prize in 1973-75 at the John Curtin School of Medical Research in Canberra, Australia, where Peter Doherty already held his position and to which Rolf Zinkernagel came from Switzerland as a research fellow. During their studies of the response of mice to viruses, they found that white blood cells (lymphocytes) must recognize both the virus and certain self molecules - the so-called major histocompatibility antigens - in order to kill the virus-infected cells. This principle of simultaneous recognition of both self and foreign molecules has since then constituted a foundation for the further understanding of the specificity of the cellular immune system. ------------------------------------------------------------------------ Ostatak u fajlu uz poruku... details.txt
nauka.248 vdjole, -> #242, mileusna
> majmun, pa mu je savremena medicina to i obezbedila. Nek mu bude. Mora da je mnogo čitao H.Dž.Velsa. A i ne čudi me gde je ta operacija izvedena. Takvog eksperimenta se ni Mengele ne bi postideo.
nauka.249 jaroslav.s., -> #242, mileusna
>> A? Je l' to vest sa RTS-a? Ne, iz Demokratije, ;) mada sam cuo da se jos negde o tome pise. U novinama se pojavljuju i stripovi, pa ih niko ne komentarise. I sama pomisao da se tako nesto uradi i covek degradira na takav nacin morala bi kod coveka izazvati gadjenje i osudu a za "ljude" spremne da eventualno ucine tako nesto nemam reci. pozdrav Jaroslav
nauka.250 jaroslav.s., -> #247, mnikolic
### ### Press Release October 7, 1996 The Nobel Assembly at the Karolinska Institute has today decided to award the Nobel Prize in Physiology or Medicine for 1996 ### Puno sam uzivao citajuci poruku i dodatak, ako mozes posalji jos informacija o dodeljivanju Nobelove nagrade a ako moze i o projektima koji nisu dobili nagradu. pozdrav Jaroslav
nauka.251 vdjole, -> #242, mileusna
> majmun Pa i nisu baš mnogo napredni. U našoj zemlji prave od čoveka majmuna bez ikakve operacije. Izvinjavam se što ovaj komentar nije baš za ovu temu :)
nauka.252 dr.grba, -> #251, vdjole
>> Pa i nisu baš mnogo napredni. U našoj zemlji prave od čoveka majmuna bez >> ikakve operacije. >> >> Izvinjavam se što ovaj komentar nije baš za ovu temu :) Nije za temu, ali ne mogu ovo da obrišem: lakše bi mi bilo da nisi u pravu. ):
nauka.253 fortuna,
Zanima me na kom je svetskom nivou stigla genetika kao i mogucnost kloniranja??
nauka.254 obren, -> #253, fortuna
> Zanima me na kom je svetskom nivou stigla genetika kao i mogucnost > kloniranja?? Nedovoljno visokom nivou da bi se klonirao Hitler, ako si inspirisan filmom "Momci iz Brazila" ;>
nauka.255 bokir,
Imam jedno pitanje za lekare... Moj brat ima Marfanov sindrom, možete li mi reći nešto više o ovoj bolesti?
nauka.256 schef, -> #255, bokir
][ Moj brat ima Marfanov sindrom, možete li mi reći nešto više o ][ ovoj bolesti? Pa ja još uvek nisam stigao dotle sa medicinom ali sam konsultovao kevinu literaturu i evo šta sam pronašao: Marfanov sindrom je dominantan poremećaj autozoma koji se karakteriše skeletnim, očnim i kardiovaskularnim poremećajima. To što je dominantan znači da ako niko od roditelja nije imao Marfanov sindrom došlo je do mutacije tog hromozoma tek kod tvog brata. Pošto je to hromozomsko oboljenje znači da je nasledno, i to sa šansom od 50% da će direktan potomak imati ovu bolest. Ljudi koji imaju Marfanov sindrom su visoki i vitki sa vidnim nedostatkom težine. Ruke i noge su izrazito duge, a pogotovo prsti na rukama. Sad, može doći do varijacija u ostalim poremećajima, t.j. nije obavezno da svi imaju poremećaje na očima ili srcu. Ono što je najvažnije je da ne postoji nikakva terapija za Marfanov sindrom, već se svi nedostaci (ortopedski, kardiovaskularni i oftalmološki) moraju ispraviti hirurškim putem. Ako treba još nešto - tu sam.
nauka.257 morkin,
Da li je pojava rađanja dvojki, trojki, n-torki kod ljudi nasledna osobina ili je to slučajan događaj?
nauka.258 schef, -> #257, morkin
][ Da li je pojava rađanja dvojki, trojki, n-torki kod ljudi ][ nasledna osobina ili je to slučajan događaj? Pa, koliko sam ja čuo, vršena su neka ispitivanja koja su pokazala da ako je neko od tvojih predaka imao blizance ili je bio blizanac, trojka i sl. da postoji veća verovatnoća (dakle slučajnost opet igra ulogu ;) da i ti dobiješ blizance, trojke itd. Nastanak dvojki i trojki je dakle slučajan događaj, ali očigledno postoji i genetski faktor koji može da poveća verovatnoću da dođe do podele ploda na dva ili više delova nakon oplođenja. Ovo se naravno odnosi na jednojajne blizance i n-torke, dvojajni blizanci su u svakom slučaju plod slučajnosti, t.j. dolazi do istovremene oplodnje obe jajne ćelije što se ne može pripisati genetskim faktorima (bar ja ne mogu ;). Valjda se može i kombinovati, npr. četvorke od kojih su po dva para jednojajnih ali ja za to još nisam čuo. :) Teoretski je moguće, a raspitaću se da li se to do sada negde i desilo.
nauka.259 zoran.r, -> #257, morkin
=> Da li je pojava rađanja dvojki, trojki, n-torki kod ljudi => nasledna osobina ili je to slučajan događaj? Čista slučajnost.Na primeru blizanaca ću to detaljnije objasniti. Blizanci mogu biti jednojajčani i dvojajčani. Jednojačani blizanci nastaju iz jedne oplođene jajne ćelije koja se podeli i greškom da dva zametka iz kojih se razvijaju dva embriona.Oni mogu dalje imati zajedničku posteljicu ili svaki zasebnu ali ne bih dalje detaljisao.Osnovno je da imaju ISTI genetski materijal te kod njih transplantacija organa najbolje uspeva,istog su pola i liče kao "jaje jajetu". Dvojajčani blizanci nastaju kada kod žene u toku ovulacije biva oslobođeno dve ili više jajnih ćelija umesto jedne kako je uobičajeno. Spermatozoidi oplode obe jajne ćelije koje se implantiraju u materici i razvijaju se dva ploda.Imaju različit genetski materijal i ne moraju biti istog pola niti preterano ličiti jedno na drugo. Pojava nije nasledna ali žena može imati sklonost da tokom ovulacije u nekim mesečnim ciklusima oslobađa više jajnih ćelija ali ni to ne znači da će doći do blizanačke trudnoće jer jedna jajna ćelija može ostati neoplođena. Nisam želeo da ulazim u detalje pojave kako bi odgovor i medicinskim laicima bio jasan.
nauka.260 schef, -> #259, zoran.r
][ Blizanci mogu biti jednojajčani i dvojajčani. Jednojačani ][ blizanci nastaju iz jedne oplođene jajne ćelije koja se podeli ][ i greškom da dva zametka iz kojih se razvijaju dva ][ embriona.Oni mogu dalje imati zajedničku posteljicu Da, ali vršena su ispitivanja u vezi te podele na dva ili više embriona, i otkriveno je da postoji neka genetska uslovljenost toga, t.j. da ako je neko imao nekog pretka ko je imao blizance ili sam bio blizanac onda postoji veća verovatnoća da će i on imati blizance, što znači da postoji neki gen koji determiniše to da li će se embrion nakon oplođenja podeliti ili neće. A dvojajni blizanci su svakako plod slučajnosti. :) Znamo da žena ima dva jajnika, i kada se desi da sazre dve jajne ćelije istog meseca onda postoji teoretska mogućnost da obe budu oplođene ako se to desi u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Kada dođe do oplođenja jedne, onda počinje neka vrsta inhibicije druge kako se ne bi i ona oplodila. E, do oplođenja druge može doći u tom vremenskom intervalu dok ne dođe do te inhibicije, tako da je to čista slučajnost. E sada moguće je da kod nekih žena ta inhibicija (ovo ja zovem inhibicija inače je to vrlo složen proces izmene površine jajne ćelije - da vas ne bih zamarao) traje duže pa kod njih postoji veća verovatnoća, ali to je sada domen satistike. :)
nauka.261 zoran.r,
Odgovor na pitanje Zlatibora u vezi udarca u rebra. Sve zavisi čime i koliko jako udaraš i naravno gde udaraš. U principu ako dođe do loma rebra mogu biti povređena pluća jer polomljeno rebro gubi svoj normalan položaj i može penetrirati u plućno tkivo.To sa svoje strane dovodi do krvarenja i eventualno razvoja pneumotoraksa (biva povređen neki sprovodni vazdušni put pa vazduh ulazi u prostor između pluća i zida grudnog koša,nakupljeni vazduh pritiska plućno tkivo što kompromituje disanje). U saobraćajnim nesrećama često dolazi do povreda zida grudnog koša pri čemu su najopasniji prelomi grudne kosti jer prelomljena gr.kost može vrlo lako da se "zabije" u srce a tu spasa više nema(što bi medicinari rekli exitus letalis). Odgovor je mogao biti mnogo širi no nisam želeo da ulazim u detaljnije objašnjavanje pneumotoraksa i njegovih posledica.Voleo bih da ovaj odgovor pokrene dalju raspravu u vezi ove ili bilo koje druge teme vezane za medicinu. Zlatibore,valjda nećeš zloupotrebiti ono što si iz poruke saznao! :)
nauka.262 canny, -> #164, hercog
> Ima'l neko dopunu ove tabele? Dosta stvari u njoj fali :( Neznam za koje ti namirnice treba, ali ja imam tablice u kojima imaš gotovo sve. Sastav: proteini (biljni, životinjski), masti (zasićene, nezasićene, holesterol, linolna kiselina), ugljeni hidrati (mono, di i polisaharidi, vlakna), alkohol, minerali i vitamini. Jedini je problem što je to na nekih 50 listova, pa neznam kako da ti to prosledim.
nauka.263 canny, -> #176, hercog
> Pročitah negde da na težinu čoeka od 70kg, pri vežbanju treba > konzumirati oko 80g proteina, a po tvojoj računici ispada da > treba oko 140g. Ko je u pravu :) Treba ti minimum 2g proteina po kg težine, s tim da to ne važi za gojazne osobe. > A koji razmak između obroka treba da bude? Odredi ga sam. Ja sam jeo 6 puta dnevno sa razmacima od 3 sata.
nauka.264 canny, -> #228, hercog
> Zna li ko nešto o preparatima koji se zovu: > > 1. Metandrostenolon > 2. Metionin To su anabolički steroidi. Moj ti je savet da se tu i zaustaviš u daljem istraživanju.
nauka.266 ratman, -> #264, canny
>> > 1. Metandrostenolon >> > 2. Metionin >> To su anabolicki steroidi. Moj ti je savet da se tu i zaustavis u daljem >> istrazivanju. Ovo pod 1. vrlo verovatno jeste neki polusintetski steroidni hormon, verovatno sa androgenim dejstvom. Ovo pod 2. ni u snu nije steroid, vec je aminokiselina. Spada u tzv. esencijalne aminokiseline, sadrzi sumpor i znacajna je i kao donator metil-grupa u raznim biohemijskim procesima.
nauka.267 hercog,
Zna li ko štogođ o preparatima herbalifea? Sale
nauka.268 canny, -> #266, ratman
> Ovo pod 1. vrlo verovatno jeste neki polusintetski steroidni > hormon, verovatno sa androgenim dejstvom. Ovo pod 2. ni u snu > nije steroid, vec je aminokiselina. Spada u tzv. esencijalne > aminokiseline, sadrzi sumpor i znacajna je i kao donator > metil-grupa u raznim biohemijskim procesima. U pravu si. Zaleteo sam se kada sam video prvu stavku a, pošto postoji dosta steroida koji počinju sa "M" nisam ni razmislio. Evo još nešto o metioninu: "Metionin pomaže kod nekih slučajeva šizofrenije snižavajući nivo histamina u krvi, koji može da dovede to toga da mozak prenosi pogrešne poruke. Kad se kombinuje sa holinom i folnom kiselinom, pokazalo se da pruža zaštitu od nekih tumora. Nedostatak metionina može da uništi sposobnost organizma da prerađuje mokraću i ima za posledicu edem (oticanje usled zadržavanja tečnosti u tkivima) i sklonost prema infekcijama. Nedostatak metionina kod labolatorijskih životinja dovodi se u vezu sa nagomilavanjem holesterola, arteriosklerozom i opadanjem dlaka." Jesam li se iskupio?
nauka.269 ognjen, -> #261, zoran.r
)-> pokrene dalju raspravu u vezi ove ili bilo koje druge teme )-> vezane za medicinu. Igrom slučaja bavim se sportom u kome je zabranjen udarac rukom u glavu, pa su najčešće udarane tačke pleksus i grudi. Može li udarac u grudnu kost poremetiti rad srca (kao direktan fizički potres srca)?
nauka.270 milanmi,
Može li neko nešto da napiše o društvenoj podeli rada i njenom značaju? Još bolje bi bilo ako neko može (i hoće) da o pomenutoj temi prepiše nešto iz neke od sledećih knjiga: 1. Dr. Jovan Petrović: Politička ekonomija, Niš, 1987. 2. Politička enciklopedija, Savremena administracija, Bgd. 1976. Da možda pomenute knjige ne postoje negde u elektronskom obliku (mada čisto sumnjam u ovo, ali bolje da pitam)? Pišem diplomski rad iz sociolgije na temu "društveni značaj društvene podele rada", a do pomenutih knjiga teško (da ne kažem nikako) ne mogu da dođem, pa bih najlepše molio da njihov sadržaj na pomenutu temu prekucate, ako ih imate ili možete da do|ete do njih. Hvala unapred.
nauka.271 snemcev, -> #267, hercog
>> Zna li ko štogođ o preparatima herbalifea? Ima na Pro-u korisnik ndreadnought koji kaže da je supervisor za prodaju tih preparata, pa ako te baš zanima, kontaktiraj ga.
nauka.272 sav.gacic,
Napisa Shimano u Forumu: > Da stvar bude još gora (što ti je paranoja gadna boljka), danas na > radiju čujem nekog neurologa koji kaže da je stanje manje-više stabilno ali > da ga najviše brine bronho-pneumonia (upala pluća) koju su mu otkrili na > plućima. Plašim se (opet paranoja) da to nije priprema za saopštavanje To je tačno i često se javlja kod ležećih pacijenata, posebno kod onih bez svesti. > Usput, jedan od lekara koje poznajem, je pokušao da mi prevede na moj > laički jezik o kakvoj se povredi radi pa je u tom smislu napravio sledeću > paralelu: "Vidiš", kaže, "kada bi onom finom akupunkturnom iglicom bocnuo u > moždano tkivo to ti je otprilike ravno kao kada bi banderom prošao kroz > grudni koš" Nemam medicinskog obrazovanja, ali sam veoma mnogo radova preveo i obradio baš iz te oblasti. Imam veoma bliskog druga (trenutno nije u BG) koji je u neposrednom kontaktu sa I. Lazovićem i u par navrata je davao izjave... LM, dok se nisam malo upoznao sa praktičnom stranom neurohirurgije (koliko je to jednom laiku moguće), mislio sam da je mozak "zabranjeni grad" i da svaka povreda znači sigurnu smrt, a da bilo kakve intervencije (uspešne na duži rok) nisu moguće, već da se rade iz čistog očaja. Posle sam saznao da to nije baš tako, iako su povrede i oboljenja mozga najteže što čoveka može da snađe. Prilikom otklanjanja raznih tumora ponekad se moraju otkloniti delovi mozga (nekada i prilično veliki), a da posledice ne moraju nužno da budu teške (u zavisnosti od konkretnog slučaja). Slično je sa ogromnim varijetetom prostrelnih, ustrelnih, eksplozivnih i drugih mehaničkih povreda (u toj oblasti smo poslednjih godina imali veliku praksu ;( ) a naši hirurzi pozivani da referišu o iskustvima... Preživljavanje, a ponekad i potpun ili delimični oporavak je beleženo i kod drastičnih povreda, s tim što su se svi slagali da je najpresudniji bio faktor - sreća. Nažalost, povrede mozga su najčešće fatalne, ili ostavljaju teške posledice i na fizičko i psihičko stanje pacijenta i gornji pozitivni ishodi su izuzetak, a ne pravilo... Nesrećnom Ivici je razoren deo mozga, u komi je (i tu postoje različiti stepeni) i definitivno se još ništa ne zna. Rehabilitacioni potencijali mozga su zaista veliki pod uslovom da nepovratno nisu uništeni vitalni centri i raspon mogućih ishoda je zaista širok. Sva je nada u njegov organizam i opet - sreću.
nauka.274 zoran.r, -> #269, ognjen
=> rukom u glavu, pa su najčešće udarane tačke pleksus i grudi. => Može li udarac u grudnu kost poremetiti rad srca (kao direktan => fizički potres srca)? Prenosenje same sile udarca do srca verovatno nije veliko te ne verujem da može dovesti do značajnijih poremećaja u njegovom radu, pogotovo ne do promena koje se subjektivno mogu osetiti.
nauka.275 dizel, -> #273, shimano
** određene naloge ipak netačna. Ili ja nisam najbolje razumeo ** lekara koji je o tome govorio?? Mislim da je rečeno samo da diše normalno, tj. da više nije na aparatima...
nauka.276 lexus, -> #275, dizel
=> Mislim da je rečeno samo da diše normalno, tj. da više nije na => aparatima... Rečeno je da mu je jedna strana tela oduzeta, ali da može da govori...
nauka.277 sav.gacic, -> #273, shimano
> Prvo da se zahvalim što si me preneo u odgovarajuću konf. Dugujem ti > jednu vožnju O:) Prihvatam sa osobitim zadovoljstvom O:) > Dobro. To je u redu. Ali ne treba zaboraviti zašto on leži i zašto je bez > svesti. Nikako nisam zaboravio, baš kao što niko od nas nije... > -> Nesrećnom Ivici je razoren deo mozga, u komi je (i tu postoje različiti > -> stepeni) i definitivno se još ništa ne zna. Rehabilitacioni potencijali > -> mozga > Znači da je informacija da je došao svesti i da izvršava određene naloge > ipak netačna. Ili ja nisam najbolje razumeo lekara koji je o tome govorio?? Ako je došlo do promena (pozitivnih), onda triput URA!. Izvor mojih informacija sada nije u BG i veoma je moguće da zaostajem za događajima.
nauka.278 ljubinko, -> #271, snemcev
>> Zna li ko stogod o preparatima herbalifea? Alicna firma je California fitness. Ako nekoga zanima Cal. fitness neka se javi.
nauka.279 biber,
Kolika je gustina vazduha (u kilogramima po metru kubnom) na normalnoj temperaturi i pritisku?
nauka.280 floyd, -> #279, biber
-> Kolika je gustina vazduha (u kilogramima po metru kubnom) Pri p = 1,01325E5 Pa, vrednosti za suvi vazduh su: T = 272 K ro = 1,293 T = 283 K ro = 1,247 T = 293 K ro = 1,205 (gustine u kg/m**3)
nauka.281 dbambi, -> #279, biber
=> => Kolika je gustina vazduha (u kilogramima po metru kubnom) => na normalnoj temperaturi i pritisku? Normalni uslovi su: t = 20° C, p = 101325 Pa Specifična gasna konstanta za vazduh je: R = 287 J/kg*K Apsolutna temperatura je: T = 273 + t = 293 K Gustina je: ro = p / (R*T) = 101325 / (287 * 293) = 1.2049 kg/(m^3) Ako se uzme da su normalni uslovi: t = 0° C i p = 101325 Pa, T = 273 K Gustina: ro = 1.2932 kg/(m^3) Bambi
nauka.282 stameni, -> #279, biber
>> Kolika je gustina vazduha (u kilogramima po metru kubnom) >> na normalnoj temperaturi i pritisku? floyd ti je odgovorio koliko u praksi iznosi gustina, a ja ću pokušati da otkucam teorijski, odnosno onako kako se radi u školi. Da bismo dobili gustinu, pretpostavićemo da je vazduh idealni gas, odnosno da možemo da koristimo jednačinu stanja idealnog gasa: m p * V = --- * R * T M p - pritisak u Pa, u ovom slučaju normalni (poznato); V - zapremina neke m - mase vazduha M - sa molarnom masom M (recimo da nam je to poznato); R - univerzalna gasna konstanta (poznato, 8.31 J/(K * mol)); T - normalna temperatura u K (poznato). m M * p = --- * R * T, V def m M * p ro = --- = -------. V R * T Problem je u molarnoj masi, jer je vazduh smesa gasova. Najviše ima azota, pa se može uzeti M = 28 sa priličnom tačnošću. Sada se može izračunati gustina, jer su nam poznate sve veličine. Kako sam ja ovo davno učio, možda postoji i poneki propust, mada mislim da je sve u redu.
nauka.283 morkin,
U forum/srbija se povela rasprava o julijanskom i gregorijanskom kalendaru. Razlika je samo u prestupnim godinama i to tako što je po julijanskom prestupna svaka četvrta, a po gregorijanskom: 1) godina je prestupna ako je deljiva sa 4; 2) godina nije prestupna, ako je deljiva sa 100 (ne važi 1); 3) godina je prestupna ako je deljiva sa 400 (ne važi 2); 4) godina nije prestupna ako je deljiva sa 2000 (ne važi 3). Po mojoj računici, godine u kojima se razlika između kalendara povećavala za 1 su: 100, 200, 300, 500, 600, 700, 900, 1000, 1100, 1300, 1400, 1500, 1700, 1800, 1900 što čini 15 dana. Gde sam omanuo? Znam da je Dejan Ristanović svojeremeno pisao o tome, ali me mrzi da tražim. Da li bi neko hteo da ponovi onima koji nisu bili na času?
nauka.284 zoxy, -> #274, zoran.r
>=> Moze li udarac u grudnu kost poremetiti rad srca (kao direktan > Prenosenje same sile udarca do srca verovatno nije veliko te ne verujem da > moze dovesti do znacajnijih poremecaja u njegovom radu, pogotovo ne do Pa, uslovno... Kroz zonu grkljana i grudne kosti prolazi 10. nerv tkz. vagus koji je vrlo vazan za rad srca i mehanizam disanja (da ne detaljisemo). Udarac u njega (kako je to lepo sroceno) moze da blokira rad srca ili paralise disanje... Neko ko je skorije polozio anatomiju moze da kaze nesto vise ako je interesantno. Imao sam prilike na treningu da vidim situaciju kada tokom sparinga momak udarii druga u Adamovu jabucicu (vagus je tu vrlo blizu povrsini) i decko poce da se gusi... Srecom, nadje se doktor, a inace proslavljeni karateka, (da ga ne reklamiram) i ladno decku presece grkljan...To je bilo poodavno, jos sam bio klinac ne znajuci nista o tim stvarima, i to mi je bilo strasno! Pa ovaj ga zakla! Medjutim kasnije sam naucio da mu je to presecanje grkljana (traheotomija) verovatno spaslo zivot...drugacije ne bi mogao da dise, a grkljan se zasije i ko nov! btw. Jedina 10 mi je bas iz anatomije... ucio sam je tako u praxi.
nauka.286 vdjole, -> #283, morkin
> 4) godina nije prestupna ako je deljiva sa 2000 (ne važi 3). Koji je izvor ovog podatka. Znam samo za ona prethodna tri uslova, i to za uslove 2) i 3) formulisane tako da su "godine koje se završavaju sa dve nule prestupne samo ako su deljive sa 400". Mislim da se ne praktikuje preračunavanje u gregorijanski kalendar datuma pre donošenja istog - a tada je propisano kolika je razlika bila u tom trenutku, i od onda se postepeo povećava. Mrzi me da sada računam, ali mislim da je to uzrok neslaganju u tvojoj računici. Inače, o ovome je svojevremeno dosta opširno pisao pok. prof. D.Slavić u "Galaksiji", a postoji i mnogo stariji, vrlo popularno pisan tekst M.Milankovića u knjizi "Kroz vasionu i vekove", u kome se, između ostalog, opisuju i okolnosti oko kalendarske reforme u Pravoslavnoj crkvi kao i nesuđeni Milankovićev predlog za reformu kalendara (neki kažu da i nije baš Milankovićev, nego da je "pokrao" jednog beogradskog profesora...). Ukratko prepričano, bilo je ovako: postalo je očigledno da je julijanski kalendar pogrešan, ali se nije hteo prihvatiti ispravniji gregorijanski zato što je, zaboga, "katolički". Zbog toga je trebalo izmisliti drugi kalendar koji će da izgleda isto kao gregorijanski, ali neće biti gregorijanski (sic!). I od svega toga nije bilo ništa... E, posle su pametnije države i crkve lepo prihvatile tačniji kalendar, a one tvrdoglavije se drže starog kalendara (koji je, inače, egipatski, a nikad uveden u Egiptu; trebalo je da bude ustanovljen tzv. "kanopskim ediktom" - kuku mene ako nisam dobro zapamtio), mđt. dođoše Rimljani, itd. Onda se Cezar zatresk'o u Kleopatru i doveo je u Rim, sa sa njome dođe i glavni astronom Sosigen. I onda ga zamoliše da sredi rimski kalendar koji beše u potpunom haosu, a rezultat je "julijanski" kalendar. Ovo je, ukratko, prepričano iz Milankovićeve knjige. Pošto pišem "iz glave" izvinjavam se zbog eventualnih nepreciznosti i omaški. Ako nekog baš interesuje, mogu da pogledam i u ozbiljniju literaturu.
nauka.287 zoran.r, -> #284, zoxy
=> Kroz zonu grkljana i grudne kosti prolazi 10. nerv tkz. vagus => koji je vrlo Ovo nije tačno. N.vagus ide bočnom stranom vrata (bočno od ždrela tzv. spatium peripharyngeum) i većim delom zajedno sa a.carotis communis i v.jugu- laris interna(arterija, vena i nerv su obmotani zajedničkim vezivnim omotačem koji se zove vagina carotica). U gr.košu put levog i desnog vagusa se delimično razlikuju i ne bih opisivao ceo put jer će laicima biti nejasno.Bitno je da su postavljeni daleko od grudne kosti tj. prednjeg zida grudnog koša te ni na koji način ne mogu biti povređeni.Postavljeni su iza timusa(grudna žlezda), srca i u bliskom odnosu su sa jednjakom.Ako neko izrazi želju mogu detaljno opisati i ceo put. => Udarac u njega (kako je to lepo sroceno) moze da blokira rad => srca ili paralise disanje... Voleo bih da mi objasniš kako ćeš da udariš u n.vagus??? => Imao sam prilike na treningu da vidim situaciju kada tokom => sparinga momak udarii druga u Adamovu jabucicu (vagus je tu => vrlo blizu povrsini) i decko poce da se gusi... => Srecom, nadje se doktor, a inace proslavljeni karateka, (da ga => ne reklamiram) i ladno decku presece grkljan...To je bilo => poodavno, jos sam bio klinac ne znajuci nista o tim stvarima, => i to mi je bilo strasno! Pa ovaj ga zakla! => Medjutim kasnije sam naucio da mu je to presecanje grkljana => (traheotomija) Napred sam već objasnio da n.vagus uopšte nije u blizini larynx-a(ili kako ti navodiš Adamove jabučice). Tim udarcem u grkljan čoveku su verovatno slomljene laringealne hrskavice, zatvoren disajni put pa je jedino rešenje bilo traheotomija.Inače traheotomija nije nimalo jednostavna za izvođenje naročito bez adekvatnih instrumenata i pribora, većina lekara zna samo kako se teorijski izvodi, ali kad čovek umire(guši se) bolje probati jer ako ne probate čovek umire a ako ipak probate možda ga i spasete. => btw. Jedina 10 mi je bas iz anatomije... ucio sam je tako u => praxi. Možda ti imaš 10 u indexu ali si anatomiju dobrano zaboravio. Za ovo što si napisao i 5- ti je mnogo. :)
nauka.288 hercog,
Da li i u kolikoj meri dužina spavanja utiče na telesnu težinu? Sale
nauka.289 hercog,
Da li bi neko mogao da predloži neku "kontra dijetu", tj jelovnik za gojenje? :) Sale p.s. znam da je ovo moglo i u hedonizam, al šta da se radi :)
nauka.290 morkin, -> #286, vdjole
>> 4) godina nije prestupna ako je deljiva sa 2000 (ne važi 3). > Koji je izvor ovog podatka. Znam samo za ona prethodna tri uslova, Iz glave. Greška je vrlo moguća. Još uvek iz glave (jer se ne sećam gde sam pročitao) rotacija Zemlje ne traje 24h, već neko vreme manje ili više. E, sad zbog x minuta imamo prestupne godine. Za sto godina y sekundi na dan oduzme čitav dan, pa zato taj dan nije prestupan. Isto tako, važi za svakih 2000 godina zbog stotinki. Zapamtio sam iz teksta da je neki lik računao i dalje. Čini mi se da svakih 100000 (!) godina opet nešto nije kako treba da bude. U svakom slučaju, zbog toga što rotacija Zemlje nije 24h imamo ta pomeranja od po jednog dana. Videćemo za ovo što sam rekao pod 4, i to uskoro. Da li je 2000. prestupna ili ne? PS Dao Bog da raspravljamo u zdravlju i veselju i za 2100.
nauka.291 zoxy, -> #287, zoran.r
> Mozda ti imas 10 u indexu ali si anatomiju dobrano zaboravio. > Za ovo sto si napisao i 5- ti je mnogo. :) Prihvatam kritiku... Tu anatomiju sam polagao pre...pa ima 8-9 god. a u medjuvremenu ne radim taj posao, pa sam leeepo pozaboravljao. Pisah po secanju. Ipak cu da pogledam malo u knjige (ako ih uopste nadjem). Mozda sam ja ucio po starom programu :) a u medjuvremenu se nesto promenilo. U svakom slucaju, stvarno hvala na ispravci, ocigledno si bolji poznavalac materije, barem sudeci po latinskom (pod uslovom da nisi gledao u knjige). ;) A za ono 5-...daj bar 6, samo da se provucem,a? Pozdrav,
nauka.292 zoran.r, -> #291, zoxy
=> Prihvatam kritiku... => Tu anatomiju sam polagao pre...pa ima 8-9 god. a u => medjuvremenu ne radim taj posao, pa sam leeepo pozaboravljao. => Pisah po secanju. Bogami prilično davno...Al prijatelju nije mi jasno što si studirao medicinu kad se njome ne baviš? => A za ono 5-...daj bar 6, samo da se provucem,a? Dobro 6 ali jedva, neću posle da kažeš kako si izgubio godinu jer sam te ja srušio. :) Pozdrav.
nauka.293 schef, -> #292, zoran.r
][ Bogami prilično davno...Al prijatelju nije mi jasno što si ][ studirao medicinu kad se njome ne baviš? Pa, anatomija se uči i na DIF-u i na višoj trenerskoj. :)
nauka.294 mango, -> #284, zoxy
> Srecom, nadje se doktor, a inace proslavljeni karateka, (da ga ne > reklamiram) i ladno decku presece grkljan...To je bilo poodavno, jos sam Blago njemu, spasao mu je zivot;)
nauka.295 dr.grba, -> #289, hercog
>> Da li bi neko mogao da predloži neku "kontra dijetu", tj >> jelovnik za gojenje? :) To smo već apsolvirali, da ne dužim na ovom mestu: jesti što ređe i što više, pre spavanja pojeti pola kile slanine i veknu hleba, praćeno sa tri-četiri piva, pa odmah u krevet (: Dalje, ako treba, u hedonizmu (:
nauka.296 ztasic,
conf reply FORUM.17\srbija.1568 /r /s │ > si vec spomenuo tih 66,5 kB (tako se pise, a ne Kb), mene bi │ │ Mnogo mislis, malo znas, vrlo karakteristicno za nase podneblje. └─────────────────────────────────────── Ahm, ;) prefiks "kilo" se (kao i svi "ispod" njega) obeležavaju malim slovima. Prema tome, dabome. :))
nauka.297 vitez.koja, -> #288, hercog
#=> Da li i u kolikoj meri dužina spavanja utiče na telesnu težinu? Da, ako ne spavaš uopšte, sva je prilika da se nećeš ugojiti, ako to nespavanje ne potrošiš u jedenju... sk
nauka.298 zoxy, -> #293, schef
> ][ Bogami prilicno davno...Al prijatelju nije mi jasno sto si > ][ studirao medicinu kad se njome ne bavis? > > Pa, anatomija se uci i na DIF-u i na visoj trenerskoj. :) I na farmaciji... e tu sam je ja i ucio.. (doduse vise u "Pikniku" i klubu u podrumu sekretarijata nego u amfiteatru ali...)
nauka.299 canny, -> #290, morkin
> U svakom slučaju, zbog toga što rotacija Zemlje nije 24h imamo > ta pomeranja od po jednog dana. Zar nije problem u rotaciji Zemlje oko Sunca koja nije tačno 365 dana?
nauka.300 canny, -> #288, hercog
> Da li i u kolikoj meri dužina spavanja utiče na telesnu težinu? Ako samo spavaš ne možeš da jedeš, tako da ćeš sigurno smršati:)
nauka.301 vukan, -> #290, morkin
-->Iz glave. Greška je vrlo moguća. Još uvek iz glave (jer se ne sećam gde sam -->pročitao) rotacija Zemlje ne traje 24h, već neko vreme manje ili više. Da, to je zaista tako, da se i ja malo uključim u raspravu o računanju vremena, pošto je tema vrlo interesantna (& nepresušna). Elem, postoje različiti sistemi računanja vremena. Cela priča počinje sa čovekovim posmatranjem zvezda. Uočeno je da se zvezde pomeraju tokom noći (prividno, naravno), pa je rečeno sledeće: O.K. zvezdani dan je vremenski period između dve gornje kulminacije (dakle, prolaska kroz zenit) neke određene zvezde. Tako određena jedinica vremena imala je tu manu da je dan počinjao u različito vreme tokom godine: nekad u ponoć, nekad u podne,... što nije bilo baš prijatno, a sve zbog toga što je, osim revolucije Zemlje, postojala i njena evolucija, tako da se ukupni položaj sistema Zemlja- Neka_Zvezda menjao u odnosu na neki (drugi) udaljeni objekat. Posle toga se preorijentisalo na Sunce, pošto je i čovekov život vezan za isto. Pravi sunčani (ili sunčevi) dan je definisan kao vremenski period između dve gornje kulminacije Sunčevog središta. Ovde imamo isti problem različitog početka dana, kao i različitog trajanja dana. Onda se neko setio i rekao: "Dobro, hajde da uvedemo neko fiktivno Sunce koje se ravnomerno kreće po ekliptici". Tako dolazimo do ekliptičkog Sunca, kod kojeg ne postoji problem početka dana, ali ostaje problem trajanja dužine dana. Konačno, uvedeno je srednje ekvatorsko Sunce, kao fiktivna tačka koja se ravnomerno kreće po ekvatoru. Tako dolazimo do srednjeg sunčanog dana, kao vremenskog intervala između dve gornje kulminacije srednjeg ekvatorskog Sunca. Ostao je joč jedan problem, a to je trenutak početka dana. Gornja kulminacija (bilo kojeg) Sunca pada u podne, dakle, usred dana. Bilo bi zgodnije da dan počinje u ponoć. Tako je definisano građansko vreme, koje se dobija kao srednje sunčevo vreme-12h. Tu smo. Godine 1884. (lako je upamtiti, ta godina je zabeležena i na železničkog stanici u BG, kao godina njene i izgradnje pruge Beograd-Niš) uvedena je zonska podela vremena, pa je definisano i GMT (Greenwich Mean Time), prevedeno kod nas kad Srednje Grinvičko vreme. Naša zona je (kao što svi znamo) GMT+1, a odnosi se na srednji meridijan 2. zone (letnje vreme je, opet, nešto drugo, astronomi to zovu "ukaznim" vremenom). Srednje sunčevo vreme je, ipak, pogrešno, zato što ne uzima u obzir brojne oskultacije u Zemljinom kretanju, usled čega i dolazi do greške u kalendarima. Postoje i drugi vremenski sistemi, vezani za Zemljino kretanje oko Sunca, atomske vremenske skale (TAI, UTC, GPS,...), ali mislim da je (za sad) sasvim dovoljno i ovoliko. Vukan P.S. Izvinite na ovom čaršavu, ali bilo je teško obuzdati se.
nauka.302 dr.grba, -> #301, vukan
>> P.S. Izvinite na ovom čaršavu, ali bilo je teško obuzdati se. Korisne informacije su uvek dobrodošle, bez obzira na dužinu. Prema tome, izvinjenje ne prihvatamo, nego ga povuci (:
nauka.303 zoran.r, -> #293, schef
=> ][ Bogami prilično davno...Al prijatelju nije mi jasno što si => ][ studirao medicinu kad se njome ne baviš? => Pa, anatomija se uči i na DIF-u i na višoj trenerskoj. :)
nauka.304 morkin, -> #299, canny
>> U svakom slučaju, zbog toga što rotacija Zemlje nije 24h imamo >> ta pomeranja od po jednog dana. > > Zar nije problem u rotaciji Zemlje oko Sunca koja nije tačno 365 dana? U pravu si. Obadve rotacije su u pitanju. Mislim da se greška u sopstvenoj rotaciji meri sekundama, a da je greška u rotaciji oko Sunca oko 6 časova na godinu dana.
nauka.305 morkin, -> #301, vukan
> P.S. Izvinite na ovom čaršavu, ali bilo je teško obuzdati se. Samo napred, ne stidi se. :)