CIVIL.10

07 Sep 1996 - 03 Sep 1998

Messages - religija

religija.103 ztasic, -> #97, jvujnic
│ Slava je posna ako pada za vreme nekog posta (uskršnji, božićni, itd.), └─────────────────────────────────────── A ako pada u sredu ili petak - valjda se i tad posti?
religija.104 ztasic, -> #87, msp.
│ slave 1. januara uz krmetinu (piće obaška) iako je još post, │ pa i stroži no ostalih sedmica jer se bliži pričest. └─────────────────────────────────────── Koliko ja znam, postiš samo ako hoćeš da se pričestiš. Baš iz razloga silnih proslava oko 31.12., pričešćujem se (ako se uopšte pričešćujem) avgusta - o Preobraženju Gospodnjem. │ I kao što reče slikar Apel onom šusteru: Ne supra crepidam │ sutor indicaret. └─────────────────────────────────────── A? :)))
religija.105 dr.grba, -> #102, morkin
>> Molim Vas da se klonite takvog tona u ophođenju sa mnom. Ukoliko želite, >> ličnu raspravu možemo da prenesemo na mail. U ovoj temi se bavimo >> religijom, niko nikome ne drži časove. Dodao bih i svoje viđenje: zamolio bih da se uopšte klonite povišenog glasa u međusobnim raspravama. Smatram za veoma nepopularno da se ljudi izruguju jedi drugima u Civilizaciji. Veoma cenim vaš poznavanje stvari, i ono je veoma dobrodošlo ako ste voljni da ga delite sa drugima. Ako vam služi isključivo za izrugivanje, žigoše vas kao ljude loše volje, što verovatno niste. Dajte da spustimo ton i nastavimo ovu zanimljivu raspravu. Taman se zakuvalo. (:
religija.106 msp., -> #102, morkin
morkin wrote to msp.: m> > m> Pravoslavni vernici treba OBAVEZNO da poste za Badnji Dan i Veliki Petak m> > m> (da li se tako piše?). m> m> > Ne piše se tako ali nije važno. Ne držim čas pravopisa. m> m> Meni jeste važno jer bih voleo da znam. Nekad sam to verovatno znao, a sada m> sam zaboravio. Išao sam u školu dok se ti pojmovi tamo nisu pisali. Nije lepo m> što se podsmevate tuđem neznanju. Nije sramota ne znati, nego ne hteti učiti. m> Dalje, smatram da me moje nepoznavanje pravopisa ne diskredituje kao učesnika m> u raspravi. Ne budite preosetljivi! Jednostavno sam prešao preko toga kako se piše jer Crkva neguje svoj (!) pravopis koji je često u suprotnosti sa proklamovanim (govorim o pravopisu u drugoj YU jer sada postoje tri a nijedan nije prihvaćen). Nisam nikoga diskreditovao ali ponekad sam pogrešno protumačen. Upravo je slučaj. m> Druga je stvar što sam trebao Sasvim dobronamerno: glagol trebati je specifičan. m> Da bi bolje razumeli šta hoću da kažem, želeo bih da naglasim da sam ateista. m> U mojoj porodici su se Vaskrs i Božić slavili oduvek. Ne razumem: ateista ste a slavite, oduvek, Vaskrs i Božić?! m> siguran da bih mogao konkretno da odgovorim na Vaše pitanje, mada me odgovor m> jako zanima. Pošto sam nov na Sezamu pokušaću da preikačim datoteku o Božiću i Veligdanu (drugo ime za Uskrs ili Vaskrs.) Valjda će mi se posrećiti da je prikačim. Neće u njoj biti senzacionalnih otkrića ali može da koristi kao početnica. m> Pre svega, slava je samo slava i nikako ne može biti posna ili mrsna. Stvar je m> samo da li ta slava pada u posni dan ili ne. Grešite. Slave su nepokretni praznici, kao što je nepokretan Božić. Ako je, dakle, sveti Nikola (zimski) ove godine 19.12. i dogodine će biti na isti dan a taj dan pada u vreme posta. m m> Dakle, ukoliko slava pada u dan posta, za nju se ne sprema mrsna hrana. Sveti m> Nikola je, prema tome, dan kada se posti. Ne. Neko sprema mrsno za posnu slavu ali to je greška. Naravno, može se dobiti otpust ako je domaćin bolestan ili iz bilo kojih razloga treba da mrsi. m> Davno je bilo, pa se ne sećam da li je bio monah ili sveštenik. Nisam m> se precizno izrazio. Pazite: Ljubostinja je ženski manastir. Pre biste u ženskom manastiru sreli djavola nego sveštenika. Mada i ženski manastiri imaju po jednog, veoma starog, sveštenika. Veoma star sveštenik ne bi mogao da vam kaže ono što ste napisali. m> Nije vam trebala ova opaska. Nervira me birokratizovan jezik. Ta fraza, kao i obično, ništa ne govori. m> Pogrešno je ukorenjeno u narodu da se za dve slave (jedna od njih je m> Aranđelovdan, 08/11) ne sprema žito jer su u pitanju "živi sveci". Svi sveci m> su, za crkvu, živi pored Boga. Razlika u svecima je u tome što su neki bili m> ljudi od krvi i mesa. Jedan svetac je sveti arhangel Mihailo, ne znam ko je m> drugi. Molio bih da me neko dopuni. Drugi je sveti Ilija jer se živ uzneo na nebo. I svi su bili od krvi i mesa. To su istorijske ličnosti. Lazar, Stefan i Stevan (kralj Milutin), Kirilo i Metodije... nisu, dakle, ličnosti iz bajki. m> Ne znam čemu takav ton. Preosetljivi ste ili sam ja imao loš dan. m> izuzetak kada domaćin može za vreme slave da sedi je kada je bolestan ili m> star. Prihvatam ali domaćin stoji i zbog gostiju. Takodje, ako nema muške glave (ili je bolesna) slavu drži domaćica. Stajanje, sve vreme slave, se izobičajilo. Naporno je a ljudi su sve stariji. m> Gledaću da nabavim knjigu Ne trudite se, zbog mene. Znam da knjiga postoji. m> Ako bi naveli Vaš izvor, a ja svoj, m> mogli bi da uporedimo sadržaj i da vidimo šta je tačno (u kojoj knjizi piše m> tačno). Nema smisla da se prepucavamo jeste-nije. Moj izvor je. ako vam neće zvučati neskromno, u više knjiga. m> Tačno. Zbog toga isključivo domaćin služi goste. Pročitati tri pasusa ispred.
religija.107 msp., -> #104, ztasic
z> Koliko ja znam, postiš samo ako hoćeš da se pričestiš. z> Baš iz razloga silnih proslava oko 31.12., pričešćujem se z> (ako se uopšte pričešćujem) avgusta - o Preobraženju Gospodnjem. Suština posta je u pročišćavanju tela i češćem obraćanju Bogu. Monasi stalno poste a pričešćuju se povremeno. Moja primedba o krmetini za Novu godinu (ne odnosi se na hedoniste iz istoimene teme) ispisana je s namerom da pokaže da pravoslavci zapravo nemaju dovoljno znanja o svojoj veri pa mrse u vreme posta. Od posta su oslobodjeni stari, iznemogli, bolesni, putnici. I nevernici :-) Najzad, jedna jeretička rečenica: ni sveštenici, neki, ne pridržavaju se posta. Uzgred, prilika je da napišem da Crkvena Nova godina pada 1. septembra.
religija.108 msp., -> #106, msp.
Mala nepreciznost: Božić je nepokretan u smislu da uvek pada istog datuma. Evo datoteke u kojoj pišem o Tucindanu (ostao sam nekome dužan, mislim evladi), zatim o postu, Uskrsu, Božiću. Ako hoćete još nešto: vičite. Sad se prekrstite da mi podje za rukom prikaćivanje. bozic.txt
religija.109 adrok, -> #100, msp.
adrok piše msp. > I kao što reče slikar > Ne supra crepidam sutor _indicaret_ Ispravno napisano treba da je _iudicaret_ ili puni tekst izreke: _Ne supra crepidam sutor iudicaret_  ű iudicaret (judikaret)=suditi- _neka obućar ne sudi dalje od cipela_ Sitnica, jedno slovo a smisao pretvara u besmisao. Pažnja kod kucanja nije na odmet. To se ponavlja na više mesta kao na primer u poruci 4.87, 4.94, 4.100, 4.104.
religija.110 msp., -> #109, adrok
a> Ispravno napisano treba da je _iudicaret_ a> ili puni tekst izreke: _Ne supra crepidam sutor iudicaret_ a> ű iudicaret (judikaret)=suditi- a> _neka obućar ne sudi dalje od cipela_ a> Sitnica, jedno slovo a smisao pretvara u besmisao. a> Pažnja kod kucanja nije na odmet. To se ponavlja na više a> mesta kao na primer u poruci 4.87, 4.94, 4.100, 4.104. U pravu ste. Kucam, povremeno, na slepo (a nosim i dvoje naočari) pa ako sam nekad, na početku, grešio u kucanju neke reči, to ostane zanavek. Onda, često kucam dok sam na vezi pa sam nervozan: razmišljam da li će da zaglavi, da napiše, sasvim desno reč a potom i na početku reda istu i td. Ne znam da li su navedene poruke moje. Verovatno jer se još, kroz maglu, sećam velikih brojeva. Uzgred, u jednoj mojoj knjizi naveo sam latinski moto - pogrešno jer sam ispustio dva slova. Knjigu sam objavio još 79. a i danas se žderem zbog te greške. Inače, pomenuta sentenca citira se i ovako: Ne sutor ultra crepidam. Može i: Ne sutor supra crepidam. Hvala. Nadam se da sam sada napisao bez greške.
religija.111 morkin, -> #106, msp.
> m> U mojoj porodici su se Vaskrs i Božić slavili oduvek. > Ne razumem: ateista ste a slavite, oduvek, Vaskrs i Božić?! Deda i baka su oduvek te praznike slavili. Dok sam bio mali, radovao sam se tim praznicima jer nisam išao u školu na Božić. Vaskrs je, pretpostavljam, interesantan svoj deci zbog tucanja jajima. Kasnije, svidela mi se lepota običaja vezanih za te dane (unošenje badnjaka, itd). Nameravam da nastavim te običaje u svojoj kući, bez obzira na to što smo i moja žena i ja ateisti. Ako je nešto lepo, to treba negovati. Recimo, i žena i ja obavezno postimo za Badnji dan i veliki Petak. Nije u redu da ja "krkam krmetinu", a deda da posti. Možda je prikladnija reč "obeležavam" nego "slavim". > m> Pre svega, slava je samo slava i nikako ne može biti posna ili mrsna. > m> Stvar je samo da li ta slava pada u posni dan ili ne. > Grešite. Slave su nepokretni praznici, kao što je nepokretan > Božić. Ako je, dakle, sveti Nikola (zimski) ove godine 19.12. > i dogodine će biti na isti dan a taj dan pada u vreme posta. Nisam pogrešio. Ja sam mislio na slave uopšte. Ako je neka slava (slažem se da je fiksan datum) jedne godine mrsna, a druge padne u sredu ili petak koji su posni, onda je posna. Pošto je sveti Nikola _uvek_ u vreme posta, on je _uvek_ posna slava. Koliko ja znam, nema slave koja je posna ako ne pada u vreme posta. Stvar je u tome šta je uzrok, a šta posledica. Sveti Nikola je posna slava jer pada u vreme posta, a ne zbog sveca. Rekli ste sveti Nikola (zimski). Da li to znači da postoji i letnji? > Drugi je sveti Ilija jer se živ uzneo na nebo. I svi > su bili od krvi i mesa. To su istorijske ličnosti. Lazar, Da li ste sigurni za svetog arhangela Mihaila? Koliko ja znam, on nije bio od krvi i mesa. Da li neko zna šta je to preslava?
religija.112 morkin, -> #107, msp.
> Od posta su oslobodjeni stari, iznemogli, bolesni, putnici. A kako stoji stvar sa trudnicama i malom decom? Da li možete detaljnije da napištete ko je razrešen od posta i pod kojim uslovima?
religija.113 morkin,
Iz kalendara za prostu 1997. godinu: (citat) Hrišćanski post vodi poreklo od Isusa Hrista. On je sam postio, govorio o postu i rekao da će Njegovi učenici postiti. Sveto pismo svedoči da su apostoli i prvi hrišćani postili, a tako je bilo kroz svu istorju Crkve do danas. "Post je sve svete rukovodio u životu po Bogu" (sv. Vasilije Veliki). Cilj posta je očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a više od svega, proslavljanje Boga i poštovanje Njegovih svetih. Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstva i vršenju sviju evanđelskih vrlina. Stoga sveti Vasilije Veliki opominje: "Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela." (kraj citata) Izdaje: Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, Beograd.
religija.114 jvujnic, -> #103, ztasic
> A ako pada u sredu ili petak - valjda se i tad posti? Naravno, ja rekoh za vreme nekog posta, odnosno kada se posti, a svaka sreda i petak treba da se posti. :)
religija.115 jvujnic, -> #111, morkin
> Da li neko zna šta je to preslava? Podrazumeva se da imate svoju slavu koju slavite, da ste vernik itd., e preslava, to ti je kada ti se recimo desi nešto što je ostavilo na tebe jak utisak, i čega bi da se sećaš celog života, ili zbog lepog, ili čisto da se nešto ružno nezaboravi, odnosno da se ne ponovi. Desilo ti se to što ti se desilo, i sad ti to hoćeš da obeležavaš. Šta radiš? Uzmeš lepo crkveni kalendar i pogledaš koji je najbliži svetac tom događaju, i kad ga nađeš, proglasiš taj dan za svoju drugu slavu, tj. preslavu. Oš' primer? :) Dakle, primer: :) Oženjen si, i žena ti se porodila pre par dana, ali dete nije dobro. Vi se molite Bogu, i molite, i molite, ... I vaše molbe se usliše i dete odjednom ozdravi, iako je bilo u opasnosti. Vi se zahvaljujete Bogu i sve što uz to ide, i želite da taj dan pamtite, i obeležavate kao uspomenu i ujedno opomenu budućim generacijama. Da bi ste to uradili postupite po receptu koji sam naveo gore u tekstu, i svi srećni i zadovoljni. Neznam da li se treba i sa popom posavetovati, ali, u svakom slučaju, nije s gorega. Izvini ako je primer malo morbidan, al' šta češ, nije mi ništa drugo palo napamet. :) BTW,preslava mo'eš imati koliko god 'oćeš. :)
religija.116 msp., -> #111, morkin
m> Rekli ste sveti Nikola (zimski). Da li to znači da postoji i letnji? Da. U maju je letnji. Letnji se zove još Mladi sveti Nikola a zimski, logično, Stari. Letnji se slavi u spomen na prenos moštijusvetog Nikole. m> > Drugi je sveti Ilija jer se živ uzneo na nebo. I svi m> > su bili od krvi i mesa. To su istorijske ličnosti. Lazar, m> m> Da li ste sigurni za svetog arhangela Mihaila? Koliko ja znam, on nije bio od m> krvi i mesa. Povuklo me je što ste Vi negde napisali "od krvi i mesa". Andjeli, heruvimi, sile, prestoli, načala... deo su andjeoske hijerarhije i nisu telesni. Arhangel Mihailo je na čelu. Andjeli i arhandjeli (ili arhangeli, što je arhaičan izraz) su bezgrešni (ne treba zaboraviti da je i Denica ili Nečastivi, Djavo, Rogonja i sl. takodje bio andjeo dok se nije odmetnuo) ali su bestelesni a svetitelji su od krvi i mesa jer su rodjeni u ljudskom obličju.
religija.117 msp., -> #112, morkin
m> > Od posta su oslobodjeni stari, iznemogli, bolesni, putnici. m> m> A kako stoji stvar sa trudnicama i malom decom? Da li možete detaljnije da m> napištete ko je razrešen od posta i pod kojim uslovima? m> Prikačio sam datoteku BOZIC.TXT sa delom o postu. Moguće je da sam napisao i ovo što pitate, ako ne - javite se. Naime, tekstove koje prikačinjem kao datoteke o religiji nisam sada pisao već pre koju godinu za potrebe nekih novina i Radio Smedereva pa sam zaboravio šta sve tamo piše. Trudnice su svakako oslobodjene posta, deca takodje. Mislim da Vam je promaklo, u nekoj poruci sam napisao da se ni sveštenici baš ne pretržu postom i molitvom.
religija.118 pecinko, -> #95, pecinko
"> "> Jehovini svedoci.../ Ako vas jos stogod od toga zanima, ili "> "> nestonije jasno - pitajte. "> ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ "> Otkud klasifikacija Ordo Templi Orjentisa u istočnjačke sekte? "> "> Ljudi navedeni kao propovednici su u stvari izdavači knjiga "> Alistera Kroulija, ali nisu niti sledbenici niti vođe u spomenutoj "> organizaciji. To što je na knjigama pečat O.T.O-a je zbog toga što "> je u doba kada su knjige pisane, autor bio član te organizacije. "> "> Imena pomenutih ljudi su netačno navedena :(( , a ni Krouli nije "> bio satanista. ;) Izvinite što insistiram na odgovoru, ali kada ste se već ljubazno ponudili... Pored toga, ako se ne varam napisaste i da su se tekstovi pojavljivali i u novinama, pa rekoh - da čitaoci i sezamovci ne dobiju pogrešne informacije. Ne znam koliko je Vama ovo bitno, ali znam dosta ljudi koji su zbog pogrešnih informacija u dnevnoj i ostaloj štampi imali dosta problema. Što se posta tiče - nije li post na početku hrišćanstva predstavljao uzdržavanje od hrane, tako da je vernik tih dana pio samo vodu. To mi je mnogo "logičnije" (ne nađoh pravu reč) kao način pročišćavanja organizma od "sadašnjeg" posta koji predstavlja (između ostalog) uzdržavanje od mrsne hrane pa me podseća na dijetu? Što se duhovne strane posta tiče _po mom mišljenju_ ona je takođe izgubljena. Naime, lično mislim da _uzdržavanje_ od rđavih misli, dela... teško može da dovede do nečeg dobrog. To treba `iskoreniti` a ne `na silu` izbeći u zadatom vremenskom periodu, jer - kakva je vajda od toga kada zadati vremenski period prođe? Jedino što mi pada na pamet je ono: Bolje i tad nego nikad... Moje mišljenje je da je bolje taj vremenski period (za vreme posta) provesti u kontemplaciji i meditaciji o Bogu i duhovnosti, što je čini mi se i bila `prvobitna` namena posta. Radi boljeg razumevanja deklarisaću se kao ateista, što ne znači da je cilj ovog teksta da na bilo koji način bilo koga uvredi. Moja rodbina (uključujući i mene) takođe slavi pravoslavne verske praznike. Svi su pravoslavci sem mene i moje žene, koji smo tu jer takve praznike poštujemo kao vredne porodične skupove. Po našem mišljenju veliki deo svoje duhovne vrednosti su izgubili vremenom, prolagođavajući se masovnosti kao i zbog promena učenja i pogrešnih tumačenja koje je hrišćanstvo pretrpelo tokom vekova.
religija.119 dpaun,
Hristos se rodi! Mala molbica za braću u sestre Sezamoviće iz Bgd-a! Pojavila se knjiga Henrika Lovmjanjskog "Religija Slovena", u prevodu Biserke Rajčić. Kratak prikaz knjige dao je prof. dr Sreten Petrović u "Politici" od 4. januara 1997. g. Interesuje me ko je izdavač knjige, gde se u Bgd-u može kupiti i kolika joj cena.
religija.120 vdjole,
U narednih par poruka evo nekoliko prigodnih izvoda iz "Srpskog mitološkog rečnika" (autori Š.Kulišić, P.Ž.Petrović i N.Pantelić, izdanje NOLIT, 1970); odrednice BOŽIĆ, BADNJE VEČE i BADNJAK, uz izvesna skraćenja. Prvo izvod o Božiću, kao najpotpuniji: BOŽIĆ: Božić u mnogobrojnim običajima i verovanjima sadrži ostatke nekoliko starinskih praznika koji su proslavljani u vreme zimskih solsticija. U ciklusu božićnih praznika, koji traju od Sv.Ignjata do Bogojavljenja, mnogi običaji, osobito o Badnjoj večeri, sadrže elemente kulta pokojnika, kojima se na Badnje veče "daje prilika da se nahrane i ogreju". Večera na badnje veče predstavlja žrtvu pokojnicima, sa ciljem da se pogoste njihove duše i da se od njih obezbedi pomoć, prvenstveno njihov uticaj na plodnost i svaki napredak (v.Badnje veče). Pozivanje divljih životinja na večeru i ritualno davanje božićnih jela, osobito božićnog hleba domaćim životinjama, "mirbožanje" sa njima i svečano uvođenje životinjskog polaženika u kuću ili na kužni prag, predstavljaju ostatke kulta životinja kao demonskih bića. Za vreme Božića u običajima se posebna pažnja poklanja žitu, zapravo posldnjem požnjevenom klasju od čijeg su žita nekada spremani božićni obredni hlebovi. Mnogobrojni običaji sa božićnim hlebom sadrže mađijske radnje radi plodnosti žita, koje u suštini predstavljaju simbolično izvođenje poljskih radova, a na osnovi animističkih verovanja o plodotvornom delovanju žitnog demona, sadržanog u poslednjim klasovima. (...) Prastaroj agrarnoj kulturi pripada i običaj unošenja i nalaganja badnjaka, koji predstavlja demona šumskog drveća i od koga se takođe očekuje delovanje na plodnost i opšti napredak (v.badnjak). Božićna pečenica takođe predstavlja demonsku životinju, prvobitno samog životinjskog polaženika, a žrtvovanje ove životinje delom odražava verovanje o izabranom predstavniku životinjske vrste koji se žrtvuje u svrhu njenog razmnožavanja (...). Na Božić polazi kuću i ljudski polaženik, koji je očevidno zamenio životinjskog polaženika sa svim njegovim značenjem, i kao mitski predak donosi plodnost, sreću i napredak. (...) Iz obrednih pesama, verovanja i običaja jasno se vidi da se o Božiću očekuje epifanija, lični dolazak nekog višeg paganskog božanstva. (...) Po narodnom verovanju demoni i božanstva ulaze u kuću preko tavana i kroz odžak, a jedan običaj iz istočne Srbije direktno pokazuje da se o Božiću božanstvo nalazi u odžaku. Prema običaju, čim polaženik uđe u kuću, džara vatru na ognjištu i, gledajući u odžak, kaže: "Bože, pomozi!". Kada se smatra da je božanstvo već stiglo, direktno i svečano se pozivana večeru: "Hajde, Bože (ili Božiću) da večeramo." (...) Po jednoj našoj narodnoj pesmi, Božić dolazi na konju, kao što je konjanik i Svetovid baltičkih Slovena i germanski Vodan, čiji su praznik stari Germani proslavljali u zimskom periodu. Poput germanskog Vodana, Svetovid je noćni konjanik, božanstvo donjeg sveta. Kao što je poslednji otkos žita bio posvećen Vodanu, tako i glavni običaj iz Svetovidovog kulta, koji je istovetan našem običaju "milanja" sa česnicom, otkriva jasnu vezu ovog božanstva sa novim žitom (...) Mnogi naši božićni običaji imaju u suštini značenje novogodišnjih običaja kojima se nastojalo uticati na plodnost polja, na razmnožavanje stoke (...). Izgleda da se u božićnim narodnim pesmama i nekim božićnim običajima mogu nazreti i neki elementi kulta sunca, koji je delimično zamenio prvobitni kult meseca (...) po mišljenju nekih naučnika, i običaj paljenja badnjaka sadržao bi elemente solarnog kulta, verovatno pod uticajem starijih mediteranskih kultura, dok se u nekim mogu zapaziti izvesni antički uticaji (npr. u koledarskim običajima). O Božiću, koji predstavlja početak nove godine, vrše se razna vračanja za srećan početak svih poslova i proricanja o životu, zdravlju i uspehu svih poslova u novoj godini.
religija.121 vdjole,
Iz Srpskog mitološkog rečnika: BADNJE VEČE Na Badnjidan obavljaju se pripremne radnje za Badnje veče ili za Božić (sečenje badnjaka, spremanje pečenice i obrednih hlebova), ali glavni ritualni običaji izvode se na Badnje veče, koje je delimično posvećeno kultu pokojnika, a delimično kultu demona i, najzad, jednom višem božanstvu. Večera na Badnje veče daje se prvenstveno u čast pokojnika. Običaj da se jede s vreće, tj. sa zemlje, da se sklanjaju stolice i metalni predmeti (vatralj, noževi, viljuške), da se po večeri ostavlja preostalo jelo i piće, običaj da se jela daju siromasima - "sve su to propisi koji važe za daću, za kult mrtvih (...)". Jela koja se jedu na Badnje veče imaju izrazito htonički karakter (tucani pasulj, med, riba, orasi), a vino, koje predstavlja zamenu za krv, takođe je nesumnjivo iz kulta mrtvih. Žito u koje se usađuje sveća takođe odgovara kultu mrtvih. Na Kosovu je bio običaj da domaćin na Badnje veče iznese trpezu na vrata i pozove pokojnika na čast. U okolini Niša domaćin je iznosio napolje siniju punu jela i pozivao na večeru svaki "praznik" da bi se njive i vinogradi sažuvali od grada. (...) Iz svega ovoga se vidi da Badnje veže ima karakter zadušnica, kao i rimske Lavrentalije, koje su takođe proslavljane krajem decembra. Kako su u ovo doba godine zadušnice proslavljali i germanski i keltski narodi, zaključuje se da običaj potiče iz indoevropske starine. (...)
religija.122 vdjole,
Iz Srpskog mitološkog rečnika: BADNJAK U svim srpskim krajevima na Badnje veče nalagali su jedan ili više badnjaka. Dok je u istočnoj i južnoj Srbiji badnjak od cerovog drveta, u zapadim krajevima badnjaci su od hrastovog ili, ređe, bukovog drveta. U oblasti hercegovačkog govora, dakle u zapadnim krajevima, obično seku tri badnjaka, a u istočnim i južnim krajevima, sa starijim štokavskim govorima, saku jedan badnjak. Međuti u Levču, Temniću i Resavi, zatim u zapadnoj Srbiji i istočnoj Bosni seku jedan badnjak koji potom preseku na tri dela. I u oblasti zetskih govora izdvaja se glavni ili domaćinov badnjak, ali je za ovu oblast karakteristično da se seče onoliko badnjaka koliko je muških članova kuće, a negde još i poseban badnjak za polaženika. (...) Badnjaci se seku uz osobitu pažnju i uz takve običaje koji pokazuju da se badnjak poštuje kao duh drvaća, po nekim, i kao samo božanstvo, od koga se ožekuje pomoć i od koga zavise plodnost, sreća i napredak. Po starijem običaju, badnjake su sekli rano pre sunca. Po badnjake idu muškarci, a obično ih seče starešina, koji mora nositi rukavice na rukama. I ukućani koji nose badnjake moraju navući rukavice. Pre nego što počne da seče badnjak, domaćin se okrene badnjaku u pravcu istoka, obaspe ga žitom, a ponegde prelomi i kolač mešen za tu priliku, ponegde pola kolača pojede, a drugu polovinu ostavi na panju prvog posečenog badnjaka, čime se badnjaku već prilikom sečenja prinosi žrtva. Ujedno se domaćin obraća badnjaku želeći mu srećan dan ili čestit Badnji dan, odnosno čestit Božić. Negde badnjak oslovljavaju "sveti badnjače" i objašnjavaju s kojom ga namerom seku. (...) Badnjak se seče sa istočne strane, tako da i padne na istočnu stranu, i to bez zadržavanja da se ne bi sreća zadržavala. Prilikom sečenja pazi se da presek bude kos kako bi se na njega mogli kasnije staviti pokloni badnjaka. (...) Badnjacui se nose kući odsečkom natrag a granama napred, pa se pred kućom prislone uz vrata vrhovima naniže, dok se na vatru polažu bradom prema istoku. Po opštem običaku, domaćin pospe badnjake pšenicom i prelije vinom, što očito predstavlja žrtvu badnjaku, od kojeg se očekuje svako dobro (...). Badnjakom se čara po vatri i ujedno izražava želja za sreću, plodnost i napredak. Domaćin "tarka" badnjake, pomiče ih unapred radi napretka, a ponegde to radi polaženik. (...) Po starijem običaju svi su ukućani čekali budni dok se badnjak (veseljak) "preveseli", što je kasnije svedeno na običaj da jedno lice bdi, čekajući dok badnjak pregori. U Kučima je ova dužnost pripadala ženskoj čeljadi. Izgleda da je po ovom običaju badnjak i dobio svoje ime (od BDETI). (...) Običaji sa badnjakom rašireni su u onim delovima Evrope koji su nekada pripadali Rimskoj Imperiji i u susednim zamljama, a osobito na Apeninskom, Pirinejskom i Balkanskom poluostrvu. mnogi arhaični zamljoradnički elementi sa badnjakom u našim običajima ukazuju da se na opšteslovenske predstave o duhu drveća najverovatnije nadovezala autohtona tradicija zemljoradnika mediteranske oblasti, uz izvesne antičke uticaje (upor.Virgiliae Cereris). Na mediteranske, možda i preindoevropske uticaje ukazivala bi i istovetost nekih osobitih crnogorskih običaja sa običajima kavkaskh naroda. Kod Gruzina je svaki muški član kuće unosio svoj badnjak i prilikom nalaganja sjarivao vatru na ognjištu, čarajući za plodnost stoke i useva. Inguši su imali isti običaj (...). Spaljivanje badnjaka, po Čajkanovićevom objašnjenju, predstavljalo bi spaljivanje samog božanstva, koje na taj nqačin umire i ponovo se rađa. Po objašnjenju nekih drugih naučnika, spaljivanje badnjaka bi značilo pomoć mladom suncu u doba zimske kretkodnevice ili pak spaljivanje samog duha bilja u vatri koja predstavlja sunce, kako bi se na taj nčin mađijskim putem postiglo da rastinje dobije dovoljno sunca, od kojeg uopšte zavisi život, plodnost i obilje.
religija.123 mango,
Ajde neka napise neko nesto o Cuachemoc-u, valjda jednom od bogova Maja ili Acteka (People of the sun, Evil Empire, RATM).
religija.124 mango,
Video sam u NB clanak o pismu koje su uputile holivudske zvezde Helmutu Kolu povodom zabranjivanja sijentoloske sekte, pa me zanima kakva je to sekta.
religija.125 ztasic,
Svima koji danas slave, čestitam svetog Jovana. :) P.S. Vodite računa o holesterolu. ;)
religija.126 river,
Neko je u Forumu (otprilike) tražio neke podatke o sekti "Scientologija". Evo šta sam ja iskopao. "Scientologiju" je osnovao Lafajet Ron Habard. Ta sekta se bavi primenom religiozne filozofije, koja prema tvrdnji osnivača, omogućava vernicima da poboljšaju svoje "komuniciranje" za "put do Boga". Sekta okuplja podanike i pridobija ih za sebe tako što organizuje vrlo skupe kurseve na kojima se vernici uče religioznoj filozofiji, odnosno boljem komuniciranju. Sekta ima ogranke širom sveta i okuplja nekoliko _miliona_podanika. Zanimljivost u vezi ove sekte je ta da je vođama suđeno u Francuskoj 1978. godime zbog pronevere. Izvor: Dr Vlajko Petrović "SOCIOLOGIJA"
religija.127 mango,
Zar niko nista ne zna o cuatchemoc-u? Da podsetim to je neki bog Maja ili Acteka, nisam siguran. Corto, nije valjda da ni ti nista ne znas o ovome? :)
religija.128 dpaun, -> #127, mango
> Zar niko nista ne zna o cuatchemoc-u? Da podsetim to je neki > bog Maja ili Acteka, nisam siguran. Corto, nije valjda da ni ti > nista ne znas o ovome? :) Pa nesto vise od gdje Corto trebalo bi o pomenutom Bogu da zna nizepotpisani. Prelistao je svoje prilicno sredjene beleske iz Etnologije sveta II ali, na zalost, tamo nema nista o 'cuatchemoc-u', ni kod Maja, ni kod Acteka. A sto nema u beleskama ne moze biti ni u glavi. Reci nam, barem, odakle ti ova informacija? Pozdrav, dPaun.
religija.129 pecinko, -> #124, mango
"> Video sam u NB clanak o pismu koje su uputile holivudske zvezde "> Helmutu Kolu povodom zabranjivanja sijentoloske sekte, pa me "> zanima kakva je to sekta. Učenje se bazira na knjizi "DIJANETIKA" - R.Habarda. ... Teorijske postavke Dijanetike su jednostavne. Ljudski duh je nalik kompjuteru koji ima dve instance: analiticki duh (svesno Ja) i reaktivni (nesvesno). Kada bi čovek posedovao samo analitički duh, rešavao bi životne probleme na najbolji mogući način, jer ta instanca daje, u okviru datih podataka, najbolja rešenja. Na žalost, ljudsko ponašanje je, najčešće necelishodno, jalovo i neurotično, a katkad i psihotično, jer se u rad analitičkog duha upliće i reaktivni, koji je trajno ostavište svih negativnih iskustava, trauma i oštećenja, pa ti sadržaji, kao pogrešni podaci, ulaze u analitički kompjuter i izazivaju poremećaje u ponašanjima i osećanjima. Dijanetika je sadržala i praktičan deo, posvećen terapiji, koja je nazivana oditiranjem ili čišćenjem. ... dipl. psiholog Ž.M.Slavinski - STAZE I BOGAZE JASTVA Autor je izvesno (duže) vreme bio član pomenute organizacije.
religija.130 mango, -> #128, dpaun
> ni kod Maja, ni kod Acteka. A sto nema u beleskama ne moze biti ni u > glavi. Reci nam, barem, odakle ti ova informacija? Iz pesme People of the sun, album Evil Empire, grupa Rage Against the Machine. BTW, ajde podeli sa nama te tvoje beleske:)
religija.131 corto, -> #128, dpaun
> Pa nesto vise od gdje Corto trebalo bi o pomenutom Bogu da > zna nizepotpisani. Prelistao je svoje prilicno sredjene beleske > iz Etnologije sveta II ali, na zalost, tamo nema nista o > 'cuatchemoc-u', Gospodja Corto se takodje izvinjava, ali proteklih par meseci se malo manje bavi religijom, a malo vise isterivanjem zlih duhova O;) pa joj je tako poruka promakla. Da li se taj gospodin zaista tako pise ? Ja znam samo za Ketsalkoatla, sa cijim je likom & delom i kolega dpaun dobro upoznat (pretpostavljam).
religija.132 mango, -> #131, corto
> tako poruka promakla. Da li se taj gospodin zaista tako pise ? Ja znam Valjda se upravo tako pise (na engleskom). Da li ima voljnih da i meni pokazu beleske? :)
religija.133 guta, -> #339, zormi
#>* Zato što postoji samo jedan Bog. #> #> Ovo je tema Nauka. Čini mi se da postoji posebno Religija... "Now it is such a bizarrely improbable coincidence that anything so mindboggingly useful could have evolved purely by chance that some thinkers have chosen to see it as the final and clinching proof of the non-existence of God. "The argument goes something like this: `I refuse to prove that I exist,' says God, `for proof denies faith, and without faith I am nothing.' "`But,' says Man, `The Babel fish is a dead giveaway, isn't it? It could not have evolved by chance. It proves you exist, and so therefore, by your own arguments, you don't. QED.' "`Oh dear,' says God, `I hadn't thought of that,' and promptly vanished in a puff of logic. Hitch Hiker's Guide to the Galaxy 1
religija.134 jvujnic, -> #338, lexus
> Kako je moguće da ništa postoji? ;) A ako je ništa postojalo, > kako je moglo ni iz čega da nastane nešto, a ako je ipak bilo > nečega, od čega je nastalo to nešto? ;) Ništa postoji, ali samo ako nešto postoji, što nas dovodi do zaključka da ništa postoji ako to ništa nije ništa već nešto. E, iz toga sledi da kad imamo ništa mi, ustvari, imamo nešto, odakle može Bog sam sebe da stvori, ali samo ako je ono nešto on sam. Dakle, pre Njega _nepostoji_, nema, izbaci iz glave, On je došao iz večnosti i ide u večnost. Jel' sad jasno? PS A da se mi preselimo u, možda, :filozofiju? PPS A može i u chat. :)
religija.135 jvujnic, -> #336, mango
> nije jasno ko moze da veruje Bibliji, Kuranu i sl. knjigama. A meni nije jasno kako neko može da NEveruje u Bibliju.
religija.136 zeljkoj, -> #135, jvujnic
> A meni nije jasno kako neko može da NEveruje u Bibliju. Ti ovo ozbiljno? ;)
religija.137 lexus, -> #134, jvujnic
=> Dakle, pre Njega _nepostoji_, nema, izbaci iz glave, On je => došao iz večnosti i ide u večnost. Neću da izbacujem iz glave nešto što je moglo biti, da bih sebe ubedio u nešto u šta ne verujem, a drugi veruju. Da bi nešto moglo da nastane, mora da bude nečega pre njega, ali i to nešto je moralo da nastane od nečega, znači na početku je moralo da postoji neko ništa. Medjutim, budući da ništa ne može da postoji, nešto nije ni moglo da nastane. Zaključak, mi ne postojimo.
religija.138 mango, -> #135, jvujnic
>> nije jasno ko moze da veruje Bibliji, Kuranu i sl. knjigama. > > A meni nije jasno kako neko moze da NEveruje u Bibliju. Kako? Pa vidis po meni da moze;) To je zato sto su Bibliju pisali ljudi koje su razdirali svoji interesi (tj. kako da osvoje sto vise teritorije i napune dzepove) i njihovi bolesni umovi koji tripuju da su bozanski.
religija.139 jvujnic, -> #137, lexus
> Zaključak, mi ne postojimo. Tačno. :)
religija.140 jvujnic, -> #136, zeljkoj
> Ti ovo ozbiljno? ;) Da.
religija.141 zeljkoj, -> #140, jvujnic
>> Ti ovo ozbiljno? ;) > > Da. A imaš li neki razlog da slepo veruješ u Bibliju (tj. veruješ u ono što u njoj piše) ili ti to onako palo na pamet...
religija.142 lexus, -> #139, jvujnic
=>> Zaključak, mi ne postojimo. => => Tačno. :) Ali, ako mi ne postojimo, kako to da komuniciramo?
religija.143 jvujnic, -> #138, mango
> Kako? Pa vidis po meni da moze;) ... Očigledno se razlikujemo u pogledu vere u postojanje Boga ('ajde :). Mada, iako neko verovao/neverovao u Boga, bogove, duhove, petokraku, netreba ga po tome ceniti, već po njegovoj dobroti, poštenju i ljubavi prema bližnjima. Nadam se da se ovdašnji auditorijum slaže sa mojom konstatacijom. > ... To je zato sto su Bibliju > pisali ljudi koje su razdirali svoji interesi (tj. kako > da osvoje sto vise teritorije i napune dzepove) i njihovi > bolesni umovi koji tripuju da su bozanski. Možda, ali to je tvoje mišljenje, moje mišljenje se ipak razlikuje. Mogao bi da pojasniš koje su to teritorije hteli da osvoje, i na koji način da napune džepove. Ako i ima takvih, veruj mi da ih je onda stigla zaslužena Božja kazna.
religija.144 jvujnic, -> #141, zeljkoj
> A imaš li neki razlog da slepo veruješ u Bibliju (tj. veruješ u ono što > u njoj piše) ili ti to onako palo na pamet... Jednostavno verujem u Boga, odnosno verujem da on postoji.
religija.145 jvujnic, -> #142, lexus
> Ali, ako mi ne postojimo, kako to da komuniciramo? Eee, to još nije razjašnjeno. :)
religija.146 lexus, -> #145, jvujnic
=> Eee, to još nije razjašnjeno. :) Ono jes, budući da ne postojimo, ni ne možemo da razjasnimo. ;)
religija.147 stameni, -> #144, jvujnic
>> Jednostavno verujem u Boga, odnosno verujem da on postoji. Kako ti doživljavaš Boga?
religija.148 schef, -> #143, jvujnic
][ Možda, ali to je tvoje mišljenje, moje mišljenje se ipak ][ razlikuje. Pa, da ga čujemo! ;) G.
religija.149 mango, -> #144, jvujnic
>> A imas li neki razlog da slepo verujes u Bibliju (tj. verujes u ono sto >> u njoj pise) ili ti to onako palo na pamet... > > Jednostavno verujem u Boga, odnosno verujem da on postoji. Kakve veze imaju Bog i Biblija? ;)
religija.150 mango, -> #143, jvujnic
> Mogao bi da pojasnis koje su to teritorije hteli da osvoje, i na koji nacin > da napune dzepove. Krstaski ratovi? Dzihad? Pazi ovako: sta prosecan pop radi (sem sto siri mrznju)? Nista. Da li postoji neki pop koji je siromasan? Ne. Zakljucak?
religija.151 nenad,
Danas je praznik: Tri jerarha U narodu se sveta tri jerarha smatraju za velike svece, a njihov dan za veliki praznik. Međutim, većina ljudi ne zna ko su tri jerarha , pa se u govoru čuje i njihovo izopačeno nazivanje (na primer: Trijeri Raka, kao da je to jedan svetac, pa još s tim imenom), što je posledica neupućenosti u svetačku hijerarhiju. Tri velika jerarha - Vasilije Veliki (330-379), Grigorije Bogoslov (330-389) i Jovan Zlatousti (345-408) u velikom su poštovanju crkve i vernika, prihvaćeni u nas kao krsna imena pojedinih porodica. Kad je u jedanaestom veku nastao spor oko toga ko je od ove trojice jerarha veći, rešenje je nađeno u tome što je 1084. godine po odluci jevhaitskog episkopa Jovana ustanovljen njihov zajednički praznik. Tri jerarha su u nas svetkovani posebno kao esnafska slava bojadžijskog zanata, što su praznoovalii trgovci, a u nardodu se, još, prazniju i kao zaštitnici o razornih vetrova, kakvi su oni koji nose krovove i čupaju drveće iz korena.
religija.152 velicko, -> #150, mango
│ Krstaski ratovi? Dzihad? └─────────────────────────────────────── Nije ok da generalizuješ: │ Pazi ovako: sta prosecan pop radi (sem sto siri mrznju)? │ Nista. └─────────────────────────────────────── U velikoj si zabludi. Ja znam nekoliko njih. Predivno je razgovarati sa njima. Puni su nekakvog spokoja... nekakve pozitivne energije.. i sve to šire oko sebe... Hoćeš primer? Pitaj u Nišu za oca Rašu? Možda bi mogao da dođeš i popričaš sa njim. Možda bi drugačije razmišljao posle toga. │ Da li postoji neki pop koji je siromasan? Ne. Zakljucak? └─────────────────────────────────────── Materijalno uglavnom nisu dovoljno dobro situirani. │ Zakljucak? └─────────────────────────────────────── Da nisi ti zatrovan post-komunističkim rtsspsovskim gledištem?
religija.153 nethsah,
Religija koja se danas javlja je cista obmana, mislio sam na hriscanstvo...Dok se istocnjacke religije (sve sem islamizma) okrecu coveku ti teze da ga upoznaju sa samim sobom tj. njegovim telom i umom...Recimo istocnjaci koriste jogu da bi odvojili telo i duh pomocu bola jer je bol samo stanje uma...Neki majstori znaju da zaustave srce pa i vecinu zivota provedu u jednom polozaju koji njima odgovara (on se zove asana)... Inace hriscanstvo je kopija svih drugih religija: pre svega judizma, a na to se nadovezuju i elementi paganizma koji su u pravoslavnom svetu izrazeniji...npr. svi svetci su zastitnici necega ili nekoga sto se u potpunosti poklapa sa paganskim bogovima oni su imali bogove za svaku stvar na Zemlji...inace paganizam se kod nas javlja u vidu ostataka nekih obreda npr. slavski kolac, parica u sredini i sl. Mozda cak i neka sila postoji, ali to sigurno nije onakvo kakvo ga hriscanstvo predtavlja....
religija.154 jvujnic, -> #147, stameni
> Kako ti doživljavaš Boga? Doživljavam ga kao nekog ko prati sve naše poteze, i dobre i loše, i ko nam, na osnovu tih naših poteza, presuđuje posle našeg 'telesnog' života.
religija.155 jvujnic, -> #148, schef
> ][ Možda, ali to je tvoje mišljenje, moje mišljenje se ipak > ][ razlikuje. > > Pa, da ga čujemo! ;) Mislio sam da kažem ne delim njegovo mišljenje da su Bibliju pisali neki lopovi, bolesnici i tsl.
religija.156 jvujnic, -> #150, mango
>> Mogao bi da pojasnis koje su to teritorije hteli da osvoje, i na koji >> nacin da napune dzepove. > > Krstaski ratovi? Dzihad? Sve to što navodiš se desilo posle pisanja Biblije. Uzrok tih ratova je upravo nepoznavanje samog Hrišćanstva, a to nepoznavanje se posebno ogledalo na zapadu, koji je bio znatno nerazvijeniji od istoka i bio mnogo podložniji uticajima nehrišćanskih naroda. > Pazi ovako: sta prosecan pop radi (sem sto siri mrznju)? A kakvu mržnju on širi? Valjda širi ljubav? Tj., trebao bi da je širi, možda je u tome problem? Ipak moramo priznati da su i popovi ljudi. > Nista. Da li postoji neki pop koji je siromasan? Ne. Zakljucak? Tu si donekle u pravu, sli šta mi tu možemo. To, opet, neznači, da netreba verovati u Boga, zar ne?
religija.157 firus, -> #152, velicko
> │ Da li postoji neki pop koji je siromasan? Ne. Zakljucak? > └─────────────────────────────────────── > Materijalno uglavnom nisu dovoljno dobro situirani. Pa, za ovo nisam baš potpuno siguran. Verovatno postoje izvesne razlike u materijalnom položaju sveštenika u pojedinim krajevima Srbije, ali smatram da generalno gledano oni leže na debelim parama. Opela po ceni od min. 300DEM, dotacije, pokloni, iće i piće po sahranama,... nakupi se tu dosta para. Svaki pop je od mojih roditelja situiran bar 10 puta bolje, a radi bar upola manje od njih. Da se razumemo, nemam ja ništa protiv toga, ali budimo realni - biti pop je danas (a i ranije) vrlo unosan (dobro plaćen) posao.
religija.158 morkin, -> #157, firus
> krajevima Srbije, ali smatram da generalno gledano oni leže na > debelim parama. Opela po ceni od min. 300DEM, dotacije, > pokloni, iće i piće po sahranama,... nakupi se tu dosta para. Sve što radi SPC, radi besplatno. Da li ćeš ti da daš ijedan dinar za opelo, krštenje i slično je tvoja stvar. Ne postoji "cenovnik" usluga. Ako postoji, to je kršenje pravila SPC. Pare prikupljene od priloga idu crkvi, a njena je stvar kako će da troši te pare.
religija.159 schef, -> #156, jvujnic
][ Tu si donekle u pravu, sli šta mi tu možemo. To, opet, ][ neznači, da netreba verovati u Boga, zar ne? To baš to znači. Ne treba verovati u nešto što evidentno ne postoji!!! G.
religija.160 canny,
Hrišćanstvo je dobro iskritikovao Niče u knjizi "Volja za moć". Pročitajte to ako ste u mogućnosti, razmislite, pa da diskutujemo...
religija.161 vlafam, -> #159, schef
>VF> To baš to znači. Ne treba verovati u nešto što evidentno ne postoji!!! Mnogo si kategoričan, momak. Sposobnost da se veruje nema mnogo veze sa tvojim "evidencijama" šta postoji a šta ne postoji. Verovanje u Boga ne podleže kategoriji normalnih opservacija tipa "nisam ga video i slično". Bog se oseti (i ti ćeš ga osetiti kad tad) i tu "evidencije" ne pomažu. Sposobnost da veruješ data je i tebi (kao i svakom čoveku) samo što ti veru iskazuješ na neadekvatan način. Naime veruješ Šešelju i nebulozama koje priča a nisi u stanju da to proveriš. Pročitaj Bibliju pažljivije, inteligentan si i obrazovan, i naći ćeš tamo mnoge odgovore koji će ti tokom života trebati. Ne odbacuj Boga tek tako. To što si mlad te ne opravdava. Setićeš se, možda, ovih reči kada dođe vreme. Nikada nije kasno za prosvetlenje. Verujem da i za tebe ima nade. P.S. Ni ja ne volim popove, mnogo me podsećaju na partiju i komesare :)
religija.162 stameni, -> #154, jvujnic
>> Doživljavam ga kao nekog ko prati sve naše poteze, i dobre i >> loše, i ko nam, na osnovu tih naših poteza, presuđuje posle >> našeg 'telesnog' života. Imam utisak da ti osećaš uglavnom strahopoštovanje prema Bogu. Mislio sam da vernici, kao što si ti, pre osećaju (ili bi pre, možda, trebalo da osećaju) ljubav prema Bogu i bližnjima, milosrđe, pokajanje zbog sopstvenih i tuđih grehova. Može biti da nisam u pravu, jer nisam vernik; na gornji stav naveo me je sledeći citat iz "Braće Karamazovih": "Volite jedan drugog, oci" -- učaše starac (koliko se posle sećao Aloša). -- Volite narod božji. Nismo mi zato svetiji od svetovnjaka što smo ovamo došli, i u ovim se zidovima zatvorili, nego, naprotiv, svaki koji je ovamo došao, tim samim što je došao ovamo, bio je svestan da je gori od svih svetovnjaka i od svih i svakoga na zemlji... I što monah duže živi u zidovima svojim, tim dublje treba da to shvati. Jer, u protivnom slučaju nije imao zažšto dolaziti ovamo. A kada sazna da je ne samo gori od svih svetovnjaka nego da je i pred svima ljudima za sve i za svakoga kriv, za sve grehe ljudske, svetske i pojedinačne, tek će se tada postići cilj našeg bratstva. Jer znajte, mili moji, da je svaki pojedini od nas nesumnjivo kriv za sve i za svakog na zemlji, ne samo usled opšteg svetskog greha nego i lično svaki za sve ljude i za svakog čoveka na ovoj zemlji. Ovo saznanje je kruna života ne samo monaha nego i svakog čoveka na zemlji. Jer monasi nisu neki drugi ljudi, nego takvi kakvi bi i svi ljudi na zemlji imali biti. Tek tada bi se rastopilo naše srce u ljubav beskrajnu, vasionsku, nezasitnu. Tada će svaki od vas biti kadar ceo svet ljubavlju zadobiti i suzama svojim svetske grehe oprati... Svak neka bdi nad svojim srcem, svak sebi neka se ispoveda neprestano. Greha se svoga ne bojte, čak i kad ga spoznate -- samo neka je tu pokajanje, ali ne stupajte s bogom u pogodbe..."
religija.163 velicko, -> #157, firus
│ krajevima Srbije, ali smatram da generalno gledano oni leže na │ debelim parama. Opela po ceni od min. 300DEM, dotacije, └─────────────────────────────────────── Nešto mi se čini da te pare idu crkvi, a ne u džep. ( ispravite me ako grešim ).
religija.165 jvujnic, -> #159, schef
> To baš to znači. Ne treba verovati u nešto što evidentno ne postoji!!! Odkud ti znaš da ne postoji? To je možda zato što još nisi svestan Njegovog postojanja. Ali, nebrini, svi mi postanemo kad tad svesni Njega. Kako reče Hrist: Blagosloveni oni koji poverovaše, a nevideše. Što je rekao na Tominu (Sv. Toma - jedan od apostola) opasku da neće poverovati da to On pred njim stoji (valjda je to bilo tri dana po vaskrsnuću) sve dok mu ne pipne sve rane na rukama, nogama i telu, koje su nastale od eksera kojima je bio prikovan na krst. Odatle i u narodu izraz 'neverni Toma'. Pročitaj još jednom Bibliju, i videćeš da su u njoj zapisane mnoge istine, i odgovori na pitanja koja sve nas muče.
religija.164 jvujnic, -> #162, stameni
> Imam utisak da ti osećaš uglavnom strahopoštovanje prema Bogu. Strahopoštovanje postoji, naravno. Ali ti si pitao kako ja Njega doživljavam, a ne da li ja osećam ljubav prema Njemu i prema bližnjima. Naravno da volim Boga, čim verujem u Njega. Volim i sve ljude oko sebe. Samom verom u Boga ja prihvatam i Božije zapovesti, gde jedna od najvećih zapovesti kaže (ovo pišem po sećanju, tako da možda i nije u slovo tačno): Volite Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim i svom snagom svojom. A druga najveća zapovest kaže: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. Naravno, svi normalni ljudi greše, ali, kao što si naveo u onom citatu, da bi se čovek iskupio za taj greh treba ga prvo spoznati, jer samom spoznajom svoga greha mi sebe dovodimo u položaj istinskog pokajanja, jer nam samo tako neki greh može biti oprošten.
religija.166 mango, -> #152, velicko
> i sve to sire oko sebe... Hoces primer? Pitaj u Nisu za > oca Rasu? Mozda bi mogao da dodes i popricas sa njim. > Mozda bi drugacije razmisljao posle toga. Ne interesuju me pojedini ljudi; kad sam ono rekao mislio sam na njihovu ulogu kroz vekove. >│ Da li postoji neki pop koji je siromasan? Ne. Zakljucak? >└ ─────────────────────────────────────── > > Materijalno uglavnom nisu dovoljno dobro situirani. Onda ti poznajes drugacije popove (od onih koje ja znam). >│ Zakljucak? >└ ─────────────────────────────────────── > > Da nisi ti zatrovan post-komunistickim rtsspsovskim > gledistem? Pu, pu, pu, boze sacuvaj;)
religija.168 mango, -> #159, schef
> ][ Tu si donekle u pravu, sli sta mi tu mozemo. To, opet, > ][ neznaci, da netreba verovati u Boga, zar ne? > > To bas to znaci. Ne treba verovati u nesto sto evidentno ne postoji!!! E sad i ti:) Kako to evidentno? Jesi li video svojim ocima da Bog ne postoji? ;))
religija.167 mango, -> #156, jvujnic
> Sve to sto navodis se desilo posle pisanja Biblije. Eto, vidis koliko gresis. Biblija je posle njenog pisanja hiljadu puta menjana i prepravljana, vec prema pojedinim interesima. > Uzrok tih ratova je upravo nepoznavanje samog Hriscanstva, a to > nepoznavanje se posebno ogledalo na zapadu, koji je bio znatno > nerazvijeniji od istoka i bio mnogo podlozniji uticajima nehriscanskih Bez obzira koji je uzrok tih ratova, oni su se ipak odigrali. > A kakvu mrznju on siri? > Valjda siri ljubav? Deklarativno siri ljubav, kad ono... > Ipak moramo priznati da su i popovi ljudi. U tome i jeste sustina (to sam od pocetka govorio).
religija.169 mango, -> #153, nethsah
> Mozda cak i neka sila postoji, ali to sigurno nije onakvo kakvo ga > hriscanstvo predtavlja.... Naravno da nije: sve su religije samo delic beskonacnog mozaika. Ako neko ceka odgovore od religije, nikad nece sklopiti taj (svoj, licni) mozaik.
religija.170 stameni, -> #164, jvujnic
>> Strahopoštovanje postoji, naravno. Ali ti si pitao kako ja >> Njega doživljavam, a ne da li ja osećam ljubav prema Njemu i >> prema bližnjima. Boga možemo doživljavati i kroz emocije. Na sreću, to postoji.
religija.171 dr.grba, -> #158, morkin
>> Sve što radi SPC, radi besplatno. Da li ćeš ti da daš ijedan dinar za >> opelo, krštenje i slično je tvoja stvar. Ne postoji "cenovnik" usluga. Ovo nije tačno. Nažalost, ne zato što ti imaš pogrešnu informaciju, nego zato što je praksa sasvim drugačija. Ne znam za svež podatak, ali pre oko pola godine, dva popa su sahranu mijaukala (da barem kulturno pevaju) za 500 dinara plus obavezno taksiranje. O retroaktivnom upisu u crkvene registre, ako nešto nisu pronašli da je umrli barem poslednjih deset godina plaćao godišnju članarinu crkvi, da ne govorim. Bio sam i na jednoj sahrani na kojoj su pevala tri popa. Začudio sam se ovome, ali je rešenje došlo brzo: jedan od njih je školski drug sina umrlog i često je kao dete dolazio u kuću. Došao je da peva besplatno... A već sam pominjao slučaj u Kikindi da je pop odbio da krsti dete zato što roditelji nisu mogli da plate. Dugo sam verovao da je ovo samo priča zlobnika, dok nisam dobio potvrdu priče od drugog popa. Nisam vernik, niti odlazim u crkvu, ali poštujem religiju i motive ljude koji su vernici. Ali, kad čujem za takve slučajeve bezočnog ponašanja sveštenika, dođe mi da poludim.
religija.172 schef, -> #159, schef
][ To baš to znači. Ne treba verovati u nešto što evidentno ne ][ postoji!!! ][ G. Samo da se zna da nisam ja pisao ovu poruku već moj ćale, što se može videti po potpisu G. Hvala na pažnji. :) Inače i ja ne verujem da postoji Bog, ali nisam toliko isključiv. ;) Moj ćale je 'stara' škola. ;> Znate šta mislim... ;))) Ja mislim da postoji nešto, ali da to nije Bog. ;)
religija.173 nenad, -> #171, dr.grba
> Nisam vernik, niti odlazim u crkvu, ali poštujem religiju i motive ljude > koji su vernici. Ali, kad čujem za takve slučajeve bezočnog ponašanja > sveštenika, dođe mi da poludim. Treba imati u vidu da su u pitanju ljudi sa srednjoškolskim obrazovanjem, koji su najčešće upisali bogosloviju nakon završene osnovne škole u nekom selu ili jer nisu imali mnogo drugog izbora zbog finansijske situacije. Slično kao dobar deo oficira u vojnim školama. Ne treba od njih očekivati previše. Popovima je to zanat, nisu oni nikakvi sveci ili duhovni uzori.
religija.174 morkin, -> #171, dr.grba
>>> Sve što radi SPC, radi besplatno. Da li ćeš ti da daš ijedan dinar za >>> opelo, krštenje i slično je tvoja stvar. Ne postoji "cenovnik" usluga. > Ovo nije tačno. Nažalost, ne zato što ti imaš pogrešnu informaciju, > nego zato što je praksa sasvim drugačija. Ne znam za svež podatak, ali Ja sam napisao kako treba da bude, po crkvenim zakonima (ne znam tačan izraz, ali mi je malo glupo da kažem "pravilnik o poslovanju"). Nažalost, jedna je stvar teorija, a druga praksa. U jednoj radio emisiji sam čuo da sveštena lica koja traže nadoknadu za svoje usluge treba prijaviti negde, samo sam zaboravio gde.
religija.176 dbambi, -> #158, morkin
=>> krajevima Srbije, ali smatram da generalno gledano oni leže na =>> debelim parama. Opela po ceni od min. 300DEM, dotacije, =>> pokloni, iće i piće po sahranama,... nakupi se tu dosta para. => => Sve što radi SPC, radi besplatno. Da li ćeš ti da daš ijedan dinar za => opelo, krštenje i slično je tvoja stvar. Ne postoji "cenovnik" usluga. Kako se ustvari finansira crkva ? Odakle pare za plate sveštenika održavanja objekata, vozni park, bogoslovski fakultet, putovanja u inostranstvo itd..? Kapiram da tu ima dosta priloga, ali ne može se na osnovu priloga planirati " poslovna godina ". Mora da postoji neki stabilniji izvor prihoda. Bambi
religija.177 firus, -> #158, morkin
> Sve što radi SPC, radi besplatno. Da li ćeš ti da daš ijedan > dinar za opelo, krštenje i slično je tvoja stvar. Ne postoji > "cenovnik" usluga. Nisam baš ubedjen u ovo. Cenovnik postoji i primenjuje se. E, da li je u pitanju zvaničan cenovnik ili svaki pop odreže po svome nahodjenju, ne znam i ne interesuje me jer ostaje činjenica da se to plaća. > Ako postoji, to je kršenje pravila SPC. To kršenje pravila je postalo pravilo.
religija.178 jvujnic, -> #172, schef
> Ja mislim da postoji nešto, ali da to nije Bog. ;) A šta je onda?
religija.179 jvujnic, -> #170, stameni
> Boga možemo doživljavati i kroz emocije. Na sreću, to postoji. Onda sam pogrešno shvatio glagol doživljavati.
religija.180 jvujnic, -> #176, dbambi
> Kako se ustvari finansira crkva ? Odakle pare za plate sveštenika Pa samo od priloga. Od čega ćeš drugog? Uvek ima ljudi koji će dati koju 'iljadarku za seosku crkvu, koju stotinu za krštenje (po meni veoma glupo), koji će besplatno raditi na crkvi ili tako nešto. Naravno, crkva, koliko mi se čini, ima i jednu turističku agenciju "Dobročinstvo", preko koje se ide na razna hodočašća do Svete gore, Jerusalima, itd., ali teško da bi se mogli izdržavati od jedne male agencije.
religija.181 jvujnic, -> #167, mango
> Eto, vidis koliko gresis. Biblija je posle njenog pisanja > hiljadu puta menjana i prepravljana, vec prema pojedinim > interesima. A kad je to menjana i šta je to dadavano? Možda je polednja veća revizija učinjena za vreme Cara Konstantina, a naknadne su bile čisto jezičke prirode.
religija.182 stameni, -> #179, jvujnic
>> Onda sam pogrešno shvatio glagol doživljavati. Verovatno.
religija.183 lexus, -> #178, jvujnic
=> A šta je onda? Alah? Skup nad-bića? Ogromni svemoćni pingvin? ;)
religija.184 nenad,
Sutra je: Sretenje Daleko od svojih svetilišta, u toku petovekovnog ropstva, kada mu je, uglavnom, sva svetinja bila drvena crkvica sa priučenim sveštenicima kao čuvarima vere i običaja, srpski narod je zaboravio i samo značenje praznika Sretenja. No, znajući da je to veliki praznik, a crkva ga ubraja među petnasest najvećih, naš narod, u kojem je išćilelo znanje da je to svetkovina susreta Simeona Bogoprimca sa Isusom Hristom, dao je ovom blagdanu svoje narodsko značenje. Štaviše, po jednom značenju, ovog dana su Sreten i Obreten, nepostojeći sveci koje je neupućeni narod nadomestio i svrstao u ovaj dan, podstaknut njegovim nazivom. Po raširenom narodnom tumačenju, na Sretenje se susreću zima i leto. Sretenje je sredina zime, pa se ovaj praznik drugačije naziva Sredozimci. Devojke su, pak, pazile na to kakvog će muškarca na Sretenje prvo sresti, verujući da će se udati za nekog ko ima sličan izgled i svojstva. Izvor: Mile Nedeljković, "Kalendar sprskih narodnih običaja i verovanja"
religija.185 mmarkovic, -> #177, firus
>> Ako postoji, to je kršenje pravila SPC. > > To kršenje pravila je postalo pravilo. I meni se čini. Jedino opravdanje je da crkva i nema druge prihode...
religija.186 mango, -> #164, jvujnic
> Naravno da volim Boga, cim verujem u Njega. Volim i sve ljude oko sebe. > Samom verom u Boga ja prihvatam i Bozije zapovesti, gde jedna od najvecih > zapovesti kaze (ovo pisem po secanju, tako da mozda i nije u slovo tacno): Kako znas koje su "Bozije zapovesti" ?
religija.187 mango, -> #173, nenad
> zbog finansijske situacije. Slicno kao dobar deo oficira u vojnim > skolama. Ne treba od njih ocekivati previse. Popovima je to > zanat, nisu oni nikakvi sveci ili duhovni uzori. Upravo to i jeste poenta. Kako onda verovati njima?
religija.188 mango, -> #165, jvujnic
> To je mozda zato sto jos nisi svestan Njegovog postojanja. > Ali, nebrini, svi mi postanemo kad tad svesni Njega. Kad umremo? ;)
religija.189 mango, -> #172, schef
> Ja mislim da postoji nesto, ali da to nije Bog. ;) A sta je bog?
religija.191 mango, -> #181, jvujnic
> A kad je to menjana i sta je to dadavano? > Mozda je polednja veca revizija ucinjena za vreme Cara Konstantina, a > naknadne su bile cisto jezicke prirode. Reci ti meni kog je Zemlja oblika?
religija.190 mango, -> #180, jvujnic
> Pa samo od priloga. Od cega ces drugog? > Uvek ima ljudi koji ce dati koju 'iljadarku za seosku crkvu, koju stotinu > za krstenje (po meni veoma glupo), koji ce besplatno raditi na crkvi ili > tako nesto. E, vidis, mnogo bi bilje bilo da ti prilozi idu siromasnima, da se i njima pruzi sansa, umesto da silni novac ide na odrzavanje raznih zgrada i necijih ideala(?).
religija.192 mango, -> #184, nenad
> Stavise, po jednom znacenju, ovog dana su Sreten i Obreten, > nepostojeci sveci koje je neupuceni narod nadomestio i svrstao u > ovaj dan, podstaknut njegovim nazivom. Sta su uradili Sreten i Obreten, nisi zavrsio?
religija.193 dr.grba, -> #173, nenad
>> školama. Ne treba od njih očekivati previše. Popovima je to >> zanat, nisu oni nikakvi sveci ili duhovni uzori. Svaki zanat ima svoje premise. Ako se pop ponaša kao otimač para, onda je to primer zanatlije koji svoj posao ne radi kako treba.
religija.194 dr.grba, -> #174, morkin
>> Nažalost, jedna je stvar teorija, a druga praksa. U jednoj radio emisiji >> sam čuo da sveštena lica koja traže nadoknadu za svoje usluge treba >> prijaviti negde, samo sam zaboravio gde. Ne bi bilo loše iskopati ovaj podatak, čisto da nam se nađe pri ruci.
religija.195 nenad, -> #190, mango
> E, vidis, mnogo bi bilje bilo da ti prilozi idu siromasnima, > da se i njima pruzi sansa, umesto da silni novac ide na odrzavanje > raznih zgrada i necijih ideala(?). Čovek koji daje prilog crkvi daje crkvi jer tako želi. Na njoj je kako će to da potroši. Postoje i dobrotvorne crkvene organizacije koje su deo novca kroz hranu ili odeću prosleđuju tim tvojim siromašnima, postojalo ih je pre i više kada je para bilo više. U modernom svetu ulogu brige o socijalno ugroženima je uglavnom preuzela država.
religija.196 nenad, -> #192, mango
>> Stavise, po jednom znacenju, ovog dana su Sreten i Obreten, >> nepostojeci sveci koje je neupuceni narod nadomestio i svrstao u >> ovaj dan, podstaknut njegovim nazivom. > > Sta su uradili Sreten i Obreten, nisi zavrsio? Pa ništa, nisu postojali, piše tu. To je prost narod izmislio, jednostavno su znali da je neki crkveni praznik, pa ko veli - mora da je neki svetac, kako reče popa... a, Sretenje? Aha, znači sveti Sreten... :)) Ne znam detalje oko toga, da li postoje i neki običaji vezani za Sretenje, mogu da se raspitam ako ti je baš bitno, ali verujem da ovde ima i onih koji bolje od mene poznaju običaje svog naroda.
religija.197 msp., -> #152, velicko
v> i sve to šire oko sebe... Hoćeš primer? Pitaj u Nišu za v> oca Rašu? Možda bi mogao da dođeš i popričaš sa njim. v> Možda bi drugačije razmišljao posle toga. Da li njegova kćer diriguje božanskim crkvenim horom koji nastupa i na festivalima? Zaboravio sam joj ime.
religija.198 msp., -> #157, firus
f> > Materijalno uglavnom nisu dovoljno dobro situirani. f> f> Pa, za ovo nisam baš potpuno siguran. Verovatno postoje f> izvesne razlike u materijalnom položaju sveštenika u pojedinim f> krajevima Srbije, ali smatram da generalno gledano oni leže na f> debelim parama. Opela po ceni od min. 300DEM, dotacije, f> pokloni, iće i piće po sahranama,... nakupi se tu dosta para. f> Svaki pop je od mojih roditelja situiran bar 10 puta bolje, a f> radi bar upola manje od njih. Da se razumemo, nemam ja ništa f> protiv toga, ali budimo realni - biti pop je danas (a i ranije) f> vrlo unosan (dobro plaćen) posao. Opelo je, za Vašu informaciju, 150 _dinara_. U slučaju da je naplaćeno u čvrstoj valuti, sveštenik ide na Crkveni sud. Zašto Vaš otac nije otišao u popove. Unosno je? O kakvim dotacijama govorite?
religija.199 msp., -> #158, morkin
m> m> Sve što radi SPC, radi besplatno. Da li ćeš ti da daš ijedan dinar za opelo, m> krštenje i slično je tvoja stvar. Ne postoji "cenovnik" usluga. m> m> Ako postoji, to je kršenje pravila SPC. m> m> Pare prikupljene od priloga idu crkvi, a njena je stvar kako će da troši te m> pare. Sva tri stava pokazuju, blago rečeno, da ste neobavešteni. Ne samo da postoji cenovnik nego se, u slučaju nepridržavanja, može završitina Crkvenom sudu. Druga je stvar što novoverni ili, bolje, paraverni (a i sirotinja) nemaju pojma o tome pa se sve završi na ogovaranju. Ergo, nepridržavanje je kršenje pravila. Pare delimično idu crkvi. Drugi put o raspodeli.
religija.200 msp., -> #162, stameni
s s> Imam utisak da ti osećaš uglavnom strahopoštovanje prema Bogu. s> Mislio sam da vernici, kao što si ti, pre osećaju (ili bi pre, s> možda, trebalo da osećaju) ljubav prema Bogu i bližnjima, s> milosrđe, pokajanje zbog sopstvenih i tuđih grehova. Može biti da s> nisam u pravu, jer nisam vernik; na gornji stav naveo me je s> sledeći citat iz "Braće Karamazovih": Ako nemate lični stav onda je gubljenje vremena citiranje. Možete, umesto Aljoše, da citirate reči Raskoljnikova. Ili babe, zaboravih joj ime, koju je ukokako. Tamo neko navede Ničea. I šta sad? Možete, takodje, Paskala ili Andrića iz zatvora. Kosidovskog. Ne, braćo, do vere se ne dolazi citatima. A ono što niste citirali je naivno shvatanje vere.
religija.201 msp., -> #163, velicko
v> Nešto mi se čini da te pare idu crkvi, a ne u džep. v> ( ispravite me ako grešim ). Hoću. Deo ide svešteniku, deo crkvi, deo episkopu. Druga je stvar što sveštenik iz priče deli po cenovniku koji je dala Patrijaršija a nešto treće koliko on naplati. Da su oblaporni, aksiom je.
religija.202 msp., -> #167, mango
m> Eto, vidis koliko gresis. Biblija je posle njenog pisanja m> hiljadu puta menjana i prepravljana, vec prema pojedinim m> interesima. A da raspišemo konkurs za veću glupost. Kada je današnji svetac, Simeon Bogoprimac, prepisivao Bibliju naidje na stih u kome se kaže da će devojka, ne poznavši muža, dobiti sina. On zastade, u neverici, jer to, zdravom razumu, nije blisko i htede da sastruže pa napiše "žena". U taj mah mu se ruka ukoči i ču glas da veruje a da neće umreti dok ne vidi Gospoda. Zove se Bogoprimac jer je Marija, kada rodi Isusa, dete odnela u crkvu i tu ga Simeon pozna.
religija.203 msp., -> #171, dr.grba
d> Ovo nije tačno. Nažalost, ne zato što ti imaš pogrešnu informaciju, d> nego zato što je praksa sasvim drugačija. Ne znam za svež podatak, ali d> pre oko pola godine, dva popa su sahranu mijaukala (da barem kulturno d> pevaju) za 500 dinara plus obavezno taksiranje. O retroaktivnom upisu d> u crkvene registre, ako nešto nisu pronašli da je umrli barem poslednjih d> deset godina plaćao godišnju članarinu crkvi, da ne govorim. Ne da nije tačno. On ne zna. Vaša, pak, replika ima manjkavosti. Ne možete očekivati da na opelu činodejstvuje Pavaroti ili matori Čangalović. Mada nekome činodejstvuje Vlada Mikić. Na Bogoslovskom fakultetu se dve godine uči pojanje ali nemaju svi ljudi sluha. Kako peva Pavle? Episkop bački, Irinej, bio je odličan student ali o njegovom pevanju ne bih da se izjašnjavam. d> Bio sam i na jednoj sahrani na kojoj su pevala tri popa. Začudio sam d> se ovome, ali je rešenje došlo brzo: jedan od njih je školski drug d> sina umrlog i često je kao dete dolazio u kuću. Došao je da peva d> besplatno... Možete i sedam popova da uzmete. Na sahranama velikih dobrotvora nije redak ni vladika pa ni patrijarh. d> A već sam pominjao slučaj u Kikindi da je pop odbio da krsti dete zato d> što roditelji nisu mogli da plate. Dugo sam verovao da je ovo samo d> priča zlobnika, dok nisam dobio potvrdu priče od drugog popa. Ovo bih primio s rezervom, najpre zbog toga što u crkvenoj opštini se svakodnevno sreće recimo desetak popova. Ne mogu reći da je pravilo, ali i oni su ljudi, pa često ima pakosti. Sećate se Sremčevog romana "Pop Ćira i pop Spira". Dalje, pop je dužan, ako vernik nema, da čin obavi besplatno. I da dodam, popovi nemaju, po pravilu, civilna zvanja pa im preostaje, za prekršaje i najteže kazne da odu do brice i mantiju okače o klin pa u nadnicu.