CIVIL.5

02 Feb 1994 - 11 Apr 1994

Messages - ko.je.ko

ko.je.ko.102 balinda,
NIKANOR GRUJIĆ vladika Rođen je 1. decembra 1810. godine u Lipovi (Baranja). Kršteno ime Milutin. Profesor, književnik, političar. Bio je desna ruka patrijarha Rajačića, vođe Srba u Vojvodini. Jedan od najvećih besednika svoga doba. Dopisni član Srpskog učenog društva. Pod pseudonimom "Srb-Milutin" pisao je patriotske i sentimentalne pesme. Bio je Vukov protivnik. Prevodio je sa francuskog. Poznata su mu dela: ep Sveti Sava Nemanjić i Autobiografija. Besede mu je izdao D. Ruvarac. Umro je u Pakracu 8. aprila 1887. godine.
ko.je.ko.101 balinda,
VELISLAV VULOVIĆ političar Rođen je 18. januara 1865. godine u Beogradu. Završio je Tehnički fakultet u Ganu (Belgija). Stupio je na političku pozornicu veoma mlad, postigavši najviša priznanja. Bio je: profesor Velike škole, inspektor čelezničke direkcije, narodni poslanik, predsednik Beogradske opštine, ministar građevina i saobraćaja (1909-1911, 1918-1920), državni savetnik. Osnivač i vlasnik lista Odjek. Kao novinar sarađivao je u mnogim političkim listovima u zemlji. Umro je u Beogradu 1931. godine.
ko.je.ko.110 balinda,
ONISIM POPOVIĆ nacionalni tribun Rođen je 1. jula 1872. godine u Biskupiji (kod Knina). Ceo život posvetio je borbi za srpska nacionalna prava. U Prvom balkanskom ratu (1912) inicijator je sakupljanja dobrotvornih priloga po Dalmaciji za pomoć Srbiji. Sakupljeni znatan prilog prenosi u Beograd. Kada je izbio Prvi svetski rat, uhapšen je među prvima kao velik srpski rodoljub. U insceniranom Veleizdajničkom procesu Austrijanci su ga osudili na smrt i streljali u Sinju 16. oktobra 1914. godine.
ko.je.ko.109 balinda,
DANILO I PETROVIĆ ZEKO knez Rođen je 6. juna 1826. godine u Njegušima. žim je stupio na presto (1852), počeo je krvavo ratovanje protiv Omer-paše, koje se završilo dobijanjem Nikšićke župe. Kao apsolutista vodio je oštru borbu protiv plemenskog separatizma. Da bi ojačao centralnu vlast, ukidanjem plemenske uprave, formirao je ličnu gardu, reorganizovao narodnu vojsku i zaveo opštu vojnu obavezu. Daje nov zakonik Crnoj Gori. Potukao je Turke u velikoj bici na Grahovu (1858), posle koje se Crna Gora znatno proširila. Podsticao je i pomagao hercegovačke ustanike. Velik srpski rodoljub. Pao je od zavereničke ruke u Kotoru 1. avgusta 1860. godine.
ko.je.ko.108 balinda,
VLADIMIR NIKOLIĆ arhitekta Rođen je 13. juna 1857. godine u Senti. Studirao je u Beču. U državnu službu stupio je kao arhitekt u Ministarstvu građevina, sagradio je u Srbiji više školskih zgrada i palata. Gradio je u neoromantičarskom stilu, tražeći vezu i sa srpskom srednjovekovnom arhitekturom. Najznačajnije njegove građevine su: Patrijaršijski dvor u S. Karlovcima, episkopski dvorovi u N. Sadu i Budimu, Dunđerskovo pozorište u N. Sadu i dr. Umro je u Sremskim Karlovcima 21. februara 1922. godine.
ko.je.ko.107 balinda,
MILORAD MITROVIĆ pesnik Rođen je 6. februara 1867. godine u Beogradu. Pravni fakultet završio je u Beogradu. Sudija i sekretar Apelacinog suda u Beogradu. Pisao je lirske pesme, balade, romanse i političko-satiričke pesme. Poznata mu je balada "Bila jednom ruža jedna", a objavio je i zbirke Knjiga o ljubavi i Prigodne pesme. Umro je u Beogradu 14. maja 1907. godine.
ko.je.ko.105 balinda,
ALEKSA JOVANOVIĆ državnik Rođen je 19. avgusta 1846. godine u ćupriji. Završio je prava u Beogradu. Pravnik, istoričar, političar. Ministar i predsednik vlade (1900-1901). Sarađivao je u više dnevnih listova, književnih i naučnih časopisa. Poznata su mu dela: Logoteti u crkvi i državi srpskoj, Vranja i njeno Pomoravlje, Pravda i uprava u vranjskoj pokrajini, Izborno pravo ženskinja u Kraljevini Srbiji, Prinos za istoriju srpskog prava i dr. Umro je u Beogradu 6. maja 1920. godine.
ko.je.ko.104 balinda,
MILOŠ T. ŠAULIĆ pravnik Rođen je 1877. godine u čabljaku (pod Durmitorom). Prava je diplomirao u Beogradu. Ministar pravde kneževine Crne Gore (tzv. Šaulićevo doba), velik pobornik i vođa pokreta za ujedinjenje Crne Gore i Srbije i uopšte ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca. Reforme koje je sprovodio u pravosuđu dovele su ga u sukob sa vladajućim knezom i njegovim režimom. Umro je 19. septembra 1904. godine.
ko.je.ko.103 balinda,
TRIPKO DčAKOVIĆ vojvoda Rođen je 1838. godine. Istaknut junak u borbama protiv Turaka. U Bosansko-hercegovačkom ustanku, braneći kod Premćana, sa 500 boraca, prelaz preko Tare, poginuo je 30. oktobra 1875. godine.
ko.je.ko.106 balinda,
DOBROSLAV MILENKOVIĆ general-pukovnik Rođen je 12. avgusta 1874. godine u Stenjevcu (kod Despotovca). Studirao je na Vojnoj akademiji u Beogradu. U balkanskim ratovima (1912-1913) učestvuje kao komandant bataljona. U Prvom svetskom ratu komandovao je 19. pukom Šumadijske divizije. Odlikovan je Karađorđevom zvezdom i drugim vojnim odlikovanjima. U NOB Jugoslavije stupio je 1944. i bio na dužnosti u Glavnom štabu Srbije. Napisao je više zapaženih vojnih dela. Umro je u Beogradu 15. aprila 1973. godine.
ko.je.ko.111 madamov, -> #97, dragisak
> Imao sam prilike da vidim malu pravoslavnu crkvu u St.Petersburgu na Floridi > gde je sahranjen Paja Radosavljević. Pa to u St. Petersburgu postoji kolonija naših ljudi. B) Bio i ja tamo leta 1979., ali me ne vodiše da vidim tu crkvicu, kod rodbine.
ko.je.ko.117 bjevdjic,
TOMAS ALVA EDISON pronalazac Rodjen 1847. godine. Severnoamericki tehnicar i pronalazac (preko hiljadu patenata, uglavnom u elektrotehnici). Sluzio najpre u novinoskoj redakciji, a zatim bio telegrafist; uzdigao se sopstvenim marljivim radom i talentom. Pronasao elektricnu sijalicu sa ugljenim vlaknom, medju prvima sagradio elektricnu centralu, pronasao fonograf (gramofon), mikrofon; usavrsio telefon, akumulator i drugo; pronasao kinetoskop (1889) i prvi put primenio danas uobicajenu filmsku pantljiku od celuloida (format 35 mm); vrsio eksperimente u sinhronizovaju filmske slike s tonom reprodukovanim sa ploca kinetofona, i sagradio prvi filmski atelje u svetu. Umro je 1931. godine.
ko.je.ko.116 bjevdjic,
SARL BODLER pesnik Rodjen 1821. godine. Jedan od najvecih francuskih lirskih pesnika XIX veka; buntovan duh, prevazisao esteticke norme svog vremena, u poeziju uneo orijentalne boje i egzotiku, zadrzao elemente romatizma, klasicnog paganizma i nagovestio simbolizam; njegovo delo prozeto tananom osecajnoscu, koja je izrazena na originalan nacin, otvorilo je nove puteve poeziji. Cuvena mu je zbirka "Cvece zla". Umro je 1867. godine.
ko.je.ko.115 bjevdjic,
BELA BARTOK kompozitor Rodjen 1881. godine. Madjarski kompozitor, pijanist i profesor muzicke akademije u Budimpesti; za vreme II svetskog rata ziveo u SAD, gde je i umro 1945. godine; najistaknutiji madjarski savremeni kompozitor i jedan od vodecih modernih kompozitora sveta; veliki deo njegovog stvaralastva prozet je folklorom, koji mu je posluzio za harmonsko i ritmicko obogacenje kompozicionog stila; u centru stvaralastva su mu klavirske kompozicije, u kojima je ispoljio tanan smisao za moderne harmonije i izrazajne mogucnosti tog instrumenta; s Kodaljem prvi poceo u Madjarskoj da sakuplja i belezi narodne molodije; postavio osnove savremene nauke o folkloru i objavioo veci broj studija o muzickom folkloru madjarskog, rumunskog, jugoslovenskog i slovackog naroda; komponovao sonate, gudacke kvartete, koncertna i kamerna dela, balet, operu, i drugo.
ko.je.ko.114 bjevdjic,
ONORE DE BALZAK knjizevnik Rodjen 1799. godine. Francuski knjizevnik, jedan od tvoraca realistickog romana, snazan i plodan pisac cije delo (oko 100 knjiga, preko 2000 likova) predstavlja jedno od najznacajnijih ostvarenja u svetskoj knjizevnosti; dao siroku galeriju tipova iz svih drustvenih sredina, razni temperamenata i karaktera, koje pokrecu raznolike pobude, od novca do vlasti, od ljubavi i idealizma do slepih nagona i brutalne eksploatacije; obim dela i relativno kratak i naporan stvaralacki rad (prodavao je jos nenapisane ili nezavrsene knjige) ostavili su traga u umetnickoj obradi njegovih dela; romani pod zajednickim imenom "Ljudska komedija", imaju vrednost socioloske studije i duboka su socijalna kritika drustva onog doba, u kojoj je genije umetnika jaci od Balzaka teoreticara i njegovih ne bas naprednih drustvenih nazora. Izvrsio veliki uticaj na francusku i ostale knjizevnosti.
ko.je.ko.113 bjevdjic,
ANDRE-MARI AMPER fizicar Rodjen 1775. godine. Slavni francuski fizicar i matematicar; 1805. postao predavac na Politehnici, a 1824. profesor u "College de France" u Parizu; osnivac elektrodinamike, zasnovao teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi sa elektricitetom, pronasao i proucio uzajamno dejstvo elektricnih struja. Dao brojna dela iz fizike, matematike i filozofije.
ko.je.ko.112 bjevdjic,
ALBERT AJNSTAJN fizicar Rodjen 1879 u Ulmu (Virtemberg). Fizicar-teoreticar, najistaknutiji stvaralac nove epohe u fizici; nemacki Jevrejin; otac mu je bio trgovac hemikalijama i elektrotehnickim materijalom najpre u Nemackoj, zatim u Svajcarskoj i Italiji; skolovanje zapoceo u Minhenu; u svojoj 15. godini otisao u Svajcarsku (mesto Arau), studirao matematiku i fiziku na Politehnici u Cirihu i dobio svajcarsko drzavljanstvo; tamo se ozenio matematicarkom Milevom Maric iz Novog Sada; 1909. postao vanredni profesor u Cirihu; 1914. direktor Kajzer-Vilhelmovog instituta u Berlinu i clan Pruske akademije nauka; ponovo primio nemacko drzavljanstvo i ziveo u Nemackoj do 1933; kao protivnik fasizma otisao u SAD i nastanio se u Pristonu, gde je ostao do svoje smrti 1955. godine. Naucne radove poceo objavljivati u 21. godini; objavio nekoliko stotina radova, kao i stotine raznih clanaka iz politike, filozofije i opste publicistike; 1905. objavio specijalnu, a 1916. opstu teoriju relativnosti; 1905. objasnio zakon fotoelektricnog efekta pomocu kvantne teorije, za sta 1921. dobio Nobelovu nagradu; razvio teoriju fizickog polja trazeci vezu medju gravitacionim i elektromagnetnim poljem. Bio uporan protivnik fasizma i rata, pa je i u tom pogledu jedan od najvecih progresivnih duhova covecanstva. Jos uvek se vode diskusije o sveobuhvatnosti i o osnovama teorija relativnosti.
ko.je.ko.118 dragisak, -> #111, madamov
> Pa to u St. Petersburgu postoji kolonija naših ljudi. B) Bio i > ja tamo leta 1979., ali me ne vodiše da vidim tu crkvicu, kod > rodbine. Tamo mi živi ćaletov ujak kome je Paja Radosavljević pomogao da 1946. dođe u Ameriku. Crkva je jako mala, više kapela. Izgrađena je posle rata. Inače, St.Petersburg je stecište penzionera. Ćaletov ujak je živeo u zgradi gde nije bilo dozvoljeno stanovanje mlađima od 15 godina. Prosek stanara je bio preko 60. Ali ovo je već za oko.sveta ...
ko.je.ko.119 vitez.koja, -> #116, bjevdjic
#=> SARL BODLER #=> pesnik ... sifilističar, prokaženik, umno poremećen i društveno odbačen.
ko.je.ko.128 bjevdjic,
VINCENT VAN GOG slikar Rodjen 1853. godine. Holandski i francuski slikar, jedan od najoriginaln- jih i najtemperamentnijih modernih evropskih slikara; izvrsio veliki uticaj na modernu umetnost. Ekspresivno delo, prodorne snage, gradjeno na osnovu odnosa siroko postavljenih bojenih ploha uznemirene frakture koja u svom uskovitlanom kretanju prati oblik predmeta cvrstih kontura preko teme pejzaza, portreta, mrtve prirode. Odrazava neposredno psihicka stanja u sirokoj skali raspolozenja. Holandski period koji je prethodio u mrkoj gami s jakim prodorima svetla, nervoznog poteza, naglasena ekspresionist- cke komponente u znaku je humane saglasnosti s bedom i patnjom coveka. Slika "Seljanka" iz njegovog ranog holandskog doba nalazi se u beogradskom Narodnom muzeju. Ubio se 1890. godine.
ko.je.ko.129 bjevdjic,
BERTOLT BREHT knjizevnik Rodjen 1898. godine. Nemacki knjizevnik i pesnik, jedan od najznacajnijih dramskih pisaca i teoreticara pozorista u XX veku; bitno uticao na razvoj scenske umetnosti; kao pesnik posao od primitivisticko-vitalistickoj slavlja zivota, ali je rano poceo razotkrivati lazi i licemerje kapitalistickog drustva, mada potice iz porodice industrijalca u Augsburgu; pisao drame, romane, pesme, pripovetke, eseje o pozoristu i drugo. U I svetskom ratu ucestvovao kao sanitetski podoficir; posle rata posvetio se pozoristu u Minhenu, pa u Berlinu, gde je neko vreme radio sa E. Piskarotom; zapazen vec prvim dramama "Bal", "Bubnjevi u noci", "U gustinu gradova", "Covek je covek"; prvi svetski uspeh postigao "Operom za tri grosa" (muziku je napisao Kurt Vajl); dela je poceo izdavati 1930. u seriji pod naslovom "Pokusaji", i nastavio do smrti 1956. godine. Po dolasku Hitlera na vlast napustio Nemacku i posle kraceg boravka u Becu, Svajcarskoj, Francuskoj, Danskoj i Svedskoj nastanio se u SAD; za vreme emigracije napisao najbolja dramska dela; 1948. nastanio se u istocnom Berlinu; tu mu je stavljeno na raspolaganje pozoriste u kome je postavljao svoja dela i dramatizacije; stvorio pojam "epskog pozorista", suprostavljajuci ga "aristotelovskom pozoristu". Posle njegove smrti pozoriste "Berlinski ansambl" nastavlja rad pod upravom njegove udovice, glumice Helene Vajgl.
ko.je.ko.130 bjevdjic,
RIHARD VAGNER kompozitor Rodjen 1813. godine. Nemacki kompozitor, pisac i dirigent, najznacajniji reformator opere XIX veku; osnovne crte njegove reforme sastoje se u stvaranju "sveukupnog umetnickog dela" tesnim spajanjem dramske radnje i muzike, davanjem vece uloge orkestru, podelom muzicke drame na prizore (umesto arija i zatvorenih numera) i uvodjenjem sistema lajt-motiva. Sam je pisao knjizevne tekstove za svoje muzicke drame, a koncepcije o operskoj umetnosti i filozofske poglede izlozio je u mnogobrojnim studijama i raspravama ("Umetnost i revolucija", "Muzika buducnosti", "Opera i drama" i drugo). Iako prvobitno pristalica naprednih ideja i ucesnik u revoluciji 1848. Vagner kasnije sve vise naginje religiozno- misticnim, nacionalistickim pa i rasistickim pogledima na svet; ti pogledi kao i sadrzina njegovih muzickih drama, koje su vecinom slavile velicinu i moc germanskih mitoloskih bogova i srednjovekovnih vitezova, posluzili su ideolozima nacional-socijalizma koji su Vagnera proglasili za pretecu svoje ideologije. Dela: "Holandjanin lutalica", "Tanhajzer", "Loengrin", "Tristan i Izolda", "Nirnberski majstori pevaci", "Nibelunski prsten" (koji obuhvata cetiri drame: "Rajnsko blago", "Valkira", "Zigfrid i Sumrak bogova"), Parsifal, i drugo. Umro je 1883. godine.
ko.je.ko.131 bjevdjic,
DJUZEPE VERDI kompozitor Rodjen 1813. godine. Italijanski kompozitor; uz Vagnera najistaknutiji operski stvaralac XIX veka; njegove prve opere, nastale u doba bujanja "rizordjimenta", odrazavaju slobodarske nacionalne ideje toga pokreta ("Nabuko", "Lombardi", "Jovanka od Arka"); u drugom stvaralackom periodu istice se osobita melodijska invencija i snazan dramatizam ("Travijata", "Trubadur", "Rigoleto"); podstaknut Vagnerom, ali ne ugledajuci se na njega, u poslednje opere unosi nove dramatske principe ("Aida", "Otelo"); "Falstafom" daje uzor komicne opere XIX veka; od ostalih opera isticu se "Bal pod maskama", "Moc sudbine", "Don Karlos"; ostala dela: "Requiem", "Stabat Mater", gudacki kvartet i drugo. Umro je 1901. godine.
ko.je.ko.132 bjevdjic,
DZORDZ VASINGTON drzavnik Rodjen 1732. godine. Americki nacionalni junak, prvi predsednik SAD (1789-97); poreklom iz imucne farmerske porodice; kao clan tzv. Kontinentalnog kongresa izabran je 1775. za glavnokomandujuceg vojske kolonista u ratu za oslobodjenje i nezavisnost od Engleske (1775-83); stekao je velike zasluge u organizovanju nacionalne armije i njenim pobedonosnim borbama, u donosenju ustava od 1787. i na ucvrscenju jedinstva kolonija, koje je dovelo do stvaranja Sjedinjenih Americkih Drzava; za predsednika je biran i drugi put 1792. Zbog stava prema starom savezniku Francuskoj (proglasio je neutralnost SAD u ratu Engleske i drugih drzava protiv revolucionarne Francuske) i zbog unutrasnje politike (priblizavanje federalistima), stvorio je jaku opoziciju protiv sebe; odbio je da se kandiduje na trecim izborima i povukao se iz politickog zivota 1797. uputivsi narodu poznatu oprostajnu besedu ("Farewell add ress"). Preuzeo je komandu vojske 1798. u sukobu SAD i Francuske. Umro je 1799. godine.
ko.je.ko.133 bjevdjic,
AMERIGO VESPUCI moreplovac Rodjen 1451. godine. Italijanski moreplovac iz Firence, savremenik Kolumbov; od 1490. bio u sluzbi i spanskog i portugalskog kralja; preduzimao vise putovanja u Novi svet (1497, 1499, 1501, 1503), i stigao na obale Srednje i Juzne Amerike do 25 stepeni i verovatno 32 stepena juzne geografske sirine; opisao ih u pismima Lorencu Mediciju i Pjeru Soderiniju. Po Vespucijevom latinskom imenu (Americus) nazvao je nemacki geograf M. Valdzemiler zemlje Novog sveta "Amerika" (America), sto je kasnije usvojeno. Amerigo je umro 1512. godine.
ko.je.ko.134 banek,
NEVEROVATNI PRONALAZAž Rođen 9. jula 1856. u Smiljanu, u Jugoslaviji, Nikola Tesla je postao vodeća snaga u oblasti inovacija električnih aparata i uređaja, a istovre- meno i neka vrsta proroka. Pošto nije uspeo da evropske inžinjere zaiteresuje za novi motor na naizmeničnu struju (alternator), koji je izumeo, Tesla 1884. odlazi u Sjedinjene Države, gde se pridružuje Tomasu Edisonu u konstruisanju dinama. Ali dva naučnika ubrzo su se razdvojila. Tesla je napustio svog poslodavca i osnovao sopstvenu laboratoriju, posvećenu demonstriranju prednosti naizme- nične struje. Godine 1891. Tesla je poklonio svetu svoj čuveni kalem, koji stvara naizmenični izvor visokog napona. Sastoji se od indukcionog kalema sa cilindričnim jezgrom od mekog gvožđa. Oko jezgra su dva izolovana sloja namotaja: unutrašnji (primarni) od nekoliko navoja bakarne žice, i spoljašnji (sekundarni) s velikim brojem namotaja. Prekidač automatski otvara i zatvara el. kolo u primarnom kalemu. Ovo kolo namagnetiše gvozdeno jezgro i kroz indukcioni kalem emituje jako elektromagnetno polje. Za ovo eksperimentisanje Tesla je izumeo cevastu svetiljku napunjenu gasom i obloženu fosforom, preteču današnje neonske lampe. Velika Teslina inventivnost najuočljivija je na primeru njegovog tele- automatskog čamca, koji je 1898. vodio daljinskom kontrolom. Zatim je 1900. došao do onoga što mnogi smatraju Teslinim vrhunskim otkrićem - da se talasi prenose i kroz zemlju (tlo). Time je praktično dokazano da zemlja može biti korišćena kao provodnik, koji na električne vibracije određene frekvencije reaguje kao zvučna viljuška. Tesla je, dalje, uspeo da upali 200 sijalica bez žice, sa udaljenosti od 25 milja, i da dobije svetlost koju proizvodi čovek, sa bleskom koji se prostirao na nekih 135 stopa udaljenosti. Neko vreme bio je ubeđen da u svojoj laboratoriji u Koloradu prima signale sa neke druge planete, ali je ova njegova tvrdnja u naučnoj štampi izazvala podsmeh. Tesline ideje su s vremenom postajale još spekulativnije. Tvrdio je da je u stanju da svet prepolovi kao jabuku, i da je pronašao *smrtonosni zrak* koji može da uništi avion na udaljenosti od 250 milja! Njegove ideje o komu- nikacijama sa drugim planetama izazvale su nevericu, a ipak je baš on, 1917, u stvari predskazao dolazak radara.
ko.je.ko.135 veca, -> #119, vitez.koja
>># => SARL BODLER >># => pesnik >> ... sifilističar, prokaženik, umno poremećen i društveno odbačen. So...? Uh, kako mi se ovakve stvari ne dopadaju.
ko.je.ko.143 bjevdjic,
LUDVIG VAN BETOVEN kompozitor Rodjen 1770. godine. Nemacki kompozitor, najistaknutiji i najuniverzalniji stvaralac u istoriji muzike; detinjstvo proveo u rodnom mestu Bonu, a ostali deo zivota u Becu; prvi gradjanski muzicar koji nije bio u sluzbi feudalne vlastele i koji je iskljucivo ziveo od slobodnog umetnickog stvaranja; stvaralastvo mu predstavlja i ujedinjuje poslednje etape klasicnog stila i prve klice romantizma, sto se narocito ogleda u simfonijama i klavirskim sonatama; osnovna kompoziciono-tehnicka komponenta njegovog dela je prosirivanje i usavrsavanje muzike novim izrazajnim sredstvima, kao i obogacivanje i produbljavanje postojecih oblika; univerzalnost njegovog muzickog izraza ogleda se u neposrednosti i dubini kojom poetski slika prirodu ("VI simfonija"), izrazava lirska ljubavna raspolozenja ("Udaljenoj dragoj"), tumaci herojske podvige i stradanja ("Eroica", "Fidelio", "Egmont") i opstecovecansko bratstvo ("IX simfonija"); mnogi potonji kompozitori nastavljali su i razvijali pojedine elemente njegovog stvaralastva, ali nijedan nije njegov pravi sledbenik; komponovao devet simfonija (deveta s horom na tekst Silerove "Ode radosti"), klavirske sonate (neke poznate i pod pojedinacnim nazivima "Appassionata", "Mondschein", "Patethique", "Waldstein", itd.), gudacki kvarteti, sonate za violinu i klavir, koncerti za klavir i orkestar, koncert za violinu i orkestar, uvertire ("Egmont", "Leonora" i druge), "Missa solemnis", solo-pesme (ciklus "Udaljenoj dragoj" i drugo), kamerne kompozicije i drugo. Umro je 1827. godine.
ko.je.ko.144 bjevdjic,
JURIJ ALEKSEJEVIC GAGARIN pilot-kosmonaut Rodjen 1934. godine. Sovjetski pilot-kosmonaut, pukovnik i vojni novinar za pitanja astronautike; prvi covek koji je Zemlju obleteo u vestackom satelitu i boravio u vasioni; u Luberecku zavrsio zanatsku skolu 1951. godine, a u Saratovu 1955. industrijski tehnikum i pilotski kurs u aero-klubu; po zavrsteku Orenburskog vazduhoplovnog ucilista 1957. postao pilot-lovac; 12. aprila 1961. obleteo Zemlju za 108 minuta u kosmickom brodu-satelitu Vastok (perigej 181 km, apogej 327 km); poleteo sa kosmodroma Bajkonur, a spustio se kod sela Smelovka juzno od Saratova. Heroj bivseg SSSR-a. Tragicno je poginuo 1968. godine.
ko.je.ko.145 bjevdjic,
MOHANDAS KARAMCAND GANDI politicar Rodjen 1869. godine. Poznat je kao Mahatma, sto znaci "velika dusa". Indijski politicar i nacionalni vodj; poreklom iz bogate trgovacke porodice; 1891. zavrsio prava u Engleskoj; 1893-1914. ziveo i radio u Juznoj Africi kao vodj tamosnjih indusa; od 1919. na celu indijskog nacionalnog pokreta za nezavisnost; u dugogodisnjoj politickoj delatnosti sprovodio specifican oblik borbe, tzv. "gandizam"; zatvaran vise puta; poginuo od atentata 1948. godine koji je na njega izvrsio pripadnik polufasisticke organizacije Hindu Mahasaba.
ko.je.ko.146 bjevdjic,
FEDERIKO GARSIJA LARKA pesnik Rodjen 1899. godine. Spanski pesnik iz Granade; visestruko obdaren, bio je dramski pisac, slikar i muzicar, jos za zivota "omiljen kao gitara", a posle tragicne smrti 1936. godine (streljali ga frankisti na nepoznatom mestu u okolini Granade prvih dana gradjanskog rata) postao najcitaniji svetski pesnik; njegov arijelski lirizam pun najsmelijih obrta, neocekivanih metafora, zrelo osecajan i detinje bezazlen, crpuci snagu sa andaluzijskog tla, ostaje neponovljiva umetnost, u kojoj zdruzeni Lope de Vega i Gongora ostvaruju jezgro modernog pesnistva. U zelji da priblizi klasike narodu, stvorio putujuce pozoriste i s njim obilazio najzabacenije krajeve Spanije; duboko proniknuvsi u narodni duh, pesme i predanja, napisao lirske drame pune neznosti i sukoba juznjacke krvi s ljubavlju i smrcu. Glavna dela: zbirke stihova "Poema o kante hondu", "Ciganski romansero", "Pesnik u Njujorku", "Plac sa Sances Mehijom", "Tamaritski divan"; drame "Kravave svadbe", "Jerma", "Dom Bernarde Albe", i drugo.
ko.je.ko.147 bjevdjic,
JOHANES GUTENBERG stampar Rodjen oko 1400. godine. Pravo prezime mu je Gensfleisch von Sorgenloch. Nemacki stampar, pronalazac stampanja pokretnim slovima; prvi dosao na ideju da izliva slova iz metala i od njih sastavlja redove i stranice; usavrsio stamparsku masinu i umnogome poboljsao stampu. Cuvena mu je Biblija, koju je po svom novom sistemu odstampao na stranicama po 42 reda; stampanje je zavrseno 1455. U Majncu postoji Gutenbergov muzej, osnovan 1900. na petstogodisnjicu njegovog rodjenja. Umro je 1468. godine.
ko.je.ko.142 bjevdjic,
JOHAN SEBASTIJAN BAH kompozitor Rodjen 1685. godine. Nemacki kompozitor, jedan od najznacajnijih stvaralaca u istoriji muzike; pretezan deo zivota proveo u Lajpcigu kao kantor crkve Svetog Tome; u svoje vreme vise cenjen kao orguljas, nego kao kompozitor; tek je Feliks Mendelson izvodjenjem njegove "Pasije po Mateju" otkrio njegov muzicki genije, stvorio pravi Bahov renesans i otad se javljaju mnogi Bahovi sledbenici; neobicno stvaralacki inventivan, vladao majstorskom kompozicionom tehnikom kojom se najbolje ogledao u instrumentalnim kompozicijama; njegovo stvaralastvo znaci raskid sa srednjovekovnim misticizmom, kao i vrhunac i zavrsetak baroknog polifonog stila; komponovao preludijume, fuge, tokate za orgulje, svite, violinske koncerte, svetovne i duhovne kantate i drugo. Glavna dela: "Dobro temperovani klavir", "Umetnost fuge" za klavir, "Brandenburski koncerti", "Pasija po Mateju", "Pasija po Jovanu", i drugo. Umro je 1750. godine.
ko.je.ko.154 balinda,
LUKA ĆELOVIĆ trgovac Rođen je 18. oktobra 1854. godine u Pridvorici (Trebinje). Od škola je završio samo osnovnu školu. Počeo je kao šegrt u trgovačkim radnjama u Beogradu. Dobrovoljac je u Hercegovačkom ustanku (1875). Samostalno je počeo da trguje zemaljskim proizvodima (šljive, žito) 1880. Jedan je od osnivača i predsednik upravnog odbora Beogradske zadruge. Sa drugim beogradskim trgovcima pomagao je četničke akcije na jugu, u Staroj Srbiji. Kao velik dobrotvor imanje je ostavio beogradskom Univerzitetu, za naučne i prosvetne ciljeve. Umro je u Beogradu 14. avgusta 1929. godine.
ko.je.ko.160 balinda,
MILUTIN ERA PETROVIĆ vojvoda Rođen je 1791. godine u Lenovcu (kod Zaječara). Mlađi brat Hajduk Veljka, uz koga je i postao bimbaša. Karađorđe ga unapređuje u zvanje vojvode. Posle propasti Srbije (1813) prelazi u Austriju, a zatim u Rusiju. žim je planuo Drugi srpski ustanak, vraća se u Srbiju i učestvuje u bojevima na Drini, u Mačvi i na Dublju. Knez Miloš ga postavlja za homoljskog vojvodu, a kada je ukinuto zvanje vojvode, postavlja ga za zaječarskog kapetana (1833). Učestvovao je u Miletinoj buni (1835), bio je načelnik okruga krajinskog, te član Državnog saveta (1841). Umro je u Požarevcu 1. jula 1861. godine.
ko.je.ko.159 balinda,
MILIVOJE PETROVIĆ BLAZNAVAC državnik Rođen je 4. maja 1824. godine u Blaznavi (kod Kragujevca). Ađutant kneza Aleksandra Karađorđevića, a kasnije general. Borio se pod Knićaninom za slobodu vojvođanskih Srba, protiv Mađara (1848). Posle bune je kao državni pitomac u Beču i Parizu učio hemiju, te vojne nauke u Mecu. Počasni član Srpskog učenog društva, ministar vojni (1867-1868), knežev namesnik (1868-1872) i predsednik vlade Srbije (1872-1873). Umro je u Beogradu 24. marta 1873. godine.
ko.je.ko.158 balinda,
PAVLE MARKOVIĆ ADAMOV književnik Rođen je 28. novembra 1855. godine u Novim Karlovcima. Studirao je prava u Pragu i Gracu, a filozofiju u Beču. Radio je kao gimnazijski profesor. Ističe se brojnim raznorodnim književnim radovima, pripovetkama i pesmama iz narodnog života. Pokrenuo je i uređivao književni časopis Brankovo kolo. Najpoznatija su mu dela: zbirka Nadanove pesme, knjige pripovedaka Slike i prilike iz srpskog života i Na selu i prelu, roman Duh vremena sad je taki i pozorišni komad Pop Dobrosav. Prevodio je sa nemačkog Šilera, Hajnea, Grima i dr. Umro je u Sremskim Karlovcima 24. januara 1907. godine.
ko.je.ko.157 balinda,
VIĆENTIJE JOVANOVIĆ mitropolit Rođen je oko 1670. godine. Episkop aradski (1726), beogradsko-karlovački mitropolit (1731-1737). Osnovao je u Sremskim Karlovcima prvu gimnaziju (latinsku školu), a u Beogradu "grčku školu" (za sveštenstvo). Sazvao je dva sabora Srba u Vojvodini. Borio se za privilegije obećane Srbima i pravoslavnoj crkvi u Ugarskoj. Umro u Beogradu 6. juna 1737. godine.
ko.je.ko.156 balinda,
ALEKSA IVIĆ istoričar Rođen je 23. decembra 1881. godine u Buđanovcima (Srem). Slavistiku i istoriju studirao je i doktorirao u Beču. Profesor Univerziteta u Beogradu. Objavio je velik broj radova iz istorije. Značajna su mu dela: Istorija Srba u Vojvodini, Iz doba Karađorđeva i sina mu kneza Aleksandra Karađorđevića, Austrija prema ustanku Srba pod Milošem Obrenovićem i dr. Objavio je Spise Bečkih arhiva o Prvom srpskom ustanku (I-XII), a dao je i nekoliko knjiga arhivske građe o srpskim i jugoslovenskim književnim i kulturnim radnicima i dr. Umro je u Beogradu 23. novembra 1948. godine.
ko.je.ko.155 balinda,
PERA P. ĐORĐEVIĆ filolog Rođen je 21. juna 1855. godine u Kragujevcu. Profesor gimnazije, predsednik Srpske književne zadruge, član Srpske kraljevske akademije. Priredio je gramatičke i polemičke spise Vuka Karadžića, objavio više studija iz srpske sintakse, a njegova Teorija književnosti dugo je bila udžbenik. Umro je u Beogradu 18. novembra 1902. godine.
ko.je.ko.153 balinda,
RAŠKO DIMITRIJEVIĆ profesor Rođen je 15. marta 1898. godine u Beogradu. Studirao je u Monpeljeu i Beogradu. Profesor Realke i Likovne akademije i na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavljivao je u časopisima pesme, putopise, prikaze i oglede. Uz prevode je objavljivao opširne predgovore. Prevodio je dela Balzaka, Didroa, Morijaka, Klodela i dr. Objavio je Knjigu o planini. Umro je u Beogradu 30. jula 1988. godine.
ko.je.ko.152 balinda,
BOGDAN GAVRILOVIĆ matematičar Rođen je 20. decembra 1863. godine u Novom Sadu. Studirao je matematiku, fiziku i astronomiju u Budimpešti, gde je i doktorirao. Profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske akademije nauka. Ostavio je velik broj naučnih radova, kao i udžbenike: Analitička geometrija, Teorija determinanata i dr. Umro je u Beogradu 5. avgusta 1947. godine.
ko.je.ko.151 balinda,
ANDRA GAVRILOVIĆ književnik Rođen je 11. jula 1864. godine u Svilajncu. Studirao je u Petrogradu. Književnik i književni kritičar, profesor u Kruševcu, Nišu i Beogradu. Pisao je pesme, istorijske romane, književne i istorijske rasprave i studije. Osniva i uređuje časopis Iskra. Jedan je od osnivača Srpske književne zadruge. Napisao je Istoriju srpske i hrvatske književnosti i dr. Umro je u Beogradu 24. februara 1929. godine.
ko.je.ko.150 balinda,
PETAR VELIMIROVIĆ političar Rođen je 16. januara 1848. godine u Sikolu (kod Negotina). Završio je politehniku u Cirihu. Jedan je od osnivača Srpske narodne radikalne stranke, ali je sledio socijalističke ideje Svetozara Markovića, te je zatvaran zbog manifestacija sa crvenim barjakom u Kragujevcu. Bio je više puta ministar građevina, te predsednik vlade Srbije (1902, 1908-1909). Umro je u Beogradu 23. decembra 1921. godine.
ko.je.ko.149 balinda,
MILOŠ BOčANOVIĆ general Rođen je 15. marta 1863. godine u Rajevom Selu (Slavonija). Završio je Vojnu akademiju u Beogradu, a studirao je inženjeriju u Petrogradu. Profesor fortifikacije, vojni ministar Srbije (1913). Istakao se hrabrošću u Srpsko-bugarskom ratu, kao komandant Dunavske divizije koja je odigrala odlučujuću ulogu u bici kod Kumanova. Za vojne zasluge odlikovan je najvećim srpskim odlikovanjima. Trasirao je nekoliko pruga i objavio više stručnih članaka i knjiga. Umro je u Beogradu 1. januara 1922. godine.
ko.je.ko.148 balinda,
ALEKSA SIMIĆ državnik Rođen je 18. marta 1800. godine u Boljevcima (Srem). U Srbiju je došao iz Srema i postao pisar kod kneza Miloša (1819), a kasnije i ministar finansija (1835), predsednik vlade i ministar inostranih dela Srbije (1843-1844, 1853-1857). Bio je ogorčen protivnik kneza Miloša i kneza Mihaila i jedan od istaknutih ustavobranitelja. Počasni član Društva srpske slovesnosti. Umro je u Beogradu 17. februara 1872. godine.
ko.je.ko.161 dikla, -> #135, veca
>>> ... sifilisticar, prokazenik, umno poremecen i drustveno odbacen. > > So...? > > Uh, kako mi se ovakve stvari ne dopadaju. Ni meni ...
ko.je.ko.162 dikla, -> #142, bjevdjic
> JOHAN SEBASTIJAN BAH > kompozitor > > Rodjen 1685. godine. Nemacki kompozitor, jedan od najznacajnijih > stvaralaca u istoriji muzike; pretezan deo zivota proveo u Lajpcigu Odlicni su ti prilozi, sibaj tako i dalje ... :)
ko.je.ko.163 vitez.koja, -> #135, veca
[takođe odgovor na 12.161, dikla] #=> So...? #=> #=> Uh, kako mi se ovakve stvari ne dopadaju. So ;) ovo su bitne osobine njegove ličnosti, od koje direktno zavisi njegova poezija, i ne mogu se prenebeći čak ni u najkraćem osvrtu na njega, da ne kažem biografiji. Ono što sam nabrojao je suština informacija o Bodleru bez kojih tumačenje njegove poezije ne bi bilo moguće. Osetio sam se pozvanim da, kada već niko drugi neće, ja dopunim rečeno o rečenom. Ne, dragi moji, ja nisam fašista.
ko.je.ko.169 bjevdjic,
NIKOS KAZANCAKIS knjizevnik Rodjen 1885. godine. Grcki knjizevnik; putovao po Evropi, Africi, Aziji cak do Kine i Japana. Tematika mu je razlicita: pisao filozofske eseje (Niceu, Bergsonu), "utiske s putovanja" po Dalekom istoku, Spaniji, Engleskoj i Rusiji, drame, vise romana i jednu "odiseju" u 33.333 stiha. U vecini dela opisuje svoje rodno ostrvo Krit i obicaje tamosnjih ljudi. Mnogo je prevodjen, narocito na francuski. Dela: "Ponovo raspeti Hristos", "Aleksis Zorbas" i drugo; putopisi o Rusiji, Spaniji, Egiptu i drugo. Umro je 1957. godine.
ko.je.ko.165 bjevdjic,
KRISTOFORO KOLUMBO moreplovac Rodjen 1451. godine. Cuveni djenovski moreplovac, koji je 1492. otkrio Ameriku. Polazeci od misljenja da je Zemlja okrugla, dosao je na ideju da ploveci na zapad moze doci do Indije, odnosno Japana i Kine. Posle vise pokusaja od 1483. do 1491, najpre u Portugaliji a zatim u Spaniji, dobio je 1492. tri broda od spanskog kralja Ferdinanda i kraljice Izabele i 3. avgusta 1492. otplovio iz Palosa (na obali Kadiskog zaliva) u pravcu zapada. Posle mucnog puta, ujutru 12. oktobra 1492. stupio je na malo ostrvo Gvanahani ili San Salvador u grupi Bahamskih ostrva (danas ostrvo Votling); zatim je otkrio Kubu i Haiti; u docnijim putovanjima (1493, 1498 i 1502) otkrio ostrva Portoriko i Jamajku i obale Srednje i Juzne Amerike (usce Orinoka). I pored velikih zasluga koje je stekao otkricem Amerike, gde je Spanija stekla mnogobrojne kolonije, umro je u bedi 1506. godine.
ko.je.ko.168 bjevdjic,
SARL KULON fizicar Rodjen 1736. godine. Francuski fizicar cija otkrica predstavljaju osnovu elektromagnetskog i elektrostatickog sistema elektricnih i magnetskih jedinica; otkrio zakone privlacenja i odbijanja kolicina elektriciteta (naelektrisanja) i magnetskih masa analogno Njutnovom zakonu gravitacije, tzv. "Kulonov zakon": sila uzajamnog dejstva naelektrisanih tela direktno je proporcionalna proizvodu njihovih kolicina elektriciteta, a obrnuto proporcionalna kvadratu rastojanja medju njima. Umro je 1806. godine.
ko.je.ko.166 bjevdjic,
ROBERT KOH bakteriolog Rodjen 1843. godine. Jedan od najvecih bakteriologa sveta, veoma zasluzan za matodiku istrazivanja bakterija; 1880-1904. profesor Berlinskog univerziteta i upravnik Instituta za infektivne bolesti u Berlinu; 1862. otkrio bacil tuberkuloze (Kohov bacil) i antraksa; pronasao prouzrokovace kolere; ispitivao malariju i africku spavacu bolest; uveo lecenje kininom. Dobio Nobelovu nagradu 1905. Umro je 1910. godine.
ko.je.ko.164 bjevdjic,
DZON FICDZERALD KENEDI politicar Rodjen 1917. godine. Americki politicar i drzavnik; studirao na Harvardskom univerzitetu i u Londonu; za vreme II svetskog rata sluzio u mornarici na Pacifiku; posle rata novinar; 1947. izabran u Kongres, a 1952. postao senator; 1960. izabran za predsednika SAD; bio najmladji predsednik SAD; odlikovao se samostalnoscu, originalnoscu i elasticnoscu u vodjenju spoljne i unutrasnje politike, pridoneo sredjenju medjunarodnih odnosa i mira u svetu, borio se protiv rasne diskriminacije. Poginuo od atentata koji je na njega izvrsen u Dalasu 22. novembra 1963. Nosilac je Pulicerove nagrade za knjigu "Profili hrabrosti".
ko.je.ko.167 bjevdjic,
TADEUS KOSCUSKO revolucionar Rodjen 1746. godine. Poljski revolucionar i nacionalni junak; bio Vasingtonov adjutant u americkom ratu za nezavisnost; 1792. borio se protiv ruske intervencije da bi sprecio drugu deobu Poljske; 1794. podigao ustanak, ali su ga u bici kod Macjejovica (10. oktobra 1794) Rusi porazli, ranili i zarobili. Pusten je na slobodu 1796, odrekavsi se posle toga svake akcije. Umro je u Svajcarskoj 1817. godine.
ko.je.ko.176 bjevdjic,
JOHAN VOLFGANG FON GETE pesnik Rodjen 1749. godine. Najveci nemacki pesnik i jedan od najvecih lirskih pesnika u svetskoj knjizevnosti; pripada nemackoj klasici. Univerzalan duh; bavio se i prirodnim naukama i slikarstvom. Liberalnih pogleda, kosmopolit po ubedjenju, delao svestrano. Najveci deo svog stvaralckog zivota proveo u Vajmaru, gde je zauzimao razne polozaje: upravnik pozorista, ministar i drugo; ovde je sklopio i prijateljstvo sa velikim nemackim pesnikom, Silerom, koje je za obojicu bilo plodno. Ostavio za sobom ogromno delo u svim knjizevnim rodovima. U svojim delima prosao period nemackog Sturm und Drang-a i romatike, da se izrazi najzad u harmoniji antike. Izvesnim problemima u "Faustu", II deo, i "Putovanjima Vilhelma Majstera", predstavlja pretecu socijalne problematike u knjizevnosti XIX veka. Pisao lirske i epske pesme, drame, romane, putopise, pisma, studije. Dela: lirika "Lajpciske pesme", "Rimske elegije", "Zapadno-istocni divan", "Ksenije", i drugo; epovi "Rajneke Lis", "Herman i Doroteja" i drugo; drame "Gec od Berlihingena", "Klavigo", "Egmont", "Ifigenija na Tavridi", "Torkvito Taso" i drugo; romani "Stradanja mladog Vertera", "Godine ucenja Vilhelma Majstera" i drugo; putopisi "Italijansko putovanje", "Kampanja u Francuskoj"; "Prepiska Getea sa Silerom"; "Poezija i stvarnost" (autobiografskog karaktera); dramska pesma u dva dela "Faust", koja se smatra krunom Geteova stvaranja i u kojoj je (u II delu) izlozio svoja shvatanja filozofskih i drustvenih problema. Njegove lirske pesme prevodili su Zmaj, Aleksa Santic, Laza Kostic, Masuka i drugi. Decenijama je vrsio veliki uticaj na svetsko knjizevno stvaranje. Za nas je od posebnog znacaja, jer se bavio srpskom narodnom poezijom i uveo je u svetsku knjizevnost. Preveo je na nemacki "Hasanaginicu" u desetercu, i neke narodne lirske pesme; pisao odusevljene prikaze o nasoj narodnoj poeziji. Poznavao se sa Vukom Karadzicem. Umro je 1832. godine.
ko.je.ko.177 bjevdjic,
POL GOGEN slikar Rodjen 1848. godine. Francuski slikar, osnivac Pontavenske skole; stav izgradio suprostavljajuci se impresionistickom metodu; njegov slikarski postupak karakterisu pojednostavljeni oblici u cvrstoj konturi, siroko tretirani planovi, bogata hromatska skala, jaki kontrasti boja, ukidanje perspektive; tako nastala sinteticka forma, mirna, robustna i monumentalna, utiskom bliska tapiseriji, natopljena je poezijom ciste culnosti tema vezanih za egzotican svet domorodaca sa ostrva (Tahiti, Fatu-Iva), medju kojima je dugo boravio; bavio se i skulpturom. Napisao "Noa-Noa". Umro je 1903. godine.
ko.je.ko.178 bjevdjic,
FRANCISKO GOJA slikar Rodjen 1746. godine. Spanski slikar i graver; ucio u Madridu i Rimu; najvise slikao portrete, koji se ubrajaju medju najlepse u tom zanru; izvanredan mu je akt "Naga Maha"; radio je kompozicije iz savremenog zivota i istorije, od kojih "Streljanje" obelezava novu epohu u evropskom slikarstvu; cuveni su mu nacrti za goblene s motivima iz zivota spanskog drustva; izradio i velik broj gravira, na kojima je s neuporedivom invencijom i jezivim sarkazmom prikazao nedela inkvizicije, strahote rata i ljudske poroke. Izvrsio je snazan uticaj na evropsko slikarstvo XIX veka. Dela: portreti "Porodica Karlosa IV", "Marija-Lujza", "Slikar Francisko Baje" i drugo. Umro je 1828. godine.
ko.je.ko.179 bjevdjic,
ANTONJIN DVORZAK kompozitor Rodjen 1841. godine. Ceski kompozitor, jedan od najznacajnijih pored Smetane; sledbenik neoromatizma i jedan od tvoraca ceske nacionalne skole; pored ceskog folklora koristio i folklor drugih slovenskih naroda, kao i naroda Severne Amerike; komponovao opere, simfonije, simfonijske poeme, uvertire, koncerte za klavir, za violinu, za klavir i orkestar, i drugo. Dela: opere "Rusalka", "Jakobin", "Djavo i Kaca" (cuvena Simfonija Novog Sveta); orkestarska kompozicija "Slovenske igre", i drugo. Dvorzak je umro je 1904. godine.
ko.je.ko.180 bjevdjic,
VOLT DIZNI crtac-producent Rodjen 1901. godine. Severnoamericki crtac i producent, tvorac modernog crtanog filma; godinama suvereno vladao, jer je bilo tesko nadmasiti njegovu tehniku, poetsku snagu i duhovitost; poznati su mu junaci: Miki Maus, Paja Patak, Silja, Pluton i drugi. Glavni filmovi: "Sili-simfonije", "Snezana i sedam patuljaka", "Pinokio", "Bambi", "Petar Pan" i drugi. Dobio nekoliko Oskara. Poslednjih godina proslavio se dokumentarnim filmovima: "U dolini dabrova", "Zivot barskih ptica" i "Pustinja koja zivi". Volt Dizni je umro 1966. godine.
ko.je.ko.181 bjevdjic,
VIKTOR IGO pesnik Rodjen 1802. godine. Knjizevnik, najveci francuski pesnik XIX veka, priznati rodonacelnik francuskog romantizma, preteca svih francuskih pesnickih skola, XIX veka. Poceo da pise u tradicionalnoj formi, kao ubedjen monarhist ("Ode i balade"), ali je postepeno pristupao romantizmu, politicki evoluirao prema levici i postao republikanac. Pod Lujem Filipom postao per Francuske i akademik, a 1848. izabran za republikanskog poslanika u Ustavotvornoj skupstini. Posle drzavnog udara, koji je Napoleon III izvrsio 1851. godine, bio proteran; ostao u izgnanstvu, u Belgiji i na engleskim ostrvima Dzersiju i Gernziju, sve do pada Drugog Carstva 1870. Docekan trijumfalno u Parizu, neumorno radio sve do svoje smrti 1885. godine, zalazuci se za demokratska nacela i slobode. 1876. napisao vatreni clanak "Za Srbiju". Objavio mnoge zbirke pesama, pozorisne komade ("Ernani", "Lukrecija Bordzija", "Rij Blas" i drugo) i romane ("Bogorodicina crkva u Parizu" i drugo). U izgnanstvu napisao "Kazne", politicko-satiricnu zbirku pesama protiv Napoleona III, pamflet "Napoleon mali", mnogo eseja, romana, od kojih su najpoznatiji "Rabotnici na moru i Jadnici". Kod nas je mnogo citan jos od sredine proslog veka.
ko.je.ko.182 maksa, -> #168, bjevdjic
>> SARL KULON >> fizicar >> Rodjen 1736. godine. Francuski fizicar cija otkrica >> predstavljaju osnovu elektromagnetskog i elektrostatickog >> sistema elektricnih i magnetskih jedinica; otkrio zakone Charles Augustin de Coulomb Dodati i da je u mladosti bio inžinjer pri vojsci, služeći i na Martiniku gde je projektovao utvrđenja. Zbog pogoršanog zdravlja, vraća se u Pariz 1776 i u potrazi za mirnijim životom upušta se u naučne eksperimente. Inače, Kulonov zakon je pre Kulona otkrio Kevendiš, ali nikad nije objavio rezultate (otkriveni su pola veka posle njegove smrti).
ko.je.ko.183 novim, -> #163, vitez.koja
" biografiji. Ono što sam nabrojao je suština informacija o " Bodleru bez kojih tumačenje njegove poezije ne bi bilo moguće. tumačenje Bodlerovog pesništva je moguće TEK kad se zanemari je li bio ili nije etc. sve dok je iole važno da li je autor nekog teksta normalan ili lud, alkoholičar ili mrzi komarce itd. - njegov tekst je previše lična stvar da bi mogao biti dovoljno univerzalan i time važan kao pesništvo. sasvim je druga stvar što se svet zanima za ličnost ili biografiju tzv. velikih ljudi; s time tumačenje dela tih ljudi u načelu nema veze. možda paradoksalno, ali je tako.
ko.je.ko.184 milan, -> #183, novim
> važan kao pesništvo. sasvim je druga stvar što se svet zanima za > ličnost ili biografiju tzv. velikih ljudi; s time tumačenje dela tih > ljudi u načelu nema veze. možda paradoksalno, ali je tako. ? Pl poz M P.S. Ja se ne bih usudio da tvrdim da poznavanje biografije nekog autora "u načelu nema veze" sa tumečenjem njegovog dela. Ili, možda, ti reči "tumačenje" pridaješ neko meni do sada nepoznato značenje? ;>
ko.je.ko.188 bjevdjic,
JOHAN KEPLER astronom Rodjen 1571. godine. Nemacki astronom (po nevolji i astrolog), matematicar i fizicar; znacajnija dela: "Ad Vitellionem paralipomena...", iz 1604, gde se nalaze njegove tablice refrakcije; "Astronomia nova...", iz 1609, u kojoj su objavljena prva dva njegova zakona o planetskim kretanjima; "Dioptrice...", iz 1611, gde je izlozen pricip njegovog astronomskog durbina; "Harmonices mundi...", iz 1619, u kojima je objavio i svoj treci zakon o planetskom kretanju; "Tabulae Rudolphinae", iz 1627, koje su citav vek bile osnovne astronomske tablice. Svojim trima zakonima o kretanju planeta Kepler je konacno utvrdio valjanost heliocentricnog sistema i udario temelje nove astronomije. Anticipirajuci infinitezimalnu metodu, izracunao povrsinu i zapreminu geometrijskih tela koja dotad nisu bila proucavana. Umro je 1630. godine.
ko.je.ko.190 bjevdjic,
VIVIJAN LI glumica Rodjena 1913. godine. Engleska filmska i pozorisna glumica; 1939. otisla u Holivud i za ulogu u filmu "Prohujalo sa Vihorom" dobila nagradu "Oskar"; istu nagradu dobila je i 1951. za film "Tramvaj nazvan zelja". Ostali filmovi: "Bura u casi vode", "Pozar nad Engleskom", "Cezar i Kleopatra", "Ana Karenjina", "Ledi Hamilton" i drugi; u pozoristu tumacila uloge u Sekspirovim komadima. Vivijan Li je umrla 1967. godine.
ko.je.ko.189 bjevdjic,
FRANC LIST kompozitor Rodjen 1811. godine. Madjarski kompozitor, pijanista i dirigent, jedan od najuticajnijih i najistaknutijih muzicara svoga vremena; nenadmasan kao pijanista-virtuoz, uzivao svetsku reputaciju; dao novi pravac muzici XIX veka, narocito uvodjenjem programske muzike. Klavirska dela: "Godine hodocasca", "Legende", "Ljubavni snovi", "Sonata h-mol", 20 madjarskih rapsodija, veliki broj transkripcija svojih i tudjih kompozicija, simfonije "Faust i Dante", simfonijske pesme "Les preludes", "Mazerra", "Tasso"; klavirski koncerti, oratorijumi, mise, solo-pesme i drugo; muzicko-knjizevna dela: biografija Sopena i mnoge studije i eseji. Umro je 1886. godine.
ko.je.ko.187 bjevdjic,
ALBER KAMI knjizevnik Rodjen 1913. godine. Francuski knjizevnik; pisao eseje, romane i drame; ucestvovao u pokretu otpora. Sa egzistencijalistima uoacavao "metafizicku apsurdnost ljudskog zivota", ali se se od njih odvaja jacim naglasavanjem duhovnih covekovih vrednosti. Glavna dela: esej "Sizifov mit"; romani "Stranac", "Kuga"; drame "Nesporazum", "Kaligula", "Opsadno stanje". Dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost 1957. godine. Umro je 1960. godine.
ko.je.ko.186 bjevdjic,
FRANC KAFKA knjizevnik Knjizevnik, rodjen u Pragu 1883. godine, pisao na nemackom. Bio cinovnik osiguravajuceg drustva. Ziveci neprekidno u strepnji od neke krize, stvorio znacajno delo o nesigurnosti coveka. U svim njegovim pripovetkama i romanima usamljeni covek dolazi u konflikt sa bezdusnom birokratijom koja se ne moze personificirati. Neki tumaci Kafkino delo shvataju kao vapaj religioznog Jevrejina, drugi kao protest protiv kapitalistickog drustva. Kafka je testamentom odredio da se njegova neobjavljena dela spale, ali Maks Brod, njegov prijatelj i izvrsilac testamenta, nije ga poslusao, tako da je veci deo njegovog opusa stampan posthumno. Dela: pripovetke "Promena", "U kaznjenickoj koloniji", "Seoski lekar"; romani "Proces", "Zamak", "Amerika"; korespodencija "Pisma Mileni" i drugo. Umro je 1924. godine.
ko.je.ko.185 bjevdjic,
LEONARDO DA VINCI slikar Rodjen 1452. godine. Italijanski slikar, vajar, arhitekt, pronalazac, naucnik i mislilac, jedan od najvecih umova renesanse; spojio u sebi srednjovekovno enciklopedijsko znanje sa egzaktnom modernom metodom zapazanja; ucio u Firenci kod slikara i vajara Verokija; radio u Firenci i Milanu; presao 1516. u Francusku, gde je i umro 1519. godine; izradio relativno malo slika, od kojih su najznacajnije: "Bogorodica u pecini", "Mona Liza", "Sveta Ana" (Pariz) i "Tajna vecera" (Milano); nijedno vajarsko delo mu nije ocuvano; arhitektonske zamisli ostale su u projektu; ostavio znatan broj crteza, koji se ubrajaju u najdragocenije na svetu (u Luvru i u Vindzoru); mnoge njegove slike su ostecene zbog eksperimentisanja koje je vrsio s bojama; nije se interesovao samo za ljudsko telo i prirodu, kao njegovi slikarski prethodnici, nego i za psihologiju: u "Tajnoj veceri" je metodski prostudirao i nijansirano izrazio karakter svake licnosti, a u portretu "Mona Liza", trazio je misteriju unutrasnjeg zivota; on je prvi uneo u slike atmosferu i, pomocu svetlo-tamnog modelisanja (sfumato), dao toplinu epiderme i mekotu tela; zivo su ga privlacile prirodne nauke, fizika, astronomija, hemija; radio na spravi za letenje; od njegovih naucnih dela najpoznatije je "Traktat o slikarstvu".
ko.je.ko.191 novim, -> #184, milan
" P.S. Ja se ne bih usudio da tvrdim da poznavanje biografije " nekog autora "u načelu nema veze" sa tumačenjem njegovog dela. Ključno je ovo "u načelu", dakle "u principu". Ništa ne moramo znati (i ne znamo) o ličnosti Homera (ni da li ga je zapravo bilo, beše li jedan ili ga beše čitava legija), Servantesa (imam prelepu biografiju u 8 tomova koja je, zapravo, enciklopedija tog doba, pošto se o samom Migeletu zna samo par šturih činjenica), Dantea, Šekspira (sve vrlo malo podataka, i ne mnogo važnih). Naime, htedoh reći ovo: književno delo postaje KNJIčEVNO delo - civilizacijska vrednost - onda kad PREKIDA sa biografijom svog autora. To je NAžELNA postavka i sva genetička tumačenja (uključujući biografska, psihobiografska, pa i istoriografska) se krše na tom načelu. (Ako hoćeš baš, strože bi bilo reći da delo BRIŠE vezu sa autorom; o takvom prekidu je reč, i zato dodah da to liči na paradoks.) Sad, razumevanje nekog parčeta dela može biti olakšano ako znamo da je, na primer, opsesivna slika monade bez prozora sublimirana transpozicija mladalačke konstipacije (dakle, olakšao nam je jer se nije olakšao), ali tumačenje - koje nije egzegeza parčića, već je izlaganje neke osnove (Auslegung, kažu genšeri) - time dobija vrlo malo, načelno nimalo. Smisao je ovaj: briga me je l' pesnik lud (po pravilu je gnjavež, cf. Krca kod Bude), zanima ne njegova pesma. Praktična ili pedagoška posledica: "Pesnik S. se rodio, živeo, i umro, ostalo pogledajte u nekoj enciklopediji, ako vas zanima iz vaših morbidnih đačkih razloga guranja nosa u tuđe živote. Kao vaš profa, ja bih da zajedno razmislimo što verujete da vam ne treba da čitate Sofoklovog Edipa, jerbo vam valja da znate zašto ono '*ebo mater svoju' treba da ostane na nivou teksta, a da zaobiđete to i slično u životu." Tako bih da sam profa, al' nisam, na svoju i nji'ovu sreću. :))
ko.je.ko.192 milan, -> #191, novim
> " P.S. Ja se ne bih usudio da tvrdim da poznavanje biografije > " nekog autora "u načelu nema veze" sa tumačenjem njegovog dela. > > Ključno je ovo "u načelu", dakle "u principu". Ništa ne moramo > znati (i ne znamo) o ličnosti Homera (ni da li ga je zapravo bilo, > beše li jedan ili ga beše čitava legija), Servantesa (imam prelepu > biografiju u 8 tomova koja je, zapravo, enciklopedija tog doba, > pošto se o samom Migeletu zna samo par šturih činjenica), Dantea, > Šekspira (sve vrlo malo podataka, i ne mnogo važnih). Naime, htedoh > reći ovo: književno delo postaje KNJIčEVNO delo - civilizacijska > vrednost - onda kad PREKIDA sa biografijom svog autora. To je > NAžELNA postavka i sva genetička tumačenja (uključujući biografska, > psihobiografska, pa i istoriografska) se krše na tom načelu. > (Ako hoćeš baš, strože bi bilo reći da delo BRIŠE vezu sa autorom; o > takvom prekidu je reč, i zato dodah da to liči na paradoks.) Pardon (što voli da kaže ZQ) na predugom citatu ali se iz njega vidi da je ovo nesporazum. Ja sam, naime, postavio pitanje da li biografija nekog autora nema veze sa TUMAžENJEM a ne sa CIVILIZACIJSKOM VREDNOŠĆU njegovog dela. To što mi o Šekspiru znamo malo ili nimalo ne dokida vrednost njegovih drama i/ili soneta ali nam zasigurno umanjuje mogućnost tumačenja. Pl poz M
ko.je.ko.193 bjevdjic,
INDEX BIOGRAFIJA U TEMI "KO JE KO" ---------------------------------- Poruka Ime i Prezime ---------------------------------- 12.112 ALBERT AJNSTAJN 12.113 ANDRE-MARI AMPER 12.114 ONORE DE BALZAK 12.115 BELA BARTOK 12.116 SARL BODLER 12.117 TOMAS ALVA EDISON ---------------------------------- 12.128 VINCENT VAN GOG 12.129 BERTOLT BREHT 12.130 RIHARD VAGNER 12.131 DJUZEPE VERDI 12.132 DZORDZ VASINGTON 12.133 AMERIGO VESPUCI ---------------------------------- 12.142 JOHAN SEBASTIJAN BAH 12.143 LUDVIG VAN BETOVEN 12.144 JURIJ ALEKSEJEVIC GAGARIN 12.145 MOHANDAS KARAMCAND GANDI 12.146 FEDERIKO GARSIJA LARKA 12.147 JOHANES GUTENBERG ---------------------------------- 12.164 DZON FICDZERALD KENEDI 12.165 KRISTOFORO KOLUMBO 12.166 ROBERT KOH 12.167 TADEUS KOSCUSKO 12.168 SARL KULON 12.169 NIKOS KAZANCAKIS ---------------------------------- 12.176 JOHAN VOLFGANG FON GETE 12.177 POL GOGEN 12.178 FRANCISKO GOJA 12.179 ANTONJIN DVORZAK 12.180 VOLT DIZNI 12.181 VIKTOR IGO ---------------------------------- 12.185 LEONARDO DA VINCI 12.186 FRANC KAFKA 12.187 ALBER KAMI 12.188 JOHAN KEPLER 12.189 FRANC LIST 12.190 VIVIJAN LI ---------------------------------- Nastavak 20. marta 1994. godine
ko.je.ko.194 balinda, -> #192, milan
>> To što mi o Šekspiru znamo malo ili nimalo ne dokida >> vrednost njegovih drama i/ili soneta ali nam zasigurno >> umanjuje mogućnost tumačenja. Ne nužno! Tj. 'mogućnost' možda i da, ali pravilnost takvog zaključivanja, ipak ne. Možda bi nas nekakav biografski podatak samo zaveo ka ovom ili onom tumačenju dela koje nije bilo na pameti autora? Hoću da kažem da, ako nešto hoćemo da razumemo *bilo kako*, "dobre" su nam bilo kakve informacije. Ako, pak, želimo da to "pravilno" shvatimo, merodavne su jedino relevantne. Ovde je poenta da li se čovek/umetnik može izmaknuti izvan onoga što jeste (ili mu se događa) i da li je njegovo delo, nužno, (!) "pravilan" otisak njegove ličnosti? Ovde sam bliži Novimom stavu. Možda je, opet, :) najbolje znati što više biografskih informacija, ali kada bismo ih posle u svesti potisnuli iz prvih redova raspoloživih podataka, davajući *značajnu* prednost sadržaju umesto ličnosti autora? Drugo je pitanje ko to može?
ko.je.ko.195 pishta, -> #189, bjevdjic
> simfonije "Faust i Dante", simfonijske pesme "Les > preludes", "Mazerra", -------- mislim da se ovo zove Mazepa ?
ko.je.ko.196 milan, -> #194, balinda
>>> To što mi o Šekspiru znamo malo ili nimalo ne dokida >>> vrednost njegovih drama i/ili soneta ali nam zasigurno >>> umanjuje mogućnost tumačenja. > > Ne nužno! Tj. 'mogućnost' možda i da, ali pravilnost takvog > zaključivanja, ipak ne. ;)))))) Pl poz M P.S. Pa ja sam o mogućnosti a ne o pravilnosti i govorio! ;))
ko.je.ko.197 balinda,
JOVAN JOCA SAVIĆ glumac i reditelj Rođen je 10. maja 1847. godine u Novom Sadu. Školovao se u Beču, gde je i počeo da glumi. Poznat i popularan na scenama u Beču, Manhajmu i Minhenu. Prevodio je dramska dela, pisao rasprave iz istorije pozorišta i dramaturgije, a veoma uspešno radio je kao reditelj. Napisao je na nemačkom više dela, a najpoznatija su: Šekspir i dramska pozornica, Glumac i publika, O smeru drame, Pozorište pod otvorenim nebom i dr. Glavne uloge su mu bile: Don Karlos, Ričard II, Mortimer, Ferdinand i dr. Umro je u Minhenu 7. maja 1915. godine.
ko.je.ko.210 balinda,
DIMITRIJE MARINKOVIĆ političar Rođen je u februaru 1835. godine u Paraćinu. Završio je Licej u Beogradu. Jedan od prvaka Naprednjačke stranke u Srbiji, više puta ministar pravde i unutrašnjih poslova (1884-1886, 1895-1896), senator i predsednik Senata. Učestvovao je u izradi mnogih zakonskih projekata, naročito zakona o sudskoj nezavisnosti. Umro je u Beogradu 17. juna 1911. godine.
ko.je.ko.209 balinda,
MIHAJLO MILORADOVIĆ general-gubernator Rođen je 12. oktobra 1771. godine. Roditelji su mu napustili Srbiju, bežeći ispred turskog zuluma. Pod Suvorovim komandant puka, a u operacijama protiv Napoleona (1805) komandovao je divizijom. U Rusko-turskom ratu (1806-1912) kao komandant Drugog korpusa Moldavske armije zauzeo je Bukurešt i tukao je znatno jače snage Ali-paše kod Obileštija. Posebno se istakao u borbama kod Rasova (u Bugarskoj), gde je tukao Mehmed-pašu, zbog čega je dobio generalski čin. U Borodinskoj bici komandovao je Drugim i žetvrtim korpusom. U gonjenju francuske armije istakao se u borbama kod Vjazme, Dorogobidža i Krasnog, što je znatno doprinelo rastrojavanju Napoleonove armije. Postavljen je 1818. za general-gubernatora Petrograda (Lenjingrada). Smrtno ranjen pri ugušivanju Dekabrističkog ustanka, na Senatskom trgu, umro je 26. decembra 1826. godine.
ko.je.ko.208 balinda,
PAVLE JOVANOVIĆ novinar Rođen je 9. februara 1849. godine u Zemunu. Studirao je filozofiju u Cirihu. Profesor, osnivač srpske štamparije u Zagrebu i urednik nezavisnog lista Srbobran. Srpski poslanik u Zemaljskom saboru, borac za nacionalna prava Srba u Austro-Ugarskoj. Umro je u Zagrebu 22. maja 1897. godine.
ko.je.ko.207 balinda,
PETKO ILIĆ vojvoda Rođen je u Starom Nagoričanu. Otišao je na bojište kao dobrovoljac vrlo mlad i istakao se u borbama sa Turcima za oslobođenje Južne Srbije i Makedonije. Herojski je poginuo u borbi sa Turcima na Stracinu 17. marta 1912. godine.
ko.je.ko.206 balinda,
NOVICA CEROVIĆ vojvoda Rođen je 27. oktobra 1805. godine u Tušinji (Drobnjaci). Knez drobnjački, vojvoda i senator. Učestvovao je u mnogim bojevima sa Turcima, kako po Crnoj Gori tako i u Hercegovini. Pogubio je feudalca i velikog zulumćara i neprijatelja srpskog naroda Smail-agu žengića (1840), a Mažuranić ga je opevao u spevu. Umro je u Šavniku 14. januara 1895. godine.
ko.je.ko.205 balinda,
RADOVAN DRAGOVIĆ političar Rođen je 10. decembra 1878. godine u Užicama. Stolarski šegrt u Zagrebu i Gracu. Novinar, uređivao je list Napred, Radnički list i Radničke novine. Istanuti vođa klasnog socijalizma u Srbiji i jedan od osnivača Srpske socijalističke stranke (1903). Na čelu ove stranke ostaje do smrti. Osnivač je Beogradskog radničkog društva, prve socijal-demokratske organizacije u Srbiji. Umro je u Beogradu 25. decembra 1905. godine.
ko.je.ko.203 balinda,
MILENKO VESNIĆ političar Rođen je 13. februara 1862. godine u Dunišićima (kod Sjenice). Studirao je prava u Minhenu, Lajpcigu i Berlinu. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, poslanik na strani (u Rimu, Parizu), ministar i predsednik vlade Srbije (1920). Zbog uvrede kralja Milana, bio je osuđen na dve godine robije. Biran je za člana Francuske akademije. Humanizovao je kaznene zavode u zemlji. Pokrenuo je časopis Pravnik. Pisao je i prevodio zapažena dela iz međunarodnog i krivičnog prava, kao i istoriju prava. Umro je naprasno u Parizu 15. februara 1921. godine.
ko.je.ko.202 balinda,
MILIVOJE JOSIMOVIĆ inženjer Rođen je 1855. godine u Beogradu. Studirao je u rodnom mestu. Profesor Velike škole u Beogradu, direktor državnih železnica i ministar građevina Srbije (1890-1891). Jedan od osnivača i prvi predsednik Udruženja srpskih inženjera i arhitekata. Radio je veoma mnogo na izgradnji Beograda (vodovod i projekt za kanalizaciju) i železnice u Srbiji. Umro je u Beogradu 1931. godine.
ko.je.ko.201 balinda,
DIMITRIJE GOLUBOVIĆ dobrotvor Rođen je 6. maja 1800. godine u Đurđevu. Bio je trgovac u Pančevu. Kao rodoljub svoju imovinu je ostavio prosvetnim ustanovama za prosvećivanje srpskog naroda (za potpomaganje siromašnih đaka i "za obrazovanje ženskinja"). Umro je u Pančevu 23. jula 1880. godine.
ko.je.ko.200 balinda,
SIMA MILUTINOVIĆ PAŠTRMAC ustanik Rođen je 1776. godine u Paštrmicima (Šumadija). Za vreme Prvog srpskog ustanka bio je barjaktar. Odmetnuo se u planine i sa hajdučkom družinom udarao na Turke aračlije (1813-1815). U Crnući razvija barjak kneza Miloša, što je značilo početak Drugog srpskog ustanka. Od tada je blizak saradnik kneza koji ga iz milošte zove "Amidža" (stric). Učestvuje u svim bojevima i ističe se hrabrošću. Umro je u Kragujevcu 5. avgusta 1836. godine.
ko.je.ko.199 balinda,
PAVLE ĐURKOVIĆ slikar Rođen je 1772. godine u Baji. Radio je najviše ikonostase i portrete istorijskih ličnosti. Poznati su njegovi ikonostasi u pravoslavnim crkvama u Somboru, Beloj Crkvi i Vršcu. Takođe i portreti kneza Miloša, Vuka Karadžića, Lukijana Mušickog i dr. Umro je u Odesi 1830. godine.
ko.je.ko.198 balinda,
DOBRIVOJE BOčIĆ inženjer Rođen je 23. decembra 1885. godine u Raškoj. Tehniku je završio u Nemačkoj. Visoki službenik Srpskih državnih železnica, pronalazač i konstruktor. U svetu je poznat njegov pronalazak, "kočnica Božić", uvedena u železnički transport 1922, čime su izbegnute mnoge železničke katastrofe. Umro je u Beogradu 13. oktobra 1967. godine.
ko.je.ko.204 balinda,
MIHAILO GAVRILOVIĆ istoričar Rođen je 8. maja 1868. godine u Aleksincu. Posle Velike škole u Beogradu studirao je i doktorirao u Parizu. Profesor i upravnik Državne arhive. Poslanik na Cetinju i u Vatikanu, a u novoformiranoj državi SHS poslanik u Londonu. Na osnovu građe iz domaćih i stranih arhiva napisao je poznatu istoriju vladavine Miloša Obrenovića i prvu istoriju Srbije XIX veka. Umro je u Londonu 1. novembra 1924. godine.
ko.je.ko.211 vitez.koja, -> #183, novim
#=> bio ili nije etc. sve dok je iole važno da li je autor #=> nekog teksta normalan ili lud, alkoholičar ili mrzi #=> komarce itd. - njegov tekst je previše lična stvar da bi #=> mogao biti dovoljno univerzalan i time važan kao #=> pesništvo. Veoma napredno mišljenje... Znači, književni kritičari koji se pozivaju na autorov život su amateri i šarlatani ? U tom slučaju, nisam pročitao knjigu čiji predgovor (pogovor) nije napisao šarlatan. Meni bi, ono, bilo veoma drago kada bi se ispostavilo da su neki priznati kritičari onakve budale za kakve ih ja privatno držim, ali ipak...
ko.je.ko.213 bjevdjic, -> #195, pishta
██Ů simfonije "Faust i Dante", simfonijske pesme "Les ██Ů preludes", "Mazerra", ██ -------- mislim da se ovo zove Mazepa ? U pravu si. Umesto "Mazerra", treba da stoji "Mazeppa" (sa dva "p") !!
ko.je.ko.214 vstan, -> #142, bjevdjic
> JOHAN SEBASTIJAN BAH > kompozitor > > Rodjen 1685. godine. Nemacki kompozitor, jedan od najznacajnijih ─────────────────────┐ > stvaralaca u istoriji muzike ... │ │ ┌───────────────────────────────┘ = najznacajniji
ko.je.ko.215 vstan, -> #143, bjevdjic
> LUDVIG VAN BETOVEN > kompozitor > > Rodjen 1770. godine. Nemacki kompozitor, najistaknutiji i ============== Videti prethodnu poruku. > najuniverzalniji stvaralac u istoriji muzike.. ================ Ni ovo ne stoji. Naravno, sve ovo mu ne smeta da deli drugo mesto :)
ko.je.ko.216 novim, -> #211, vitez.koja
" Veoma napredno mišljenje... Znači, književni kritičari koji se " pozivaju na autorov život su amateri i šarlatani ? U tom " slučaju, nisam pročitao knjigu čiji predgovor (pogovor) nije " napisao šarlatan. Eh, sad. rekoh već u prvoj poruci da to (što delo prekida veze sa autorom, pa i njegovom biografijom) izgleda paradoksalno. Navođenje podataka o autoru i njegovom životu nije baš skroz šarlatanska rabota (pomaže nam, orijentiše nas kao što nas orijentiše ona uspravna firma kad dolazimo u Klub.P), ali odatle izvlačiti ili na to svoditi smisao dela, to jeste amaterizam (uostalom, u Klub.P ne dolazimo zbog orijentira, mada možda ima i takvih :)).
ko.je.ko.217 vitez.koja, -> #216, novim
#=> paradoksalno. Navođenje podataka o autoru i njegovom #=> životu nije baš skroz šarlatanska rabota (XXXXXXXXXXX #=> XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX), ali odatle izvlačiti ili na to #=> svoditi smisao dela, to jeste amaterizam Odlično. Da li bi mogao da navedeš nekog priznatog autora (kritičara) koji zastupa ovo mišljenje, kako bih ja (u hipotetičkoj raspravi) mogao da branim ovakve stavove jačim argumentom nego što je "novim rek'o". Ili je možda i to dovoljan argument ?
ko.je.ko.218 veca, -> #215, vstan
>>> najuniverzalniji stvaralac u istoriji muzike.. >> Ni ovo ne stoji. >> Naravno, sve ovo mu ne smeta da deli drugo mesto :) To je tvoje, subjektivno, mišljenje, rekla bih da bj. ne radi po tom principu.
ko.je.ko.219 novim, -> #217, vitez.koja
"# => paradoksalno. Navođenje podataka o autoru i njegovom "# => životu nije baš skroz šarlatanska rabota (XXXXXXXXXXX "# => XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX), ali odatle izvlačiti ili na to "# => svoditi smisao dela, to jeste amaterizam " " Odlično. Da li bi mogao da navedeš nekog priznatog autora " (kritičara) koji zastupa ovo mišljenje, kako bih ja (u " hipotetičkoj raspravi) mogao da branim ovakve stavove jačim " argumentom nego što je "novim rek'o". V. Šklovski, B. Tinjanov, B. Ejhenbaum, M. M. Bahtin, N. Fraj, A. I. Ričards, R. Velek, O. Voren. K. Brooks, M. Botkin, T. S. Eliot, E. Štajger, B. A. Uspenski, V. But, R. Krejn, ž. Rensom, V. Epson, J. Lotman, R. Jakobson, U. Eko, E. R. Kurcijus, D. S. Lihačov, M. Blanšo, R. Bart, č. čenet, J. Kristeva, P. de Man, H. Blum... (ovo su ti, možda ispustih svega par imena, najveći književni teoretičari ovog stoleća - treba još? O:)
ko.je.ko.220 wizard, -> #214, vstan
> > JOHAN SEBASTIJAN BAH > > kompozitor > > > > Rodjen 1685. godine. Nemacki kompozitor, jedan od najznacajnijih > ─────────────────────┐ > > stvaralaca u istoriji muzike ... │ > │ > ┌───────────────────────────────┘ > = najznacajniji Eh sad i ti. Možeš ti njega da smatraš najboljim, ali najznačajniji... Njegovo stvaralaštvo nije presudno uticalo na kompozitore koji su došli neposredno nakon njega, iz prostog razloga što se za isto nije gotovo uopšte ni znalo (tada).
ko.je.ko.221 vitez.koja, -> #219, novim
#=> (ovo su ti, možda ispustih svega par imena, najveći #=> književni teoretičari ovog stoleća - treba još? O:) Hvala, hvala, hvala :) Biće odštampano u više primeraka... Ali, ukoliko se već krhko zdravlje moje profesorke srpskog posle ovakvog šoka još više pogorša smatraj se lično odgovornim :)