CIVIL.5

02 Feb 1994 - 11 Apr 1994

Messages - licni.stav

licni.stav.1 balinda,
Srećan vam 5. tom 'civilizacije'. Prošli smo slistili za samo tri meseca. (!) :)
licni.stav.4 voki,
>> Jedan bi mogli nazvati desničarskim i on otprilike tvrdi da je >> narod neprosvećena rulja i da mu se ne može u ruke prepustiti >> jedan tako važan posao kao što je upravljanje državom. Right :( Osvrni se oko sebe... >> Druga struja bi se mogla nazvati levičarskom i ona tvrdi da se >> demokratija uvek svodi na oligarhiju (veliki kapital, >> vojno-industrijski kompleks, partijska birokratija, CIA i >> slično). Right :( Ima u tome istine... >> Kako braniti demokratiju od ovih kritika ? Ali šta je alternativa ? Poznate alternative nisu imune na one, kako ih ti nazva "levičarske" primedbe, dok na one "desničarske" valja reći da poznate alternative imaju druge boljke tipa nesmenjivosti, te obesti onoga/onih koji vladaju (vidi Novim: o Otanu). Pozdrav Voki. P.S. Eto, naterali ste me da jasno istaknem podvojenost svoje ličnosti :) I left i right su right :))) P.P.S. Vidi i moju prethodnu poruku.
licni.stav.3 voki,
>> želi? Društvo u kome gotovo polovina trpi odluke druge >> polovine, jedva da se može nazvati povoljnim a slaba mi je >> uteha što je to (verovatno!?) bolje od onoga društva u kome >> manjina maltretira većinu. Ako se nađeš na strani koja je >> "maltretirana", malo je važno kakvo obrazloženje ti je dato. Ipak moraš priznati da u demokratiji "maltretirana manjina" ima, po default-u, pa makar to bilo samo teorijski, pravo da postane većina koja će maltretirati. Nasuprot, "maltretiranoj većini" se čak ni pravo da pokušaju da postanu oni koji će maltretirati ne pruža. Eto tajne privlačnosti demokratije: mogućnost (retko i ostvarenje) da se na ovom svetu (a ne posthumno), pa još mirnim putem ostvaruju promene. Pozdrav Voki.
licni.stav.2 voki,
>> (živeti u >> anarhiji je, pretpostavljam, veoma rizično). Pretpostavljaš ? Ja mislio da ti živiš u Beogradu... :) Pozdrav Voki.
licni.stav.5 voki,
>> Srećan vam 5. tom 'civilizacije'. Prošli smo slistili za samo >> tri meseca. (!) :) I to uz moje minimalno učešće ;) Mašala ! Pozdrav Voki.
licni.stav.6 novim,
/CIVILIZACIJA.4, REPLY 15.562/ /Herodot, 5/ naime, postoji primedba - Otan je sam pominje - da onaj ko je na vrhu vlasti nema razloga za zavist. kome bi on zavideo? i zašto, kad 'ima na raspoloženju sva dobra'? međutim, zavist se ne tiče količine i vrste dobara, ili imanja. one se ne tiče stvari, nego ljudi. Otan kaže: 'Ali on, naprotiv, postupa sa svojim podanicima sasvim drukčije. Najboljima zavidi zato što su zdravi i živi, a voli najgore građane.' zavist koju Otan ima u vidu očito je neko merilo razlikovanja ljudi i odnosi se na podanike. samodržac voli najgore, jer su oni, pre svega, sasvim očigledan dokaz njegove vlasti. najbolji to nisu: već to što su 'zdravi i živi' pokazuje mu da u njegovoj vlasti ima stvari koje toj vlasti izmiču ili mogu da izmaknu. takođe, jasnije no iko, već sa položaja na kojem je, vladar vidi da se ljudi razlikuju: iz te razlike je i proistekla mogućnost vladanja, potreba da neko ili nešto vlada nad razlikama i uređuje ih kako ne bi nastao haos. ovo će biti važan argument kod Hobsa (koji je dobro poznavao klasične istoričare, sâm je prevodio Tukidida), gde se potreba za uređenom državom i uopšte ideja politike obrazlaže nejednakošću ljudi, za razliku od antičkih filozofa i hrišćanskih autora koji su polazili od stava da su ljudi jednaki, prvi po prirodi, drugi pred Bogom; Hobs će primetiti da politika i država tada ljudima ne bi ni bile potrebne. vladar je zavidljiv jer i sam počiva na razlici između ljudi, razlici koja rađa zavist. kod vladara zavist igra naročitu ulogu, utoliko što mu može pomoći u vršenju volje, u obavljanju vlasti. zavist je probitačna i korisna sa stanovišta vladara, jer suspenduje kod ljudi etička razmatranja i dileme prevodi na politički teren, gde je vladar, po svom položaju, u prednosti. kod vladara 'se klevete i dostave primaju kao nešto najlepše i najbolje', konstatuje Otan. uopšte, službe za dostavljanje i klevetanje - intelligence servisi špijuniranja podanika i unutrašnje propagande - omiljene su alatke vladara samodržaca - jer se on ne informiše iz nezavisnih ili neutralnih, već iz 'bliskih i pouzdaih' izvora, među kojima su najbliži oni koji su uz njega, a najpouzdaniji oni kojma je neposredno nadređen. međutim, ni po jada za vladara što je to tako - vladar, naime, mora da raspolaže u načelu svim informacija koji se tiču njegovog domena, a to je čitava država, pa prema tome i onim koje ne bi mogao inače dobiti iz drugih izvora do li svojih, 'službenih'; nevolja je što on svojim izvorima poklanja poverenje koje drugi izvori ni izbliza ne uživaju. ali, nije to jedina nevolja, i Otanova kritika koja polazi od zavisti i logične polu-informisanosti vlasti oslonjene na svoje izvore, postaje dalekosežna kritika svake vrste tiranije iz još jednog dodatnog i možda najvažnijeg razloga protiv samovlašća a u korist demokratije. Otan naime kaže (a Herodot beleži): 'Ali je najčudnije od svega ovo: ako mu se, naime, odviše ne diviš, on se ljuti što ga u dovoljnoj meri ne poštuješ; a ako ga neko svesrdno podvori, on mu prebacuje da je ulizica.' - drugim rečima, vladar nameće izvesnu hijerarhiju vrednosti, a samovlašće određenu autohijerarhiju, i ne samo da - iz pozicije same vlasti koja kvari 'i najboljeg' - tiranija predstavlja opasnost izvitoperenja onog ko vlast nosi, nego takva vlast neminovno kvari i svoje podanike - građane i narod. to je čudno - 'najčudnije od svega' - utoliko što na prvi pogled izgleda kao da podanici ne moraju imati veze s tim što se vlast sama kvari - 'pobesni od silnog obilja' a od zavisti 'čini nevaljalstva'. ako to vlast i čini, zašto bi se to ticalo podanika, koji mogu ostati po strani? međutim, pokazuje se da to nije tako: ne samo da vlast - besna i zavidljiva - kvari sebe, već vlast - neograničena i suicentrična - kvari i podanike. s jedne strane ona ih je prinudila da budu takvi, namećući svoje vrednosti njima, a s druge strane, podanici vide da merilo probitačnosti sasvim upravlja politikom, i da to merilo valja primeniti i u odnosu prema vlasti. ništa nije loše po sebi sa ovim načelom - probitačnosti - već je loše što ono biva sve više jedino merilo: društvo, ma kakvo bilo, uvek je širi pojam od države, a država od same vlasti, pa kad se izvesno načelo vlasti pretvori u merilo države, a potom i društva - a naročito kad se pretvori u jedino merilo - društvo počinje da sledi državu, a ova vlast, i svođenje merila na jedno biva propraćeno naopakom hijerahijom - merilo se uspostavlja sa mesta na kojem je stupanj proizvoljnosti i obesti najveći. društvo u državi kojom upravlja samovlašće počinje da i samo liči na svog nekontrolisanog i ničim ograničenog tiranina - postaje unutar sebe tiransko, nekontrolisano, i obesno. tiranija ne kvari samo onog na vrhu, nego i sve na dnu. Otan utvrđuje da ovakve posledice pokazuju zakonitost politike tiranske vlasti. i još je jedan razlog u igri. 'A sad ću izneti ono što je najgore', kaže Otan u kritici samodršca. 'On ukida običaje naših predaka, siluje žene i ubija njihove ljude bez suda i bez optužbe'. u prvoj poruci kojom je počela ova serija po Herodotu, izostavio sam ovo mesto - samo zato da bih ga kasnije (a to je sada) istakao i posvetio mu posebnu pažnju. naizgled, kao da se Otan, u završnici svoje kritike tiranije, vraća na konkretne okolnosti, na prethodnu vladavinu monarha Kambiza i na samodršca maga, koji su takva nevaljalstva zaista činili. mđt, izgleda da ovde Otan misli nešto sasvim široko, i da je stoga ovaj sud ostavio za sam kraj svoje kritike, kao njen sažetak. razume se, ovo mesto je i besednički odabrano, jer njime Otan pojačava kontrast između kritike tiranije i svog ukazivanja na prednosti demokratije, koje odmah iza ovog i iznosi. zašto je sve ovo 'najgore'? običaje je već pominjao na početku, i to što ih pominje na kraju govori nam nešto. samo, šta? u istoj rečenici se pominje nasilje nad ženama (nad nejakima, možemo to i tako shvatiti), kao i ubijanje muškaraca, preciznije - 'njihovih ljudi' - muževa, čime se uništavaju porodice. na kraju se kaže da se to nasilje nad slabijim i ubijanje - uništenje porodica - odvija kod tirana 'bez suda i bez optužbi'. naime, Otan svakako da zna da i nasilje nad slabijim, kao i ubijanje ljudi, pa i uništenje prorodica, može biti legitimno, tj. može biti deo običaja, deo poretka, pokriveno zakonom. ovde je reč o nečem drugom - o odsustvu suda i suđenja, o tiraniji koja je po tome otvoreni ili prikriveni oblik građanskog rata. time što se u istoj rečenici govori o nasilju bez suda i o običajima može biti važan znak: naime, suđenje je takođe deo običaja, i izvršenje neke pravde nije deo prirode, već deo društva. običaju jesu konvencije, a ne prirodne nužde; priroda po sebi ne zna za pravednost - za nju znaju oni koji imaju običaje, ljudske zajednice, društva. pravednost je konvencionalna, a konvencionalnost i priroda su dve stvari. time će se Otanovo shvatanje pravednosti razlikovati od nekih drugih shvatanja, a time i njegovo razumevanje demokratije. naime, za razliku od tzv. liberalnog tipa demokratije - koja polazi od Hobsa - pojaviće se i tzv. socijalna demokratija, koja je naslednik ideje o prirodnoj jednakosti ljudi - i na osnovu toga izlači zaključak da je i pravednost prirodna, pa je, recimo, ne samo neprirodno, već i nepravedno da neko poseduje veća a neko manja dobra. socijalna demokratija u ovom smislu jeste i naslednik teoloških vidova demokratije (anarhizam, kad počiva na ideji savesti, jedan je od pravaca tog tipa, na primer; hrišćanske demokratije - razni demohrišćani u izvornom, tzv. fundamentalističkom obliku - jesu drugi vid, itd.) - koja polazi od stanovišta da su svi ljudi pred Bogom jednaki i da je izvor pravednosti Bog, pa, odatle, izvlači razne zaključke, od toga da ljudi u tom slučaju i nemaju slobode, do toga da je ona apsolutna (i podleže jedino savesti, pravdanju pred Bogom). ako je demokratija za koju se Otan zalaže izvorna - a jeste, barem u tome što je reč o prvom argumentovanom predstavljanju ove ideje - i ako je ona liberalnog tipa - a meni se čini da je to slučaj - onda će biti da su demokratija i sloboda (liberalno načelo) u sprezi već na početku, pre nego sprega demokratije i socijalna pravda ili demokratija i apsolutno pravo (Boga, ili pred Bogom, ili sa Bogom). a to će reći - demokratija nastaje kao odgovor na pitanje slobode, a ne kao odgovor na pitanje pravde i prava; pravda se izvodi iz demokratije, kao što i pravo služi da se uredi sloboda kako ne bi bila divlja, 'ludačka', 'obesna', 'nedgovorna', klatno 'besa i zavisti', što su sve opasnosti slobode i po slobodu koje Otan navodi.
licni.stav.7 balinda, -> #3, voki
>> Ipak moraš priznati da u demokratiji "maltretirana manjina" >> ima, po default-u, pa makar to bilo samo teorijski, pravo >> da postane većina koja će maltretirati. Što samo pokazuje da se u srži demokratije radi o tome da će neko nekoga da "maltretira". Liberalizacijom bi trebalo doći do takve organizacije društva koja neće počivati na prisili. Patentiram naziv 'Samovolja'. :)
licni.stav.8 wizard,
reply na CIVILIZACIJA.4 15.551 > Ništa ja nisam ni argumentovala, ja sam jednostavno odgovorala I've noticed. ;( > Nisam primetila da si ti izneo ijedan dokaz u prilog svojim stavovima > i cela priča je za mene bila jednostavna razmena mišljenja. Dokaz... Pa ti si valjda trebala da dokažeš da je homoseksualnost urođena, da "ima neki gen"...? Ma nema veze... > Sledge Dammir je bio u pravu. U vezi čega?
licni.stav.9 dvidovic,
#REPLY CIV.4:LIžNI.STAV:15.566 > Bolje je reći zlo je TLAžENJE, jer nasilje može biti i u > odbrambene svrhe, ali tlačenje nikako... Jes', ko što su onomad hrabri branioci stezali obruč oko... Ne shvatam, kako se nasilno braniti?
licni.stav.10 dcolak, -> #2, voki
│>> (živeti u │>> anarhiji je, pretpostavljam, veoma rizično). │ │ Pretpostavljaš ? Ja mislio da ti živiš u Beogradu... :) Zar opet? Prelistati conf CHAT radi podučavanja o Anarhiji. Ovo ovde je HAOS i BEZUMLJE, nikako Anarhija ;) Hej, Šarmantni & Duhoviti je bio u pravu, snage haosa i bezumlja su pobedile... Sledge DAMMIR!
licni.stav.11 dcolak, -> #9, dvidovic
│> Bolje je reći zlo je TLAžENJE, jer nasilje može biti i u │> odbrambene svrhe, ali tlačenje nikako... │ │ Jes', ko što su onomad hrabri branioci stezali obruč oko... │ Ne shvatam, kako se nasilno braniti? Neko te napada nožem... Kako se braniš? Lepim rečima? Ne, praviš polugu i lomiš mu ruku, naravno posle toga kolenom u facu.. To je nasilna odbrana, jer drugačija ne postoji. Bežati? Pa nož u leđa? Ne hvala... Sledge DAMMIR!
licni.stav.13 jovca.car,
reply na ndragan, civilizacija.4, 15.559 /* Ne, podrazumevam bukvalno sve njih koji ga drze, a medu njima su jamacno /* i spomenute face, i medu svima njima siguran postotak onih koji ih ne /* drze iz ciste ljubavi prema ljudima i psima. Ko sto vec rekoh (ovo je zadnji put, majke mi:), u Americi ima 100 miliona legalnih vlasnika vatrenog oruzja. Da svi oni umisljaju 'da su u (potencionalnom) sukobu sa nekim' do danas bi se svi medjusobno pobili. ;) Lepa hrpa paranoika, a? (+160.000 vlasnika u Britaniji, +...) Ne slazem se sa trpanjem svih 'onih koji ga drze' u isti kos, a pogotovo sa stavom da je svako 'ko ga drzi' apriori manijak sa akutnom manijom gonjenja spreman na pokolje. /* Da. Pocnu da ti padaju na um stvari koje mozes da uradis, a ranije nisi /* mogao. Naprimer, da zoves Sezam. Dok nisi imao modem, sigurno ti nije /* padalo na pamet. Upravo tako. Ili druge stvari. Naprimer, da provaljujes na VAX-ove i brises root direktorijume (ko nije shvatio nek pogleda u komunikacije:vax), ili da psujes sve u chatu i po confovima. Strava zezanje. Mnogima to padne na pamet, ali malo ko stvarno krene da se bavi time. Svi ostali umesto toga samo zovu Sezam i zive kao sav normalan svet(!??!). ;) Isto je i sa oruzjem. Svakom ko ga nabavi padne na pamet da s tim moze da ubije nekog. Jedan manji deo krene da eksploatise tu 'pogodnost'. Ostali to utuve sebi u glavu i pazljivo rukuju oruzjem nadajuci se da nikad nece morati da koriste tu 'pogodnost'. /* Nek ti onda objasne zasto bas pit bulovi a ne pudlice i pekinezeri? Da se vratimo na automobile: Zasto neko vozi bas Ferrari, a ne Mercedes ili BMW? Da li si nekad imao (ili imas) kucnog ljubimca? Ako jesi, zasto bas tu sortu ili rasu, a ne neku drugu? Prema tome, stvar ukusa. Neki (na zalost) nabave pit bula da bi bili u fazonu, a neki zato jer im se pas, sam po sebi, svidja. Btw, kad bih nabavljao psa, radije bih uzeo pit bula nego pudlicu ili pekinezera, jer je daleko lepsi, a vala, i jerbo izgleda ko normalan pas. ;))
licni.stav.14 jovca.car,
/* / Da li je normalno ponasanje ako neko lupa glavom o zid? Ne ugrozava /* / nikoga, zar ne? /* Ko polaze prava na njegovu glavu? Kome pravi stetu? Dobro pitanje. Ima li drustvo pravo da ga spreci u tome, toboz njegovog dobra, a zato sto se ne uklapa u standardizovane norme ponasanja?
licni.stav.12 jovca.car,
reply na ndragan,civilizacija.4, 15.558 /* S druge strane, pitam se koliko kriminalaca to oruzje napravi - neki se Postavljas pitanje: Ko je ubica? Pistolj ili covek koji je pucao iz njega? Ja bih rekao: covek. Pistolj mu je samo omogucio da ostvari svoj cilj. Da nema oruzja, on bi se vec snasao i posluzio necim drugim. Sve je u psihi coveka. U SAD 100 miliona ljudi legalno poseduje oruzje (podatak iz '90.). Da li su se svi oni pretvorili u kriminalce? /* odluce da krenu na banku, a ne bi se usudili da nemaju oruzje; neki Ako vec planiraju pljacku banke, onda verovatno nisu sitni dzeparosi, i u tom slucaju im nabavka vatrenog oruzja ne predstavlja problem. Djelovic je postavio pitanje legalnog drzanja oruzja u cilju zastite i prava gradjanina da se sam zastiti ukoliko ga drzava ne moze zastititi (au, bre tri zastite u jednoj recenici!:). Kriminalac ce uvek, i u drustvu koje zabranjuje drzanje oruzja, naci nacina da dodje do istog, uglavnom putem crnog trzista. Znaci nabavka nije problem, tu sve zavisi od spremnosti spomenutog da izvrsi zlocin. A ta spremnost dosta zavisi od toga da li su zrtve 100% bespomocne ili postoji velika sansa da ce se braniti i uzvratiti. /* Bas zato sto je do vlasnika: ne verujem im previse. Mnogo toga zavisi od /* njih, a za potencijalno opasnu zver treba da verujes svakome da je drzi a) nisu mi poznata tvoja iskustva, ali ja pit bulove ne smatram za hodajuce mine koje prete svakog casa da eksplodiraju. b) isto ovo sto ti kazes, ja bih rekao za automobile: "Bas zato sto je do vlasnika: ne verujem im previse. Mnogo toga zavisi od njih, a za potencijalno opasnu masinu treba da verujes svakome da je vozi kako treba..." Pored cinjenice da je od automobila stradalo i strada daleko vise ljudi (i ukupno i procentualno), nisam jos cuo da se neko zalaze za njihovu zabranu. Umesto toga, vode se kampanje za sigurniju voznju, a prestupnici (vlasnici!) se kaznjavaju zakonskim merama. Kako bi bilo da se ista stvar sprovede i u vezi pit bulova i oruzja? Zar ne bi bilo mnogo konstruktivnije (i sigurnije) od zabrana?
licni.stav.15 dr.grba,
>> Srećan vam 5. tom 'civilizacije'. Prošli smo slistili za samo tri >> meseca. (!) :) 'Ajd', pa sa srećom i sa manjim kašnjenjem biltena! (:
licni.stav.17 ndragan, -> #4, voki
/ Right :( Ima u tome istine... Both left and right. Ako močugu držiš samo u jednoj ruci, nisi tako precizan... / Ali šta je alternativa ? Poznate alternative nisu imune na Ja sam izneo neku futurološku alternativu u jednoj od svojih priča, otprilike se sastoji u totalnoj dostupnosti svih relevantnih informacija, i da momentalno glasaju svi zainteresovani, preko neke vrste pejdžera... SF, naravno. Priča se, zasniva na lošim stranama tog sistema :) / ličnosti :) I left i right su right :))) Pozdrav, kolega. I ja sam stereo tip. Bue_ Ndragan
licni.stav.16 ndragan, -> #5, voki
/ I to uz moje minimalno učešće ;) Mašala ! Imaš kredit. Otplatićeš, samo da ti nađemo žicu... Bue_ Ndragan
licni.stav.18 ndragan, -> #6, novim
/ jer se on ne informiše iz nezavisnih ili neutralnih, već iz / 'bliskih i pouzdaih' izvora, među kojima su najbliži oni koji Vek trajanja tiranina može se proceniti prema tome kako se odnosi prema donosiocima loših vesti. iz nekog od nastavaka 'Dine'. Bue_ Ndragan
licni.stav.19 dr.grba, -> #12, jovca.car
>> ...U SAD 100 miliona ljudi legalno poseduje oruzje (podatak iz '90.)... ***************** De, smanji malo. Ili što reče moj drugar: "odvali okruglo, da se kotrlja!"
licni.stav.21 dior,
Civ.4 REPLY 15.548 >> - očito neprijatan - poredak, što su i uspeli i oslobodi >> se OD tog poretka. oslovoditi se OD nečeg još ne znači >> osloboditi se ZA nešto; jezikom standardne logike, prvo >> je nužno, ali ne i Erih From: 'Bekstvo od slobode.' Novime, briljiraš... ponovo :) Ljuba
licni.stav.20 dior,
Civ.4 REPLY 15.545 >> čao mi je, suviše sam mlađan za šes'etosmaša (za razliku >> od tebe;), ja samo volim dobru muziku, a šes'etih je bila >> najbolja :) Istina nije bila loša ni pedestih. >> >> Pozdrav Voki. Vidi... moj čovek! :)
licni.stav.23 balinda, -> #15, dr.grba
>> 'Ajd', pa sa srećom i sa manjim kašnjenjem biltena! (: Hvala, hvala. Nova konfererencija, nova kašnjenja. ;)
licni.stav.24 index,
CONF JOIN CIVILIZACIJA.4 CONF REPLY 15.566 [dcolak] ÷■÷ │/ Kako ćemo definisati šta je to ZLO ? ÷■÷ │ ÷■÷ │ U mojoj definiciji to je nasilje, fizičko i psihičko. Tek u ÷■÷ │ nekom trećem redu je materijalna šteta. ÷■÷ ÷■÷ Bolje je reći zlo je TLAžENJE, jer nasilje može biti i u ÷■÷ odbrambene svrhe, ali tlačenje nikako... Upravo to sam i hteo da kažem ;). Teško ćemo se složiti oko toga šta je to ZLO. Šta je to 'tlačenje'? To je suviše subjektivan pojam da bi njime mogao da definišeš nešto tako bitno kao što je 'zlo'. Nenad
licni.stav.26 index,
CONF JOIN CIVILIZACIJA.4 CONF REPLY 15.544 [princess] ÷■÷ koje su razlike (i slicnosti), po tvom misljenju, izmedju ÷■÷ anarhije i demokratije? Anarhija je stanje bez vlasti i bez uređenja, a demokratija je veoma složeno društveno uređenje u kome je vlast izabrana od strane većine onih u čije ime ona vlada. Sličnosti? Demokratija je po slobodi koju ima pojedinac najbliža anarhiji (u poređenju sa drugim društvenim uređenjima). Ostatak odgovora na to što si me pitala možeš naći u odgovoru Balindi, a možda i u nekim drugim porukama. Ako ti neki detalj nije jasan, citiraj ga ;) - vrlo rado ću ti odgovoriti. BTW: Mislim da nije fer to što non-stop ubacuješ po nekoliko reči u svoje poruke, ne citiraš, ne obrazlažeš ono što hoćeš da kažeš. Zar ti se ne čini da je bez veze da tako voajerski ili ćutiš ili dobacuješ? Nenad
licni.stav.25 index,
CONF JOIN CIVILIZACIJA.4 CONF REPLY 15.564 [balinda] ÷■÷ kročivši samo pola koraka. Društvo u kome bi se o zajedničkom ÷■÷ odlučivalo samo o nekoliko najtežih pitanja i u kome bi se, ÷■÷ `ajde neka bude, :) odlučivalo prostom većinom, dok bi *sve* ÷■÷ ostalo bilo sasvim liberalizovano i neobavezujuće za druge, ÷■÷ možda bi se moglo smatrati civilozovanijem od postojećih. (?) ÷■÷ U datom primeru, ako je za kupovinu fudbala neophodno da svi ÷■÷ budu sa tim saglasni, a takve saglasnosti nema, onda to ÷■÷ pitanje nije neophodno i neće se ustvariti. U principu (i ne samo u principu) se slažem sa tobom. Lično smatram da je svaki porez koji država nameće pljačka, ali... Da bi funkcionisalo npr. sudstvo (koje bi mi garantovalo prava), neophodne su pare. Nije problem u tome što to treba platiti, nego što me niko ne bi pitao da li hoću da platim. Smatram da bi sudstvo trebalo finansirati tako da ko hoće plati, a ko neće - ne mora, pa ako se onom ko ne plati desi nešto zbog čega mu treba sud, može da ga duva. Ne vidim razlog zbog kog bi trebalo da postoji bilo koja druga javna (državna) služba. Zašto policija mora da bude državna? Zašto da postoji samo jedna? Može lepo da funkcioniše po principu osiguravajućeg društva. Zašto je potrebno sudstvo? Ko će donositi zakone? To je ono bitno o čemu pričamo. Ako malo razmislimo o pitanju legitimiteta (koje je vezano za demokratiju), dolazimo do jasnog zaključka da isti leži u SILI. Hteli mi to ili ne da priznamo, svako društveno uređenje se lako može oboriti ako se dovoljno veliki broj ljudi organizuje i primeni silu. Demokratija je uređenje koje počiva upravo na toj sili i tu silu i snagu koju ima velika organizovana grupa ljudi koristi za svoju odbranu i svoju srž i na taj način energiju puka usmerava na kreativna (uslovno rečeno) dela. Kako bi smo živeli u anarhiji (bezvlašću, društvu bez uređenja, stanju potpune slobode)? Ja prvi bih se potrudio da nađem grupu ljudi sa kojima bih mogao da se organizujem (zbog zajedničke odbrane ili materijalne koristi ili koznačega). Verovatno bi se organizovali i drugi ljudi zbog drugih ciljeva i interesa... Kad-tad bi smo došli u sukob... Upotrebili bi smo silu... Pravili bi se i rasturali savezi, vodili bi se brojni ratovi, menjala bi se uređenja organizacija, država... Posle par hiljada godina došli bi smo do demokratije. Demokratija bi nam u ovom trenutku (kada bi smo je imali), a i budućim generacijama obezbeđivala određena (moglo bi se reći: dovoljna) prava, sigurnost, mir, prosperitet. Ona je najbolje rešenje. Tako će biti sve do velikih ratova koje će čovečanstvu doneti svemirska osvajanja. Nenad
licni.stav.27 index,
CONF JOIN CIVILIZACIJA.4 CONF REPLY 15.553 ÷■÷# => Sad kad pomenu dozvole... Da li kod nas postoji dozvola ÷■÷# => za nošenje hladnog oružja? ÷■÷ ÷■÷ Nisam upućen, ali logično bi bilo da ne postoji. Šta je, ÷■÷ uopšte, hladno oružje ? Kuhinjski nož ? I viljuškom možeš da ÷■÷ povrediš/ubiješ... kamenom isto tako. Koliko ja znam, zabranjeno je nositi noževe (mačeve, sablje...) sa sečivom dužim od 12 cm. Nenad
licni.stav.28 index, -> #2, voki
÷■÷>> (živeti u anarhiji je, pretpostavljam, veoma rizično). ÷■÷ ÷■÷ Pretpostavljaš ? Ja mislio da ti živiš u Beogradu... :) Ovo ovde nije anarhija, ovo je..., ovo je... FEUDALIZAM ;(. Nenad
licni.stav.33 voki, -> #25, index
>> Zašto policija mora da bude državna? Zašto da postoji >> samo jedna? Pa ima slučajeva da ima više policija, doduše milicija u Libanu npr, a bilo i u Hrvatskoj pre koju godinu... pa ondak postoji savezna, pa republička... ima i specijalnih... ;> Pozdrav Voki. * got live if you want it *
licni.stav.29 voki, -> #7, balinda
>> Što samo pokazuje da se u srži demokratije radi o tome da će >> neko nekoga da "maltretira". :)))) Ne mogu da kažem ni da se slažem (a slažem se:) sa tobom, ni da se sa tobom ne slažem (a ne slažem se:))) Al' ne može svima da bude potaman :( >> Patentiram naziv 'Samovolja'. :) Miriše na 'samoupravljanje' ;> (upravljanje samim sobom ?) Pozdrav Voki.
licni.stav.31 voki, -> #20, dior
>> Vidi... moj čovek! :) Ma, svi smo naši :) Pozdrav Voki. P.S. Ima nas, mada nema šanse ;>
licni.stav.30 voki, -> #17, ndragan
>> Both left and right. Ako močugu držiš samo u jednoj ruci, nisi >> tako precizan... Ma ne, najprecizniji sam kad je držim samo u desnoj, ali jače udaram sa obe ruke ;) Pri udarcu levom rukom (bez pomoći desnice) gubim i na preciznosti i na snazi udarca... Pozdrav Voki.
licni.stav.32 voki, -> #10, dcolak
>> │>> (živeti u >> │>> anarhiji je, pretpostavljam, veoma rizično). >> │ >> │ Pretpostavljaš ? Ja mislio da ti živiš u Beogradu... :) >> >> Zar opet? Prelistati conf CHAT radi podučavanja o Anarhiji. >> Ovo ovde je HAOS i BEZUMLJE, nikako Anarhija ;) žžžž "ANARHIJA (gr. ...) bezvlašće, stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta; fig. potpun nered" (M. Vujaklija) žžžžžžžžžžžžžžžžž "HAOS (gr. ...) zbrka, nered; darmar" (M. Vujaklija) žžžž žžžžž Pozdrav Voki.
licni.stav.34 balinda, -> #25, index
>> Da bi funkcionisalo npr. sudstvo (koje bi mi garantovalo >> prava), neophodne su pare. Nije problem u tome što to >> treba platiti, nego što me niko ne bi pitao da li hoću >> da platim. Upravo zato. Međutim, provokativan je i drugi aspekt. U svakodnevlju smo svedoci da, ako hoćeš nešto zaista dobro da uradiš, najpre je potrebno osloniti se na svoje snage. ;> (Od pranja sudova do sex-a!) :))) žim je potrebna tuđa pomoć (a potrebna je!) vredi se zapitati o našoj autonomnosti. Prava koja je potrebno neko drugi da nam ih brani, (al' sam složio rečenicu) ;) možda zaista nismo ni zaslužili. (Naravno, ovo je potrebno shvatiti uslovno a ne doslovno, budući da isterujem razgovor na ivicu da bih bio bolje shvaćen.) Hoću da kažem, da čim smo pristali (ne znam kada se to dogodilo?) :) da svoja prava predamo u tuđe ruke, pristali smo i na sve ostale nevolje (od tiranije do demokratije) :) koja će se proširiti i izvan onoga što nam je bilo na pameti. Dete odraste i nije mu više potrebna, do tada neophodna, zaštita roditelja. Zašto se ne bi mogla ostavariti analogija sa čovečanstvom? Najzad, kada mi je zaista potrebna zaštita policije, nje nigde nema, a tu je kada prođem kroz crveno. ;( Ili ovako, ako se zaista moram i sâm zaštiti, nisu mi potrebni negativni aspekti onih koji "štite" druge od mene. :) >> Smatram da bi sudstvo trebalo finansirati tako da ko hoće >> plati, a ko neće - ne mora, pa ako se onom ko ne plati >> desi nešto zbog čega mu treba sud, može da ga duva. Ne >> vidim razlog zbog kog bi trebalo da postoji bilo koja >> druga javna (državna) služba. Sjajno! Ovo je (bar u načelu!) zadovoljavajući liberalni princip. >> Kako bi smo živeli u anarhiji (bezvlašću, društvu bez >> uređenja, stanju potpune slobode)? Ja prvi bih se >> potrudio da nađem grupu ljudi sa kojima bih mogao da se >> organizujem (zbog zajedničke odbrane ili materijalne >> koristi ili koznačega). Da, dok god bi se na taj način, relativno lako, mogla ostvariti nekakva korist. Međutim, masovna svest da se svako ipak mora pre svega sâm zaštiti, učinilo bi 'život i rad' :) takvih grupa vrlo rizičnim zanimanjem. ;) Takve stvari, uprkos (a ja bih rekao *i* zaslugom!) razvijene demokratije, imamo na Zapadu. (ponajviše u USA) Slutim da je njihov uspon dobrim delom posledica preteranog poverenja u organizovane državne sile reda. (?) Međutim, kako se pokazalo, najmirnija i najprijatnija mesta za miran i stabilan život nisu ona koja su na dohvat administracije i snaga prisile (npr. visoko urbanizovane sredine) nego baš ona u kojima je logičan raspored snaga. U Las Vegasu, npr., tamošnjem organizovanom biznisu sa kocanjem *ne odgovara* da "zlatnim kokama" išta fali kada one i same dolaze i nose zlatna jaja. :) Zato je kriminal ovde, gle čuda, gotovo nepoznanica. Organizovane snage reda, naprotiv, zabavljene su više drugim zadacima i principima tako da im je zaštita pojedinca retko kada visoko rangirana. (O korupciji da i ne govorim.) Nije moguće očekivati da će pojedinac igde biti bilo šta drugo do broja sa kim se operiše. S druge strane, mi imamo samo sebe :) (i, recimo, svoje najdraže). Pomalo je i neodogovorno verovati da će bilo ko drugi biti zainteresovaniji (od nas!) da nas zaštiti. Baš kao i u vojsci i ratu, odgovorni oficir više voli da ima 5 mrtvih vojnika za koje postoji rubrika 'gubici', ;> nego da cela četa nije dobila ručak, zašta je njegova odgovornost sasvim očigledna. Nije mi potrebna policija koja će sačekati da me neko iskasapi u kafani, pa će onda da uhapsi onoga ko je pobedio. :( S druge strane, ne radi se o kritici ljudi koji taj posao rade. Sasvim je normalno da niko pametan ne želi preterano da ugrozi svoj život (i to svaki bogovetni dan!) da bi spasao 'nekog tamo'. Hoću da kažam da to ne treba ni očekivati. >> Pravili bi se i rasturali savezi, vodili bi se brojni >> ratovi, menjala bi se uređenja organizacija, država... >> Posle par hiljada godina došli bi smo do demokratije. ... ali bi se sa 'ratovanjem i savezima' nastavilo. Smanjila bi se, jedino, masivna većina kojom se ovi savezi "hrane". Poenta je u tome da gde je "samozaštitoto" :) slabije, a državna zaštita pojedinca veća, tamo, redovno, ima i manje individualne slobode a najčešće i manje "proizvodne" slobode. Pitanje je, jedino, šta nam individualno više odgovara? Najzad, i lisica znatno lakše opelješi loše ograđen kokošinjac, ali će ti svaki seljak reći da su najzdravije one kokoške koje spavaju na drvetu. ;)
licni.stav.35 novim, -> #6, novim
/Herodot, 6/ napokon, Otan predlaže da se uvede demokratija i definiše je ovako: 'vlada naroda'; 'ravnopravnost za sve'; 'za službu će biti biran kockom i biće odgovoran za svoj posao, a sve odluke iznosiće pred skupštinu'. time se imenuju tri načela demokratije: izbornost i smenljivost, kontrola moći, podvrgavanje autoriteta zakonu. kako će se ta načela realizovati, drugo je pitanje - i zavisi od konkretnih, istorijskih ili geografskih tipova demokratije. stara demokratija je nosioce ovlaćenja - vlast - birala kockom. moderna demokratija zna za četvorogodišnje rituale stranačkih kampanja, glasanja, borbe za javnu naklonost, predstavljanja u skupštini itd. hoću ovo ga naglasim: važno je održati načelo smenljivosti i izbornosti, a da li će se to učiniti kockom ili glasanjem manje je od toga važno. naravno, pokazalo se da ipak efikasnije to učiniti glasanjem i utvrđivanjem većine glasova, iako je kockom brže, lakše, jeftinije. naime, kad vlast ima većinu iza sebe, onda je - pretpostavka ide za tim - ona i efikasnija, budući da mere koje sporovodi imaju unapred naklonost podanika, njihove većine. međutim, demokratija može (i to je važno uočiti) bez ove tehnike utvrđivanja većine, ukoliko zadrži načelo smenljivosti. naime, može se utvrditi da je vlast smenljiva nakon svakog isteka njenog perioda (mandata, 'punomoćja', 'ovlašćenja'), upravo kockom: ona je tada odgovorna jer može doći iza njega neka druga vlast kojoj će ova položiti računa. najzad, da je princip smenljivosti ipak princip, tj. stoji iznad tehnike kojom će se realizovati, govori i pravilo da se, nezavisno od želje većine, ipak ograničava mogućnost izbora (neko ne može više od dva puta biti predsednik države i slično). ne znači to da se, isticanjem ovog načela, zalažem za kocku umesto glasanja, naprotiv; hoću samo da podvučem da je izbornost i smenljivost NAžELO koje se realizuje tehnikom glasanja. naime, kod nas se uvrežilo da je dovoljno što možemo periodično glasati, o nekom tamo Nikoljdanu, pa imamo demokratiju. svakako da nije. to je samo deo ukupne priče, u kojoj su i glasanje, i kampanje, i stranke, tek tehnike kojima se načela ostvaruju. ako imamo tehniku, ne znači da ćemo imati i samu stvar. razume se, da bi se stvar ili načela ostvarili potrebna je tehnika; ali nije na prvom mestu, niti se iz njenog postojanja može izvući zaključak o stvari. naša, sadašnja priča o demokratiji, ukoliko se oslanja na postojanje više stranaka i na obred glasanja, lažna je priča sve dok se ne realizuje kroz sva tri načela. uopšte, problematika realizacije principa demokratije mora se odvojiti od problematike samih načela, kako bi se obe strane jasnije videle. slično je sa idejom da se načela demokratije realizuju utvrđivanjem većine. spor oko toga je veoma star i veoma složen - ali za one koji demokratiju izvode iz toga šta većina hoće (i volju većine smatraju najvažnijim principom demokratije) stvari ne stoje najbolje. većina je, u području politike, veoma promenljiva veličina, a utvrđivanje nekog htenja ili volje nije jednostavan zadatak prebrojavanja. potrebne su posredne instance koje tu volju formulišu. takođe, ako bi se ovoj ideji volje većine priznalo svojstvo principa, onda je lako tim principom poništiti ostala tri. i mada je volja većine veoma važan činilac u sklopu onoga što zovemo demokratijom, i stoji srazmerno visoko, izgleda da je bolje zaključiti da je ideja većine ipak samo jedna od tehnika kojima se pomenuti principi realizuju. to se može obrazlagati na razne načine, i u korist i na štetu demokratije, a već se time pokazuje izvesna relativnost većinskog merila. u svakom slučaju, pogrešno je na njega redukovati sva druga. i to nije nikakva politička procena našeg trenutka koji je sav u znaku 'ali većina tako hoće' (usput, tehnike kojima se kod nas utvrđuje 'većina' daleko su od pouzdanosti, ali ta priča se ovde svakodnevno pretresa u FORUM-u), a što može da mi se dopada ili ne dopada, već sravnjivanje sa merilima demokratije onako kako je taj pojam nastao - opisan u jednom Herodotovom spisu, kroz usta izvesnog Otana, koji je, izmišljen ili stvaran, sasvim svejedno, naziv za izvor ideje koja će toliko zadužiti čovečanstvo.
licni.stav.36 mikis, -> #12, jovca.car
+> Postavljas pitanje: Ko je ubica? Pistolj ili covek koji je pucao iz njega? +> Ja bih rekao: covek. Pistolj mu je samo omogucio da ostvari svoj cilj. Da +> nema oruzja, on bi se vec snasao i posluzio necim drugim. Sa ovim poslednjim ne mogu da se slozim. Veliki broj ubistava (slucajnih ili namernih) se ne bi ni desio da ljudi u tom trenutku nisu imali oruzje. Osim toga, da li to znaci da treba legalizovati i drzanje automatskog oruzja i recimo bombi, jer, boze moj, one ne ubijaju, ubijaju ljudi? +> Djelovic je postavio pitanje legalnog drzanja oruzja u cilju zastite i +> prava gradjanina da se sam zastiti ukoliko ga drzava ne moze zastititi Da li to znaci da SAD priznaje da ne moze da zastiti svoje gradjane? +> Pored cinjenice da je od automobila stradalo i strada daleko vise ljudi +> (i ukupno i procentualno), nisam jos cuo da se neko zalaze za njihovu +> zabranu. Automobili imaju primarno korisnu funkciju. Gotovo niko ne kupuje automobil da bi njime nekoga zgazio ili mu naneo zlo. Za razliku od automobila, oruzje tesko da ima korisnu svrhu, ono uvek nanosi zlo, na ovaj ili onaj nacin. Da se razumemo, ja nisam protiv posedovanja oruzja, ali sam protiv toga da se izdaju dozvole za NOSENJE oruzja, a pogotovu da se, kao u Americi, svakoj budali omoguci da udje u prodavnicu i kupi kalasnjikov.
licni.stav.37 dior, -> #25, index
>> Zašto policija mora da bude državna? Zašto da postoji >> samo jedna? Može lepo da funkcioniše po principu >> osiguravajućeg društva. Zato što je policija instrument države. Pravno gledano, država postoji ako ima sledeća tri elementa: 1. Teritorija 2. Stanovništvo 3. Monopol na fizičku prinudu Jedna policija mora da postoji zbog trećeg elementa. Ako nema monopola na fizičku prinudu, nema države. Ne može da funkcioniše po principu osiguravajućeg društva, jer je policija instrument za sprovođenje volje vladajuće klase. Ona nije 'korisnički' orijentisana. >> Kako bi smo živeli u anarhiji (bezvlašću, društvu bez >> uređenja, stanju potpune slobode)? Ja prvi bih se >> potrudio da nađem grupu ljudi sa kojima bih mogao da se >> organizujem (zbog zajedničke odbrane ili materijalne >> koristi ili koznačega). Verovatno bi se organizovali i >> drugi ljudi zbog drugih ciljeva i interesa... Kad-tad bi >> smo došli u sukob... Upotrebili bi smo silu... Pravili bi >> se i rasturali savezi, vodili bi se brojni ratovi, >> menjala bi se uređenja organizacija, država... Posle par >> hiljada godina došli bi smo do demokratije. Taj proces je upravo u toku, baš takav kako ga opisuješ. Možda ćemo i stići do demokratije za par hiljada godina :) Ljuba
licni.stav.38 jovca.car, -> #19, dr.grba
/* >> ...U SAD 100 miliona ljudi legalno poseduje oruzje (podatak iz '90.)... /* ***************** /* /* De, smanji malo. Ili sto rece moj drugar: "odvali okruglo, da se Sorry, al tako pise u literaturi, i nemam nijedan razlog zasto ne bih verovao tome. Sto se cudis toj kolicini, ipak je to drzava nastala istrebljivanjem Indijanaca...;>
licni.stav.40 dcolak, -> #24, index
│ Upravo to sam i hteo da kažem ;). Teško ćemo se složiti │ oko toga šta je to ZLO. │ Šta je to 'tlačenje'? To je suviše subjektivan pojam da │ bi njime mogao da definišeš nešto tako bitno kao što je 'zlo'. I samo zlo je veoma subjektivno. Zlo je i kada te Murphy neprestano prati.. Samo, tada će reći, bog je zao :) Dakle, ako se neko oseća tlačen, on jeste tlačen.. A da li je to zlo, mislim da jeste.. Hm.. ;) Sledge DAMMIR!
licni.stav.39 dcolak, -> #32, voki
│ "ANARHIJA (gr. ...) bezvlašće, stanje društva u kome potpuno prestaje │ vlada zakona i svakog autoriteta; fig. potpun nered" (M. Vujaklija) │ žžžžžžžžžžžžžžžžž │ │ "HAOS (gr. ...) zbrka, nered; darmar" (M. Vujaklija) │ žžžž žžžžž Hvala, odoh da bacim Vujakliju u prvi kontejner za smeće. Ne verujem da je toliki neznalica, ali izgleda.. Koliko ja znam u anarhiji "vlada" autoritet znanja/nauke... dakle, postoji autoritet jer neće pitati čistačicu kako se vodi preduzeće... Vujaklija SMRDI... Sledge DAMMIR!
licni.stav.41 lovro, -> #25, index
­=- Zasto policija mora da bude drzavna? Zasto da ­=- postoji samo jedna? Moze lepo da funkcionise po principu ­=- osiguravajuceg drustva. :) Zato sto bi uskoro postala drzavna, mislim osilili bi se. Jedni bi je zvali 'mafija', a drugi bi bili pod njenom zastitom. Naravno, to je pola istine. Pa u Italiji postoji gomila (mislim, desetak) raznih milicija.
licni.stav.42 paki, -> #39, dcolak
­> │ vlada zakona i svakog autoriteta; fig. potpun nered" (M. Vujaklija) ­> Vujaklija SMRDI... Pazi, piše 'fig.'.
licni.stav.43 dcolak, -> #36, mikis
│ Sa ovim poslednjim ne mogu da se slozim. Veliki broj ubistava │ (slucajnih ili namernih) se ne bi ni desio da ljudi u tom trenutku nisu │ imali oruzje. Osim toga, da li to znaci da treba legalizovati i drzanje │ automatskog oruzja i recimo bombi, jer, boze moj, one ne ubijaju, │ ubijaju ljudi? Ne može se odobriti automatsko oružje jer je ono _užasno_ opasnije od recimo pištolja. Automatsko oružje u gradskoj sredini je pokolj... Naravno, ni milicija nema auto. za svakog "putara" :) so eto još jednog razloga why not ;) │ Da se razumemo, ja nisam protiv posedovanja oruzja, ali sam protiv │ toga da se izdaju dozvole za NOSENJE oruzja, a pogotovu da se, kao u │ Americi, svakoj budali omoguci da udje u prodavnicu i kupi kalasnjikov. BTW, u USA se AK47 definitivno ne kupuje po prodavnicama ;) So, šta će ti onda uopšte oružje? Da ga držiš sakrivenog u peškirima u zaključanom delu najvišeg ormara? Oružje je opasno ako: 1. Ne umeš da rukuješ sa cevkom.. 2. Imaš neispravnu cevku.. 3. Emocionalno i štatijaznamštajošsi not OK. Ovo me podseća na ograničenje od 25/50 metaka godišnje. Obrazloženje, da građani ne bi napravili neku "glupost!" Svašta, ako hoćeš da priheftaš tipa, dovoljan ti je jedan jedini metak. To isto važi i za oružje. Ako želiš nekoga da ubiješ, uvek ćeš naći način. Sledge DAMMIR!
licni.stav.44 novim, -> #35, novim
/Herodot, 7/ drugo od Otanovih načela 'vlade naroda' (demokratije) glasi: 'ravnopravnost za sve'. reč je o 'izonomiji'. izonomija je složenica od dva korena: 'izos' - jednak, 'nomos' - zakon. 'izonomiji' bi najtačniji prevod otuda bio - jednaki zakoni za sve (jednakozakonlje?). taj prevod - koji u stvari i odgovora grčkom izrazu - u prednosti je nad prevodom rečju 'ravnopravnost', jer je 'ravnopravnost' kategorija drukčijeg reda od 'jednakozakonitosti'. što se ovakav prevod uvrežio, posledica je modernog doba, posebno francuske revolucije i ideje 'egalitarizma'. revolucije imaju tu negativnu osobinu da - kako bi izvršile svoj posao prevrata - angažuju ili mobilišu što veći broj ljudi, oslanjajući se na snagu mase; revolucionarne ideje pre ili kasnije završavaju kao krilatice, u uprošćenim i vulgarizovanim značenjima, gubljenjem ili brisanjem drugih i svođenjem na jednoznačnost - na taj način ideje postaju 'ubojite', odnosno - pogodne zu za manipulaciju. tako je, na primer. Rusoova ideja iz 'Društvenog ugovora' i iz 'Rasprave o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima' o slobodi kao o 'učešću čoveka u svom pothvatu shodno svojstvu slobodnog činioca' tumačena kao izvesna prirodna ravnopravnost čoveka, a potom, u revoluciji, kao ravnopravnost ili jednakost prava. Kod Rusoa, naravno, stvari nisu tako proste - te stvari inače nisu jednostavne; da jesu, zašto bi se o njima toliko razmišljalo i pisalo - jer Rusoova ideja prirode i prirodne ravnopravnosti je nešto s čim je ideja slobode povezana posredno, a ponekad je od ove poslednje korenito drukčija. kod Rusoa, sloboda se upravo definiše ovako: 'Priroda sama sve čini /ili određuje/ u postupcima životinja, dok ljudi učestvuju u svojim delanjima /pothvatima, postupcima, 'akcijama'/ shodno svojstvu /u svom kvalitetu, svojoj osobenosti/ slobodnog činioca /slobodnog subjekta/.' ova definicija je u temelju modernog shvatanja slobode, pa ću joj kratko posvetiti pažnju. s jedne strane, ona znači da čovek svoju slobodu manifestuje kroz delanje, aktivno, i često suprotno prirodi. moderno doba je znalo i za drukčije definicije slobode, ali je ova, rusoovska i romantičarska, ipak preovlađujuća. na primer, Spinozina i Kantova ideja slobode je drukčija: čovek je uistinu slobodan onda kad se racionalno vlada u granicama prirode. rusoovska sloboda, suprotno tome, jeste uistinu slobodu onda kad ustaje ili prelazi preko takvih granica. prema njoj, slobodan sam - i u punoj meri to jesam - kad manistestujem volju da upotrebim moć koju imam: imam moć da skočim, pa ću pokazati da je taj moć u mojoj volji i skokom dokazati svoju slobodu. ovakva ideja slobode je ambivalentna, jer ne mari za granice moći, budući da je zasnovana pre na volji nego na moći, pa joj se uvek može staviti primedba: skoči pet kopalja uvis, ako si tako slobodan! još više, ona ne mari za racionalno ustanovljene granice - skoči sa petog sprata, ako si tako slobodan! - budući da je u njenoj biti prelaz (transgresija) granicâ i suprotstavljanje samom ograničavanju. voluntarizam i razobručenje su dve temeljne karakteristike romantičarskog tipa slobode - Ruso je dobar deo života proveo pišući stotine strana kako bi svoju 'divlju' definiciju slobode ipak 'pripitomio' - a naročito njene političke varijante - revolucionarnu slobodu koja jača ove dve karakteristike do ogromnih razmera, ali manje da potvrdi vrednost pojedinačne slobode, a više da je upotrebi za svoje ciljeve. svesni opasnih posledica jednostavnih i jednostranih tumačenja slobode, mislioci i pisci modernog doba pokušavali su, s promenljivim uspehom, da ideju slobode kao transgresije pomire s idejom slobode kao samo-uprave, vladanja sobom shodno određenim pravilima. to je drugi pol, koji je kod Spinoze i Kanta dosegao verovatno najpotpuniji izraz i obrazloženje: ali kao što je Ruso bio svestan da sloboda - transgresija mora da se civilizuje da ne bi ostala divlja, tako je je i Kant potrošio život tražeći odgovor na pitanje koje su to granice na kojima čovek potvrđuje svoju slobodu. njegov odgovor je praktična maksima: granice moje slobode se dodiruju sa granicama slobode drugog. kad god razmišljamo o slobodi - a još više kad se odatle izvlače politički projekti - valja imati na umu ovo: istoričari ideja uspeli su da izoluju i klasifikuju više od 200 (i slovima: dve stotine) raznih značenja koje ovaj izraz obuhvata. malo je tako širokih termina kao što je ovaj, i tako zgodnih da se, prenebregavanjem njegove složene semantike, neko posluži čak i u svrhe suzbijanja, pa i negacije slobode. to je izgleda mogućno najpre otud, što sam pojam slobode nikada ne može da prevlada suštinsku ambivalentnost koja ga pokreće: s jedne strane (na jednom polu) je sloboda vazda vezana za neko nadilaženje granica i potvrđivanje svoje volje (ma kakva ona bila, pa bila čak i destruktivna - sloboda takvog tipa je sloboda OD, ili tzv. negativni vid slobode), a s druge strane (na drugom polu) je normativni vid slobode - sloboda koja pređe neku granicu i sama postavlja granicu, određuje nov okvir ili postavlja svoje pravilo (ona je tada sloboda ZA, ili pozitivni vid slobode). sloboda izgleda da znači upravo takvu ambivalentnost i njen položaj u jeziku sličan je položaju onih pra-reči koje, usled istorijskih naslaga epoha i vekova, ostaju da vezuju i dve često suprotne stvari u isti mah. politički gledano, moderno doba je, posle Erazma, Loka, Monteskjea, Rusoa, Kanta, kod Džona Stjuarta Mila i Benžamena Konstana došlo do stava da postoji jedan skup sloboda koje ne smeju pripadati političkom polju - šta više, koje političko polje mora štititi od sebe. to je skup tzv. elementarnih slobodâ: veroispovesti, obrazovanja, informisanosti, i čitave tzv. privatne sfere života. reč je o ličnim slobodama u koje država ne sme da se meša. zapravo, time se utemeljuje jedno važno razlikovanje: ne samo ono između tzv. privatne i tzv. javne sfere, već i razlikovanje između društva i države. postoje, dakle, društvene sfere na koje država ne sme da polaže pravo - tačnije, država se mora potčiniti društvu tako da se ono, društvo, služi njome, državom, kako bi neke svoje oblasti zaštitilo od nje same i održalo kao korpus sloboda. društvo time kontroliše državu, a ne obratno, i to je, kako izgleda, glavni smisao raznih liberalnih političkih doktrina - pa i onih koje, poput recimo utilitarizma ili, pak, mekših varijanti socijalne države, ne nalaze svoju prvu inspiraciju u pojmu slobode, već u pojmu koristi ili pravednosti. logika liberalnog utemeljenja, međutim, nije bez svojih "kvaka" i mada funkcioniše skoro besprekorno u okvirima racionalnog poretka, protivnici liberalne filozofije neke od slabih mesta liberalizma koriste tako što ih proglašavaju za uporišna, iako ona takvu važnost nemaju u liberalnoj hijerarhiji. primer je upravo velika prosvetiteljska priča o ravnopravnosti kao jednakosti. navešćemo primer iz Milove knjige 'O Slobodi'. Mil najpre kaže (citiram danas nešto arhaičan prevod Petra Karađorđevića): "lična Sloboda pretpostavlja u svemu onom, što se nje tiče, istu Slobodu i u drugih ljudi, za sporazumno vršenje stvari, koje su im zajedničke, a van njih, ne tiču se drugoga nikoga". Mil ovo učenje proverava na nizu slučajeva, a jedan je i ovaj: slobodna prodaja otrova. 'koje su granice policije', pita on, 'ili u koliko se možemo ograničiti s pravom Slobode pojedinoga, da se preduprede zločini i nesreće?' - ako je moja sloboda i moje pravo da kupim otrov, kako da se ono ograniči da tu slobodu ne zloupotrebim i otrov kupim iz nekih zlih namera? primer je paradigmatičan za veliki broj slučajeva. Mil, nesumnjivi branilac slobode, kaže da se tada može upotrebiti 'ono predohrano pravilo, da se na otrovnu stvar napiše velikim pismenima, da je otrovna, može da se izvesti, a da se time ne škodi ičijoj Slobodi, jer kupac, svakako, želi, da pozna otrovno dejstvo one robe što je kupuje'. drugim rečima, ako se ideja slobode svede samo na pojam prava, pa se prenebregne da ta ideja zahvata i drugi pol, pojam odgovornosti, onda se problem ne može rešiti. još je veća zbrka kad se jednakost u slobodama izjednači sa jednakošću u pravima. prava nisu jednaka: postoji hijerarhija prava, i veća prava podrazumevaju veće odgovornosti. postoje samo određene slobode koje moraju biti jednako garantovane, ali to je nešto drugo od 'jednakosti' ili 'ravnopravnosti' u jakobinskom smislu (u smislu francuske revolucije iz 1789), budući da jednako garantovanje takvih prava ili sloboda podrazumeva jednaku i svačiju odgovornost za njih. puko pozivanje na slobodu i na pravo na nešto - na kupovanje otrova, na primer - ne znači mnogo (ili znači mnogo: ali u negativnom smislu loše anarhičnosti i zbrke u glavi) ukoliko nije praćeno opštom odgovornošću (nekom vrstom javne brige) da se otrov ne kupuje zarad svrha koje su protivne slobodama (za trovanje drugog). takođe, kad smo već u praktičnoj ravni, opšta je odgovornost da se ona sama, kao javna briga, ne pretvori u teror - i da skup ograničenja nadiđe skup prava. otuda je princip slobode u svom političkom ili praktičnom vidu uvek ona ista ambivalencija OD i ZA, transgresije i ograničenja, kao i prava i odgovornosti. izgleda da se skoro sva politička veština i praksa upravo odnosi na srazmeru između prava i odgovornosti, između OD i ZA. i izgleda da na tu ambivalenciju nikad nije suvišno podsećati.
licni.stav.45 balinda, -> #41, lovro
>> Jedni bi je zvali 'mafija', a drugi bi bili pod njenom >> zastitom. Za "razliku" od slučaja kada se zove 'država', a oni pod zaštitom se zovu 'građani'. ;)
licni.stav.46 balinda, -> #29, voki
>>>> Patentiram naziv 'Samovolja'. :) >> >> Miriše na 'samoupravljanje' ;> >> (upravljanje samim sobom ?) Jest', baš kao što 'onanija' "miriše" na 'oklagija'. ;) Aman, kod termina 'samoupravljanje' radi se ipak o 'upravljanju', a upravljati se može samo sredstvima koja nemaju svoju volju. :) Opasnost kod 'samovolje' pre se nalazi u tome da, pod dejstvom divlje i neobuzdane volje, upravljanje postane nemoguće. ;)
licni.stav.47 general, -> #11, dcolak
*> Neko te napada nožem... Kako se braniš? Lepim rečima? Ne, praviš *> polugu i lomiš mu ruku, naravno posle toga kolenom u facu.. E treba imati srecu da te napadne pochetnik !? :)
licni.stav.48 voki, -> #39, dcolak
>> Koliko ja znam u >> anarhiji "vlada" autoritet znanja/nauke... dakle, postoji >> autoritet jer neće pitati čistačicu kako se vodi preduzeće... E pa ne znaš dobro. Pozdrav Voki.
licni.stav.49 voki, -> #46, balinda
>> Aman, kod termina 'samoupravljanje' radi se ipak o >> 'upravljanju', a upravljati se može samo sredstvima koja >> nemaju svoju volju. :) Opasnost kod 'samovolje' pre se nalazi >> u tome da, pod dejstvom divlje i neobuzdane volje, upravljanje žžžžžžžžžžž >> postane nemoguće. ;) žžžžžžžžžžžžžžžžž Pa da, kao u samoupravljanju ;) Pozdrav Voki.
licni.stav.50 jovca.car, -> #36, mikis
/* Sa ovim poslednjim ne mogu da se slozim. Veliki broj ubistava /* (slucajnih ili namernih) se ne bi ni desio da ljudi u tom trenutku nisu E, pa sad, svega ovog ne bi bilo da je Pera otisao pravo u policiju...;) Pitanje je da li bi nedostatak VATRENOG oruzja u tim trenucima potpuno sprecio ili samo odgodio ubistvo? Moze li jedan komad metala naterati normalnog coveka da svesno ubije nekoga, ili ta zelja za ubistvom postoji u njemu jos od ranije (cime on vise nije normalan)? Ne zaboravi da je vatreno oruzje samo jedna od prigodnih alatki za takve stvari. Ako nema pistolja, posluzice i noz, lopata, auto, sef bacen sa krova... Ovo je, naravno, pitanje za namerna ubistva. Kod slucajnih nema sta da se prica, u pitanju je tragican splet okolnosti, i kao i kod vecine nesreca, glavni krivac je ljudsko neznanje...a povodom tog neznanja ima dosta toga da se prica...:(( Btw, takodje je i veliki broj ljudi spasao sebi zivot time sto su u odgovarajucem trenutku imali oruzje. /* imali oruzje. Osim toga, da li to znaci da treba legalizovati i drzanje /* automatskog oruzja i recimo bombi, jer, boze moj, one ne ubijaju, /* ubijaju ljudi? Da. Kad ga je vec toliko nelegalnog... U nekim drzavama u SAD (kao i u Britaniji, etc.) je dozvoljeno legalno posedovanje automatskog i prigusenog oruzja, kao i eksploziva. Do danas nije poznat ni JEDAN slucaj da je takvo (legalno) oruzje korisceno u kriminalne svrhe. Zasto ga onda ne legalizovati? Ostajem pri tome da ubijaju ljudi. Btw, i u Svajcarskoj je dozvoljeno drzanje automatskog oruzja, pa je opet svi smatraju mirnom i dosadnom zemljom. ;)) /* Da li to znaci da SAD priznaje da ne moze da zastiti svoje gradjane? To ni jedna zemlja ne priznaje. Ali se takodje niko ne busa u grudi kako moze da zastiti svoje gradjane. Izuzetak je Izrael, cija vlada cak preporucuje stanovnistvu da nabavlja oruzje za samoodbranu. Moze li postojati drustvo (na ovom nivou drustvenog razvoja) koje ce biti 100% sigurno? Komunizam? ;))) /* automobila, oruzje tesko da ima korisnu svrhu, ono uvek nanosi zlo, na /* ovaj ili onaj nacin. Korisna svrha oruzja? Pitaj sve one ljude koji su dali svoj hard earned money za njega. Cuces razne odgovore, verujem i neki s kojim ces se sloziti. /* Da se razumemo, ja nisam protiv posedovanja oruzja, ali sam protiv Da se MI razumemo.;) Ja nisam za to da se kalasnjikovi dele na ulici besplatno k'o kurtoni.;) Neki vid kontrole mora postojati (u vidu dozvola), ali smatram da su striktne zabrane i ogranicavanja pogresan put za suzbijanje kriminala. /* toga da se izdaju dozvole za NOSENJE oruzja, a pogotovu da se, kao u Sta ce ti onda oruzje za samoodbranu, kad moras da ga drzis u kuci? /* Americi, svakoj budali omoguci da udje u prodavnicu i kupi kalasnjikov. Eh, sad, preterujes...osim ako ne mislis na poluautomatsku verziju ;) Tamo se takve (poluautomatske, naravno) stvari (barem su mogle do Brejdijevog zakona) kupuju na vozacku dozvolu. Automatsko oruzje mozes kupiti samo ako nemas kriminalni dosije. To sto se moze kupiti kalasnjikov i nije tako strasna stvar, s obzirom da se vise od 2/3 ubistava godisnje (u SAD) izvrsi .22-ojkom, a u ostaloj trecini AK47 cini vrlo zanemarljiv procenat (tek poneki slucaj godisnje). Btw, CZ99 napunjen hollow-point municijom je daleko ubojitiji od kalasnjikova.
licni.stav.51 ndragan, -> #12, jovca.car
/ Ja bih rekao: covek. Pistolj mu je samo omogucio da ostvari svoj cilj. Fino. Da nije imao pištolj pri ruci, morao bi da se namuči da cilj ostvari, i imao bi još i šansu da sedne i razmisli još koji put. / Da li su se svi oni pretvorili u kriminalce? Kako se uzme. Znaš ono, Njujork ima 5 miliona stanovnika, od čega 8 miliona kriminalaca ;). Nisam sklon takvim uopštavanjima, samo se radi o izazivanju Marfija. Uvek postoji procenat ljudi kojima je bolje ne dati tako nešto u ruke (ni pištolj, ni pit bula, a nekima ni cicamacu na navijanje); za potencijalno opasne stvari bogami treba neka kontrola. / Ako vec planiraju pljacku banke, onda verovatno nisu sitni dzeparosi, Bili su dok nisu počeli da planiraju. Prelazak u viši rang takmičenja im je olakšan. / b) isto ovo sto ti kazes, ja bih rekao za automobile: Važi i za automobile, i avione, i aparate za zavarivanje itd. Treba bar da pokaže da ume time da rukuje bez direktne opasnosti po okolinu. / Kako bi bilo da se ista stvar sprovede i u vezi pit bulova i oruzja? / Zar ne bi bilo mnogo konstruktivnije (i sigurnije) od zabrana? Podržavam. Kontrola, a u slučaju srećnog pit bula (vidi naj 15 viceva za decembar) odšteta od 10000 dinara/marona. I nema vađenja - kad je nabavljao, znao je unapred čemu se izlaže. Bue_ Ndragan
licni.stav.52 ndragan, -> #13, jovca.car
/ stavom da je svako 'ko ga drzi' apriori manijak sa akutnom manijom / gonjenja spreman na pokolje. Jeste, ako ga napadnu. E sad je pitanje kad će on smatrati da je napadnut. Seti se klasične slike iz milion američkih filmova (sa radnjom iz poslednjih 40 godina, da preskočimo period divljeg zapada): gazda od kuće sa puškom u ruci isteruje iz avlije nezvane goste, bez obzira što su došli samo da piju vode ili traže telefon - 'this is private property and you are trespassing'. Kako biti pametan pa mu verovati da ništa osim direktnog nasrtaja neće biti shvaćeno kao napad? / ubije nekog. Jedan manji deo krene da eksploatise tu 'pogodnost'. O tom manjem delu i govorim. Ako imaju pravo da se naoružaju, šta će ih sprečiti? / Ako jesi, zasto bas tu sortu ili rasu, a ne neku drugu? Držao sam uglavnom obične domaće avlijske mačke. žiste rase mi deluju kao neka blaža perverzija, čovekovo mešanje u prirodu. Takođe ne podnosim da budem sluga nekom kučetu ili sličnom, zato mačke. Periferijski mačori su vrlo samostalni i nema održavanja - jedu šta nađu, sami se peru, mema veterinara, frizera i ostalog (...), a umiljati su ko i sav normalan životinjski svet. A kad crkne, lako se nađe drugi, besplatno. / pekinezera, jer je daleko lepsi, a vala, i jerbo izgleda ko normalan / pas. ;)) Meni bi više godilo nešto čupavo sa klempavim ušima. Koji me znaju, svesni su koliko preferiram foks enterijer. Bue_ Ndragan
licni.stav.53 balinda, -> #49, voki
>>>> Opasnost kod 'samovolje' pre se nalazi u tome da, pod dejstvom >>>> divlje i neobuzdane volje, upravljanje postane nemoguće. ;) >> žžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžž >> >> Pa da, kao u samoupravljanju ;) Aaaa, to je znači. :))) Nisam znao da je 'lična volja' upropastila i samoupravljanje, sram je bilo. ;)
licni.stav.54 dcolak, -> #48, voki
│>> Koliko ja znam u │>> anarhiji "vlada" autoritet znanja/nauke... dakle, postoji │>> autoritet jer neće pitati čistačicu kako se vodi preduzeće... │ │ E pa ne znaš dobro. Pojasni, mrzi me da izvlačim knjige iz garaže. Sledge DAMMIR!
licni.stav.55 jovca.car, -> #43, dcolak
/* Ovo me podseca na ogranicenje od 25/50 metaka godisnje. Obrazlozenje, /* da gradani ne bi napravili neku "glupost!" Svasta, ako hoces da Upravo zbog tog ogranicenja se i desavaju razne "gluposti!". :( Sa tolicno municije, svo uvezbavanje gadjanja se svodi na par metaka ispaljenih na placu ili u sumi... Mi smo jedina zemlja na svetu u kojoj drzava dozvoljava gradjaninu da poseduje oruzje, ali ne i da se obuci u rukovanju istim. Tuzno.
licni.stav.57 djelovic, -> #36, mikis
> Da li to znaci da SAD priznaje da ne moze da zastiti svoje gradjane? 1. Ne, ne može uvek da ih zaštiti što pokazuju rastuće stope kriminaliteta. 2. *Pravo* na nošenje oružija je po meni principijelne prirode. Dva zanimljiva podatka, nemaju baš mnogo veze sa ovom pričom: - Kada su u Americi pomnožili prosečnu zatvorska kazna za krađu automobila sa verovatnoćom da kradljiva bude uhvaćen (broj kola koja su ukrali uhvaćeni zločinci/broj ukradenih kola) dobili su cifru od svega dva dana. Kod nas je situacija, očigledno, još gora :(. - Ovo sigurno znate, ali ipak: Ako uhvatiš čoveka da ti pljačka kuću, ti ne smeš da ga ubiješ jer ćeš za to robijati. Koliko je ovo glupo nemam reči da opišem :(.
licni.stav.56 djelovic, -> #19, dr.grba
> De, smanji malo. Ili što reče moj drugar: "odvali okruglo, da se kotrlja!" Podatak je tačan. Ameri su kao Crnogorci: kod mase njih je držanje oružija stvar tradicije.
licni.stav.58 dcolak, -> #57, djelovic
│ - Ovo sigurno znate, ali ipak: Ako uhvatiš čoveka da ti pljačka kuću, ti ne │ smeš da ga ubiješ jer ćeš za to robijati. Koliko je ovo glupo nemam reči da │ opišem :(. Jel za ovo postoji pisana reč u zakonu? Baš me zanima, no neće mnogo uticati na moje ponašanje.. Sledge DAMMIR!
licni.stav.59 spantic, -> #43, dcolak
> BTW, u USA se AK47 definitivno ne kupuje po prodavnicama ;) Prodaje se. Zapravo verzije istog koje su prepravljene na poluautomatsku paljbu. Nevolja je što i početnik iste, uz priručnik u slobodnoj prodaji brzo prepravlja nazad na automatsku paljbu :(
licni.stav.60 dr.grba, -> #16, ndragan
>> Imaš kredit. Otplatićeš, samo da ti nađemo žicu... Treba i meni jedna G žica za akustičnu gitaru, pa ako može na spisak... P.S. Ne mora na kredit, platiću u gotovom.
licni.stav.62 dr.grba, -> #38, jovca.car
>> Sorry, al tako pise u literaturi, i nemam nijedan razlog zasto ne >> bih verovao tome. Sto se cudis toj kolicini... Da je pisalo "100 miliona komada ličnog naoružanja", poverovao bih. 100 miliona ljudi je 40% stanovništva SAD. Pod stanovništvom se podrazumevaju i deca i starci, i piljarice i raznosači cveća... Podatak je zvučao tako da bi čovek pomislio da se u svakoj petočlanoj porodici u SAD bar dvoje žulja o Kolt 45 dok srču supu (mama i tata? tata i sin? deda i unuk? mama i ćerka?)...
licni.stav.61 dr.grba, -> #18, ndragan
>> Vek trajanja tiranina može se proceniti prema tome kako se odnosi >> prema donosiocima loših vesti. >> iz nekog od nastavaka 'Dine'. Iz "Božanskog cara" to beše... A ima i ona revizija Arhimedovog zakona: Tiranin potopljen u narod istisne onoliko naroda koliko je tiranin težak.
licni.stav.63 dr.grba, -> #56, djelovic
>> > De, smanji malo. Ili što reče moj drugar: "odvali okruglo, da se >> kotrlja!" >> >> Podatak je tačan. Ameri su kao Crnogorci: kod mase njih je držanje >> oružija stvar tradicije. Znači, ubrojani su i koltovi Bilija Kida...
licni.stav.64 index, -> #32, voki
÷■÷ "ANARHIJA (gr. ...) bezvlašće, stanje društva u kome potpuno ÷■÷ prestaje vlada zakona i svakog autoriteta; fig. potpun nered" ÷■÷ (M. Vujaklija) Kada si već to kucao, mogao si da dodaš i: "ANARHIZAM" (gr. ...) marksizmu neprijateljska, malograđanska teorija koja traži neograničenu samostalnost jedinki u jednom društvu bez vlasti zakona i autoriteta; osnivači: Prudon, Bakunjin i Štirner." (M. Vujaklija) Osnovno značenje reči 'anarhija' je ipak 'bezvlašće', a kod nas postoji vlast. So, ovde nije anarhija. Nenad
licni.stav.65 index, -> #34, balinda
÷■÷ pameti. Dete odraste i nije mu više potrebna, do tada ÷■÷ neophodna, zaštita roditelja. Zašto se ne bi mogla ostavariti ÷■÷ analogija sa čovečanstvom? Najzad, kada mi je zaista potrebna Na osnovu čega utvrđujemo da je dete postalo odraslo i da mu više nije potrebna 'zaštita' tj. da može da odlučuje o sebi i da ima prava poput ostalih ljudi? Što se čovečanstva tiče, imao sam običaj pre (kada sam se u nekim raspravama zalagao za anarhiju) da za zakone kažem da su jedan veoma jak narkotik, droga koja je kod čovečanstva stvorila ovisnost i da ih treba postepeno ukidati da bi se ta ovisnost izlečila. Fakat je da je čovečanstvu svakim danom "potrebno" sve više i više zakona jer prethodna doza postaje nedovoljna da ga "zadovolji". ÷■÷ Da, dok god bi se na taj način, relativno lako, mogla ÷■÷ ostvariti nekakva korist. Međutim, masovna svest da se svako ÷■÷ ipak mora pre svega sâm zaštiti, učinilo bi 'život i rad' :) ÷■÷ takvih grupa vrlo rizičnim zanimanjem. ;) Takve stvari, Nisam siguran da si me shvatio. Ne mogu svi da se brinu o zaštiti. Ko će onda raditi. Podela poslova prema sposobnostima i interesovanjima je jedna od pozitivnih tekovina ljudskog društva (podrazumeva se da podržavam tržišni tj. kapitalistički način podele). Prijateljstvo i dogovor je takođe veoma bitna stvar. Ako npr. u anarhiji nekog mog prijatelja bije i pljačka neko fizički jači od njega, ja i moji ostali prijatelji nećemo čekati da nas on moli nego ćemo ga braniti, a ako treba i ofanzivno "braniti". Isto važi i za rođake. Razumeš? Ljudi su skloni tome da se organizuju. To je jedna od stvari koja nas čini ljudima. Ako postoji velika organizacija onda je logično da postoje i pravila, pravila koja važe za sve. Kako bi smo utvrđivali pravila? Bacanjem kockice, tučom ili glasanjem? Na kraju se sve ipak svodi na demokratiju. Ona ima mnoge mane, ali nema realne alternative. Podrazumeva se da se zalažem za totalnu liberalizaciju u okviru demokratije. Nenad
licni.stav.66 index, -> #37, dior
÷■÷ Jedna policija mora da postoji zbog trećeg elementa. Ako nema ÷■÷ monopola na fizičku prinudu, nema države. ÷■÷ ÷■÷ Ne može da funkcioniše po principu osiguravajućeg društva, ÷■÷ jer je policija instrument za sprovođenje volje vladajuće ÷■÷ klase. Ona nije 'korisnički' orijentisana. Policija treba da sprovodi zakone, a ne volju 'vladajuće klase'. Zašto ne bi moglo da postoji više konkurentskih policija koje sprovode iste zakone? Nenad
licni.stav.68 dikla, -> #57, djelovic
> - Ovo sigurno znate, ali ipak: Ako uhvatis coveka da ti pljacka kucu, > ti ne smes da ga ubijes jer ces za to robijati. Koliko je ovo glupo > nemam reci da opisem :(. Vozis kola i vidis pesaka koji prelazi put van prelaza, ti ga ubijes jer ti je smetao na putu pri voznji istih ! Nije mi bas neka analogija, ali sta bi ond sudovi radili ?
licni.stav.67 dikla, -> #55, jovca.car
> Mi smo jedina zemlja na svetu u kojoj drzava dozvoljava gradjaninu da > poseduje oruzje, ali ne i da se obuci u rukovanju istim. Tuzno. Kad ti (ako) bude trebalo, obucices se vrlo brzo !
licni.stav.69 spantic, -> #55, jovca.car
> Sa tolicno municije, svo uvezbavanje gadjanja se svodi na par metaka > ispaljenih na placu ili u sumi... To nije do zakona. Zakon nigde ne sprečava postojanje streljana. Naprotiv. Municija potrošena u straljani ti se u kvotu ne računa. Znači jedino na šta si ranije mogao da se žališ jeste nepostojanje streljana javnog tipa. > Mi smo jedina zemlja na svetu u kojoj drzava dozvoljava gradjaninu da > poseduje oruzje, ali ne i da se obuci u rukovanju istim. Tuzno. To nije tačno, ali tačno je, na žalost, nešto drugo: da smo zemlja koja zakonom ne predviđa da svako ko dobije dozvolu MORA da prođe kroz kurs rukovanja i održavanja istog. A i da za dozvolu mora da pribavi lekarsko uverenje. Samo uzmite analogiju sa vožnjom i sve će vam biti jasno.
licni.stav.70 spantic, -> #58, dcolak
> Jel za ovo postoji pisana reč u zakonu? Ne baš kao takva. Ali u svakom slučaju odgovaraš za ubistvo. Nema oslobađanja od odgovornosti na osnovu "zaštite imovine". Naprotiv.
licni.stav.71 dcolak, -> #59, spantic
│ Prodaje se. Zapravo verzije istog koje su prepravljene na │ poluautomatsku paljbu. Nevolja je što i početnik iste, uz │ priručnik u slobodnoj prodaji brzo prepravlja nazad na │ automatsku paljbu :( Hm, nisam siguran, ako je samo prepravljena na poluautomatsku paljbu onda može, ali ako je pravljen samo za poluaut.p. a oni preprave na aut.palj. ne bih voleo da pucam iz takve puške ;) Sledge DAMMIR!
licni.stav.72 balinda, -> #65, index
>> Na osnovu čega utvrđujemo da je dete postalo odraslo i da >> mu više nije potrebna 'zaštita' tj. da može da odlučuje >> o sebi i da ima prava poput ostalih ljudi? To je bar jednostavno. Po tome što neće više pristajati da neko drugi o njemu brine, a sa dovoljnom (!) će upornošću zahtevati svoja prava. U smislu u kome sam upotrebio poređenje sa detetom..., kada naše sazrevanje i naše dileme iz ove teme postanu opštevažeće...., e onda je došao taj trenutak. :))) (Šta me spopadoše ove tačkice, vidise da sam chantrao sa princess.) ;) >> Nisam siguran da si me shvatio. Ne mogu svi da se brinu o >> zaštiti. Ko će onda raditi. Podela poslova prema >> sposobnostima i interesovanjima je jedna od pozitivnih >> tekovina ljudskog društva Ok, sasvim sam saglasan. Neko će i to raditi, ali ću ga unajmiti, pa će raditi na način i u meri koji *lično* želim. >> Prijateljstvo i dogovor je takođe veoma bitna stvar. Ako npr. >> u anarhiji nekog mog prijatelja bije i pljačka neko fizički >> jači od njega, ja i moji ostali prijatelji nećemo čekati da >> nas on moli nego ćemo ga braniti, a ako treba i ofanzivno >> "braniti". Isto važi i za rođake. Pišem u aktivnom :) on-line sistemu pa se izvinjavam ako neko moje poređenje bude i pomalo grubo. :( Elem, vaša odbrana prijatelja ili rođaka mogla bi se nazvati volonterskom (u svakom slučaju neprofesionalna je) :) ali umesto neposredne materijalne koristi (da se radi o profesionalnoj zaštiti!) motivacija je nešto drugojačija mada sasvim sagledljiva. Ne vidim da je u biti promenjen odnos. (?) >> Razumeš? Ljudi su skloni tome da se organizuju. To je jedna >> od stvari koja nas čini ljudima. Ako postoji velika >> organizacija onda je logično da postoje i pravila, pravila >> koja važe za sve. Kako bi smo utvrđivali pravila? Nisam zadovoljan! :( Pravila se utvrđuju za jedan nivo "snaga" ali se imaju stalno "napadati" da bi se ponovo uspostavile na drugom. Moja mozgalica to kaže ovako: "Odnos je nestabilan zato što ga jači smatra kompromisom, a slabiji dogovorom." >> Na kraju se sve ipak svodi na demokratiju. Ona ima mnoge >> mane, ali nema realne alternative. Podrazumeva se da se >> zalažem za totalnu liberalizaciju u okviru demokratije. Ok, ok, ne razlikuju se naši stavovi previše. Moja poenta je najviše u tome da je potrebno "napasti" i sam okvir. Dakle, ne samo "demokratija u okirima socijalističkog saveza", :))) nego je sve sporno uključujući i samu demokratiju. Neka se demokratija odbrani ako ima čime. žinjenica da se u svojoj odbrani, u krajnoj liniji, oslanja na silu, ne ide joj baš u prilog. :(
licni.stav.73 nbatocanin, -> #57, djelovic
U vezi rasprave o bezbednosti građana, moram da vam prezentiram jedan istinit događaj: Pre jedno 20 dana su mi obili kola. Jugo ko jugo, ništa specijalno, obijali bi ga i češće, 'al ja ugradio alarm, pa provalnike odbija crvena diodica: što da se pati sa nekim pištavcem kad ima 100 auta koji mudro ćute dok im vadiš crevca ;) Elem, te noći je pao sneg, pa lopov nije video sijalicu, i počeo da obija gepek. Kada je to uradio, alarm se uključio, lopurda zgrabila na brzaka kanticu sa 5l benzina iz gepeka i uvatio maglu. Hebi ga, ni prvi ni poslednji put ;( No, tek tu dolazi početak priče: sasvim slučajno se u blizini zatekla patrolna kola sa 4-5 (ne sećam se) kapova. I oni se tu stvoriše pre nego što sam ja sišao dole sa II sprata - znači, 30s posle lopova. Pošto je napadao prvi sneg, a bilo je svetlo, tragovi lopova su se fantastično videli - moglo ga je stići i malo dete. Ali, ne lezi bubreže, pazi koverzaciju mene i drugova organa: j: :( (bunovan) o: aha... da... mmmm... šta si imao unutra? j: kanticu benzina o: sad više nemaš ;>> j: :( o: a koji ti je alarm? Što svira tako kratko. Koja su ti ovo kola? Kako idu, itd. itd. Pri tom njegove kolege nisu ni izlazili iz kola nego su sve to posmatrali kroz prozor. Naravno, ni *jednog* trenutka im nije palo na pamet da pođu da jure lopova. Na kraju su otišli _strogo_ mi napomenuvši da DRUGI PUT BOLJE žUVAM KOLA!!
licni.stav.74 mikis, -> #43, dcolak
+> Ne moze se odobriti automatsko oruzje jer je ono _uzasno_ opasnije +> od recimo pistolja. Automatsko oruzje u gradskoj sredini je pokolj... Cekaj, oruzje samo po sebi nije opasno, opasnost dolazi od onoga ko ga nosi? A onaj ko hoce da nabavi automat, nabavice ga i ovako i onako, pa zasto onda ne dozvoliti svima? +> BTW, u USA se AK47 definitivno ne kupuje po prodavnicama ;) Dobro, a UZI ili M16? ;))) +> So, sta ce ti onda uopste oruzje? Da ga drzis sakrivenog u peskirima +> u zakljucanom delu najviseg ormara? Pa onda, da svi, ko pre sto godina, nosimo kubure za pojasom? Kada ne bi ziveli na "divljem zapadu" kao danas, trebalo bi dozvoliti samo drzanje oruzja a policiji ostaviti da cuva red na ulicama. Naravno, ovo je danas utopija.
licni.stav.75 saricl, -> #39, dcolak
> da je toliki neznalica, ali izgleda.. Koliko ja znam u anarhiji > "vlada" autoritet znanja/nauke... dakle, postoji autoritet jer nece > pitati cistacicu kako se vodi preduzece... Koliko ja znam ANARHIJA je oblik drustva u kome svako moze da radi sta hoce, i da za to nesnosi posledice bile one dobre ili lose. Dakle u anarhiji bi recimo ja mogao da ubijem bilo koga zato sto mi se nesvidja, a isto tako i neko mene i da za to neidem na robiju. Koliko je to dobro a koliko lose prosudi sam:(( Ono sto ti mislis je TEHNOKRATIJA.
licni.stav.76 saricl, -> #50, jovca.car
> Btw, CZ99 napunjen hollow-point municijom je daleko ubojitiji od > kalasnjikova. A kakva je to holow-point municija?
licni.stav.78 ndragan, -> #31, voki
/>> Vidi... moj čovek! :) / Ma, svi smo naši :) Hm... zar se ovo ne prevodi sa 'sve moj do mojega'? :) Bue_ Ndragan
licni.stav.77 ndragan, -> #50, jovca.car
/ Btw, i u Svajcarskoj je dozvoljeno drzanje automatskog oruzja, pa je / opet svi smatraju mirnom i dosadnom zemljom. ;)) To i može da bude dozvoljeno jedino u mirnim i dosadnim zemljama ;) Bue_ Ndragan
licni.stav.79 index, -> #58, dcolak
÷■÷ Jel za ovo postoji pisana reč u zakonu? Koliko znam u našoj sudskoj praksi je dozvoljeno pucanje u samoodbrani tek ako napadač prvo zapuca na tebe tj. ako ne zna da puca. Nenad
licni.stav.80 djelovic, -> #58, dcolak
> Jel za ovo postoji pisana reč u zakonu? Da. Koliko sam shvatio, ima veze sa statusom privatne svojine kod nas itd.
licni.stav.81 djelovic, -> #68, dikla
> Vozis kola i vidis pesaka koji prelazi put van prelaza, ti ga > ubijes jer ti je smetao na putu pri voznji istih ! > > Nije mi bas neka analogija, ali sta bi ond sudovi radili ? Nije nikakva analogija. Poređenje jednostavno nema smisla. Što se tiče toga šta bi sudovi radili, ne vidim zašto uopšte imaš želju da sudovi rade i time troše tvoje pare? :) Radili bi isto ono što rade u nebrojenim zemljama u kojima provalnika možeš mirne savesti da upucaš.
licni.stav.83 dcolak, -> #70, spantic
│> Jel za ovo postoji pisana reč u zakonu? │ │ Ne baš kao takva. Ali u svakom slučaju odgovaraš za ubistvo. │ Nema oslobađanja od odgovornosti na osnovu "zaštite imovine". │ Naprotiv. Jel' možeš da mi daš pointer na taj zakon? Baš me zanima... Sledge DAMMIR!
licni.stav.82 dcolak, -> #69, spantic
│ To nije do zakona. Zakon nigde ne sprečava postojanje streljana. Naprotiv. │ Municija potrošena u straljani ti se u kvotu ne računa. Znači jedino na šta │ si ranije mogao da se žališ jeste nepostojanje streljana javnog tipa. Ma šta kažeš, municija se ne računa u kvotu :) Nego, džaba i to kad je municija kod nas skuplja nego, recimo u Nemačkoj! Zar dati 1.5DEM za .357? i potrošiti platu na jedan "round?" Veruj mi, ova država je uradila sve da onemogući obučavanje za rukovanje oružjem. │ To nije tačno, ali tačno je, na žalost, nešto drugo: da smo zemlja koja │ zakonom ne predviđa da svako ko dobije dozvolu MORA da prođe kroz kurs │ rukovanja i održavanja istog. A i da za dozvolu mora da pribavi lekarsko │ uverenje. Samo uzmite analogiju sa vožnjom i sve će vam biti jasno. Koja zemlja poseduje takvu "proveru" i kurseve? Sledge DAMMIR!
licni.stav.85 dcolak, -> #76, saricl
│> Btw, CZ99 napunjen hollow-point municijom je daleko ubojitiji od │> kalasnjikova. │ │ A kakva je to holow-point municija? Nešto što se kod nas (ne)može nabaviti... :( Sledge DAMMIR!
licni.stav.86 dcolak, -> #73, nbatocanin
│ Pri tom njegove kolege nisu ni izlazili iz kola nego su sve to │ posmatrali kroz prozor. Naravno, ni *jednog* trenutka im nije palo na │ pamet da pođu da jure lopova. Na kraju su otišli _strogo_ mi │ napomenuvši da DRUGI PUT BOLJE žUVAM KOLA!! Da ne pričam o situaciji kada nas zaustavi milicioner radi legitimisanja a pored njega protutnje kola koja su na sledećoj raskrsnici izazvala sudar (drugih kola i tramvajske stanice) i pobegla. Milicioner ništa, samo je pogledao i vratio se mom pasošu. Tjah, ništa od milicije... Sledge DAMMIR!
licni.stav.84 dcolak, -> #75, saricl
│ Koliko ja znam ANARHIJA je oblik drustva u kome svako moze da radi │ sta hoce, i da za to nesnosi posledice bile one dobre ili lose. Grešiš. │ Dakle u anarhiji bi recimo ja mogao da ubijem bilo koga zato │ sto mi se nesvidja, a isto tako i neko mene i da za to neidem na robiju. │ Koliko je to dobro a koliko lose prosudi sam:(( Ni ovo nije tačno. Ne možeš da ubiješ nikoga, jer po defaultu svi su dobri. U demokratiji je obrnuto, polazi se od, kako beše, čovek je čoveku vuk? :) Tako nekako.. │ Ono sto ti mislis je TEHNOKRATIJA. Wrrong, u Anarhiji se ljudi samoorganizuju, ali na osnovu spostvenog znanja, umeća i slično... Sledge DAMMIR!
licni.stav.87 spantic, -> #71, dcolak
> onda može, ali ako je pravljen samo za poluaut.p. a oni preprave na > aut.palj. ne bih voleo da pucam iz takve puške ;) Imao sam negde prospekte kineske verzije AK 47 priređene za SAD u poluautomatskoj verziji. U istom časopisu je bio i članak o prepravljanju istog u automatsko oružje. Zbog čega smtraš da oružje više ne bi bilo pouzdano?
licni.stav.88 dior, -> #66, index
>> Policija treba da sprovodi zakone, a ne volju 'vladajuće >> klase'. Zašto ne bi moglo da postoji više konkurentskih >> policija koje sprovode iste zakone? >> >> Nenad Zakoni JESU volja vladajuće klase. Definiši konkurentsku policiju. Kako policije mogu da konkurišu jedna drugoj a da pritom ne ugroze monopol države na fizičku prinudu? U bivšoj SFRJ su postojale republičke i pokrajinske policije (postoje i sad, ali ih je onda bilo 9), ali dok je postojala hijerarhija, integritet države nije doveden u pitanje. Kad se ta hijerarhija raspala, raspala se i država. Pozdrav, Ljuba
licni.stav.90 dior, -> #79, index
>> Koliko znam u našoj sudskoj praksi je dozvoljeno pucanje >> u samoodbrani tek ako napadač prvo zapuca na tebe tj. Takva praksa ne postoji. Da budem precizniji, možda postoji, ali nigde nije zakonom utvrđena, pa taj ko je takvu sprovodi, sam čini krivično delo. Mada, kako je kod nas opao standard sudijama i kvalitet suđenja, svašta je moguće. Vidim, pojavljuju se na Režimskoj sudije koje objašnjavaju kako je inflacija toliko srozala kazne, da bi onaj ko je pre godinu dana ukrao pravi avion, danas (pre uvođenja superdinara) bio blaže kažnjen od onoga ko je ukrao igračku-avion!?! Izreknu tako nešto i ostanu živi! Kao da nikad nisu čuli za princip pravičnosti i revalorizaciju. Ili je sve to možda zbog određenih osuđenika koji su napunili džepove... ;> Normalno bi bilo da sve zavisi od uslova pod kojima je neko pucao, a to se utvrđuje istragom. Ljuba
licni.stav.89 dior, -> #83, dcolak
>> Jel' možeš da mi daš pointer na taj zakon? Baš me >> zanima... Krivični zakon. Ljuba
licni.stav.91 index, -> #72, balinda
÷■÷ uključujući i samu demokratiju. Neka se demokratija odbrani ÷■÷ ako ima čime. žinjenica da se u svojoj odbrani, u krajnoj ÷■÷ liniji, oslanja na silu, ne ide joj baš u prilog. :( Svaki sistem koji ne bi bio utemeljen na sili, bi bio veoma sklon raspadu pod uticajem sile. Moć demokratije leži upravo u najvećoj sili u nekom društvu, a to je sila većine. Pri tome ta sila ostaje neprimenjena u nasilnom obliku jer za tako nešto nema potrebe. Q: Šta ako ti se ne slažeš sa onim za šta glasa većina? A: Počni da se baviš politikom (imaš pravo da pokušaš da promeniš mišljenje većine). Nenad
licni.stav.92 fric, -> #57, djelovic
> - Ovo sigurno znate, ali ipak: Ako uhvatiš čoveka da ti > pljačka kuću, ti ne smeš da ga ubiješ jer ćeš za to > robijati. Koliko je ovo glupo nemam reči da opišem :(. !!!! Ko si ti, gospodar života i smrti !? Ni ja zatečenom lopovu ne bih bio rad da oprostim, ali ubiti čoveka zbog krađe !! Pazi, i to ne u samoodbrani, već onako, ladno, ko što se nekad visilo zbog krađe konja ili kokošaka ! Po tvome, džeparoša u autobusu treba kazniti odsecanjem ruke ? :(((
licni.stav.93 dcolak, -> #87, spantic
│ Imao sam negde prospekte kineske verzije AK 47 priređene za SAD │ u poluautomatskoj verziji. U istom časopisu je bio i članak o │ prepravljanju istog u automatsko oružje. Zbog čega smtraš da oružje │ više ne bi bilo pouzdano? Ako je cev napravljena za poluautomatsko oružje, pa posle kroz tu istu cev neko sune 30 metaka u sekundi... Rezultat je očigledan ;) Isto kao i CZ 7.65 rafalni :)) Opali jedan a izleti ceo šaržer... Eh, kad nemamo pametnija posla nego kvarimo oružje ;) Sledge DAMMIR!
licni.stav.94 dcolak, -> #89, dior
│>> Jel' možeš da mi daš pointer na taj zakon? Baš me │>> zanima... │ │ Krivični zakon. Kako da dođem do njega? U nekoj bibilioteci, knjižari? Nemam pojma, so još jedan pointer molim ;) Sledge DAMMIR!
licni.stav.95 jovca.car, -> #51, ndragan
/* Nisam sklon takvim uopstavanjima, samo se radi o izazivanju Marfija. Mnogo toga u zivotu je izazivanje Marfija...:( /* Uvek postoji procenat ljudi kojima je bolje ne dati tako nesto u ruke /* (ni pistolj, ni pit bula, a nekima ni cicamacu na navijanje); za /* potencijalno opasne stvari bogami treba neka kontrola. Naravno. Ali ko moze da odredi kome zabraniti pristup spomenutim napravama, zivotinjama, etc? Jos uvek ne postoji 'alko-test' kojim bi se utvrdjivala podobnost nekoga da rukuje oruzjem, psima, etc. Da li zbog te nemogucnosti treba zabraniti pristup svima? Drugim recima, da li se glavobolja leci giljotinom? ;) /* Kako se uzme. Znas ono, Njujork ima 5 miliona stanovnika, od cega 8 /* miliona kriminalaca ;). Aman, ljudi, nije tamo tako crno ko u filmovima.:( Ako je verovati godisnjaku UN iz osamdeset i neke, SAD je tek 21. zemlja po stopi kriminala. Ne secam se vise o kome se radi, ali medju prvih 20. pozicija ima i nekih zemalja koje inace nose epitet "mirno mesto za odmor"...;)
licni.stav.96 jovca.car, -> #52, ndragan
/* O tom manjem delu i govorim. Ako imaju pravo da se naoruzaju, sta ce ih /* spreciti? Ako ne dozvola, tj. nemogucnost dobijanja iste (ne zaboravi crno trziste), onda policija. Ako je policija nemocna ili nesposobna, onda naoruzani gradjanin. A ako gradjani ne mogu da poseduju oruzje... /* Meni bi vise godilo nesto cupavo sa klempavim usima. Koji me znaju, Kavkaski ovcar? Tibetski gonic? ;)) (vrlo 'umilni' i 'dobrocudni' ;), takodje i vrlo dlakavi)
licni.stav.97 dr.grba, -> #90, dior
>> sudijama i kvalitet suđenja, svašta je moguće. Vidim, pojavljuju >> se na Režimskoj sudije koje objašnjavaju kako je inflacija >> toliko srozala kazne, da bi onaj ko je pre godinu dana ukrao >> pravi avion, danas (pre uvođenja superdinara) bio blaže kažnjen >> od onoga ko je ukrao igračku-avion!?! Izreknu tako nešto i >> ostanu živi! Kao da nikad nisu čuli za princip pravičnosti i >> revalorizaciju. Ili je sve to možda zbog određenih osuđenika >> koji su napunili džepove... ;> To što su rekli je istina. Nema revalorizacije u tužbi. Dva primera bejahu u mojoj firmi. Bivši generalni i bivši finansijski direktor su toliko pokrali firmu da bi u SSSR pre deset godina za to bili likvidirani na licu mesta, bez suđenja. Izdržali su po pet dana istražnog zatvora, i pride investirali po malo od svog obraza, koji je i inače debeo kao đon rudarske cipele. Na kraju je tužba povučena, jer se obezvredila do besmisla. Ona dvojica su čak dali otkaz firmi pre nego što su izbačeni i eno ih gde se šepure po centru Kikinde u stavu "podignimouvisčelamijunaciradasvog". Misliš da im je oduzeto išta od imovine stečene prljavim rabotama? Nije. Jedan sitni službenik moje firme, njihov igrač, je iz naše prodavnice nameštaja odneo blagovremeno sklonjenu "Simpo" kožnu garnituru, koju je platio oko 200 puta manje nego što je bila cena! Kako je ovaj prošao: bio je na informativnom razgovoru u MUP-u, otišao kući, zadržao nameštaj, bio kažnjen 20% plate u trajanju od 6 meseci!!!! Ostao je na istom, šefovskom mestu... Zamislite da kupite kožnu garnituru "Simpo" 3+1+1, platite odmah u gotovom 20 maraka, pa onda pola godine pauza, pa onda još 15 maraka, u 6 rata.... Za sve ovo sudstvo je najmanje krivo. Krivi su zakonodavci, a šta zakonodavci rade i čime se bave, svi smo imali priliku da vidimo.
licni.stav.98 spantic, -> #82, dcolak
> Koja zemlja poseduje takvu "proveru" i kurseve? Ovako na pamet zaista ne znam, ali pošto znam ko bi trebao da zna izvestiću :) U svakom slučaju to bi bio veliki korak napred kada bi mi to uveli.
licni.stav.99 spantic, -> #83, dcolak
> Jel' možeš da mi daš pointer na taj zakon? Baš me zanima... Pa, da ti kažem "Krivični zakonik" stvarno ti nisam mnogo pomogao, zar ne? O tome sam čitao prilikom izvene zakonika.
licni.stav.100 mr.bagins, -> #94, dcolak
> │ Krivični zakon. > > Kako da dođem do njega? U nekoj bibilioteci, knjižari? Nemam > pojma, so još jedan pointer molim ;) Imam ga ja, sa sve primerima iz sudske prakse, pa ako te nešto interesuje, pitaj. Inače, zaista je zabranjeno ubiti čoveka koji pokušava da te pokrade, i to je zabranjeno u svim bar deklarativno normalnim zemljama (tu valjda spada i naša). Logika iza toga je vrlo jednostavna: Pravo služi da zaštiti neka dobra, bilo opšta, bilo pojedinačna. Sva pojedinačna dobra, normalno, nemaju istu vrednost. Na toj lestvici je život na prvom mestu, imovina je niže. Štiteći manje vredno dobro (sa pravnog stanovišta) nesmeš da ugroziš vrednije dobro. Krivično pravo nije zainteresovano za to *čije* je *šta*. Jedan ljudski život je *uvek* vredniji od imovine, ma kako ona skupocena bila. Da ne dužim, ubistvo provalnika koji nije bio agresivan prema tebi lično, a pogotovo onog koji nije bio naoružan je *uvek* prekoračenje nužne odbrane. Sud bi pri određivanju kazne verovatno uzeo u obzir to da si ti bio u posebnom psihičkom stanju itd. ali bi, poznajući ovdašnju sudsku praksu, dobio minimum par godina zatvora.
licni.stav.101 wizard, -> #92, fric
> Po tvome, džeparoša u autobusu treba kazniti odsecanjem ruke ? Neeeee... Dovoljno je vratiti ih u Bosnu. ;)