CIVIL.6

11 Apr 1994 - 06 Jul 1994

Messages - o.jeziku

o.jeziku.2 ndragan,
/ Trenutno nemam vremena da kopam po disketama, a bogami i ne spada / u ovu temu. Ministar me već popreko pogledao ;) Hm, ovo mi miriši na potpaljivanje vatingtonske zavere da se pokrene kako međunarodna, tako i internacionalna kampanja za vraćanje ili nevraćanje knjiga levim ruskim piscima, zavisno od toga da li su štampane ćirilicom ili latinicom... ko voli podgrejano?
o.jeziku.1 ndragan,
/ Molim da se evidentira... ────────────────┘ Šta ima čudno? Nije valjda da sam dosad trošio ukupno jednog smajlija?
o.jeziku.7 ndragan,
/ trebalo po nekoj analogiji da budu i 'đakovi' ili 'džaci'? Meni već treća ćerka počinje da ulazi u te probleme. I ona kaže 'konjevi'.
o.jeziku.6 ndragan,
/ Dobro, ono za 'veče' znamo :), ajd' sad da čujemo ovo drugo. / Podrazumeva se da reč pripada standardnom jeziku, i da ima više od Dibidus. Posle dužeg razmišljanja u kraćim navratima (tj. pade mi na um pre neku godinu, a evo sad opet), čini mi se da je ovo turcizam. Toliko sam navikao na ovu reč kad sam bio mali (bila u modi), a nikad mi niko nije rekao 'pazi turcizam', da mi se tek sad javlja da bi mogla biti. Uostalom, da naglasak nije na trećem slogu, bila bi latinizam :)
o.jeziku.4 ndragan,
/ meki znak (r naglavačke), Tačnije, kao b sa onim serifom gore malo produženim ulevo.
o.jeziku.5 ndragan,
/ vratio u Sijetl gde se oporavljao. Nedelju dana je izdrzao bez heroina Sijetlo u Crnoj Gori? Mora bit', kad ima "ije". / i onda je nastavio sa navikom. U to vreme je kupio i shotgun. Jel to ono što se kod nas prostački i svinjarski zove sačmara? p.s. nhf, čisto mi je skočio pritisak, tek tako. očekujem da sutra ovde neko baci i 'prevod' uputstva za 4-leg stolicu, i 2-wheel bicikl. p.p.s. mora biti da ipak nije u Montenigrouu, kad ga Amery zovu Sajdžetl.
o.jeziku.3 ndragan,
/ I (ćirilično) sa kvrgom, ali ta kvrga se izgleda već godinama ne / piše... Piše se, i to je sasvim odvojeno slovo od običnog i (ji). Ona kvrga je kao naš karon na š, ž i č, samo zaobljen.
o.jeziku.8 janko, -> #5, ndragan
> p.p.s. mora biti da ipak nije u Montenigrouu, kad ga Amery > zovu Sajdžetl. Ajdž, žleba ti, ;> ako se speluje Seattle? Gde nađe dž?
o.jeziku.9 paki, -> #1, ndragan
­> Šta ima čudno? Nije valjda da sam dosad trošio ukupno jednog smajlija? Ne, mislim da sam ih i ranije viđao u tvojim porukama, ali ovaj mi je zapao za oko (jedva ga izvadih pomoću sterilne igle). Nema ljutiš?
o.jeziku.10 zizic, -> #3, ndragan
> / I (ćirilično) sa kvrgom, ali ta kvrga se izgleda već godinama > ne / piše... > > Piše se, i to je sasvim odvojeno slovo od običnog i (ji). Ona > kvrga je kao naš karon na š, ž i č, samo zaobljen. Nisam siguran na šta se poruka odnosi, jer nisam pratio ovu temu u CIVIL.5, ali ako misliš na rusko slovo │ /│ │/ │ , NE PIŠE SE jer se PODRAZUMEVA (Rusi tačno znaju u kojim slučajevima se kako čita ) ! Inače, otprilike odgovara našem "j".
o.jeziku.11 boris,
Malo zanimljivosti oko nastanka nekih reči: BIKINI i MONOKINI. Osnova KINI nema značenja jer je bikini dobio ime po ostrvu gde je prvi put viđen i koje se zove, naravno, Bikini. HAMBURGER, žIZBURGER i sl. Slična situacija. Hamburger je dobio naziv po hamburškom mesu od koga je prvobitno pravljen, a ne od HAM i BURGER (šta više, nije ni bio od šunke). No, veštački je stvoren koren BURGER, koji u stvari nema nikakvo značenje. Pozdrav Boris & Olgica
o.jeziku.12 balsa, -> #4, ndragan
*> / meki znak (r naglavačke), *> *> Tačnije, kao b sa onim serifom gore malo produženim ulevo. Bre, al' zakomplikovaste! :)) ### # # # #### #### # # # # # # # # #### #### (tvrdi znak u ruskom, (meki znak u ruskom, tj. 'debelo jer') tj. 'tanko jer') b.
o.jeziku.13 balsa, -> #6, ndragan
*> Dibidus. *> *> Posle dužeg razmišljanja u kraćim navratima (tj. pade mi na um pre neku *> godinu, a evo sad opet), čini mi se da je ovo turcizam. Toliko sam *> navikao na ovu reč kad sam bio mali (bila u modi), a nikad mi niko nije *> rekao 'pazi turcizam', da mi se tek sad javlja da bi mogla biti. Da znaš da jeste, evo šta sam sad iskopao u rečniku: .. .. " dibiduz (adv.) /tur./ = potpuno, sasvim, do kraja; < tur. dubeduz (apsol. superlativ)" Turcizam, dibidus. :) b.
o.jeziku.14 darone, -> #5, ndragan
>> p.p.s. mora biti da ipak nije u Montenigrouu, kad ga Amery zovu >> Sajdžetl. :))))))) Već sam zamislio natpis: WELCOME TO SIJATTLE :)))
o.jeziku.15 jovca.car, -> #11, boris
/* BIKINI i MONOKINI. Osnova KINI nema značenja jer je bikini dobio ime po /* ostrvu gde je prvi put viđen i koje se zove, naravno, Bikini. Ja sam čuo malo drukčiju priču u vezi nastanka naziva 'bikini'. Ime jeste nastalo po ostrvu, ali ne verujem da je tamo prvi put viđen. Naime, bikini se pojavio malo posle probe prve hidrogenske bombe - na ostrvu Bikini, tako da je samo ostrvo tada bilo prevruće za bilo koga, makar taj nosio i bikini. ;))) Upravo je _ta_ vrelina Bikinija inspirisala ljude da nov i "vruć" kostim nazovu bikini... P.S. Ko kaže da nam Openhajmer nije doneo ništa lepo ;)))
o.jeziku.16 dejanr, -> #11, boris
>> BIKINI i MONOKINI. Osnova KINI nema značenja jer je bikini dobio ime po >> ostrvu gde je prvi put viđen i koje se zove, naravno, Bikini. Mislim da nije baš tako. Prvi deo rečenice je tačan, bikini jeste dobio ime po ostrvu. Međutim, nije tamo prvi put viđen, nego je to ostrvo na koje je (testa radi) bačena atomska bomba. "Konstruktor" bikinija je smatrao da će njegova kreacija izazvati "atomsku" eksploziju u društvu, i tako...
o.jeziku.18 dr.grba, -> #8, janko
>> Ajdž, žleba ti, ;> ako se speluje Seattle? Gde nađe dž? To ti je engleska reč, napisana srpski, pa čitana engleski (: Namerna omaška u konverziji (:
o.jeziku.20 dr.grba, -> #14, darone
>> :))))))) Već sam zamislio natpis: WELCOME TO SIJATTLE :))) Još bolje: VELKOM (: to SIJATTLE...
o.jeziku.19 dr.grba, -> #11, boris
>> BIKINI i MONOKINI. Osnova KINI nema značenja jer je bikini dobio >> ime po ostrvu gde je prvi put viđen i koje se zove, naravno, >> Bikini. Ne, na ostrvima Bikini je testirana atomska bomba, u isto vreme je promovisan dvodelni kostim i nekako se provukao izraz "seks bomba". Završilo se na izrazu "bikini" za dvodelni kostim. -----> žalosna vrba + majčina dušica = žalosna ti majka
o.jeziku.17 dr.grba, -> #7, ndragan
>> Meni već treća ćerka počinje da ulazi u te probleme. I ona kaže >> 'konjevi'. Kako vam se dopadaju jezičke konstrukcije kod dečurlije. Eno, moja Ana je već stekla dovoljan fond reči i počela je da sklapa sve moguće i nemoguće. Sinoć je rekla "Tata, oće idi kupa skini tata Anu neće penu aha, pa da!" (((:
o.jeziku.21 novim, -> #17, dr.grba
" Sinoć je rekla "Tata, oće idi kupa skini tata Anu neće penu " aha, pa da!" Sledeća faza: "Tata, oce sovi sesam uvogujem mene Anu oce cat, aha, pa da!" :))
o.jeziku.22 darone, -> #11, boris
>> BIKINI i MONOKINI. Osnova KINI nema značenja jer je bikini dobio ime po >> ostrvu gde je prvi put viđen i koje se zove, naravno, Bikini. Uhuh, za ovo nisam uopšte siguran. Mislim da je popularno ime dobio po tome što je "izmišljen" u Americi neke godine kada se počelo sa atomskim probama na tom ostrvu (ili već ima neke veze sa datumom). To je i prvo ostrvo na kojem su vršene atomske probe.
o.jeziku.23 dr.grba, -> #21, novim
>> Sledeća faza: "Tata, oce sovi sesam uvogujem mene Anu oce cat, >> aha, pa da!" :)) Tata uvoguje poso sesam, pa da. Nece tata ima poputel kući, oce tata pava ponekad Ana pokije ćebe, pa da, aha. (:
o.jeziku.24 boris, -> #16, dejanr
> Mislim da nije baš tako. Prvi deo rečenice je tačan, bikini > jeste dobio ime po ostrvu. Međutim, nije tamo prvi put viđen, Da, u pravu si. Sad me je i devojka ispravila, ovaj drugi deo rečenice mi se sam otkucao (šta bi rekao čika Frojd na ovo). Obzirom na broj i brzinu ispravki vidim da je narod Sezama dobro upoznat sa bikinijem ;) Pozdrav Boris
o.jeziku.25 fric, -> #13, balsa
> Da znaš da jeste, evo šta sam sad iskopao u rečniku: > > " dibiduz (adv.) /tur./ = potpuno, sasvim, do kraja; < > tur. dubeduz (apsol. superlativ)" znači, 'dibidus' == 'do džadža' :)
o.jeziku.26 nkbog, -> #11, boris
> BIKINI i MONOKINI. Osnova KINI nema značenja jer je bikini dobio ime po > ostrvu gde je prvi put viđen i koje se zove, naravno, Bikini. Za ovo sam poprilično siguran da nije, al' ko zna, toplotni udar je možda oduvao sve ostale krpice prisutnima ;). UBR, bikini (odnosno dvodelni kostim) je prvi put viđen tamo negde 70 p.n.e. na Siciliji. > HAMBURGER, žIZBURGER i sl. Slična situacija. Hamburger je dobio naziv po > hamburškom mesu od koga je prvobitno pravljen, a ne od HAM i BURGER (šta > više, nije ni bio od šunke). No, veštački je stvoren koren BURGER, koji > u stvari nema nikakvo značenje. Evo jedne druge pričice, ne znam koliko je tačna (verovatno nije): Nemačke dame nisu mogle da jedu tatarski biftek (onakav kakav je) već su tražile da bude ispržen. S obzirom da se to dešavalo u Hamburgu, napravljen je HAMBURGER. Interesantno bi bilo naći vezu između FRANKFURTERA (iliti viršle) i HAMBURGERA (iliti pljeskavice). Neki tvrde da je frankfurter došao (logično) od Frankfurta gde su se pravile takve kobasice (isti nastanak kao DEBRECINER), a drugi pak da je to Francuska Kobasice (!?), pa se iskva- rilo. Hamburger bi lako mogao biti jelo koje je pravljeno u Hamburgu (kao leskovački ćevap), te je priča o damama koje nisu volele tatarski biftek verovatno "gastronomska legenda". Kad smo kod tatarskog bifteka mogli bi pogledati kako jedno jele daje ime drugom jelu: Originalni TATARSKI BIFTEK je bilo meso držano ispod sedla (jer su Tatari veći deo vremena provodili u sedlu), i to meso bi se tamo osušilo, i tako jelo. Meso je bilo vrlo slano, i verovatno jakog mirisa i jakog ukusa. Evropska aristokracija, a i ostala gospoda su to jelo malo preuredili: Moderni tatarski biftek koristi sirov biftek sitno iseckan, sa vrlo mnogo začina i sve to pomešano sa svežim jajetom. Teško da su Tatari koristili bilo šta (sem soli) od onog što se danas stavlja u jelo koje nosi njihovo ime. Ironija je da je jelo jednog varvarskog naroda postalo jedan od najfinijih i najskupljih gurmanluka današnjice. NB. p.s. UBR, ako vam se ukaže prilika, odbacite predrasude i probajte tatarski biftek. žak i ako vam se ne svidi (što bi bila šteta), takvo iskustvo vredi.
o.jeziku.27 darone, -> #26, nkbog
>> Nemačke dame nisu mogle da jedu tatarski biftek (onakav kakav je) već su >> tražile da bude ispržen. S obzirom da se to dešavalo u Hamburgu, napravljen >> je HAMBURGER. Izvorni hamburger ima sledeće osobine (ne znam sastav mesa, al ipak): prečnik 15 cm, debljina 2-3 cm (!), na površini reš pečen, iznutra sirov (dakle, _pravi_ hamburger se ne može napraviti u mikrotalasnoj).
o.jeziku.28 madamov, -> #26, nkbog
> Moderni tatarski biftek koristi sirov biftek sitno iseckan, sa vrlo mnogo > začina i sve to pomešano sa svežim jajetom. Peca, konobar u kafani "Bosna" u Beogradu, mi reče da u jelo ide nekih 36 sastojaka. Možda sam omanuo za koji, oprostite mi, obično su u takvim situacijima kad se jede pomenuto jelo društvo i ja sa njim u alkoholisanom stanju. B) ---> Jeb** zemlju koja "Bosne" nema. B)
o.jeziku.29 veca, -> #24, boris
>> Obzirom na broj i brzinu ispravki vidim da je narod Sezama dobro >> upoznat sa bikinijem ;) Vole da gleda :)
o.jeziku.30 ndragan, -> #9, paki
/ mi je zapao za oko (jedva ga izvadih pomoću sterilne igle). Gospodo, napredujemo. Civilizacija čini svoje. Umesto kojekakvih kašika, ne da smo prešli na čiste viljuške, nego čak na sterilne igle. p.s. Kineska ili ŠriLančana? želična, bakarna, srebrna?
o.jeziku.31 ndragan, -> #10, zizic
/ ali ako misliš na rusko slovo / / │ /│ / │ / │ , NE PIŠE SE jer se PODRAZUMEVA (Rusi tačno znaju u / │ │ kojim Ne, nego mislim na └─┘ │ /│ │ / │ │/ │ Jes' da nisam skoro imao ruski štampani tekst u rukama, ali imao sam onu igru (Gorbi) i skinuo sam onaj font da mogu da pročitam help za dos navigator. Oboje vrvi od 'kratkog i'. Da bude jasno, mislim na i sa kvakom, treće slovo s desna u 'zdravstvujte'. Bre, još ćete me naterati da se podsetim ruskog.
o.jeziku.32 ndragan, -> #8, janko
/ Ajdž, žleba ti, ;> ako se speluje Seattle? Gde nađe dž? U prvotnoj poruci, gde u jednoj rečenici piše Sijetl, u drugoj shotgun. Pretpostavio sam da čovek ima svoje navike pa ih se drži: ako se ono drugo čita šotgan (ili šatgan), ovo prvo se čita Sajdžetl ;).
o.jeziku.33 ndragan, -> #11, boris
/ HAMBURGER, žIZBURGER i sl. Slična situacija. Hamburger je dobio naziv Kad je Kenedi držao govor u Berlinu, završio ga je sa 'Ich bin Berliner!". Nije držao govor u Hamburgu. --: Bitte zwei Kleinbürger mit Senf und Ketchup
o.jeziku.34 ndragan, -> #15, jovca.car
/ P.S. Ko kaže da nam Openhajmer nije doneo ništa lepo ;))) Aha, prethodnicu monokinija. A kad su pokušali da izmisle nešto kao kupaći kostim za nudiste, nazvali su ga 'no-no-kini'.
o.jeziku.35 ndragan,
Ne nalazim nešto prvobitnu poruku, gde okačih mali oglas iz lokalnog nam nedeljnog (tj petkovnog) lista, elem išlo je ovako: Original Približni prevod na latinicu (uočiti latinično Y) ô˘˛ňßŰš´ Üçüů äŹüÜĽY 720 Prodajem Head GLAHSY 720 ÷š­ŕ§ýŕ ˘šýš÷ ŕ ňŃš ű˛Ýšńš- teniski reket i dve colege- Űßý­š jakne U sledećem broju se pojavio proširen i ispravljen (!) oglas: ôöĺůüőçĆ 10000 űŕńÝš PRODAJEM 10000 cigle ¨ß§ßň­š 0,50 ňŕ­/ý˛´, fasadne 0,50 din/kom, 1000 Ôݲý˛Ńß 0,40 ňŕ­- 1000 blokova 0,40 din- /ý˛´, Head Galaxsy 720, /kom, Head Galaxsy 720, ÷š­ŕ§ýŕ ˘šýš÷ ŕ ňŃš cole- teniski reket i dve cole- ge Űßý­š, ÷šÝ. **-*** ge jakne, tel **-*** Napredak je očigledan.
o.jeziku.36 milan, -> #33, ndragan
> Kad je Kenedi držao govor u Berlinu, završio ga je sa 'Ich bin > Berliner!". Nije držao govor u Hamburgu. "Ich bin ein Berliner!" da budemo sasvim precizni. To je i Olbrajtova iskoristila u Sarajevu (Kapadžebo?) ali nešto ne vidim da je probala i u Goraždu. Pl poz M
o.jeziku.37 spantic, -> #31, ndragan
> Bre, još ćete me naterati da se podsetim ruskog. Hajde bilo bi lepo :) Meni bi dobrodošla informacija o tome koji raspored koriste Rusi i da li zaista u istome nemaju JO ( e sa dve tačke iznad). A i koji raspored tastature koriste ( fonetsku ili standard ).
o.jeziku.38 zizic, -> #31, ndragan
> > Ne, nego mislim na > > └─┘ > │ /│ > │ / │ > │/ │ > > Jes' da nisam skoro imao ruski štampani tekst u rukama, ali > imao sam onu igru (Gorbi) i skinuo sam onaj font da mogu da > pročitam help za dos navigator. Oboje vrvi od 'kratkog i'. > > Da bude jasno, mislim na i sa kvakom, treće slovo s desna u > 'zdravstvujte'. Pa i ja sam mislio na ISTO slovo, samo sam zaboravio da nacrtam kvačicu... Ostajem pri tome da se žESTO piše bez nje (bar u svakodnevnoj komunikaciji). Naravno, nije zabranjeno da se piše ni SA NJOM ;)).
o.jeziku.40 dr.grba, -> #31, ndragan
>> Da bude jasno, mislim na i sa kvakom, treće slovo s desna u >> 'zdravstvujte'. Da nije i 'perestroika' primer istog slova?
o.jeziku.41 dr.grba, -> #34, ndragan
>> Aha, prethodnicu monokinija. A kad su pokušali da izmisle nešto kao >> kupaći kostim za nudiste, nazvali su ga 'no-no-kini'. Trikini: šeširić, naočari, papuče...
o.jeziku.39 dr.grba, -> #28, madamov
>> Peca, konobar u kafani "Bosna" u Beogradu, mi reče da u jelo ide >> nekih 36 sastojaka. Možda sam omanuo za koji, oprostite mi, obično Jednom sam za vreme večere u hotelu "Narvik" u Kikindi (A kat.) špijunirao susedni sto, za kojim je sedeo debeli Italijan. Konobar je nekih pola sata pred njim pravio Tatar biftek. Seckaj, mešaj, napravi kuglice, seckaj, mešaj, napravi kuglice, seckaj, mešaj, napravi kuglice... Italijan je dvaput probao i nešto govorio, a ovaj je dalje radio i radio i radio, a Italijan je strpljivo čekao... Posle je gustirao porciju bar dva sata. Neki put bi mazao na hleb, neki put bi strpao u usta celu kuglicu. Dobro se sećam, solo porcija Tatar bifteka je koštala 900 dinara (devedeset hiljada starih, devet konja, sećate li se ovog sistema novca?), dok je ceo ceh za četiri osobe, nadljudska količina odličnog roštilja, šopske salate, razna pića u dovoljnim količinama za dobro raspoloženje (:... iznosio oko 1200 dinara...
o.jeziku.42 ndragan, -> #36, milan
/ Olbrajtova iskoristila u Sarajevu (Kapadžebo?) ali nešto ne vidim da Vas maht ajn berliner in Kejpejdžibou? Ma da to ipak nije bila ona Rotvajlerka, il' sam pobrkao lončiće ("i zovite onog, kako se zvaše, Broj 2 ili 3, slabo pamtim imena").
o.jeziku.43 maksa, -> #42, ndragan
>> Vas maht ajn berliner in Kejpejdžibou? Italijani u autobusu, na putu za Grčku, negde u Makedoniji. Tabla na ćirilici - "Kumanovo 30 Km". "Luiđi, Luiđi, veni vedere - Kimahobo, siamo a Afrika Ćentrale!"
o.jeziku.44 boris, -> #39, dr.grba
> Jednom sam za vreme večere u hotelu "Narvik" u Kikindi (A kat.) > špijunirao susedni sto, za kojim je sedeo debeli Italijan. U kafani "Šumice" kod Valjeva, preciznije u Petnici, jedno vreme se mogla naručiti živa pljeskavica. Meso ko za pljeskavicu, ali sa malo više začina. Moram priznati da je ukusno (i da mi ponekad nedostaje). Priča počinje tako što je ekipa iz ISP-a jednom došla gladna u Šumice, a njima pokvaren roštilj. Pošto je meso bilo sveže (istog dana zaklano) oni nagovore gazdu da im da živo i tako je to krenulo. Zanimljivo je koliko ljudi imaju psihičku odbojnost prema presnom mesu, iako je ono možda i zdravije od prženog (pod uslovom da je i živinče bilo zdravo). Pozdrav Boris
o.jeziku.45 boris,
Večeras u biblioteci grada Beograda bila je tribina "Ćirilica na disketama", u stvari promocija bukvara u hipertextu. Na taj način smo ušli u zemlje koje su među prvima dobile svoje "elektronske bukvare", i na taj način produžili tradiciju, jer smo bili jedni od prvih koji su imali štampani bukvar. Još kad bi prosti puk hteo da pročita makar tu jednu knjigu, bilo bi super ;) No, ono što je interesantno je pitanje ćiriličnih fontova. žini mi se da su pre izvesnog vremena pominjani ćirilični fontovi (mrzi me da kopam po starim porukama) i jedan od zaključaka je bio da su potrebni neki zvanični fontovi, iza kojih će stajati neka institucija; recimo neki od instituta pri SANU. Ono što sam uspeo saznati je da se na tom problemu radi u okviru Vukove zadužbine i da su do sada razvijena već dva fonta: garamond i tajms. Izgleda da nisu još prošli neke komisije ali su blizu toga. Trenutno je zastoj, ali ,o čuda nije zbog para. Nadaju se da će se ti problemi rešiti do jeseni i nastaviti sa razvojem fontova. Pozdrav Boris
o.jeziku.46 ndragan, -> #40, dr.grba
/ Da nije i 'perestroika' primer istog slova? Nogekako.
o.jeziku.47 mikis, -> #45, boris
+> Cini mi se da +> su pre izvesnog vremena pominjani cirilicni fontovi (mrzi me da kopam po +> starim porukama) i jedan od zakljucaka je bio da su potrebni neki +> zvanicni fontovi, iza kojih ce stajati neka institucija; recimo neki od +> instituta pri SANU. Bilo je reci o cirilicnim fontovima koji bi se stavili u PD (javno vlasnistvo). +> radi u okviru Vukove zaduzbine i da su do sada razvijena vec dva fonta: +> garamond i tajms. Lepo, lepo, mada fali helvetika... +> Trenutno je zastoj, ali ,o cuda nije zbog para. Nadaju se da ce se +> ti problemi resiti do jeseni i nastaviti sa razvojem fontova. :((( Ajd, cekacemo i do jeseni... Nego, mozes li ti (ili neko drugi) da das nesto vise informacija o svemu ovome?
o.jeziku.48 spantic,
Verovatno vam je jo u ( lošem? ;) sećanju diskusija latinica vs. ćirilica, ( jeste, ona gde su latiničari propali :)). A sećate se verovatno i činjenice da u Francuskoj, kao normalnoj zemlji, postoji stanoviti zakon o frankofikaciji, iliti izbacivanju varvarizama, zabrani njihove upotrebe u javnoj komunikaciji etc. Elem, i Rusija je krenula putem normalnih zemalja. Početkom godine vlada je podnela zakon o rusifikaciji koji predviđa zakonsku obavezu upotrebe ćirilice i ruskog jezika u Rusiji. Pogotovo na uličnim tablama ;) E pa zar nije vreme da i Srbija krene putem normalnih zemalja? ;)
o.jeziku.49 dejanr, -> #48, spantic
>> E pa zar nije vreme da i Srbija krene putem normalnih zemalja? ;) Srbija je osmom sednicom pošla putem NoRMaLnih zemalja. Namestila se na odgovarajući način ;>
o.jeziku.50 mnikolic, -> #48, spantic
> E pa zar nije vreme da i Srbija krene putem normalnih zemalja? ;) > zabrani njihove upotrebe u javnoj komunikaciji etc. Predlažem da krenemo od skraćenica, itd. :))) m.
o.jeziku.51 zkehler, -> #48, spantic
Ŕ E pa zar nije vreme da i Srbija krene putem normalnih zemalja? Ŕ ;) To je spoljni efekat. Što bi rekli, Don't judge the book by its cover. ZK
o.jeziku.52 paki,
<VICEVI.3, 5.262> ­> Ako je i ovaj bio molim vas da me opet izvinete ! Teško će ići izvijanje preko Sezama, možda uživo?
o.jeziku.53 novim, -> #49, dejanr
" Srbija je osmom sednicom pošla putem NoRMaLnih zemalja. " Namestila se na odgovarajući način ;> Pravi (sezamovski) aforizam! :)))
o.jeziku.54 ilazarevic, -> #49, dejanr
>>> E pa zar nije vreme da i Srbija krene putem normalnih zemalja? ;) > > Srbija je osmom sednicom pošla putem NoRMaLnih zemalja. Namestila se > na odgovarajući način ;> E, ovo u viceve - pukoh od smeha :)))) Srbija je već dovoljno odvojena od ostatka ljudskog sveta, zar nam treba i totalna kulturna izolacija? Što se Rusa tiče, svaka im čast. Nije im dosta što pola veka nisu mogli da izađu iz zemlje, nego hoće opet da se zatvore (samo, sada žele da sačuvaju "vekovne ruske tradicije...") Francuzi su odavno na među prvih pet na mojoj listi glupavih nacija - em im je jezik kretenski, em hoće da ga namerno sačuvaju ;) Što ne pređu svi lepo na British English pa da okončamo probleme... PS. čivela britanska Imperija! ;)
o.jeziku.55 maksa,
Bez namere da pokrenem jedva upokojenu (nek' počiva u miru) raspravu od pre koju nedelju, al' sam' da znate: Ministarstvo Prosvete i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva ODBIJAJU da finansiraju štampanje fakultetskih udžbenika koji nisu pisani na ćirilici. Ne znam da li su neki koji su se ovde zalagali za 'blago favorizovanje ćirilice' imali ovakve stvari na umu, al' ovo nikako ne može da se nazove 'ravnopravnost pisma'.
o.jeziku.56 maksa, -> #54, ilazarevic
>> Francuzi su odavno na među prvih pet na mojoj listi glupavih >> nacija - em im je jezik kretenski, Ne pada mi na pamet ni jedan jezik kojem bih mogao da nakačim epitet 'kretenski'. Opšte (i moje) mišljenje je da je francuski jezik zvuči vrlo, vrlo lepo i melodično. Dozvoljava lepo i precizno izražavanje, a oslobođen je rogobatnih složenica kakve se javljaju u na pr. nemačkom. Mogu satima da gušim kako je to lep jezik. :)
o.jeziku.57 spantic, -> #54, ilazarevic
> em hoće da ga namerno sačuvaju ;) Što ne pređu svi lepo na British English > pa da okončamo probleme... Bože ima raznih ljudi na ovoj planeti ;) Ne znam kako da ti to saopštim, ali ima i drugih jezika osim engleskog na Zemlji :))) Usput, British English davno već nije aktuelan :)) Mislim da bi zakon o "srbifikaciji" od strane vlade bio dočekan sa aplauzom :)
o.jeziku.58 dr.grba, -> #55, maksa
>> Ministarstvo Prosvete i Zavod za udžbenike i nastavna >> sredstva ODBIJAJU da finansiraju štampanje fakultetskih >> udžbenika koji nisu pisani na ćirilici. Uopšte me ne bi začudio i drugi krug destimulisanja štampe knjiga na latinici, npr. viša poreska stopa. Kada se to desi, to će biti eksplicitan dokaz da živimo u totalitarnom režimu.
o.jeziku.59 milan, -> #55, maksa
> Bez namere da pokrenem jedva upokojenu (nek' počiva u > miru) raspravu od pre koju nedelju, al' sam' da znate: > Ministarstvo Prosvete i Zavod za udžbenike i nastavna > sredstva ODBIJAJU da finansiraju štampanje fakultetskih > udžbenika koji nisu pisani na ćirilici. > Ne znam da li su neki koji su se ovde zalagali za 'blago > favorizovanje ćirilice' imali ovakve stvari na umu, al' > ovo nikako ne može da se nazove 'ravnopravnost pisma'. Pa ćirilica i latinica nisu ravnopravne. Već sam (možda u ovoj konferenciji a možda u FORUM-u) citirao član Ustava (Srbije) prema kome su u Srbiji "u službenoj upotrebi srpskohrvatski jezik i ćiriličko pismo". Ministarstvo i Zavod su državne ustanove i pomažu štampanje udžbenika na službenom pismu. Ko, dakle, želi njihovu subvenciju mora toga da se drži. Ko ne želi može da ide kod neke od komercijalnih izdavačkih kuća. Recimo, mnogi matematičari, jer vole Tex, napišu i slože knjigu latinicom (ćirilički fontovi su u Tex-u ružni) i onda štampaju samostalno. Bitno je da država ne zabranjuje štampanje univerzitetskih udžbenika latinicom. Međutim, subvencioniše samo one pisane ćirilicom. Konačno, Ustav ih na to indirektno obavezuje. Mislim da je to sasvim normalna politika. Pl poz M
o.jeziku.60 danica, -> #56, maksa
Apsolutno podrzavam. A da ne pricamo o tome da francuski spada medju najbogatije svetske jezike. :) Zamisli, o uzasa, da svi oni shansonjeri predju na britanski engleski?
o.jeziku.61 dcolak, -> #59, milan
│ Bitno je da država ne zabranjuje štampanje univerzitetskih │ udžbenika latinicom. Međutim, subvencioniše samo one pisane │ ćirilicom. Konačno, Ustav ih na to indirektno obavezuje. Mislim da │ je to sasvim normalna politika. Šta je onda sa ličnim kartama? itd itd... Sledge DAMMIR!
o.jeziku.62 novim, -> #56, maksa
" Ne pada mi na pamet ni jedan jezik kojem bih mogao da nakačim " epitet 'kretenski'. A izvesni kompjuterski? O;>
o.jeziku.63 novim, -> #55, maksa
" Ministarstvo Prosvete i Zavod za udžbenike i nastavna " sredstva ODBIJAJU da finansiraju štampanje fakultetskih " udžbenika koji nisu pisani na ćirilici. Holi šit. :( #$#(*%! Jednostrano, nepametno, uz dlaku realnosti. Ali šta pa drugo očekivati od ove vlasti? (Verovatno psuju što uopšte moraju da daju pare za tamo neke - knjige...) Usput, da vas izvestim o sudbini Književne reči (beše o tome govora ovde negde pre mesec dana). Dakle, nakon što je izvesna ekipa mladih patriota iz KOS-a smenila redakciju, drpila je iz fioka spremljene priloge i nafilovala svoje, pa štampala svoj broj UKRADENE Književne reči. Smenjena redakcija je odštampala svoj broj u okviru poslednjeg broja Književnih novina, održala jedno protesno veče u Udruženju književnika Srbije i - po svoj prilici je Književna reč izgubljena za normalne autore. Ministarka za kulturu je primila u protokolarnu posetu obe suprotstavljene strane, ali nije pokazala interes da reši slučaj (tačnije, sklonija je strani mladih patriota - koje predvodi jedan kožarski radnik - u svojstvu mladog pisca - plus mladi Morina, imenom Sokrat). Ono što nije uspelo u pučevima u Domu omladine, Radio Indexu i drugde, uspelo je, na žalost, na Književnoj reči. :(( Još jedna vest, koja ima veze s našim raspravama na Sezamu: pre neki dan je Patrijarh Pavle posetio Jevrejsku zajednicu u Beogradu. David Albahari mi reče da je to g. Pavle uradio i u znak izvinjenja što su pojedine crkvene radnje distribuirale izdanje tzv. Protokola Sionskih mudraca. Takođe, javno (prenele su novine i TV) Patrijarh se ogradio i osudio štampanje ovog antisemitskog falsifikata.
o.jeziku.64 spantic, -> #55, maksa
> ovo nikako ne može da se nazove 'ravnopravnost pisma'. Ko je uopšte tražio ravnopravnost za latinicu? Bravo za ministarstvo! :) -> Hoćemo zakon! ;)
o.jeziku.65 zkehler, -> #63, novim
Ŕ " Ministarstvo Prosvete i Zavod za udžbenike i nastavna Ŕ " sredstva ODBIJAJU da finansiraju štampanje fakultetskih Ŕ " udžbenika koji nisu pisani na ćirilici. Ŕ Ŕ Holi šit. :( #$#(*%! Jednostrano, nepametno, uz dlaku realnosti. Ŕ Ali šta pa drugo očekivati od ove vlasti? (Verovatno psuju što Ŕ uopšte moraju da daju pare za tamo neke - knjige...) Radije ću ritualno da se samoubijem nego što bih napisao neki stručan članak ili knjigu na ćirilici. Ćirilicu koristim, ali brate da pišem ćirilični C++, ili ćirilični SQL, ne daj bože ćirilični Windows - neću! ZK
o.jeziku.66 balinda, -> #59, milan
>> Bitno je da država ne zabranjuje štampanje univerzitetskih >> udžbenika latinicom. Međutim, subvencioniše samo one pisane >> ćirilicom. Konačno, Ustav ih na to indirektno obavezuje. >> Mislim da je to sasvim normalna politika. 'Normalna politika' u smislu poštovanja Ustava, ili 'normalna politika' u smislu podupiranja neravnopravnosti pisama? ** Restriktivna politika ima smisla ako se radi o suzbijanju nekakve neželjene pojave. Ovde je 'neželjena pojava' već ostvareno približavanje Zapadu u pogledu pisma. Na sličan način, 'normalna politka' je bilo svojevremeno nametanje petokrake (od zastave do registracionih tablica na automobilima) jer je i to, Bože moj, bilo u skladu sa nakaradnim Ustavom i politikom približavanja crvenom Istoku. 'Normalna politika' je ona politika koja prvo gleda kako se njeni postupci odnose prema tome što pokušava da uredi, pa tek onda o onome kako se to odnosi na celokupnu nameru. Najstabilnija je ona politika koja propisuje ono stanje koja već postoji. Ako takvo stanje ničemu ne škodi, onda je ovakva politika i najbliža pojmu tzv. "normalne politike". Na primer, ako bi favorizovanje nekakvog "moravskog stila" u arhitekturi ugrozilo stambenu ili neku drugu izgradnju na bilo koji od načina, vredelo bi je preispitati. Politika koja favorizuje leve (ili desne) korake nije 'normalna'. Argument da je, upravo na Zapadu, normalno da pismo bude jedno, tamo je valjan. Oni drugo pismo nisu ni dotakli. Ovde *već* postoji praktična ravnopravnost, pa je politika okretanja leđa latinici sve drugo osim "normalne politike". Kako smo i u dosadašnjoj diskusiji već rekli, ugledajmo se na Zapad u nečemu drugom, recimo u broju mrtvorođene dece, pa tek onda, na primer, u i tamo prisutnoj nacionalističkoj isključivosti. :( Pogotovo vredi razmisliti o tome da se od drugih prihvati metod a ne gotovi zaključak. Dakle, metod u određivanju službenog pisma i na Zapadu je bio racionalan, pa je tamo odabrano jedno pismo (latinica). Tamo je ovo rešenje najracionalnije. Kod nas, međutim, metodom favorizovanja racionalnosti, zaključak (jedino?) može biti ravnopravnost oba pisma. Dakle, tek tako bismo uradili ono što bi uradili drugi, pametniji, ;) da su na našem mestu. U našim uslovima, slabašan je argument da se nešto ne zabranjuje, nego se "samo" sredstva daju za drugo. Očigledna je namera ove tzv. "normalne politike" da favorizuje jedno pismo na račun drugog. Najzad, ova namera se preterano i ne krije. Naša politka, ako želi da bude "normalna", ne sme biti restriktivna pogotovo ne u oblasti opismenjavanja i obrazovanja. Ova, kod nas slabašna, biljka je u opasnosti da ugine od prevelike "nege". Ako je latinica za bilo šta dobra, vredelo bi je pustiti da se slobodno razvija budući da smo se njenim plodovima i do sada gostili. Krčiti kruške da bi se na njihovom mestu sadile jabuke, poput je ubijanja koza da bi se gajile ovce. ;) A tolike ledine zvrje prazne. :) Pa čak iako zaboravimo praktične razloge, pogledajmo na tren i globalne. Utisak je da smo nekako ljuti na Zapad pa im se želimo "revanširati" ovakvom 'normalnom politikom'. (?) Ako se već okrećemo našoj tradiciji, evo šta nam je preporučivao Sveti Sava 1221.: "A mi smo Srbi, sudbinom predodređeni da budemo istok zapadu i zapad istoku...." Ako je tako (?) ravnopravnost latinice i ćirilice je jedno od mesta našeg uspeha, a da je tako vredelo bi pomisliti već i po upinjanju ove politike, čiji smo zamoričići evo već više godina, da uništi sve što je normalno. Nije valjda da su u ovome, mimo svog običaja, ;) dobro potegli? ;> I na samom kraju, politika vruće glave retko kad je 'normalna politika'. Zato je uputno da "pitanje pisma" ostavimo za neka bolja vremena. Do tada bismo, valjda i sa ovim potojećim stanjem nekako izgurali. ;)
o.jeziku.67 maksa, -> #64, spantic
>> Ko je uopšte tražio ravnopravnost za latinicu? Pismeni ljudi koji ne misle da je naša jedina i poslednja nada Rusija. ;) >> Bravo za ministarstvo! :) Oh, da ... najbolji su. Da ih uzmemo za stalno ?
o.jeziku.68 zizic, -> #67, maksa
>>> Ko je uopšte tražio ravnopravnost za latinicu? > > Pismeni ljudi koji ne misle da je naša jedina i poslednja > nada Rusija. ;) > I ja sam za ravnopravnost latinice, ali kakve to veze ima sa Rusijom ? Ko je poslednja nada Japanu ?
o.jeziku.69 dcolak, -> #62, novim
│ " Ne pada mi na pamet ni jedan jezik kojem bih mogao da nakačim │ " epitet 'kretenski'. │ │ A izvesni kompjuterski? O;> Smišljena ispaljotka: Ne diraj mi u C :) Sledge DAMMIR!
o.jeziku.70 spantic, -> #67, maksa
> Pismeni ljudi koji ne misle da je naša jedina i poslednja > nada Rusija. ;) Koji pismeni ljudi koji ne znaju ćirilicu? ;) > Oh, da ... najbolji su. Da ih uzmemo za stalno ? Nikako. Suviše štite latinicu ;))
o.jeziku.71 maksa, -> #68, zizic
>> I ja sam za ravnopravnost latinice, ali kakve to veze ima sa >> Rusijom ? žini mi se da tvoja pitanja proističu iz neupućenosti u stavove raznih strana u dosadašnjim raspravama, pa se izvinjavam što ti neću dati direktan odgovor, nego ću te uputiti da protrčiš kroz raspravu koja se ovde odigravala pre nekih mesec dana. Potom, prošetaj i kroz neke okolne, tj. srodne konferencije. >> Ko je poslednja nada Japanu ? Ne znam, nisam razmišljao o tome. Šta ti misliš ? :)
o.jeziku.72 maksa, -> #70, spantic
>> Koji pismeni ljudi koji ne znaju ćirilicu? ;) Srđane, nemo' se praviš lud. ;) Da li, recimo, Mađari u YU moraju da znaju ćirilicu ? Ok, da kažemo da moraju (mada je to 'moranje' po meni vrlo diskutabilno). Sad, da li je ok terati te Mađare da uče iz udžbenika koji su pisani na ćirilici ? Da li je ok primoravati bilo koga da menja navike, samo zato što je šaka bivših 'internacionalista' ('ustaaajte prezreni na sveeetu') naprasno shvatila da bi za njihovu karijeru i materijalno stanje bilo dobro da malo srbuju ?
o.jeziku.73 milan, -> #66, balinda
> 'Normalna politika' u smislu poštovanja Ustava, ili 'normalna > politika' u smislu podupiranja neravnopravnosti pisama? >>> Bitno je da država ne zabranjuje štampanje univerzitetskih >>> udžbenika latinicom. Međutim, subvencioniše samo one pisane >>> ćirilicom. Konačno, Ustav ih na to indirektno obavezuje. >>> Mislim da je to sasvim normalna politika. > > 'Normalna politika' u smislu poštovanja Ustava, ili 'normalna > politika' u smislu podupiranja neravnopravnosti pisama? Oboje, naravno. Pl poz M P.S. > istoku...." Ako je tako (?) ravnopravnost latinice i ćirilice je > jedno od mesta našeg uspeha, a da je tako vredelo bi pomisliti već i > po upinjanju ove politike, čiji smo zamoričići evo već više godina, > da uništi sve što je normalno. Nije valjda da su u ovome, mimo svog > običaja, ;) dobro potegli? ;> Sa ovolikom merom neobaveštenosti valjalo bi prestati čak i raspravljati al', ipak, ajd' da po poslednji put kažem. Nikada, i ponavljam (ovo je valjda oblik za dranje;) NIKADA, ćirilica i latinica u srpskom ustavu nisu bile ravnopravne. Uvek je ćirilica bila službeno pismo. Stvar praktične, dnevne, politike koja nema veze sa legislativom, je kako ta posredovanja teku u javnom životu, u neslužbenoj upotrebi. Što se tiče udžbenika uvek je bilo stimulisano njihovo štampanje na ćirilici. 1979, u vreme najžešće "šuvarizacije" objavio sam udžbenik iz Matematičke logike za II razred. Latinicom, jer je tako bilo složeno, a morao sam da idem u vojsku pa nisam mogao da pebacujem u ćirilicu (PrCovi tada nisu postojali). Izgubio sam oko 30% honorara jer je i tada važilo da država subvencioniše udžbenike na ćirilici. Moja odluka, moja stvar, ali zakon se nikada nije menjao.
o.jeziku.74 balinda, -> #73, milan
>> Nikada, i ponavljam (ovo je valjda oblik za dranje;) NIKADA, >> ćirilica i latinica u srpskom ustavu nisu bile ravnopravne. >> Uvek je ćirilica bila službeno pismo. >> Izgubio sam oko 30% honorara jer je i tada važilo da država >> subvencioniše udžbenike na ćirilici. Moja odluka, moja stvar, >> ali zakon se nikada nije menjao. (!!!) Ovo je, za mene, novi momenat i, zaista, menja smisao rasprave. Bojim se da ovim, u priličnoj meri, padaju i argumenti da ja u prethodnom periodu latinica nametana Srbima. (A taman sam "pristao" :) da je tako bilo.) ;) Kako i Ti kažeš, dnevna politika je onda ono što posebno bode oči, mada se meni ni ovako ne čini uputnim da se, u našim okolnostima, (!) bilo koje pismo propisuje makar ako je to odavno tako. Razlozi za ovakav stav su već višestruko prežvakani pa nije uputno da se na njih vraćamo. (?) U svakom slučaju radi se, pre svih, o razlozima praktične prirode kojima sam râd da damo prednost. Ne vidim, recimo, dovoljno razloga da tvoj honorar bude za trećinu manji samo zato što je, iako pošteno zarađen, zarađen na jednom a ne na drugom pismu, sve ako je tako još od kad su ove krajeve naselile amebe. :)
o.jeziku.75 frant, -> #55, maksa
> Ministarstvo Prosvete i Zavod za udžbenike i nastavna > sredstva ODBIJAJU da finansiraju štampanje fakultetskih > udžbenika koji nisu pisani na ćirilici. Pomalo mi je čudno što su skoro SVI fakultetski udžbenici, koje sam koristio, štampani latiničnim pismom. Lično više volim ćirilicu, ali sam, kao i svi korisnici računara, 'osuđen' na latinicu. Stekao sam utisak da neki ljudi, koji sebe smatraju kulturnim, gledaju na ćirilicu kao na neku vrstu primitivizma. Teško zemlji čiji se ljudi stide svoje tradicije i kulture. Približavanje tzv. zapadnoj kulturi je vrlo sumnjiv razlog za favorizovanje latinice. Mi bismo se olako odrekli svoje tradicije, da bi se približili Zapadu, jer nam oni trebaju, a šta li ćemo mi njima? Bolje je da se, umesto latinice, narod prihvati učenja engleskog jezika, pa neće biti problema u kontaktima sa inostranstvom. Frant
o.jeziku.76 alien, -> #59, milan
[] Bitno je da država ne zabranjuje štampanje univerzitetskih [] udžbenika latinicom. Međutim, subvencioniše samo one pisane [] ćirilicom. Konačno, Ustav ih na to indirektno obavezuje. [] Mislim da je to sasvim normalna politika. Ovakvo tumačenje je veoma diskutabilno... Ako u Ustavu piše da je neko pismo službeno, to ne znači da država treba da troši naše pare za stimulisanje tog pisma u neslužbenoj upotrebi. Ovde je naročito bitno primetiti da država ne subvencioniše univerzitetske udžbenike zato što su univerzitetski, obrazovni i zato što nose sadržaj koji je bitan za kulturni i svaki drugi razvoj ove zemlje. Ne! Oni stimulišu ćirilicu ;(. čao mi je, ali ja tu muziku zaista ne podnosim. Nenad
o.jeziku.77 milan, -> #74, balinda
> Ne vidim, recimo, dovoljno razloga da tvoj honorar bude za trećinu > manji samo zato što je, iako pošteno zarađen, zarađen na jednom a ne > na drugom pismu, sve ako je tako još od kad su ove krajeve naselile > amebe. :) Pa, nije on bio za trećinu manji zbog pisma, nego zato što izdavač nije za moju knjigu dobio subvenciju pa je ukupna zarada bila manja. ;))) U Francuskoj se, recimo, propisuje i format udžbenika. Možemo sasvim zamisliti izdavača koji ne dobije subvenciju, a autoru se smanji honorar, jer se nije držao tog standarda. Nadalje, jasno je da uvek postoji koncept službenog pisma u svakoj građanskoj zemlji. Opet je valjda jasno da je Srbima to pismo ćirilica. Iz ovoga ne sledi da latinicu treba proganjati. Naprotiv, to samo znači da imamo alternativno pismo. Uostalom, ubeđen sam da bi svaka anketa sa ogromnom većinom potvrdila da Srbi ćirilicu vide kao svoje nacionalno pismo. Pl poz M
o.jeziku.78 spantic, -> #72, maksa
> vrlo diskutabilno). Sad, da li je ok terati te Mađare > da uče iz udžbenika koji su pisani na ćirilici ? Da li Nemo se ti praviš lud ;) Imamo mi Ustav u kome su prava nacionalnih manjina lepo zagarantovana. Imaju oni lepo udžbenike na latinici i to još na mađarskom pride. Prema tome, deklarišeš se kao Mađar i imaš latinicu :))
o.jeziku.79 crncic, -> #72, maksa
■■> Da li, recimo, Mađari u YU moraju da znaju ćirilicu ? Da se ja pitam, a ne pitam se, morali bi. ■■> vrlo diskutabilno). Sad, da li je ok terati te Mađare ■■> da uče iz udžbenika koji su pisani na ćirilici ? Da li Mislim da je to sasvim OK što bi oni učili iz udžbenika koji su pisani ćiriličnim pismom, jer ipak su oni manjina i treba da se prilagođavaju većini. Ne znam da li si Mađar ili ne, ali ako jesi nemoj dozvoliti da te ova poruka uvredi !
o.jeziku.80 milan, -> #76, alien
> Ako u Ustavu piše da je neko pismo službeno, to ne > znači da država treba da troši naše pare za stimulisanje > tog pisma u neslužbenoj upotrebi. Nije neslužbena nego službena upotreba jer država stimuliše štampanje udžbenika za državne univerzitete. Privatni mogu raditi šta god hoće. Povrh svega, za razliku od recimo Francuske i Nemačke, gde je eksplicitno zabranjeno upotrebljavati udžbenike koje država nije odobrila na državnim univerzitetima, kod nas je to dozvoljeno ali ih država ne subvencioniše. Kako to sada ispada da nam je previše demokratije? Da li bi trebalo poći primerom Francuske i Nemačke? Pl poz M P.S. > Ovde je naročito bitno primetiti da država ne subvencioniše > univerzitetske udžbenike zato što su univerzitetski, obrazovni i > zato što nose sadržaj koji je bitan za kulturni i svaki drugi razvoj > ove zemlje. Ne! Oni stimulišu ćirilicu ;(. čao mi je, ali ja tu > muziku zaista ne podnosim. Tvoje pravo. Ja bih jedino da napomenem da podnošenje ili nepodnošenje nije bilo predmet rasprave nego se raspravljalo o legalitetu i legitimitetu takve politike.
o.jeziku.81 maksa, -> #78, spantic
>> Imamo mi Ustav u kome su prava nacionalnih manjina lepo >> zagarantovana. Imamo mi i izvore nafte. Ozbiljno, pričao Sloba na televiziji. >> Imaju oni lepo udžbenike na latinici i to još na mađarskom >> pride. Prema tome, deklarišeš se kao Mađar i imaš latinicu :)) Teško, ako Ministarstvo nastavi da insistira na ćirilici. Srđane, slabo bi ti uštedeo pare državi. ;) Ti bi štampao dvojezička izdanja univerzitetskih udžbenika ?
o.jeziku.82 balinda, -> #75, frant
>> Stekao sam utisak da neki ljudi, koji sebe smatraju kulturnim, >> gledaju na ćirilicu kao na neku vrstu primitivizma. Teško >> zemlji čiji se ljudi stide svoje tradicije i kulture. >> Približavanje tzv. zapadnoj kulturi je vrlo sumnjiv razlog >> za favorizovanje latinice. Mi bismo se olako odrekli svoje >> tradicije, da bi se približili Zapadu, jer nam oni >> trebaju, a šta li ćemo mi njima? Samog sebe smatrati kulturnim, naravno, nije dovoljno. Ako se pri tome stidimo svoje tradicije, koja je glancana vekovima, verovatno smo još dalje od pojma koji nam je mio. Oni koji iz ovakvih ili sličnih razloga vide prednosti u upotrebi latinice, napravili su još jedan (odlučujući?) korak u dobrom pravcu, ali u suprotnom smeru od željenog. :( Razlozi za ravnopravnu upotrebu latinice ipak su, ili bi bar tako trebalo da bude, druge vrste. S obzirom da smo o njima ovde dosta govorili, slutim da bi se ponavljanje te diskusije smučilo svima koji su makar koliko u njima učestvovali, makar i kao pasivni posmatrači. Zato mi se čini da su sada došli na red (pseudo?) politički razlozi o odnosu ćirilice i latinice kod nas. Približavanje Zapadu, u normalnim koordinatama, ne znači da se ovaj odnos mora shvatiti podanički a još manje pokajnički. Srbija jeste Evropa, ali samo onda kada je evropska kapija Orjenta, a ne kada je indigo Evrope na kome isto piše, ali prlja ruke. Beograd, kao mesto od sopstvenog stava, najviše je "Evropa" kada je ono što jeste, ali nikada nije "Evropa" kada je ono što misli, ili bi bar voleo, da je. Beograd je, realno gledano, mesto u kome se ravnopravno koristi i latinica i ćirilica, a nije Leskovac u kome nisu baš načisto sa svim slovima. ;) Dok je Zagreb uvek *jedino* gledao šta misli Beč i Pešta; Beograd, kakvom se ja nadam, poštuje svoju tradiciju i svoje korene, ali se poredi i dopunjuje svoje biće sa svim onim o čemu se i druge razmišlja. Niti je slepo prihvatanje tuđeg svojstveno Beogradu, niti je slepačko negiranje svega stranog u njegovom interesu. Nesigurnost sa kojom izlazimo iz poluvekovnog mraka, izizvala je oprez prema svemu drugom i drugačijem i ozbiljno nam je zapretila da zatvaranjem u sebe same, ovaj radosni trenutak odložimo u nedogled. Zato se pronalaženje samih sebe mora naći u Evropi bez obzira što se ona, u našam odsustvu, toliko promenila. Ni Zapadu, u civilizacijskom smislu, nije potrebna još jedna evropska provincija, dosadna i prljava. Njoj je potreban izazov specifičnosti, lokalni miris i egzotični kulturni cvetovi koji neretko baš i uspevaju na usamljenim liticama, ponekad i više nego na nađubrenim evropskim njivama. Evropi je potrebna sveža, vrela krv, kako bi se probudila iz svoje truleži koja ju je pomalo zahvatila boraveći u sličnoj samoizolaciji. "Trgovina" koju bivše komunističke države ovim mogu da ostvare sa Evropom, mogla bi da bude obostrano veoma korisna. Nije njima potrebno da se odričemo svoje tradicije, naprotiv. S druge strane, nama je potrebno da ono što od Evrope ovde već imamo, bespotrebno ne uništavamo. Upotreba latinice, koja je vremenom postala sasvim normalna pojava i kod nas, svakako nije mesto dokazivanja nekakve svoje samobitnosti time što bismo je suzbijali. Pokažimo se mi druge (pa i u ćirilici!) bez nepotrebnog klimanja veza koje su nam sa Evropom potrebnije više nego ikad. Upotreba latinice u modernim vremenima i savremenim tehničkim sredstva već je tu. Budemo li insistirali na ćirilici, bojim se da ćemo imati samo štetu. :( Neće nam Evropa posisati samobitnost, nego se mi sami plašimo da li je već nismo bespovratno izgubili? :( Zato je potrebno skupiti ono što svoje imamo, makar sve to stalo i u drveni kufer, i bez provincijskog stida se uputiti u evropski voz savremene civilizacije. Još se nije desilo da je nekakav lokalni austrijski kondukter izbacio iz tog voza bilo kakvog "seljaka" samo ako je taj seljak imao dovoljno samopoštovanja, i ako je znao da mu je kartu za taj voz kupio sâm Bog. Stignemo li tamo gde smo se uputili, već ćemo videti šta je ko u drvenom koferu dobio u nasledstvo od svojih predaka?
o.jeziku.83 balinda, -> #77, milan
>> Pa, nije on bio za trećinu manji zbog pisma, nego zato što >> izdavač nije za moju knjigu dobio subvenciju pa je ukupna >> zarada bila manja. ;))) A što si ti pristao da se taj "maler", ;) prebaci na tebe? Ti si svoje pošteno uradio. >> U Francuskoj se, recimo, propisuje i format udžbenika. Možemo >> sasvim zamisliti izdavača koji ne dobije subvenciju, a autoru >> se smanji honorar, jer se nije držao tog standarda. Uz dužno poštovanje, ovo ima više smisla. Format udžbenika (pogotovo ako uzmemo u obzir da govorimo o velikoj, kulturnoj zemlji, u kojoj je ukupni tiraž udžbenika ogroman) direktno utiče na državni budžet, a presudno ne utiče na njen kvalitet. Ako su formati udžbenika nestandardni, ukupni troškovi (počev od prevoza, skladištenja,... i ko zna čega sve) rapidno rastu. Kod nas je, na žalost, obrnuto. Forsira se latinica mada su troškovi ovim veći a kompatibilnost sa Evropom i upotrebna vrednost, uglavnom, manja. :( Jedini "dobitak" možemo naći u nekakvoj svojoj osobenosti, mada je i to pod znakom pitanja. Ipak je latinica, u međuvremenu, postala sasvim i srpsko pismo. Hoće li, recimo, dobri univerzitetski udžbenici koji su (po obavezi!) pisani ćirilicom, više ili manje provocirati strane naučne radnike da nauče srpski jezik? Da li nam je tako nešto, makar i kao hipoteza, potrebno? Naravno, prvorazredna je stvar da udžebnik bude kvalitetan i umesto natezanja oko pisma, mnogo bi bolje bilo da država uštedi u progresivnom subvencionisanju najkvalitetnijih rukopisa bez osvratanja na korišteno pismo. >> Nadalje, jasno je da uvek postoji koncept službenog pisma u svakoj >> građanskoj zemlji. Opet je valjda jasno da je Srbima to pismo >> ćirilica. Iz ovoga ne sledi da latinicu treba proganjati. Naprotiv, >> to samo znači da imamo alternativno pismo. Uostalom, ubeđen sam da >> bi svaka anketa sa ogromnom većinom potvrdila da Srbi ćirilicu >> vide kao svoje nacionalno pismo. O ovome smo već zborili. Srbi vide ćirilicu kao nacionalno pismo, ali samo ako im se ponudi altrenativa "ćirilica *ILI* latinica". Kako bi bilo kada bismo "ili" zamenili sa "i"? Najzad, ovakvim rešenjem samo bi se legalizovalo faktičko stanje od koga bismo, držim, imali najviše koristi. Formalno gledati praksu drugih građanskih društava i slepo je prenosti ovde, nema potrebnu fleksibilnost. Drugde, uglavnom, nema ovako ravnopravne upotrebe dva pisma, pa rešenje o jednom pisma, tamo sasvim primereno, ovde nije optimalno. Sve mi to pomalo liči kao kada bismo sklonili hamburger sa jelovnika u državnim restoranima, :) a subvencionisali pljeskavicu, pravdajući se da drugde uglavnom i nema ovakvog izbora. (BTW, pljeskavica i jeste ukusnija.) :))) Umesto ovakve "zaštite" pljeskavice, guranjem hamburgera u stranu, mislim da joj se čini medveđa usluga. Pljeskavica, baš kao i ćirilica, može biti bolja ako se za svoj status izbori u ravnopravnoj "borbi". Ili kako bi to poč. Duško Radović rekao: "Mrzite svoje prijatelje; oni bi mogli manje a vi ne možete više." ;>
o.jeziku.84 markom,
Opet počinjete :(((
o.jeziku.85 balinda, -> #84, markom
>> Opet počinjete :((( Jesmo li prestajali? ;)
o.jeziku.86 spantic, -> #81, maksa
> Teško, ako Ministarstvo nastavi da insistira na ćirilici. > Srđane, slabo bi ti uštedeo pare državi. ;) Ti bi štampao > dvojezička izdanja univerzitetskih udžbenika ? Nemoj se ti uzrujavati :) Ne znam koliko je široj javnosti poznato, ali Rusini su u Novom Sadu imali, a verovatno imaju i sada odsek na nekom od fakulteta na njihovom jeziku. Sasvim sigurno udžbenici nisu na ćirilici, niti na mađarkosj latinici :))
o.jeziku.87 spantic, -> #80, milan
> Kako to sada ispada da nam je previše demokratije? Da li bi > trebalo poći primerom Francuske i Nemačke? Pa zar ovde ne ističu te zemlje kao primer? ;) Svakako da treba :)))
o.jeziku.88 spantic, -> #82, balinda
> čemu se i druge razmišlja. Niti je slepo prihvatanje tuđeg svojstveno > Beogradu, niti je slepačko negiranje svega stranog u njegovom interesu. Lepo rečeno Dejane. I svakako tačno. Problem baš i jeste u tome protivljenju ćirilici po svaku cenu :( To kod nekih ide u takvu krajnost da bi da svi mi lepo pređemo na engleski :( Na žalost i zagovornika slepog prihvatanja tuđeg radi imidža imamo :( Što se druge strane medalje tiče, nikada, niko, nije zastupao tezu o izbacivanju latinice iz upotrebe. Ona ima svoje mesto, koje neki bojim se zloupotrebljavaju u svojim stavovima koji se više baziraju na trenutnim političkim prilikama, nego na racionalnom. A pri tome ne mislim samo na jednu stranu fronta.
o.jeziku.90 milan, -> #83, balinda
> A što si ti pristao da se taj "maler", ;) prebaci na tebe? Ti si > svoje pošteno uradio. A, ne. U redu je! Tada se radilo u ofset tehnici a priprema za štampu je bila autorova. Dakle, sam sam kriv. ;)) > ....................................................... Hoće li, > recimo, dobri univerzitetski udžbenici koji su (po obavezi!) pisani > ćirilicom, više ili manje provocirati strane naučne radnike da nauče > srpski jezik? .............................................. Bože, pa ne prati neko našu nauku zbog udžbenika. :)) Ako je prati, eventualno je prati zbog naučnih rezultata koji se objavljuju u naučnim časopisima na engleskom jeziku. Uzgred, tako objavljuju i Francuzi i Nemci iako njihova kulturna javnost šizi. De Gol i čak Lang tako, recimo, nisu davali pare francuskim naučnicima da idu na kongrese ako im izlaganje nije na francuskom. Siroti Francuzčići koji vole kao i mi da se ogrebu za putovanje u svet, su stvar rešavali tako što su predavanje na kongresu držali na francuskom a, zatim, rad štampali na engleskom. :)) > Sve mi to pomalo liči kao kada bismo sklonili hamburger sa jelovnika > u državnim restoranima, :) a subvencionisali pljeskavicu, pravdajući > se da drugde uglavnom i nema ovakvog izbora. (BTW, pljeskavica i > jeste ukusnija.) :))) Umesto ovakve "zaštite" pljeskavice, guranjem > hamburgera u stranu, mislim da joj se čini medveđa usluga. > Pljeskavica, baš kao i ćirilica, može biti bolja ako se za svoj > status izbori u ravnopravnoj "borbi". Ili kako bi to poč. Duško > Radović rekao: "Mrzite svoje prijatelje; oni bi mogli manje a vi ne > možete više." ;> Da se ponovo vratim Francuzima ali ne samo čak Langu nego i samom Andre Marlou koji je bio i De Golov ministar kulture. Kada je Marlo postavljen pretpostavljalo se da je to oblik davanja ordena najvećem živom francuskom intelektualcu. Međutim, on je svoj posao ozbiljno shvatio i zasukao rukave. Tako je na užas ljudi koji vole patinu, oprao pariske fasade i, na iznenađenje svih, grad je bljesnuo. Glede klturne politike sistematski je i ogranizovano tamanio američku a forsirao francusku. Zabranio je da se Diznijevi crtani filmovi, kao paradigma američke imperijalne malograđanštine prikazuju na državnoj televiziji, a sistematski je opaljivao porez na promet na američke filmove i kriminalističke romane. Pod njegovim uticajem vlada je matičarima diljem Francuske dala spisak dozvoljenih ženskih i muških imena koja se deci mogu davati na krštenju pa imena van spiska (Mašinka ;)) npr.) nisu smela da se upisuju. Ovo su nastavili i socijalisti u liku čaka Langa a ne bih rekao ni da je desnica od kada se pre par godina ponovo vratila na vlast izvela neki zaokret u suprotnom pravcu. Ova politika ima podršku većeg dela francuske javnosti. Ja nisam ni za ni protiv ali sam svestan da je moć medija i svetskog globalnog sela mnogo veća nego pre pola decenije i da se nešto aktivno mora preduzimati za očuvanje domaće kulture inače će ceo svet biti amerikanizovan. Pre mene su to ukapirali i mnogo ;))) veći umovi. Kako ta politika u praksi treba da izgleda drugo je pitanje i ne mislim da to može da se zaključi iz jedne ovakve debate već se takva politika vodi godinama a koriguju je i šira javnost i parlament. Pl poz M
o.jeziku.91 spantic, -> #83, balinda
> hamburgera u stranu, mislim da joj se čini medveđa usluga. Pljeskavica, > baš kao i ćirilica, može biti bolja ako se za svoj status izbori u Ili da lepo donesemo zakon o "srbifikaciji"? ;) U kome bi naveli i šta *sme* da se zove pljeskavicom!
o.jeziku.92 dcolak, -> #79, crncic
│ Mislim da je to sasvim OK što bi oni učili iz udžbenika koji su pisani │ ćiriličnim pismom, jer ipak su oni manjina i treba da se prilagođavaju │ većini. Je*ote, koliko ti imaš godina?! Demokratija je tu upravo da bi zaštitila manjine... Ala okinu glupost.. Sledge DAMMIR!
o.jeziku.93 dejanr, -> #90, milan
>> Zabranio je da se Diznijevi crtani filmovi, kao paradigma američke >> imperijalne malograđanštine prikazuju na državnoj televiziji ... i, kao rezultat, sada je nadomak pariza evropski Diznilend :) Doduše, kažu da mu slabo ide i da prošle godine zamalo nije ukinut. >> Pod njegovim uticajem vlada je matičarima diljem Francuske dala >> spisak dozvoljenih ženskih i muških imena koja se deci mogu davati >> na krštenju pa imena van spiska (Mašinka ;)) npr.) nisu smela da >> se upisuju. Ovo su nastavili... Mislim da je ova praksa pre par godina "pala" pred odgovarajućim sudskim instancama, kao ozbiljno kršenje ljudskih prava (?) Baš pre neki dan u nekim novinama pročitah jednu pomalo paradoksalnu statistiku: među engleskim roditeljima prošle godine je najpopularnije bilo (francusko) ime Mišel, za žensku decu, dok je kod francuskih roditelja prošle godine najčešće davano ime za mušku decu bilo Kevin, tipično englesko ime. To samo pokazuje koliko je svet međusobno povezan, čak i kada su takve stvari u pitanju, i koliko je kulturni izolacionizam neostvarljiv.
o.jeziku.94 dejanr, -> #77, milan
>> Uostalom, ubeđen sam da bi svaka anketa sa ogromnom većinom potvrdila >> da Srbi ćirilicu vide kao svoje nacionalno pismo. Srbi ili građani Srbije? Za anketu koja bi (eventualno) mogla rezultirati nekom pravnom regulativom bitni su ovi drugi... a tu većina možda i nije tako velika.
o.jeziku.95 novim, -> #80, milan
" Ja bih jedino da napomenem da podnošenje ili nepodnošenje nije " bilo predmet rasprave nego se raspravljalo o legalitetu i " legitimitetu takve politike. Uh. ;) Legalitet i nekako, ali moram ovo da pitam: Govoriš li o legitimitetu nečega poput ovdašnjih ustava? ------------ Govoriš li i o legitimitetu politike zasnovane na takvim ustavima? ------------ žime definišeš legitimitet? Valjda ne načelom "ko jači - tabači"?
o.jeziku.96 novim, -> #90, milan
" Bože, pa ne prati neko našu nauku zbog udžbenika. :)) Ako je " prati, eventualno je prati zbog naučnih rezultata koji se " objavljuju u naučnim časopisima na engleskom jeziku. Uzgred, " tako objavljuju i Francuzi i Nemci iako njihova kulturna " javnost šizi. Ovo je daleko komplikovanije nego što kažeš kad je reč o naučnim publikacijama iz oblasti koje mene zanimaju (recimo da je to tzv. humanistika). Uzgred, i Nemci i Francuzi objavljuju na svom jeziku (ostalom, poznavanje ovih jezika, a ne samo engleskog, neophodno za svakog ko ima ambicije da "prati" neku naučnu oblast). Uzgred2, pobrkane su dve ravni, koje ne moraju ni u praksi da se prepliću: nauka i obrazovanje. Uzgred3, u konkretnijem domaćem slučaju, čast mi je da te izvestim da se, recimo, kao naučne publikacije u oblasti istraživanja književnosti priznaju, od strane državnih organa, 3-4 opskurna časopisa (koji izlaze neredovno, i u vlasti su još opskurnijih domaćih "naučnika" - čitaj: režimskih šlihtara). Treba pogledati, još jednom, Radoja Domanovića i njegovu priču/ogled o "tim ozbiljnim naučnim stvarima". ("Stradija" u oblasti nauke.) ps: Glede A. Malroa, ponovo pročitaj njegove "Antimemoare" i ostale stvari iz perioda "Imaginarnog muzeja". Ovako kako napisa, uprostio si ga do banalnosti (= pranja pariskih fasada). :((
o.jeziku.97 alien, -> #80, milan
[] Nije neslužbena nego službena upotreba jer država stimuliše [] štampanje udžbenika za državne univerzitete. Privatni mogu [] raditi šta god hoće. Država stimuliše i pečenje hleba u državnim pekarama, a ja (da mi ne bi bilo muka) živim u zabludi da taj hleb nije službeni ;). To što su univerziteti državni, ne znači da su univerzitetski udžbenici službeni (oni su roba). Kada kupim udžbenik, on je moj. žak i kada bi univ. udžbenici bili službeni, ne stoji tvrdnja da je subvencionisanje ćirilice u njima zasnovano na 'Ustavu', jer u njemu piše: [] U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi [] srpskohrvatski jezik i ćiriličko pismo, a latiničko pismo je u [] službenoj upotrebi na način utvrđen zakonom. [] ... BTW: Zar ne treba da piše 'ćirilično' i 'latinično'? [] Povrh svega, za razliku od recimo Francuske i Nemačke, gde je [] eksplicitno zabranjeno upotrebljavati udžbenike koje država [] nije odobrila na državnim univerzitetima, kod nas je to [] dozvoljeno ali ih država ne subvencioniše. Da li iz ovoga treba da izvedem zaključak da udžbenici štampani latinicom nisu univerzitetski tj. nisu odobreni od strane države? Zaista lepo ;(. Bio bih srećan kada bih mogao da biram koji ću udžbenik koristiti za neki predmet (sasvim sigurno ne bih odlučivao na osnovu pisma). Preterujem... Bio bih presrećan kada bih za svaki predmet imao bar po jedan odgovarajući udžbenik! (Ovo 'imao' ne znači da nemam para da ga kupim nego da nemam šta da kupim ;(.) [] Kako to sada ispada da nam je previše demokratije? Da li bi [] trebalo poći primerom Francuske i Nemačke? Izgleda da sam suviše glup da bih razumeo ovoliku dozu sarkazma _ako_ je to bio sarkazam... :( Nenad
o.jeziku.98 maksa, -> #86, spantic
>> Nemoj se ti uzrujavati :) Ne znam koliko je široj javnosti >> poznato, ali Rusini su u Novom Sadu imali, a verovatno imaju i >> sada odsek na nekom od fakulteta na njihovom jeziku. Blago njima. ;) >> Sasvim sigurno udžbenici nisu na ćirilici, niti na mađarkosj >> latinici :)) Ovo počinje da liči na 'gluvih telefona'. :( Pošto stvar sa Ustavom stoji ovako kako stoji, legitimitet i legalitet favorizovanja ćirilice ne mogu da se dovedu u pitanje. Pitanje 'da li na ćirilici treba insistirati, i da l' je treba svima bezuslovno naturati' ostaje tako u domenu ličnog stava, štono znači da možemo ovde da se preganjamo oko toga dok Sezamu ne nafilujemo disk (pu, pu :), i verovatno niko neće odstupiti. Bilo kako bilo, čestitamo sretnim dobitnicima (visceralnim antilatiničarima), a ostalim igračima želimo više sreće u idućem izvlačenju (pisanju Ustava po šumama i gorama naše zemlje ponosne). PS Srđane, ako kucaš, na kom pismu kucaš odgovor ? :> :)))
o.jeziku.99 astojkovic, -> #90, milan
> Glede kulturne politike sistematski je i ogranizovano tamanio > američku a forsirao francusku. Zabranio je da se Diznijevi crtani > filmovi, kao paradigma američke imperijalne malograđanštine prikazuju > na državnoj televiziji, a sistematski je opaljivao porez na promet na > američke filmove i kriminalističke romane. Pod njegovim uticajem Posledica takve kulturne politike je najjača evropska kinematografija posle rata, a o stripu da i ne govorim. Diznijevi filmovi su sterilniji od muzike Dajer strejts. Trebalo bi ih puštati pacijentima tokom operacija, da bi se izbegla svaka mogućnost infekcije ;> Fric Mačor - "Bobur je klozet!" "Melvil je besmrtan!" p.s. Desničari posle Degola su veće komunjare od naših... ("Veće komunjare od naših..(desn'ćara/komun'sta)?") p.p.s. Spomenici francuskih socijalista: 1. Lez Disneyland 2. Lez Veliko? Lez plavo? Lez glupo? 3... Inače ne ložim se nešto na francuze. Ljubiteljima glupih priča tipa: "Dok smo mi ovde jeli viljuškom i nožem oni su...", biće zanimljiva anegdota (? - izvor "NIN", čini mi se) o tome kako je neki vizantijski car pao u nesvest od smrada prafrancuskih izaslanika, koji su se kako pisac kaže kupali samo dvaput. Na krštenju i po smrti. Možda ova priča i nije istinita, a i poznato je da su vizantijski carevi bili sekaperse :)
o.jeziku.100 mikis, -> #72, maksa
+> Da li, recimo, Mađari u YU moraju da znaju ćirilicu ? +> Ok, da kažemo da moraju (mada je to 'moranje' po meni +> vrlo diskutabilno). Sad, da li je ok terati te Mađare +> da uče iz udžbenika koji su pisani na ćirilici ? A da ovako postavimo stvar: da li Srbi u Mađarskoj moraju da znaju latinicu? Da li je ok terati te Srbe da uče iz latiničnih udžbenika?
o.jeziku.101 milan, -> #96, novim
> Uzgred3, u konkretnijem domaćem slučaju, čast mi je da te izvestim > da se, recimo, kao naučne publikacije u oblasti istraživanja > književnosti priznaju, od strane državnih organa, 3-4 opskurna > časopisa (koji izlaze neredovno, i u vlasti su još opskurnijih > domaćih "naučnika" - čitaj: režimskih šlihtara). Pardon, na tako nešto nisam ni mislio. Ja reč nauka upotrebljavam na način sličan engleskom jeziku. Humanities u to ne spadaju. Ja čak i ne znam kako bi izgledao "domaći naučni časopis". U svim naukama koje poznajem časopisi su internacionalni (i redakcije i recenzenti). To nama olakšava stvar. Priznajem, za nacionalne nauke to je složenije ali to je problem koji vi treba da uzajamno rešavate. Mi smo te ideje da postoje "domaći časopisi" koje uređuju "domaći naučnici" izbili iz glava ovdašnjih matematičara još pre no što sam ja postao student pa i ne znam kako je to izgledalo. Verovatno slično stanju koje ti opisuješ u teoriji književnosti. Šta drugo da vam preporučim nego da ih počistite. Pl poz M