EXTRA.5

04 Dec 1993 - 18 Jun 1994

Messages - biznis

biznis.613 mavava, -> #601, corto
>> Zna li neko koliko je zvanicni maksimum za iznos deviza iz >> zemlje, kako se Madjari odnose prema unosu/iznosu, i na koliko >> mora da glasi bancina potvrda ? Hitno je, pa molim brz >> odgovor! >> Sva iskustva dobrodosla :) Sacekao sam sa odgovorom na tvoje pitanje misleci da neko ima bas najsvezije informacije, medjutim izgleda da ni moje nisu bas bajate. Sticajem okolnosti nisam isao u Madjarsku jedno mesec dana, inace po prirodi posla sam tamo veoma cesto. Elem, stvari ovako stoje. Od 01.05.1994 god. Madjari traze da se obavezno poseduje konvert. valuta u iznosu od 50 USD i max 5000 forinti. Ovo je najnoviji propis. Inace do sad su stvari stajale ovako. Niko nista nije pitao po pitanju unosenja/iznosenja novca kad su Madjari u pitanju. Jedino sto pitaju kada ulazis u Madjarsku je da li imas alkohol? i ono klasicno kuda ides? Na osnovu zvanicne potvrde o zameni novca mogao si iz Madjrske da izneses sta god hoces kao na pr.TV itd. Jedino NE gorivo. Valutu nemoj da menjas na granicnom prelazu jer je tu kurs najnizi. Zvanican kurs i crni kurs se razlikuju veoma malo. Ne bih dalje zamarao konferenciju, drugi su odgovorili za YU carinu. O detaljima, gde menjati novac, gde sipati gorivo, kojim putem, koji gran. prelaz, koliko sta kosta, gde je u Budimpesti to i to, gde jeftino spavati, rucati itd. na mail. Ako bas postoji veliko interesovanje za gore navedeno mogu da okacim i ovde. Srecan put! Nesha imas odgovor
biznis.614 zizic, -> #610, snemcev
>>> Ne znam šta se radi kada se ljudi iseljavaju i kada po >>> prirodi stvari moraju da nose znatno veće sume (recimo, za >>> ulazak u Kanadu). Možda i tu ima neki propis, a možda prosto > moraju da švercuju pare :( > > Onda telegrafski šalju pare u inostranstvo. Naravno, ovo ne > važi pod sankcijama. Ispravite me ako grešim, ali ako se neko iseljava iz YU ima pravo da ponese neograničen iznos deviza. Naravno, pitanje je da li se ljudi koji poslednjih godina odlaze za Kanadu formalno smatraju iseljenicima ...
biznis.615 iboris, -> #613, mavava
Ł Ako bas postoji veliko interesovanje za gore navedeno Ł mogu da okacim i ovde. OKAžI !!! :)
biznis.616 zizic, -> #613, mavava
> O detaljima, gde menjati novac, gde sipati gorivo, > kojim putem, koji gran. prelaz, koliko sta kosta, gde je > u Budimpesti to i to, gde jeftino spavati, rucati itd. > na mail. Ako te ne mrzi napiši koju reč, od viška informacija ne boli glava, siguran sam da niko neće zameriti ;))
biznis.617 predrag, -> #613, mavava
>> O detaljima, gde menjati novac, gde sipati gorivo, >> kojim putem, koji gran. prelaz, koliko sta kosta, gde je >> u Budimpesti to i to, gde jeftino spavati, rucati itd. >> na mail. Kakav bre mail, salji ovde.;) pp od: P
biznis.619 snemcev, -> #614, zizic
>> Ispravite me ako grešim, ali ako se neko iseljava iz YU ima pravo da >> ponese neograničen iznos deviza. Možda. Ali makar ti bio sam Bog Otac u SAD ne možeš da uneseš više od 10,000 (mislim da sam tačno zapamtio cifru) USD u kešu. Telegrafskim transferom možeš uneti neograničene iznose.
biznis.620 mirkot, -> #614, zizic
>> Ispravite me ako grešim, ali ako se neko iseljava iz YU ima >> pravo da ponese neograničen iznos deviza. Mislim da je limit za iseljenike 5000 nečega po lobanji. Naravno, debilna potvrda od banke je obavezna. Mirko
biznis.621 cnenad,
Da li ste videli nove Hrvatske novčanice 'Kune' ? Strašno me podsećaju na DEM. BTW, ovi kod nas zakasniše sa izbacivanjem pravog DINARA sa zaštitom ? Kladim se da su odustali od celog posla. Sad će valjda polako i inflacija 100% zbog žetve da bi mogli da otkupe žito. A čujem i da nude neke papire umesto love zemljoradnicima. Ima li neko više informacija o ovome ?
biznis.622 mavava, -> #621, cnenad
>> BTW, ovi kod nas zakasniše sa izbacivanjem pravog DINARA sa >> zaštitom ? Nije mi jasno odakle im hrabrost da štampaju ove "bonove" od dinara, kad to svako može da falsifikuje & zameni za konvertibilnu lovu? U čemu je fora? Možda računaju neće niko da se zeza za 10 dm/din.
biznis.623 bjevdjic,
(preuzeto sa MARKET-011 BBS-a) ╔════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║ KURSNA LISTA ZA DEVIZE I EFEKTIVNI STRANI NOVAC (ZA NOVI DINAR) BROJ: 78 ║ ║ FORMIRANA NA DAN : 12.05.1994. ║ ╠════════════Đ══════════Đ═════════Đ══════════════Đ═════════════Đ═════════════╣ ║ ZEMLJA │ VALUTA │ VAZI ZA │ KUPOVNI KURS │ SREDNJI KURS│ PRODAJ.KURS ║ ă────────────┼──────────┼─────────┼──────────────┼─────────────┼───────────── ║ AUSTRALIJA │ AUD │ 1 │ 1,1937 │ 1,1973 │ 1,2009 ║ ║ AUSTRIJA │ ATS │ 1 │ 0,1410 │ 0,1414 │ 0,1419 ║ ║ BELGIJA │ BEF │ 100 │ 4,8328 │ 4,8474 │ 4,8619 ║ ║ KANADA │ CAD │ 1 │ 1,2038 │ 1,2075 │ 1,2111 ║ ║ DANSKA │ DKK │ 1 │ 0,2539 │ 0,2546 │ 0,2554 ║ ║ FINSKA │ FIM │ 1 │ 0,3062 │ 0,3071 │ 0,3081 ║ ║ FRANCUSKA │ FRF │ 1 │ 0,2905 │ 0,2914 │ 0,2922 ║ ║ NEMACKA SR │ DEM │ 1 │ 0,9970 │ 1,0000 │ 1,0030 ║ ║ GRCKA │ GRD │ 100 │ - │ 0,6792 │ 0,6813 ║ ║ IRSKA │ IEP │ 1 │ - │ 2,4320 │ 2,4393 ║ ║ ITALIJA │ ITL │ 100 │ 0,1040 │ 0,1043 │ 0,1046 ║ ║ JAPAN │ JPY │ 100 │ 1,5963 │ 1,6011 │ 1,6059 ║ ║ KUVAJT │ KWD │ 1 │ 5,5789 │ 5,5956 │ 5,6124 ║ ║ HOLANDIJA │ NLG │ 1 │ 0,8881 │ 0,8908 │ 0,8934 ║ ║ NORVESKA │ NOK │ 1 │ 0,2293 │ 0,2300 │ 0,2307 ║ ║ PORTUGALIJA│ PTE │ 100 │ 0,9654 │ 0,9684 │ 0,9713 ║ ║ SVEDSKA │ SEK │ 1 │ 0,2152 │ 0,2159 │ 0,2165 ║ ║ SVAJCARSKA │ CHF │ 1 │ 1,1642 │ 1,1677 │ 1,1712 ║ ║ V.BRITANIJA│ GBP │ 1 │ 2,4838 │ 2,4912 │ 2,4987 ║ ║ SAD │ USD │ 1 │ 1,6625 │ 1,6675 │ 1,6725 ║ ║ EVR.OBR.J. │ XEU │ 1 │ 1,9202 │ 1,9260 │ 1,9317 ║ ║ SPANIJA │ ESP │ 100 │ 1,2091 │ 1,2127 │ 1,2164 ║ ╠════════════¤══════════¤═════════¤══════════════¤═════════════¤═════════════╣ ║ ║ ║ 1. KURSEVI IZ OVE LISTE PRIMENJUJU SE OD 00 CASOVA 13.05.1994. GODINE. ║ ║ 2. KURSEVI ZA GRCKU DRAHMU I IRSKU FUNTU PRIMENJUJU SE SAMO ZA EFEKTIVU. ║ ║ 3. KURSEVI ZA BRITANSKU FUNTU PRIMENJUJU SE ZA SKOTSKU FUNTU I TO SAMO ║ ║ ZA EFEKTIVU. ║ ║ 4. KURS ZA OBRACUNSKI DOLAR JEDNAK JE SREDNJEM KURSU ZA USD. ║ ║ 5. ODNOS VREDNOSTI NOVOG DINARA PREMA STAROM DINARU JE: ║ ║ 1 NOVI DINAR = 12.000.000 STARIH DINARA (S.L. SRJ BR. 6/94) ║ ╚════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╝
biznis.624 mikrom, -> #622, mavava
▄─ >> BTW, ovi kod nas zakasniše sa izbacivanjem pravog DINARA sa ▄─ >> zaštitom ? ▄─ Nije mi jasno odakle im hrabrost da štampaju ove "bonove" od ▄─ dinara, kad to svako može da falsifikuje & zameni za konvertibilnu Novi dinari zaista liče na bonove jer nemaju zaštitu koja je vidljiva. Imaju samo fluorescentne crtice i serijski broj, a novčanice od 5 i 10 NDIN i neki kružni fluotescentni znak, koji se teško falsifikuju. To je ona zaštita koju imaju i DEM, a lepo se vidi na reklami za MARKTEST. Dakle falsifikat bi sigurno prošli na ulici, ali bi verovatno po ulasku u banke bili otkriveni. Slično kao i dolari koji takođe nemaju neku vidljivu zaštitu. Inače suvi žig se dosta lako falsifikuje. Ja sam dobio 100 DEM (starih) sa perfektnim suvim žigom, ali bez ove fluorescentne zaštite i nekom prijatelju dileru sam ih pokazivao, ali on nije verovao da su falsifikat i naravno utopio ih je dalje.
biznis.625 stigor,
Clanovi zakonodavnog odbora republickog parlamenta prihvatili su (na jucerasnoj sednici) izmene Zakona o porezu na promet. Vlada je izmenama ovog zakona predvidela olaksice za uvoz goriva, nabavku repromaterijala i robu namenjenu izvozu. Tako bi osnovicu za placanje akcize pri uvozu derivata nafte cinila proizvodjacka cena domacih proizvodjaca nafte. Do sada je akciza bila 1,3 DIN po litru (uvozna cena 1 DIN - sa sve potplacivanjem na granici, porez 30% = 1,3 DIN, na sve to akciza od 1,3 DIN, pa jos na sve to porez od 27 odsto ) tako da onoga ko uvozi, litar goriva kosta 3,3 DIN. Prema novom zakonu akciza ce se obracunavati prema ceni domacih prizvodjaca koja iznosi izmedju 0,34 - 0,37 dinara (zavisno od derivata), tako da bi posle primene ovog zakona litar goriva na privatnim pumpama trebao da iznosi izmedju 2-2,5 dinara ... Sve ovo bi trebalo da uslovi pojeftinjavanje i bolju snabdevenost domaceg trzista naftnim derivatima, ali sacekajmo, vreme ce pokazati da li je to moguce ...
biznis.626 mavava, -> #624, mikrom
>> To je ona zaštita koju imaju i DEM, a lepo se vidi na reklami >> za MARKTEST. Dakle falsifikat bi sigurno prošli na ulici, ali >> bi verovatno po ulasku u banke bili otkriveni. Slično kao i >> dolari koji takođe Zaista nisa znao da postoji takva zaštita, nekako su jadno delovali tako da nisam hteo ozbiljno da razgledam te naše dinare. Očigledno nisam falsifikator:) Neša
biznis.627 bjevdjic,
(preuzeto sa MARKET-O11 BBS-a) ╔════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║ KURSNA LISTA ZA DEVIZE I EFEKTIVNI STRANI NOVAC (ZA NOVI DINAR) BROJ: 82 ║ ║ FORMIRANA NA DAN : 18.05.1994. ║ ╠════════════Đ══════════Đ═════════Đ══════════════Đ═════════════Đ═════════════╣ ║ ZEMLJA │ VALUTA │ VAZI ZA │ KUPOVNI KURS │ SREDNJI KURS│ PRODAJ.KURS ║ ă────────────┼──────────┼─────────┼──────────────┼─────────────┼───────────── ║ AUSTRALIJA │ AUD │ 1 │ 1,2191 │ 1,2228 │ 1,2265 ║ ║ AUSTRIJA │ ATS │ 1 │ 0,1418 │ 0,1422 │ 0,1426 ║ ║ BELGIJA │ BEF │ 100 │ 4,8438 │ 4,8583 │ 4,8729 ║ ║ KANADA │ CAD │ 1 │ 1,2137 │ 1,2173 │ 1,2210 ║ ║ DANSKA │ DKK │ 1 │ 0,2546 │ 0,2554 │ 0,2561 ║ ║ FINSKA │ FIM │ 1 │ 0,3062 │ 0,3072 │ 0,3081 ║ ║ FRANCUSKA │ FRF │ 1 │ 0,2911 │ 0,2920 │ 0,2928 ║ ║ NEMACKA SR │ DEM │ 1 │ 0,9970 │ 1,0000 │ 1,0030 ║ ║ GRCKA │ GRD │ 100 │ - │ 0,6739 │ 0,6759 ║ ║ IRSKA │ IEP │ 1 │ - │ 2,4562 │ 2,4635 ║ ║ ITALIJA │ ITL │ 100 │ 0,1042 │ 0,1045 │ 0,1048 ║ ║ JAPAN │ JPY │ 100 │ 1,5996 │ 1,6044 │ 1,6092 ║ ║ KUVAJT │ KWD │ 1 │ 5,5940 │ 5,6108 │ 5,6276 ║ ║ HOLANDIJA │ NLG │ 1 │ 0,8883 │ 0,8910 │ 0,8936 ║ ║ NORVESKA │ NOK │ 1 │ 0,2302 │ 0,2309 │ 0,2316 ║ ║ PORTUGALIJA│ PTE │ 100 │ 0,9675 │ 0,9704 │ 0,9733 ║ ║ SVEDSKA │ SEK │ 1 │ 0,2151 │ 0,2157 │ 0,2164 ║ ║ SVAJCARSKA │ CHF │ 1 │ 1,1731 │ 1,1766 │ 1,1801 ║ ║ V.BRITANIJA│ GBP │ 1 │ 2,5039 │ 2,5114 │ 2,5189 ║ ║ SAD │ USD │ 1 │ 1,6687 │ 1,6737 │ 1,6787 ║ ║ EVR.OBR.J. │ XEU │ 1 │ 1,9235 │ 1,9293 │ 1,9351 ║ ║ SPANIJA │ ESP │ 100 │ 1,2061 │ 1,2098 │ 1,2134 ║ ╠════════════¤══════════¤═════════¤══════════════¤═════════════¤═════════════╣ ║ ║ ║ 1. KURSEVI IZ OVE LISTE PRIMENJUJU SE OD 00 CASOVA 19.05.1994. GODINE. ║ ║ 2. KURSEVI ZA GRCKU DRAHMU I IRSKU FUNTU PRIMENJUJU SE SAMO ZA EFEKTIVU. ║ ║ 3. KURSEVI ZA BRITANSKU FUNTU PRIMENJUJU SE ZA SKOTSKU FUNTU I TO SAMO ║ ║ ZA EFEKTIVU. ║ ║ 4. KURS ZA OBRACUNSKI DOLAR JEDNAK JE SREDNJEM KURSU ZA USD. ║ ║ 5. ODNOS VREDNOSTI NOVOG DINARA PREMA STAROM DINARU JE: ║ ║ 1 NOVI DINAR = 12.000.000 STARIH DINARA (S.L. SRJ BR. 6/94) ║ ╚════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╝
biznis.628 cnenad, -> #627, bjevdjic
ŁŁŁ║ KURSNA LISTA ZA DEVIZE I EFEKTIVNI STRANI NOVAC (ZA NOVI DINAR) BROJ: Izvini, a jel se nešto menja na kursnoj listi, kad već vidim ovo je druga ili treća koju si za vrlo kratko vreme poslao ovde ? BTW i SEZAM ima svoju komandu KURS. Juče u Politici pročitah da se naš dinar pojavio na kursnim listama u Americi i da je odnos 1$=1.71 YUD. Kod nas po rečima guvernera odnos je 1$=1.68 YUD a razlika potiče iz marže.
biznis.629 ndragan, -> #621, cnenad
/ 100% zbog žetve da bi mogli da otkupe žito. A čujem i da nude neke / papire Nisam baš siguran da će žito toliko da se otkupljuje, jer 1. nemaju gde da ga stave, pošto je izvoz zabranjen a potrošnja tek normalna; 2. ni prošle godine nisu sve otkupili, nego su seljaci lepo menjali za potvrde na brašno pa su ga posle podizali tokom zime i prodavali privatnim pekarima. Šta misliš, po kojoj ceni pekari kupuju brašno iz robnih rezervi, a po kojoj velike DP pekare? Već je bilo slučajeva prethodnih godina da po nekoliko nedelja uopšte ne prodaju brašno privatnicima (ali su zato u isto vreme snabdevali Sandžak i Kosovo sa više brašna nego što su tamo ikad trošili). Privatnici ipak nisu propali, a to upravo zahvaljujući tim potvrdama od menjaže, vrede ponekad više od love.
biznis.630 ndragan, -> #623, bjevdjic
/ ║ 3. KURSEVI ZA BRITANSKU FUNTU PRIMENJUJU SE ZA SKOTSKU FUNTU I TO Škotska funta??? Nikad čuo.
biznis.631 bjevdjic, -> #628, cnenad
██ Izvini, a jel se nesto menja na kursnoj listi, kad vec vidim ovo ██ je druga ili treca koju si za vrlo kratko vreme poslao ovde ? Naravno da se menja... :) Koliko ja znam poslao sam samo dve i to 13. i 19. maja. ██ BTW i SEZAM ima svoju komandu KURS. Nisu bas ažurni... (danasnja kursna lista) ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀ Prodajni Kupovni Realni prodajni Realni kupovni 16.05.94 DM 0.99 1.00 1.00 1.10 16.05.94 USA$ 1.67 1.68 ------------ ------------
biznis.632 cane, -> #628, cnenad
- Juce u Politici procitah da se nas dinar pojavio na kursnim listama - u Americi i da je odnos 1$=1.71 YUD. Kod nas po recima guvernera odnos je Po gospodinu Avramovicu, dinar se na kursnoj listi u Americi pojavio jos prvog aprila ove godine. Izvor: danasnja "Politika" :).
biznis.633 bjevdjic,
(preuzeto sa MARKET-011 BBS-a) ╔════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║ IZVESTAJ O RADU TRZISTA NOVCA ║ ║ I KRATKOROCNIH HARTIJA OD VREDNOSTI NA DAN: 19.05.1994. ║ ╚════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╝ ╔═══════════════════════════════Đ══════════════════Đ═════════════════════════╗ ║ │ IZNOS U │ PONDERISANA KAM.STOPA ║ ║ │ NOVIM DINARIMA : │ NA GODISNJEM NIVOU : ║ ║───────────────────────────────┼──────────────────┼─────────────────────────║ ║ PROMET U MEDJUBANKARSKIM │ │ ║ ║ POSLOVIMA : │ 3.350.000,00 │ 9% ║ ╚═══════════════════════════════¤══════════════════¤═════════════════════════╝ ╔═══════════════════════════════Đ══════════════════Đ═════════════════════════╗ ║ │ IZNOS U │ KAMATNA STOPA NA ║ ║ │ NOVIM DINARIMA : │ GODISNJEM NIVOU : ║ ă───────────────────────────────┼──────────────────┼───────────────────────── ║ KRATKOROCNE HARTIJE OD VRED. │ 1.250.000,00 │ 9% ║ ă───────────────────────────────┼──────────────────┼───────────────────────── ║ BLAGAJNICKI ZAPISI N.B.J. │ 0,00 │ 6% ║ ă───────────────────────────────┼──────────────────┼───────────────────────── ║ OBVEZNICE S.R.J. │ 0,00 │ 11% ║ ă───────────────────────────────┼──────────────────┼───────────────────────── ║ U K U P N O : │ 1.250.000,00 │ ║ ╚═══════════════════════════════¤══════════════════¤═════════════════════════╝
biznis.634 dejanr, -> #632, cane
>> Po gospodinu Avramovicu, dinar se na kursnoj listi u Americi pojavio >> jos prvog aprila ove godine. Izvor: danasnja "Politika" :). Prvi april? Hm, sumnjiv datum ;>
biznis.635 mavava, -> #634, dejanr
>>>> Po gospodinu Avramovicu, dinar se na kursnoj listi u >>>> Americi pojavio jos prvog aprila ove godine. Izvor: danasnja >>>> "Politika" :). To deda Avram platio nekom novinaru da to tamo upiše:) >> Prvi april? Hm, sumnjiv datum ;> I te kako. Baš bih voleo da vidim nekog ko će da udje u američku banku i zameni dolare za dinare. Posebno bih voleo da ga priupitam šta će sa njima? Neša
biznis.636 dragisak, -> #630, ndragan
> Škotska funta??? Nikad čuo. U Škotskoj se često koristi. Istih je dimenzija kao i engleska funta, samo što u zaglavlju piše Bank of Scotland. Ima istu vrednost kao i engleska funta. Fazon je što ni Englezi baš ne znaju za nju. Svojevremeno, kad sam bio u Škostskoj, normalno sam koristio obe funte. Kad sam se vratio u Englesku u jednoj samoposluzi sam izvadio 10 škotskih funti da platim. Ispostavilo se da kasirka nije znala da tako nešto postoji. Morala je da zove šefa da proveri.
biznis.638 bjevdjic,
(preuzeto sa MARKET-011 BBS-a) ╔════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║ KREDITIRANJE GRADJANA I FIZICKIH LICA ║ ╚════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╝ ╔════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║ NACIN KREDITIRANJA KOD - BEOBANKE ║ ╠════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╣ ║ S T A M B E N I K R E D I T I ║ ╠════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╣ ║ 1. KUPOVINA OD PRAVNIH LICA : ║ ă────────────────────┬─────────────────────────────┬───────────────────────── ║ VISINA DEPOZITA: │ GODISNJA KAMATNA STOPA: │ ROK OTPLATE: ║ ă────────────────────┼─────────────────────────────┼───────────────────────── ║ 40% │ 7,5% │ DO 20 GODINA ║ ║ 50% │ 5% │ DO 20 GODINA ║ ╠════════════════════¤═════════════════════════════¤═════════════════════════╣ ║ 2. KUPOVINA OD FIZICKIH LICA, IZGRADNJA PORODICNIH STAMBENIH ZGRADA: ║ ă────────────────────┬─────────────────────────────┬───────────────────────── ║ VISINA DEPOZITA: │ GODISNJA KAMATNA STOPA: │ ROK OTPLATE: ║ ă────────────────────┼─────────────────────────────┼───────────────────────── ║ 50% │ 7% │ DO 20 GODINA ║ ╠════════════════════¤═════════════════════════════¤═════════════════════════╣ ║ 3. DOGRADNJA, DOVRSENJE, REKONSTRUKCIJA I ADAPTACIJA STANOVA: ║ ă────────────────────┬─────────────────────────────┬───────────────────────── ║ VISINA DEPOZITA: │ GODISNJA KAMATNA STOPA: │ ROK OTPLATE: ║ ă────────────────────┼─────────────────────────────┼───────────────────────── ║ 50% │ 7% │ DO 10 GODINA ║ ╚════════════════════¤═════════════════════════════¤═════════════════════════╝ P.S. Nastavak u fajlu... krediti.txt
biznis.639 bjevdjic,
(preuzeto sa MARKET-011 BBS-a) ╔════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║ PREGLED KAMATNIH STOPA PO STEDNIM ULOZIMA I RACUNIMA GRADJANA ║ ║ I PRAVNIH LICA ║ ╚════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╝ ╔════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║ *** Z E P T E R B A N K A *** ║ ╠═══════════════════════════════════════════════════════Đ════════════════════╣ ║ V R S T A S R E D S T A V A : │ K A M A T A : ║ ă───────────────────────────────────────────────────────┼──────────────────── ║ DINARSKA STEDNJA PO VIDJENJU │ 6% GODISNJE ║ ║ OROCENA DINARSKA STEDNJA PREKO 1 MESECA │ 8% GODISNJE ║ ║ OROCENA DINARSKA STEDNJA PREKO 3 MESECA │ 9% GODISNJE ║ ║ OROCANA DINARSKA STEDNJA PREKO 12 MESECI │ 10% GODISNJE ║ ╚═══════════════════════════════════════════════════════¤════════════════════╝ P.S. Nastavak u fajlu... kamate.txt
biznis.640 sifist, -> #628, cnenad
> Juče u Politici pročitah da se naš dinar pojavio na kursnim listama > u Americi i da je odnos 1$=1.71 YUD. Kod nas po rečima guvernera odnos je > 1$=1.68 YUD a razlika potiče iz marže. Nemoj mi reći da si još i poverovao u svu tu priču. Ako se ovi "bonovi" ikada pojave na kursnim listama u Americi to će se desiti tek kada ostali svet prizna ovu monetu a dotle ima da prođe dosta vremena (kad već lažu kako nađoše Ameriku možda zbog udaljenosti jer nije jednostavno proveriti podatak). Ameri nisu priznali ni Hrvatski dinar a ne naš. Pozdrav :)
biznis.641 sifist, -> #632, cane
> Po gospodinu Avramovicu, dinar se na kursnoj listi u Americi pojavio jos > prvog aprila ove godine. Izvor: danasnja "Politika" :). Da je to istina o tome bi "zujali" svi mogući mediji narednih 15 dana a ne bi ćutali od prvog aprila do 19 maja.A o ovakvim informacijama je smešno i raspravljati to mu dođe više kao komedija ili mi toliko verujemo u našu superiornost da nevidimo našu tragediju. Gde je ta privreda koja može da digne taj dinar na svetske rang liste? Pozdrav :)
biznis.642 cane, -> #641, sifist
- ili mi toliko verujemo u nasu superiornost da nevidimo nasu tragediju. A mozda mi toliko ne verujemo u sebe i svoj rodjeni dinar, da vidimo SAMO nasu tragediju?
biznis.643 bjevdjic,
(preuzeto sa BUSINESS LINE BBS-a) I Z M E N A REŠENJA O AKONATCIJI POREZA ZA PREDUZEĆA I SAMOSTALNE RADNJE ZA 1994. GODINU Iako uopšte nisu donela rešenja o akontaciji poreza za 1994. godinu, prema poreskim prijavama koje su podnela preduzeća i vlasnici samostalnih radnji, na adrese istih poreske uprave ovih dana šalju zahteve za podnošenje tromesecnih obračuna poslovanja, radi utvrđivanja novih akontacija poreza. O čemu se radi? Ocito je da su poreske uprave procenile da je za državu isplatljivije da obračun akontacionog poreza za 1994. godinu izvrši na bazi stanja sa 31. martom 1994. godine, nego po poreskim prijavama koje su već podnete u zakonskom roku. U tu svrhu iskoristile su zakonsku mogućnost da nalože poreskim obveznicima izradu vanrednog obračuna poslovanja, zbog, po njihovom mišljenju, bitnih izmena uslova pod kojima se obavlja delatnost. Pošto prethodne 1993. godine porez praktično nismo ni plaćali, zbog inflacije koju doduše nismo mi napravili, sada ćemo plaćati u očito drukčijem režimu. Prvi kvartal je placen tako sto smo primenili uredbom vlade donete koeficijente na iznose iz poreskih rešenja iz 1993. godine, i tako utvrđena obaveza imala je bogme sasvim realnu vrednost. Drugi kvartal i nadalje biće određen, kako vidimo, po stvarnom stanju za prva tri meseca 1994. godine. Da li će rezultati za državu biti zadovoljavajuci, i da li će biti još novih, neplaniranih obračuna poslovanja, videćemo. Kako stoje stvari, biće posla za knjigovođe. Datum: 23.05.1994.
biznis.644 bjevdjic,
(preuzeto sa BUSINESS LINE BBS-a) RASPOLAGANJE GOTOVIM NOVCEM NA čIRO-RAžUNIMA PRAVNIH LICA, PRIVATNIH RADNJI I GRAĐANA Saveznim propisom donetim početkom aprila 1994. godine, značajno je ograničeno pravo raspolaganja gotovim novcem učesnicima u platnom prometu. Za razliku od postojećih ograničenja, koja su se zaista odnosila na gotov novac - podizanje keša sa svog žiro-računa na blagajni Službe za platni promet i njegove upotrebe za plaćanje računa manjih iznosa ili pojedinacne isplate građanima, donošenjem Pravilnika o dopunama Pravilnika o načinu i postupku izvršenja platnog prometa ("Službeni list SRJ", br. 30 od 08. aprila 1994. godine) ustvari je zabranjen prenos novčanih sredstava sa žiro-računa na tekuće račune građana, osim u nekoliko propisanih slučajeva. Navodimo član 3a pomenutog pravilnika: "Banke i Poštanske štedionice izvršavaju naloge za uplate na tekuće račune, odnosno na štedne uloge, samo po osnovu: zarada, penzija, naknada i drugih ličnih primanja iz radnog odnosa; polaganja gotovog novca; ličnih primanja poslodavaca do iznosa predviđenog propisima; prenosa sa tekućih računa na dinarske štedne uloge i obrnuto i prenosa dinarske protivvrednosti za otkup stranih sredstava plaćanja koji vrše banke. Nosilac platnog prometa ne izvršava naloge za prenos sredstava sa žiro-računa na tekuće račune i štedne uloge koji nisu dati po osnovima iz stava 1. ovog člana." Iz citiranog nedvosmisleno sledi: osim u navedenim slučajevima, nema isplata sa računa grupe 601 - pravna lica i 685 - privatne radnje na tekuće i štedne račune građana u poslovnim bankama, već samo na žiro-račune građana. Donekle bi imali razumevanja za ovakvo rešenje, posle neugodnog iskustva sa šticungom, koji je jednim (ipak manjim) delom išao upravo na ovaj način. Međutim, prema internom uputstvu koje je dato Službi za platni promet i ostalim učesnicima u platnom prometu, praktično je nemoguće slobodno raspolagati sredstvima koja se uplaćuju na žiro umesto na tekući račun građana. Država je, naime i žiro-račune građana podvela pod navedena ograničenja Naime, i žiro-račune građana podvedeni su pod navedena ograničenja, te građani kojima je izvršena uplata na žiro-račun, recimo po osnovu nekog ugovora na koji su plaćeni svi porezi, taj novac niti može podići u gotovini, niti ga prebaciti na tekuci racun i potrošiti ga koristeći čekove po tekućim računima građana. Takozvani trajni nalozi, kojim su građani ovlastili poslovnu banku da im po prispeću uplata na žiro-račun automatski prebacuju sredstva na tekući račun, jednostavno se vise ne izvršavaju. Sredstva koja građani imaju na žiro-računu, mogu koristiti samo za eventualna plaćanja raznih obaveza, kao da su postali firme, a prestali da budu građani. Ako ove neugodne posledice građani koji ostvare po neki retki, ad-hoc priliv, jos i mogu da prihvate, oni građani koji svoje prihode ostvaruju isključivo na ovaj način, takozvane slobodne profesije, zaista imaju velikih problema. Što se tiče vlasnika preduzeća i radnji, isplatu dela zarade sa žiro-računa svoje firme, mogu da realizuju "do iznosa određenog propisom", kako kaze Pravilnik, odnosno do iznosa neto-zarade utvrđene rešenjem poreske uprave. Ovo ne bi bilo toliko problematično, kada bi poreske uprave bile namerne da pomenuta poreska rešenja uskoro urade i upute ih vlasnicima firmi. No kako od toga još uvek ni traga, eto još jedne grupe građana koja se našla u čudu sta da radi. Posebna je zanimljivo, što ogroman broj vlasnika privatnih radnji, koji porez placa paušalno i prakticno (osim knjige prometa) nije dužan da vodi nikakve ni knjige ni evidencije, bi strpan u isti koš sa ostalim firmama, što malim, a bogme i vecim tipa GENEX i sl., i prinudno nateran da se kao i svi drugi snalazi otvarajući blagajnu radnje i skupljajući sitne račune da ih naplati na šalteru Službe za platni promet. Navedena pravila primenjuju se i dalje. Ima nekih indicija da će savezna država preispitati "određena rešenja" iz pomenutog propisa i valjda osloboditi građane od muke kako da nađu način da dođu do svog, pošteno zarađenog i već oporezovanog novca. Od prakse koja svakako nije za pohvalu, da propisi koji se donose, veoma se brzo i često menjaju, građani će u ovom slučaju izgleda imati vajde. Nažalost, ta vajda je svakako daleko manja od štete koje ovakvi propisi zasigurno prave. Apsolutna neselektivnost je drastično izražena. Zbog sigurno manjeg broja firmi koji su zloupotrebljavali žiro-račun za šticung deviza, kaznjeni su prakticno svi, i firme i građani imaoci žiro-računa. Umesto da sankcionise samo krivce, kažnjeni su i nedužni. To je verovatno jednostavnije, ali nije korektno. Nesinhronizacija sa republičkim propisima je takođe došla do punog izražaja, te se desilo da položaj, recimo privatne radnje koja porez plaća paušalno, bitno bude izmenjem saveznim propisom koji se tiče samo pravila oko gotovog novca. Na već poznatu konstataciju da je teško očekivati bez kozistentnih sistemskih rešenja, da pojedinacna budu racionalna, korektna i efikasna, nemamo sta da dodamo. Osim zelje, da kozistentna sistemska rešenja ne budu ipak samo daleka budućnost. Datum: 11.05.1994.
biznis.645 dejanr, -> #644, bjevdjic
>> Naime, i žiro-račune građana podvedeni su pod navedena ograničenja, >> te građani kojima je izvršena uplata na žiro-račun, recimo po >> osnovu nekog ugovora na koji su plaćeni svi porezi, taj novac >> niti može podići u gotovini, niti ga prebaciti na tekuci racun >> i potrošiti ga koristeći čekove po tekućim računima građana. Ovo nije baš tačno. Jeste uvedeno ograničenje, ali je ono bilo na 200 dinara podizanja dnevno. Posle je povećano na 300, a pre nedelju dana (dakle, znatno posle pisanja ovoga teksta) na 1000 dinara dnevno ili 30,000 dinara mesečno. Dakle, u pravoj nevolji su oni koji zarađuju preko 30,000 dinara mesečno, a za ostale je ovo prilična gnjavaža (ići više puta u banku umesto jednom), ali ne i fatalan problem.
biznis.646 haevorn,
Cini mi se da je ovde neko pre nikih mesec dana pricao da ima razne informacije o Madjarskoj. U stilu gde sta kako najpovoljnije itd... Onda je taj neko pitao da li da to okaci ovde, ali se ne secam da se nesto dalje desilo... Moze li sad da se desi...?
biznis.647 meda, -> #646, haevorn
>> Cini mi se da je ovde neko pre nikih mesec dana pricao To je bio Cika Nesha, ili ti user mavava. Obrati mu se na mail, jer mozda nije aktivan ovde.
biznis.648 vvelisavljev,
Da li neko ima iskustva o radu u Grčkoj. (Na plantažama, berba etc.) Kolika je zarada, koliko se radi. Kako naći posao kako otići do tamo, smeštaj ...
biznis.649 mantoniadis, -> #648, vvelisavljev
>!> Da li neko ima iskustva o radu u Grckoj. (Na plantazama, berba >!> etc.) Kolika je zarada, koliko se radi. Kako naci posao kako otici do >!> tamo, smestaj ... Iskustva nemam mnogo ali valjda cu ti malo pomoci..Na plantazama (znam od drugara), radi se obicno skoro deset sati dnevno (od 6-13 i od 17-20). Pauza je zbog vrucina.Zarada je od 35dm do 45dm dnevno.. Kako naci posao?? tesko ako ne znas nikog dole.:)
biznis.650 kermit,
Ostavio sam poruku u oglasima, al ajde i ovde: Jel ima neko registrovan komision ili zna nekoga ko to ima. Naravno treba mi zbog kupovine polovne robe za potrebe agencije (polovno=bez porekla) Plaćam gotovinom a jedino mi treba račun da mogu da uteram to sve u knjigu troškova. Ili ako znate neki drugi metod - prosvetlite me :)
biznis.653 bjevdjic,
(preuzeto sa BUSINESS LINE BBS-a) ╔══════════════════════════════════════════════════╗ ║ PRIJAVA RADNIKA NA OSIGURANJE ║ ║ KADA JE POSLODAVAC PRAVNO LICE I PRIVATNA RADNJA ║ ╚══════════════════════════════════════════════════╝ Prijava radnika na osiguranje vrši se kada se sa radnikom zasnuje radni odnos, bili na odredjeno ili neodredjeno vreme. Prijava osiguranja se vrši za penzijsko-invalidsko i za zdravstveno osiguranje, a na osnovu ugovora o zasnivanju radnog odnosa (u praksi nazvanim: ugovor o radu). Procedura prijave radnika se (nažalost) razlikuje u zavisnosti od toga da li je poslodavac pravno lice (preduzeće) ili privatna radnja. Iako zaista nema suštinskog osnova za bilo kakve razlike, jer se radi o radnom odnosu koji zasnivaju radnici sa poslodavcem, administracija očito ne misli tako. Iz tog razloga, posebno ćemo vam predstaviti važeće procedure prijave radnika kada je poslodavac pravno lice i kada je poslodavac privatna radnja. P.S. Nastavak u fajlu... prijava.txt
biznis.655 bjevdjic,
(preuzeto sa BUSINESS LINE BBS-a) Saopštenje Predsedništva advokatske komore Beograda, koje je objavljeno u dnevnom listu "Politika" od 08.06.1994. godine, kao reakciju na oglas firme "Ignatico". ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀ Povodom oglasa objavljenog više puta u dnevnom listu "Politika", počev od 27.5.1994. godine, i u drugim sredstvima javnog informisanja kojim firma "Ignatico", Novi Beograd, Palmira Toljatija 9-a, nudi "ličnog avokata za 50 dinara godišnje - Pravo card" PREDSEDNIŠTVO ADVOKATSKE KOMORE BEOGRADA na vanrednoj sednici održanoj 3. juna 1994. godine odlučilo je da za javnost izda sledeće S A O P Š T E N J E ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ 1. Predsedništvo Advokatske komore Beograda u potpunosti osuđuje i ograđuje se od oglasa firme "Ignatico" - "lični advokat za 50 dinara godišnje - Pravo card" ocenjujući je kao čisto reklamerstvo advokata - vlasnika firme, koje predstavlja grubo kršenje Zakona o advokaturi i službi pravne pomoći, Statuta Advokatske komore Srbije i Kodeksa profesionalne etike advokata. 2. Oglasom koji objavljuje u sredstvima javnog informisanja firma "Ignatico" može da dovede u zabludu građane da stvarno mogu dobiti "najbolju advokatsku uslugu za samo 50 dinara godišnje", što ne odgovara istini, jer se radi o sumnjivom pravnom poslu. Ovo posebno šteti ugledu advokature kao časne profesije, interesima građana i drugih pravnih subjekata koji mogu da pretrpe znatnu štetu ulazeći u ovakav posao. 3. Predsedništvo Advokatske komore Beograda, ocenjujući da oglas predstavlja nedopustivo reklamerstvo koje kompromituje advokatsku profesiju, odlučilo je da privremeno zabrani vršenje advokatske delatnosti advokatu - vlasniku firme "Ignatico" do okončanja disciplinskog postupka koji se protiv njega vodi. 4. Predsedništvo Advokatske komore Beograda odlučilo je da inicira pokretanje postupka protiv firme "Ignatico" kod: - tržišne inspekcije, - finansijske policije, - nadležnog javnog tužilaštva, - i Privrednog suda u Beogradu, jer firma "Ignatico" nije registrovana za ovu vrstu delatnosti. 5. Ocenjujući da je poslednjih godina zbog erozije morala u društvu došlo i do erozije morala u advokaturi koja se manifestuje nedozvoljenim ponašanjima od kojih reklamerstvo zauzima vodeće mesto, Predsedništvo Advokatske komore Beograda je zaključilo da vodi energicnu borbu protiv svih ponašanja koje predstavljaju kršenje normi Kodeksa profesionalne etike advokata u cilju očuvanja ugleda advokatske profesije.
biznis.654 bjevdjic,
(preuzeto sa BUSINESS LINE BBS-a) Oglas iz dnevnog lista "Politika" koji je Predsedništvo Advokatske komore Beograda žestoko napalo u svom Saopštenju, koje Vam takođe prenosimo u sledećoj poruci. ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀ L I ž N I A D V O K A T ZA 50 DINARA GODIŠNJE ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Sve ono što se do sada rešavalo vezom, necijim diktatom ili režimskim privilegijama, od sada, u pravnoj državi, rešavaće se pravno, dakle uz pomoć advokata. U zemljama uspešnih građanskih demokratija pravna zaštita je intezivna: Zaštita prava ljudi u saobraćaju, pravna zaštita članova porodice, maloletnih, građanske parnice, pravna regulacija prenosa vlasništva, zaštita prava zaposlenih, pravni savet, itd... itd... U pravnoj državi pravo se dakle uzima kao ideal dobrog i jednakog postupanja prema svima. Isti moralni stav ugrađen je i u PRAVO CARD koja ce od sada štititi sve vlasnike kartice, ukoliko ne dovodi svoje advokate u poziciju da prekrše ovo osnovno pravilo njihove profesije. Vlasnici kartice mogu da računaju na zaštitu u vrednosti do 50.000 DEM godišnje. PRAVO CARD kartica štiti poštene, a to je, iako paradoksalno težak i skup posao. Sa karticom ste sebi kupili ličnog advokata za samo 50 dinara godišnje! Imati ličnog advokata nije manir bogataša, naprotiv... Onima sa manjim prihodima efekat besplatne pravne zaštite je značajniji. "IGNATICO" Palmira Toljatija 9a. 11070 Novi Beograd. Telefoni: 011/600-592 i 600-984
biznis.652 bjevdjic,
(preuzeto sa BUSINESS LINE BBS-a) ╔══════════════════════════════════════════════╗ ║ REORGANIZACIJA (UKIDANJE) ║ ║ SLUčBE ZA PLATNI PROMET I FINANSIJSKI NADZOR ║ ╚══════════════════════════════════════════════╝ Najavljena reorganizacija Službe za platni promet i finansijski nadzor po svemu sudeći ovog puta je realna i bliska. Bivša Služba društvenog knjigovodstva, koja je samo promenila ime, postaće izgleda prošlost. Platni promet biće prepušten poslovnim bankama, a neki drugi poslovi kojima će se ista baviti biće ipak daleko od funkcija koju je do sada vršila. Šta će doneti prenošenje funkcije platnog prometa na poslovne banke, što je inače praksa u svom ostalom (razvijenom) svetu? Odgovor na ovo pitanje je višeznačan, i sadrži najmanje dva suštinski važna aspekta. Prvi aspekt je dosadašnja kontrolna funkcija koju je vršila Služba za platni promet i finansijski nadzor, a drugi je sam platni promet u užem, tehnološkom smislu. Oba aspekta vredi posebno razmotriti. P.S. Nastavak u fajlu... ukidanje.txt
biznis.651 bjevdjic,
(preuzeto sa BUSINESS LINE BBS-a) ╔═════════════════════════════════════╗ ║ IZMENE PORESKIH ZAKONA, 07.06.1994. ║ ╚═════════════════════════════════════╝ U toku ovog meseca očekuju se izmene poreskih zakona, koje su u sredstvima javnog informisanja najavljene kao rekonstrukcija poreskog sistema. Ako do radikalnih promena zaista dođe (u šta malo verujemo) onda će po ko zna koji put menjati zakone koji se uopšte nisu ni primenili. Ovo se naročito odnosi na porez na godišnji prihod građana, ustanovljen poreskim sistemom iz 1991. godine. Zbog visoke inflacije njegova primena do sada nije imala smisla, i akontaciono plaćeni porezi u toku godine bili su i konačni. Realno je očekivati samo smanjenje određenih poreskih stopa, sirenje kruga poreskih olakšica radi stimulacije proizvodnje, kao i otklanjanje uočenih propusta, odnosno neefikasnih mera (npr. porez na kapitalnu dobit). Smatramo da je poreski sistem ustanovljen 1991. godine blizak rešenjima koja postoje u razvijenim zemljama tržisne privrede. Iz tog razloga, nadamo se da iza najave "rekonstrukcije poreskog sistema" stoje ustvari neki drugi ciljevi, a najmanje suštinska promena istog.
biznis.656 cnenad, -> #654, bjevdjic
ŁŁŁ L I ž N I A D V O K A T Ako me sećanje ne vara, za ovo postoji posebna conf. OGLASI & u poverenju 'plaća se' :>
biznis.657 cnenad, -> #652, bjevdjic
ŁŁŁ Prvi aspekt je dosadašnja kontrolna funkcija koju je vršila Služba za ŁŁŁ platni promet i finansijski nadzor, a drugi je sam platni promet u ŁŁŁ užem, tehnološkom smislu. Oba aspekta vredi posebno razmotriti. Nisam još skinuo i pročitao celu prikačenu datoteku ali ovo nema nikakve veze po meni sa onim što će se stvarno dogoditi. SPP prelazi u nadležnost NB ali i dalje obavlja sve poslove koje je i do sada radila ali na mnogo racionalnijem nivou, što znači da se ukida brdo raznih nepotrebnih 'radnih' :))) čuj radnih mesta, :) pre svega direktorskih, šefovskih i tako dalje i naravno zna se ko je podigao galamu oko svega toga. Svi oni kojima se ljulja stolica.
biznis.658 cnenad,
Nešto okasniše sa izdavanjem pravih, zaštićenih, dinara ? :((( Slušam na vestima ovih dana da nemaju love da isplate seljacima pšenicu iz ovogišnjeg roda ?!?!? :< Zar je neki veliki problem organizovati 'trampu' pa seljacima dati umesto para ono što bi uzeli sami za te pare ? Seme, đubrivo, mašine.. Naravno to bi država uzela od dužnika i tako jednim potezom ubila dve muve :).
biznis.659 bjevdjic, -> #656, cnenad
██ Ako me sećanje ne vara, za ovo postoji posebna conf. ██ OGLASI & u poverenju 'plaća se' :> Hmmm, dobro si smislio ovu rečenicu, a posebno onaj drugi deo...
biznis.660 snemcev, -> #657, cnenad
>> SPP prelazi u nadležnost NB ali i dalje obavlja sve poslove koje je i >> do sada radila... Možda u nekom prelaznom periodu, ali platni promet prelazi u nadležnost poslovnih banaka.
biznis.661 snemcev, -> #656, cnenad
>> Ako me sećanje ne vara, za ovo postoji posebna conf. OGLASI & u >> poverenju 'plaća se' :> Milsim da cilj poruke nije reklamiranje firme koja se u oglasu pominje, već potpunija predstava o reakciji Predsedništva advokatske komore Beograda.
biznis.662 mikrom, -> #655, bjevdjic
▄─ 1. Predsedništvo Advokatske komore Beograda u potpunosti osuđuje i ▄─ ograđuje se od oglasa firme "Ignatico" - "lični advokat za 50 dinara ▄─ godišnje - Pravo card" ocenjujući je kao čisto reklamerstvo advokata ▄─ - vlasnika firme, koje predstavlja grubo kršenje Zakona o advokaturi ▄─ i službi pravne pomoći, Statuta Advokatske komore Srbije i Kodeksa ▄─ profesionalne etike advokata. Ovo je stvarno besmisleno, "grubo kršenje Zakona o advokaturi ... i Kodeksa profesionalne etike advokata". žovek koji je započeo pružanje advokatskih usluga uz "Pravo card" nije smislio ništa novo, jedino što je prvi kod nas pa pretpostavljam da su iz Advokatske komore nesrećni što to nisu oni. Sve ovo pod pretpostavkom da će se držati obećanja kaoja je dao. Inače istovetna stvar postoji u mnogim "razvijenim" zemljama. Znam naše ljude u Švajcarskoj koji koriste isti sistem jer nemaju novca da plate eventualne usluge advokata. Ovako za stotinak CHF godišnje imaju pravnu zaštitu "zlu ne trebalo" i još nisam čuo nijednog od njih da se žalio na neispunjavanje ugovorenih obaveza od strane advokata, a koristili su ih. ▄─ 2. Oglasom koji objavljuje u sredstvima javnog informisanja firma ▄─ "Ignatico" može da dovede u zabludu građane da stvarno mogu dobiti ▄─ "najbolju advokatsku uslugu za samo 50 dinara godišnje", što ne ▄─ odgovara istini, jer se radi o sumnjivom pravnom poslu. Ovo posebno Sigurno je da se za 50 dinara ne može dobiti najbolja advokatska usluga, ali 90% advokata i ne može da dâ "najbolju advokatsku uslugu" :). S druge strane ova tvrdnja bi odgovarala i sledećoj: "Osiguravajuće društvo može da dovede u zabludu građane da za 50 dinara stvarno mogu platiti štete nastale prilikom saobraćajnih nesreća". E, to što ova druga tvrdnja kod nas jeste realnost :))) to je već druga stvar. Nadam se iskreno da će "Pravo card" ipak zaživeti, odnosno da to neće biti jedan od brojnih "Dafingejtova".
biznis.663 mikrom, -> #655, bjevdjic
▄─ PREDSEDNIŠTVO ADVOKATSKE KOMORE BEOGRADA ▄─ na vanrednoj sednici održanoj 3. juna 1994. godine odlučilo je da za ▄─ javnost izda sledeće ▄─ S A O P Š T E N J E Slučajno sam, tražeći neki oglas listao stare brojeve Politike i u broju od 08.06.94. na predposlednjoj parnoj strani vidim kolike je razmere ovo uzelo. Naime ovo saopštenje je štampano preko cele strane kao oglas. U svoje vreme sam oglašavanje na ovim stranama u Politici plaćao od 2.000 do 3.000 DEM. Pa mi sada nije jasno da li je briga Advokatske komore za građane (i svoj ugled) zaista tolika da bi davali oglas - saopštenje za javnost i plaćali ga 2.000 DIN, kada je to moglo biti izneto i na nekoj press konferenciji i isto tako (sa manjim slovima) objavljeno u novinama, ili je nešto drugo u pitanju ;).
biznis.664 cnenad, -> #663, mikrom
ŁŁŁ broju od 08.06.94. na predposlednjoj parnoj strani vidim kolike je ŁŁŁ razmere ovo uzelo. Naime ovo saopštenje je štampano preko cele Pa i PRAVO CARD je na isti način reklamiralo svoje usluge. ŁŁŁ - saopštenje za javnost i plaćali ga 2.000 DIN, kada je to moglo ŁŁŁ biti izneto i na nekoj press konferenciji i isto tako (sa manjim A koliko košta PRESS konf. ? ( :)) ne mislim na SEZAM-u) Cijenim da bi bolje prošli sa PUBLIC RELATIONS.