EXTRA.5

04 Dec 1993 - 18 Jun 1994

Messages - cadua

cadua.103 corto, -> #99, trix
>  Ostace samo jedan ? :))) Ne, bice nas sve vise :)   >  trix V.B. CADUA Nadamo se :)
cadua.104 tepa,
Možda nekom treba lisp sličan ovom. Acadmode.lsp daje u Pull-u naziv crteža, vreme... (ako nekom treba da se nešto baci u vrh ekrana i tamo da stoji nek javi:). Samo za ACADR12. u ACADR12.LSP treba dodati (defun S::STARTUP () (load"ACADMODE") (princ) ) Tepa acadmode.lsp
cadua.105 mirche, -> #101, mcgera
> Mozda, ali ne i istu kolicinu otpada, mogucnost da radi u > kontinuitetu, retka bolovanja, i manju slabost na aktuelni Da i apsolutnu neisplativost ulaganja u takvo rešenje. > njegovu efikasnu primenu. Za politicke diskusije postoji > dovoljno Pa ocena se i nije odnosila na politički trenutak već na konkretno tehničko dostignuće a sankcije, koje sam uzgredno pomenuo, želeći da ukažem na otrežnjenje koje nam predstoji o našoj sopstvenoj tehnici i tehnologiji, su prisutne pa ne mogu da žmurim i da ih ne vidim niti ih mogu razdvojiti od problema gde imaju itekakav uticaj. Tako, što se tiče čistunstva po konferencijama tu ti stvarno ne mogu pomoći jer mislim da to nema smisla.
cadua.106 slazic,
INFO-TEH '94 ------------- Informatika i Nove tehnologije ------------------------------ Naučno-stručni skup od 21-25.juna 1994. godine u Aranđelovcu, Hotel "Izvor". Organizator JU-INTEH, Jugoslovensko udruženje za informatičke nauke i tehnologije i Vojvođanska banka D.D. Sadržaj seminara : - Računari budućnosti - Multimedijalne tehnologije - Upravljanje informacijama - Elektronski dokumenti - Digitalne radne stanice - Mikrografija - Neuronske mreže - Nove tehnologije sa promocijama, pratećim prezentacijama i izložbom opreme. Između ostalih u organizacionom odboru su: Prof.Dr.Dragoslav Avramović-guverner NBJ, Dr. Radoje Kontić-predsednik savezne vlade itd.. Kotizacija po učesniku iznosi 80.00 dinara, na žiro račun udruženja broj 40803-678-9-87561 ili u gotovu na samom skupu. U cenu je uračunat zbornik radova i štampani materijal koji će biti podeljen učesnicima pre početka skupa. Smeštaj je obezbeđen u hotelu "Izvor" u Aranđelovcu. Rezervacije hotelskog smeštaja dostaviti do 21.6.94. godine na adresu: Hotel "Izvor" 34300 Aranđelovac (za INFO-TEH 94) ili telefaksom 034/724-977 kao i telefonom 034/723-708 i 712-711 Sve potrebne informacije možete dobiti na telefon JU-INTEH 011/444-76-32
cadua.107 mcgera, -> #105, mirche
>> Da i apsolutnu neisplativost ulaganja u takvo resenje. !.............1................! Na osnovu cega si spreman da izjavis tako nesto? Video si konkretan rad, postupak, opremu u praksi? Kakve parametre uzimas u obzir pri donosenju takve ocene? Kakve su tvoje reference da bi takva izjava imala odredjenu tezinu osim popunjavanja necijeg pada? (formalno obrazovanje, strucni/naucni radovi, izvedeni projekti u praksi) Da bi neko mogao da ozbiljno shvati tvoj stav o 'neisplativosti', bilo bi dobro da ga potkrepis nekom cinjenicom. Mozda je tvoja ocena 'APSOLUTNU neisplativost ulaganja' malo preostra? :(((( >> Pa ocena se i nije odnosila na politicki trenutak vec na konkretno >> tehnicko dostignuce a sankcije, koje sam uzgredno pomenuo, zeleci da ukazem !.................! Sta bi po tebi trebalo da bude zadovoljavajuce tehnicko dostignuce? Sta fali resenju eskalatora koji UTVA proizvodi? U ovoj temi bi, inace bilo interesantno da li UTVA koristi CAD pri radu ili ne (ako si informisan o tom bilo bi lepo da podelis tu inf- ormaciju sa nama), a ne da li njihov konacni proizvod godi necijem tehno-egu ili ne, bez obzira na osnovanost tog stava. >> na otreznjenje koje nam predstoji o nasoj sopstvenoj tehnici i tehnologiji, >> su prisutne pa ne mogu da zmurim i da ih ne vidim niti ih mogu razdvojiti >> od problema gde imaju itekakav uticaj. Brojni su pogubni uticaji na nivo primene modernih tehnologija u nasem okruzenju. Vecina uticaja je postojala godinama pre nego sto su sankci- je uvedene a postoje i danas. Njihov uticaj jos uvek, zbog duzine traj- anja, prevazilazi uticaj koji je neposredno nanesen aktuelnim stanjem sa sankcijama. Otreznjenje je neophodno ali pokusaj da tvoj doprinos istom bude argum- entovan da bi posluzio svrsi na pravi nacin. Mozda je "UTVA" sa eskala- torom napravila svoj prvi korak na tom putu? Dogadjaj koji je obrada opisao je sigurno pomak u pravcu 'tehnoloskog otreznjenja', cak i da se prihvati tvoja ocena o svrsishodnosti konkretnog rada. Zato nije jasna tako naglasena negativna reakcija u odnosu na tvoj pozitivan stav prema tehnoloskom zaostatku, njegovim posledicama i verovatno, iako nisi nag- lasio, potrebi za promenom nabolje u toj oblasti. Gera.
cadua.108 mcgera, -> #105, mirche
>> .... . Tako, sto se tice cistunstva po >> konferencijama tu ti stvarno ne mogu pomoci jer mislim da to nema smisla. !..........................! !.?.! To nije pitanje ugodjaja vec elementarne kulture. End&over. Gera.
cadua.109 corto, -> #105, mirche
>  Da i apsolutnu neisplativost ulaganja u takvo resenje. Mislim da bi ovakve apsolutne izjave trebalo obrazloziti. Mozda meni kao ne-masincu nije jasno, ali, hajde, za mene i druge, obrazlozite zasto bi to bilo ili ne bi bilo primenjivo.
cadua.110 zsiz,
Jedan od ciljeva i zadataka CADUA je standardizacija u CAD-u, vizuelizaciji i animaciji. Prema planu rada u prvoj godini svoga postojanja CADUA če da izradi: - standard za vrste linija u AutoCAD-u i sličnim programima - standard za slojeve u AutoCAD-u i sličnim programima. U preduzečima, gde se ozbiljnije radi CAD, postoje interni standardi (nezvanični) koje prave pojedinci, autoriteti za CAD. Problemi nastaju kada se crteži razmenjuju između različitih preduzeča i, u oviru projekta, između mašinaca, građevinaca, arhitekata i električara. CADUA če da napravi standard za razmenu crteža između raznih struka. Neko če se zapitati šta je standardizacija i šta je njen cilj. STANDARDIZACIJA (eng.), uproščavanje, objedinjavanje i ujednačavanje proizvoda i radova u privredi. Njome se ubrzava proizvodnja, podiže kvalitet proizvoda i radova, omogućava međusobna zamenljivost delova i radova, ušteda materijala, radne snage i vremena. Standardizacija vrsta linija u AutoCAD-u znači standardizaciju fajla ACAD.LIN. U tom fajlu bi trebalo da se nađu linije koje zadovoljavaju potrebe svih struka. Kako je jedna od struka i mašinstvo, linije definisane u JUS-u M.A0.O20 bi trebale da budu podskup svih linija iz ACAD.LIN. Vrste linija u mašinstvu utanačene su u JUS-u M.A0.020. U ovom standardu utanačena je i upotreba pojedinih linija. Šest vrsta linija sa oznakama a,b,c,d,e i f koristi se u mašinskim crtežima i to: Oznaka Naziv linije Izgled Debljina vrste linije linije linije a Debela puna ════════ Ű b Tanka puna ──────── 1/2 Ű c Isprekidana - - - - 2/2 Ű d Debela crta-tačka-crta ══ ═ ══ Ű e Tanka crta-tačka-crta ── - ── 1/2 Ű f Izvučena slobodnom rukom 1/2 Ű Linija vrste c crta se tako da je dužina crtice 4 mm a pauza 1 mm. Linije vrsta d i e crtaju se tako da je dužina crtice 9 mm, tačke 1 mm i svake pauze po 1 mm. Debljine linija čine geomtrijski red kod koga je faktor povečanja 2, pa se svaka iduća debljina dobija množenjem prethodne ovim faktorom i po potrebi zaokruži na pogodnu vrednost. Standardne propisane debljine date u mm, su ┌──────────────────────┐ 0.13, 0.18,│ 0.25, 0.35, 0.5, 0.7,│ 1.0, 1.4 └──────────────────────┘ Uokvirene vrednosti debljina linija usvojenog reda imaju prednost u upotrebi. U izuzetnim slučajevima mogu se koristiti i debljine linija sa vrednostima viših članova istog reda, tj. debljine linija u mm, 2, 2.8, 4, 5.6, 8 itd. Ako usvojenu osnovnu debljinu linije a obeležimo sa Ű, onda je međusobni odnos debljina raznih vrsta linija dat izrazom a=2b=2 c=d=2e=2f=Ű pa se prema ovome mogu i formirati grupe linija za pojedine osnovne debljine ┌────────────────────────────────────────────────────┐ │ grupe linija │ ──────────┼────────┬────────╦════════Đ════════╦─────────┬──────┤ a │ 0.25 │ 0.35 ║ 0.5 │ 0.7 ║ 1 │ 1.4 │ b │ 0.13 │ 0.17 ║ 0.25 │ 0.35 ║ 0.5 │ 0.7 │ c │ 0.18 │ 0.25 ║ 0.35 │ 0.5 ║ 0.7 │ 1.0 │ d │ 0.25 │ 0.35 ║ 0.50 │ 0.7 ║ 1.0 │ 1.4 │ e │ 0.13 │ 0.17 ║ 0.25 │ 0.35 ║ 0.5 │ 0.7 │ f │ 0.13 │ 0.17 ║ 0.25 │ 0.35 ║ 0.5 │ 0.7 │ ──────────┴────────┴────────╩════════¤════════╩─────────┴──────┘ Zaokružene grupe imaju prednost u upotrebi. Izuzetno, u nedostatku pera za crtanje standardnih debljina linija, mogu se koristiti pera debljina 0.1, 0.2, 0.3, 0.4, 0.5, 0.6, 0.8 i 1.2 prema prethodnom standardu, pa se za taj slučaj preporučuju grupe linija. ┌───────────────────────────────────┐ │ │ │ vrste linija │ ┌─────────┼────────┬────────┬────────┬────────┤ │ a │ 0.3 │ 0.5 │ 0.8 │ 1.2 │ │ b │ 0.1 │ 0.2 │ 0.4 │ 0.6 │ │ c │ 0.2 │ 0.3 │ 0.5 │ 0.8 │ │ d │ 0.3 │ 0.5 │ 0.8 │ 1.2 │ │ e │ 0.1 │ 0.2 │ 0.4 │ 0.6 │ │ f │ 0.1 │ 0.2 │ 0.4 │ 0.6 │ └─────────┴────────┴────────┴────────┴────────┘ Primena linija raznih oznaka: Linija a koristi se za vidljive ivice predmeta bilo u izgledu ili u preseku, za završetke navoja, kao i za simbole za način zavarivanja. Linija b koristi se za znakove kvaliteta hrapavosti površina, za vidljive ivice susednih delova koji se prikazuju radi određivanja međusobnog položajnog odnosa; za spoljni prečnik unutarnjeg navoja, za prečnik jezgra vijka, za nedovoljno izražene konture preseka kod prodora i za zaokrenute preseke, za vredne, pomoćne vredne i pokazne linije i za šrafure preseka. Linija c koristi se za nevidljive konture i podnožne krugove zupčanika, zupčastih segmenata ili zupčastih poluga. Linija d koristi se kod prikazivanja krajeva i preloma tragova ravni zamišljenih preseka i oznaka dužina pri površinskoj i toplotnoj obradi. Linija e koristi se za ose simetrije, podeone krugove i krugove putanja; za granične položaje poluga ili pokretnih delova; za prikazivanje kontura dela predmeta koji se nalazi ispred već prikazanog zamišljenog preseka; za tragove ravni zamišljenih preseka. Linija f koristi se za prekide i delimične preseke. zsiz, CADUA
cadua.111 obrada, -> #105, mirche
>> Mozda, ali ne i istu kolicinu otpada, mogucnost da radi u >> kontinuitetu, retka bolovanja, i manju slabost na aktuelni > > Da i apsolutnu neisplativost ulaganja u takvo resenje. Nije mi jasno kako si ovo zakljucio. Mislim da svaka firma koja radi nesto od debljih limova ili celicnih ploca ima bar jednu masinu za secenje plamenom. One su izmisljene davno pre sankcija. Kod nas se koriste zastarele masine koje imaju upravljanje pomocu foto celije (prati liniju na crtezu) ili koristi busenu traku. To znaci da imas i jadne inzenjere ili crtace koji se veru po merdevinama da bi nacrtali deo koji treba iseci u razmeri 1:1 na tabli 5x2 m (u brodogradilistima) ili rucno pisu programe i to prebacuju na busene trake. Program ciji sam opis dao omogucava da se postupak projektovanja na racunaru ne zavrsi na crtezu vec da se direktno poveze sa masinom bez obzira koliko je ona tehnoloski zastarela. Prednosti takvog povezivanja ti je Gera lepo objasnio. Crteze delova mozes uraditi i na XT-u, a bar jedan takav ces naci u svakoj firmi. Znaci svo ulaganje se svodi na kupovinu programa i par metara kabla. Niko nije rekao da je ovo epohalno otkrice. To je uspesan pokusaj da se CAD uvede u proizvodnju kod nas i kao takvog ga treba posmatrati. Ako malo razmislis shvatices da se sve ovo moze primeniti i na drugim masinama. Time se mogu resiti mnogi problemi u drugim granama industrije kao sto su tekstilna, kozna, drvna i druge. Da si pazljivije procitao moj izvestaj iz Novog Sada primetio bi da mi je potpuno jasno u kakvom smo mi tehnoloskom zaostatku. Rad koji sam naveo je bio samo jedan praktican primer o uspesnosti primene CAD-a u masinstvu. Izgleda da sam izabrao suvise ocigledan i jednostavan primer. Drugi put cu poslati izvestaj o automatski upravljanim vozilima i automatizovanim skladistima. Obrada
cadua.112 stefan, -> #109, corto
> Mozda meni kao ne-masincu nije jasno, ali, hajde, za mene i druge, žuj, ne brini se, ni meni kao budućem (...NOT ;) mašincu neke stvari nisu baš najjasnije ;)) ps. usput, da li se pod eskalatorima podrazumevaju pokretne stepenice, liftovi, sve zajedno ili...?
cadua.114 slazic, -> #109, corto
>%% Mislim da bi ovakve apsolutne izjave trebalo obrazloziti. >%% Mozda meni kao ne-masincu nije jasno, ali, hajde, za mene i >%% druge, obrazlozite zasto bi to bilo ili ne bi bilo >%% primenjivo. svakako da jeste primenjivo, kolega obrada je to obrazlozio samo mi ne znamo sta je mirche po struci koliko ima godina cime se bavi i da li moze da shvati pricu:( sto se tice Utve oni trenutno rade i ramove od durala za trkacke i mountain bajkove koji nisu nista gori od slicnih preko grane i to u rangu te cene (oko 200 - 300 Dem) po ramu. Slazic, CADUA
cadua.115 tepa,
>> Da li AutoCAD moze da meri duzinu luka ? > > Moze, ali ne moze da je iskotira. Sa LIST ces dobiti duzinu luka bez > problema, pogotovo ako je PLINE, ali kotu moras da nacrtas sam ;) Luk.lsp kotira sve ARC-ove. Kotira samu dužinu luka ili dužinu koja fali do punog kruga. Način rada isti kao sa DIM ANGULAR. Poštuje AutoCAD UNITMODE system variable. Command:luk Tepa,CADUA luk.lsp
cadua.116 corto, -> #112, stefan
>  ps. usput, da li se pod eskalatorima podrazumevaju pokretne >  stepenice, liftovi, sve zajedno ili...? Pozdrav Stefu, i odgovor da su eskalatori pokretne stepenice.
cadua.117 maksa, -> #111, obrada
>> Rad koji sam naveo je bio samo jedan praktican primer o >> uspesnosti primene CAD-a u masinstvu. Izgleda da sam izabrao >> suvise ocigledan Svojevremeno se korisnik 'kuzma' bavio, čini mi se, spregom AutoCAD <-> strug preko DXF-a. Je l' još sa nama ?