FORUM.1

14 Nov 1989 - 23 Nov 1999

Topics

gde.smo (1029)
svet (145)
jugoslavija (470)
ljudska.prava (244)
stranke (652)
vlada (61)
novine (51)
bonton (105)
trac (66)
literatura (128)
muzika (358)
pokretne.slike (70)
strip (30)
devojke (343)
klub (282)
sport (264)
zvezde (60)
price (65)
civilizacija (74)
vazduhoplovstvo (74)
religija (90)
razno (273)

Messages - stranke

stranke.1 bojt, 23 Jan 90

Ovi komunisti već tri godine kukaju kako im se organizacija raspada a nikako da se raspadnu pa da zemlja stvarno krene dalje. Obaška mi se ovaj kongres čini prilično nebitan jer su dogadjaji u poslednje vreme kod nas a i šire otišli toliko ispred da je proguravanje onoga zbog čega je vandredni kongres ustvari i sazivan postalo prilično neprimereno trenutku. Višepartijski sistem više ništa ne može zaustaviti, bez obzira na žongliranja tipa "dozvolićemo ali ne smemo dozvoliti itd..." koja me u suštini ipak podsećaju na onu situaciju kada se po završetku filma svi žurno guraju da izadju iz bioskopske sale a jedan pokušava da udje nazad. Za ovu zemlju trenutno su, čini mi se, daleko značajniji potezi savezne vlade nego rezultati ovog kongresa. Možda bi mogli da otvorimo temu koja bi se recimo zvala JUGOSLAVIJA gde bi korisnici Sezama iznosili svoja vidjenja trenutnih sukoba, prošlosti i budućnosti ove zemlje. I čini mi se da ako se i mi ovde oko toga budemo podžapali kao ovi ludaci, onda ovakva jugoslovenska zajednica stvarno nema neku ružičastu perspektivu. U medjuvremenu je i ova poruka zastarela. Noćas se dogodilo čudo, raspao se SKJ!!! :-)))) žekam još da vidim šta će biti posle pauze, ali ovakav završetak je na političkom planu je možda značajan kao i nove mere vlade. Još ću i jednu da popijem u čast kongresa.

stranke.2 dejanr, 23 Jan 90 -> #1, bojt

Posle pauze je bilo da prekidaju kongres. Tačnije rečeno ne prekidaju ga nego sledeću plenarnu sednicu odlažu za jedan lepi dana, a možda će je održati i koji dan pre toga ako se nekim čudom dogovore. Ne znam koliko je tema 'SKJ' dobra za ovu diskusiju - možda ju je trebalo zvati 'BIVSI SKJ'.

stranke.3 danko, 23 Jan 90 -> #2, dejanr

Nemojte ništa da brinete, RASPADA SE!!!!!!!!!!!

stranke.4 vcalic, 23 Jan 90

Kako bi bilo da SEZAM konstituise svoju partiju?

stranke.5 mpetrovic, 23 Jan 90 -> #4, vcalic

> Kako bi bilo da SEZAM konstituise svoju partiju? Nije losa ideja, samo treba da se raspravi da li bi bila partija levice ili desnice.

stranke.6 mnikolic, 23 Jan 90

Hej kakav je to strah od raspada SKJ. Pa ljudi uvek ce postojati Savez [Kuvara|Kampera|Kamiondzija] i sl. YO M.

stranke.7 bojt, 24 Jan 90 -> #4, vcalic

Koliko mi znamo jedni o drugima, Sezam bi mogao da konstituiše jedino neku kompjutersku partiju, a ja nemam utisak da bi ona naišla na podršku medju širim narodnim masama. Pored toga, kako stvari trenutno stoje po raznim konferencijama, čini mi se da bi se u toj partiji odmah javilo nekoliko vrlo konfrontiranih frakcija, pa da ne bi gubili vreme kao komunisti, bolje da odmah osnujemo PC PATRIJU SA PREVODJENJEM, PC PARTIJU BEZ PREVODJENJA, ATARI PARTIJU itd.. :-)

stranke.8 dveselinovic, 24 Jan 90 -> #5, mpetrovic

Ja bih da bude partija centra, kao centralni procesor. Nego, kako mi ovako da pricamo o vaznim stvarima bez Ilije Groznog Matica, koji je izgleda presao u ilegalu, moze biti u strahu od onih sok trupa Duleta Savica koje ga svuda traze. Imenjak Dejan Ristanovic i ja razmisljamo da stvomo partiju Velikog Sendvica, a ja razmisljam o tome zato da bih blizu prostorija partije otvorio lokal, pa da bar neko vidi vajdu od partija. Dejan

stranke.9 bojt, 24 Jan 90 -> #8, dveselinovic

U Sezam partiju mogu da pristupe samo oni koji ugrade YU slova!

stranke.10 nesa, 07 Mar 90

stranke.11 bojt, 07 Mar 90 -> #10, nesa

>> No, i pored toga, što se malo znalo šta Krajačić radi, početkom >> 1945. godine, u prisustvu najodgovornijih ljudi kao prvi >> Jugosloven, u Bijelom dvoru, dobiva Orden Lenjina, pa i prije >> nego što je taj orden dobio i sam Tito. Završetak rata Krajačić >> dočekuje u Zagrebu kao ministar unutrašnjih poslova Hrvatske >> vlade, član CK, kasnije prvi čovjek u Hrvatskoj, i ako je u to >> vrijeme Bakarić bio politički sekretar CK KP Hrvatske i >> predsednik hrvatske vlade. Vidim da je potegnuta teška artiljerija. Da dodam i ja još nešto: Sumnja se da je i posle rata Ivan-Stevo Krajačić radio za NKVD i to u svojstvu šefa NKVD-a za balkan sve do svoje smrti pre par godina. Bolje upućeni analitičari naše bliske prošlosti ga smatraju jednim od njmoćnijih ljudi na ovom prostoru, dok posle smrti pokojnog nam Predsednika postaje i apsolutni autoritet (mada se priča da mu ni pokojni Predsednik, dok je bio živ, nije mnogo protivrečio) i nijedna odluka od značaja za Jugoslaviju se nije mogla doneti bez njegovog blagoslova. Očevici govore da mu je svake nedelje cisternama dovožena morska voda za bazen u njegovoj vili u Zagrebu (u dvorištu te vile se inače nalazi i ona famozna terazijska česma - još uvek malo ljudi ima hrabrosti da u novinama javno kaže gde je česma). O njemu se u javnosti uvek malo govorilo tako da veliki broj ljudi uopšte nije ni čuo za njega. Kada je umro pre oko 3 godine novine su pisale da je bio najbliži Titov saradnik! Interesantno je (možda slučajno) da su u to vreme republike počele intenzivnije da idu svaka na svoju stranu. >> ...došlo je do sukoba između Slobodana :: Penezića-Krcuna i Krajačića << Šta mislite, da li je Krcunova pogibija nesretan slučaj ili nešto drugo?

stranke.12 nesa, 07 Mar 90

╔══════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║DOKUMENTI-SERIJA "BILO - NE POVRATILO SE" / "B R O Z O V I" ║ ă──────────────────────────────────────────────────────────────Â ║ NASTAVAK - 2 ║ ╚══════════════════════════════════════════════════════════════╝ NE KLEžI DVA PUTA PRED ISTIM MUŠKARCEM Ratni vihor drugog svetskog rata donosi mnoga iznenađenja, pa i za mnoge u Jugoslaviji. Drugi svjetski rat zatekao je Josipa Broza Tita u Zagrebu sa Hertom Has suprugom koja je očekivala dijete. Ljeta 1941. godine, Titu se rodio sin kome su dali ime Aleksandar a tepali mu Mišo. Sredinom mjeseca Maja 1941. godine, Tito odlazi iz Zagreba u Beograd, a kasnije na oslobođeni teritorij kod Užica. Za svoju ličnu sekretaricu Tito dobiva Davorjanku Paunović-Zdenku. U prvom času, ništa neobično, jer jedan vojskovođa kao što je bio Tito trebao je, pa i pod tim partizanskim uslovima, imati svoju sekretaricu. Davorjanka Paunović-Zdenka bila je vrlo lijepa žena i nije slučajno da je Titovo oko zapelo za nju. Iz svega toga rodila se ljubav, iako je Tito, u to vrijeme imao Hertu, zakonitu ženu, koja mu je odgojila sina u Zagrebu i to pod dosta teškim uvjetima. O ljubavi između Tita i Davorjanke bilo je mnogo priča, no nitko nije imao petlje, da li zbog poštovanja prema Titu, da mu prigovori zbog ove veze Tita i Davorjanke. O svemu tome Herta nije ništa znala. To se može dokazati činjenicom, da je Tito dao, kad je Herta bila uhapšena i to nepažnjom Krajačića u Zagrebu, nalog Glavnom štabu Hrvatske (o hapšenju Herte Has Tito je obavjestio, preko Moskve, Josip Kopinić) da se ona zamjeni za visoke njemačke oficire koje su zarobile partizanske jedinice. Evo što o svom hapšenju kaže sama Herta: 3. Decembra 1982. godine razgovarao sam sa Hertom, a prisutan je bio i Josip Kopinić. Razgovor se uglavnom odnosio na Stevu Krajačića. Evo šta sam tom prilikom zapisao u svom dnevniku. Meni je Stevo učinio mnogo zla, posebno 1945-1946. godine. To mu nije bilo dosta pa je Vladimiru Dedijeru rekao da sam svog sina Mišu (koji je tog dana bio kod Majke i sat prije našeg dolaska otputovao za Zagreb) izdala Njemcima. Zamisli, Mali, Stevo je imao, nakon ovih optužbi i svih ovih zla, smjelosti da me nazove i moli da mu pomogne pri pisanju njegovih memoara, jer da se on ne sjeća detalja za vrijema rata. Rekla sam mu: "Ako se ne sječaš, nemoj ni pisati. Za tebe bi bilo bolje da i ne pišeš, jer nemaš ni šta dobro napisati o sebi". Mali nakon ovih optužbi, o kojima mi je govorio Dedijer, ja sam dala predstavku Predsedništvu CK SKJ. On je imao hrabrosti da i njih laže i rekao im da to nije istina. Prilikom ponovnog susreta između njega i Dedijera Krajačić se požalio Dedijeru da ga je izdao. Ja sam nakon ponovnog upozorenja od Dedijera, koji mu je potvrdio da će to reći i pred sudom podnijela tužbu Okružnom sudu u Beogradu. Na intervenciju Predsedništva tužbu sam povukla, ali tek onda kada je Krajačić bio pozvan od Dolanca i nakon što mu je skrenuta pažnja da se ne bavi intrigama i neistinama. Herta, onako uzbuđena, nastavila je svoju ispovjest. Znaš -Mali - nastavila je Herta, da Stevo ne voli ni tebe. Znam i zašto. Puno znaš, nastavila je Herta, o njemu. Znam da znaš šta je radio cijelu 1941. godinu pa do dolaska u Zagreb. Znam da znaš da je za to vrijeme kupovao i prodavao svinje i stoku za njemačku armiju, a s dobivenim dolarima i dukatima pomagao Antonova i njegov obaveštajni punkt u Zagrebu. Moj dragi Joža, znam da znaš da je on kriv i za moje hapšenje u Zagrebu. U Zagrebu, u željezničkoj radioni, ubijen je jedan od ustaša. Njegova žena (misli se na Stevinu) bila je na spisku sumnjivih i često se pred njezinim vratima nalazila ustaška policija. Stevo je znao da tog dana trebam doći kod njegove žene, pa čak šta više, naručio je od nje da mu spremi pečenu jagnjetinu. Međutim, on nije došao jer je znao da će ustaše doći nakon ubojstva ovog agenta. Mogao me je na vrijeme obavjestiti telefonom kod familije Persoglia, gdje sam tada boravila, ali to nije učinio. Hapšenjem njegove bivše supruge i pretresom u stanu su našli i mene pa su i mene i pored mog njemačkog prezimena uhapsili. To je prava istina o njegovoj nekonspirativnosti i to sam mu rekla telefonom. Šutio je i nije mi znao šta odgovoriti. Rezala sam si vene na ruci iz staha da ne bih, jer nisam znala kako bih izdržala mučenje, odala mnoge drugove, a posebno da nebih odala gdje se nalazi arhiva CK KPJ.Nakon što sam zamenjena i dočekala svršetak rata uSloveniji. Arhiva CK je spašena i predata Titu. O mom hapšenju puno zna i Marija Persoglia, koja je vodila akciju o mom spašavanju, rekla je na kraju razgovora o temi Herta Has". Nakon zamjene,Herta Has otišla je na oslobođeni teritorij u Sloveniju. O vezama između Davorjanke i Tita ona ništa nije znala.Kad su se 1943. godine vršile političke pripreme na Drugo zasjedanje AVNOJ-a u tim pripremama u Sloveniji učestovala je i Herta Has. Tako se u delegaciji Slovenije, koja je otputovala u Jajce na Drugo zasjedanje AVNOJ-a, našla i Herta. S delegatima Slovenije krenula je u Jajce. Herta, ne znajući šta je tamo čeka, dolaskom u Vrhovni štab u Jajcu, imala je i šta vidjeti.U kući gdje je živio Tito, Herta je došla s Edvardom Kardeljom i tu ih je dočekalo prvo iznenađenje. Naime u Titovom domu našla je domaćicu kako posprema sobu u kojoj je spavao Tito. Bila su u sobi dva kreveta.Kad je Herta ušla u sobu, jer Tita u tom času nije bilo tu, Davorjanka je dobacila riječima: "Moja draga, u ovoj sobi nema mjesta za dvije žene". Herta, uvrijeđena otrči kod Tita koji je sa suradnicima redigirao svoj referat za Drugo zasjedanje AVNOJ-a, i onako uplašena i uzrujana, upita ga bez pardona: "Koja ti je to žena? zar ti ja nisam zakonita supruga"? Tito, ne znajući za Davorjankinu upadicu, odgovorio joj je dvosmisleno: "Pa, dogovorite se". Uvrijeđena, Herta, bez obzira na prisutne, kao obično u takvim situaijama odbrusi Titu: "Nemam se ja šta dogovarati". Rekavši to, Herta otrči u sobu gdje je noćivao Tito, uzme svoje stvari i smjesti se u jednom domaćinstvu u kojem je boravila slovenačka delegacija. Odmah po završetku zasjedanja AVNOJ-a sa slovenskom delegacijom Herta je, ne opraštajući se sa Titom, otputovala za Sloveniju. Tu se prekida veza braka između Tita i Herte, a Davorjanka postaje ne zvanična supruga druga Tita. Ratni vihor donio je Davorjanki mnogo teškoća. 1944. godine poduzeo sve da joj spasi život. Šalje je na liječenje u SSSR, a kasnije se liječi kod poznatog profesora dr. Furlan na Golniku u Sloveniji. Koliko je Tito bio vezan sa Davorjankom može se zaključiti iz pisama koje je Broz za vreme njezinog lječenja pisao Davorjanki. No, i pored svih nastojanja Tita da se spasi Davorjankin život, u tome se nije uspelo. Davorjanka je umrla početkom 1946. godine, i, po nalogu Tita, sahranjena je na Dedinju, u neposrednoj blizini Bjele vile. Svaka godišnjica smrti Davorjanke bila je obilježena, i njezin grob bio je ukrašen cvijećem. Nije prošlo ni mjesec, dana od smrti Davorjanke Paunović-Zdenke, a Tito je odlučio napisati pismo svojoj, još tada službenoj suprzi, Herti Has. Iako auto nije imao prilike pročitati cijeli tekst pisma, pismo je imalo naslov: "Draga moja Hertice". Na 16. stranica Tito se ispričavao Herti i molio ju je da mu oprosti i da mu se vrati. Tito je pismo napisao rukom. Herta nije bila iznenađena ovim pismom, ali je ipak, bila odlučila da nekoliko noći to pismo prespava, i nakon toga, napisala je na pisaćem stroju i to u svega šest i po redaka. Na kraju pisma stoji: "Moj dragi, ja u životu nisam nikad klečala dva puta pred istim muškarcem: ne želim ni pred tobom". Dobivši Hertino pismo, Tito je bio više nego iznenađen. Nije znao šta da sad učini. Odlučio je da pričeka, misleći da će se Herta predomisliti. U to vrijeme Ivan Krajačić Stevo, po nalogu svog "gazde" iz Moskve, smišljao je svoj plan. Naime, njegove su mu "gazde" iz SSSR-a naredile da u najbližoj Titovoj okolini ima svog čovjeka koji će biti glavni informator i veza s Centrom kojim je Krajačić i tada ilegalno rukovodio. Nakon mnogih konsultacija i razmišljanja,Krajačić je odlučio da to bude Jovanka Budisavljević koja je radila u OZN-i Jugoslavije u činu kapetana. Tako je od 1946. godine Jovanka postavljena kao glavna domaćica u Užičkoj 15 - domu Josipa Broza Tita. Naime, kad se Stevo odlučio da drugaricu Budisavljević predloži za to mjesto otišao je kod Rankovića i predložio mu da ona bude glavna domaćica Maršalata i da će ona voditi računa o cjeloj posluzi (čistačicama, kuharima, ekonomima, šoferima i svima drugima koji su radili na takvim poslovima: u Maršalatu) koja je bila na raspolaganju Titu. Jovanki je bila čast da joj se ukaže takvo povjerenje, a i Tito je bio zadovoljan, jer je Jovanka bila lijepa žena. Jovanka Budisavljević, vitkog stasa, ono što bi mi Jugosloveni rekli "prava kršna djevojka" mnogim je oficirima koji su radili u Maršalatu zapela za oko. Međutim njoj je bilo naređeno da se drži po strani i da svaku vezu mora odbijati pa i od onih koji su i njoj zapeli za oko. Prolazili su dan za danom, a Jovanka se sve više sviđala Titu.Negdje početkom 1948. godine, iako strogo inkognito, Tito je počeo imati intimne odnose s Jovankom. Sve manje Jovanka, je nakon obavljenog posla odlazila iz Titovog Kabineta iz Užičke 15, a sve češće bi ostajala sa Titom. Od 1949. godine Jovanka je ostajala u Užičkoj 15, ili u nekom drugom dvorcu gdje je boravio Tito, cijele noći, pa se u štabu komande Garde počelo šaputati o intimnim vezama između Jovanke i Tita. U proleće 1950. godine, Tito poziva Jovanku i smješeći se joj kaže: "Sada ćeš ići u štab Garde i reći ćeš čeželju, Šumonji i ostalim višim oficirima da ćeš biti moja žena i da te više ne proganjaju zbog ostajanja sa mnom". Ovo Titovo upozorenje Jovanku nije iznenadilo, ali se ipak zacrveni pokušavajući da se to upozorenje dade čeželju na drugi način. Međutim, Tito je insistirao da to učini Jovanka i ona je o tome obavjestila generale čeželja i Šumonju. I pored toga što je Tito "isprosiio Jovanku 1950. godine, do njihovog vjenčanja čekalo se dvije godine i tek 1952. godine, uvrijeme kad već nije bilo tako jake IBE-ovske aktivnosti u Jugoslaiji, Tito se odlučio da se vjenča s Jovankom. Titov kum na vjenčanju bio je Tićo Stanojević, njegov sekretar, i ako se u dokumentima kaže da mu je bio Petar Stambolić. Jovankin kum je bio, niko drugi, nego Ivan Krajačić Stevo. Još od prvih intimnih odnosa Tita i Jovanke, Jugoslovenski predsednik dovodio je u iskušenje i sebe i mnoge svoje suborce, najbliže suradnike. Naprosto kako je rekao jednom svom predratnom i ratnom drugu, nije bilo minuta a ni sata, a da mu misli nisu bile vezane za Jovanku. Iz dana u dan, Tito je sve više razmišljao o njegovom vjenčanju s Jovankom. Kad su bili sami, tepao joj je: "Moja najlepša Ličanka "sunce moje ličko". Kad su se vjenčali takvim laskanjima nije bilo kraja. Tito, je naprosto, živio u oblacima njegove nove bračne sreće. Prvi kome je Tito saopćio, za vanjski svijet, a i za Jugoslovensku javnost, da se oženio s Jovankom, bio je ministar vanjskih poslova Engleske Idn.Naime, prilikom boravka Idna u Beogradu, Tito je svom gostu predstavio i Jovanku, ovoga puta kao svoju suprugu. Godine su prolazile, a Tito i Jovanka izgledali su, i pored velikih razlika u godinama, kao da su u braku od mladosti. Titova elegancija a i Jovanka nije vodila manje računa o njezinom izgledu, pa se te godine nisu ni osjećale. Do 1960. godine između Tita i Jovanke nije bilo nikakvih sukoba. Tek te godine, zbog manjih uplitanja Jovanke u Titove poslove, Jugoslavenski predsjednik bio je prisiljen upozoriti svoju suprugu na te sitne propuste, "gluposti" kako je on rekao, koje ona čini, a nisu u njezinoj kompetenciji. Naime, Jovanka se od 1956. godine, a možda i ranije, uplitala u kadrovska pitanja i hoće li neki general dobiti odlikovanje ili ne, odnosno, hoće li neki viši oficir biti unapređen ili ne. Tako uplitanje nekim oficirima, a posebno tada ministru za Narodnu odbranu, generalu Ivanu Gošnjaku, je smetalo pa je upozorio Tita na te Jovankine kadrovske kombinatorike. (U nastavku: JOVANKA čELI VLAST)

stranke.13 ilja, 08 Mar 90 -> #11, bojt

>> da li je Krcunova pogibija nesretan slučaj ili nešto drugo Ha, to je lako! Ali su žrtvovali samo šofera. A šta da kažemo o Džemalu Bijediću koji je sa sobom poveo ceo avion? Tehnika napreduje, ako jednom S.M. bude putovao u Prištinu spejs šatlom...

stranke.14 zarkob, 08 Mar 90

Dakle ovi su memoari pravo osveženje za SEZAM. Bilo bi dobro da dobiju "svoju" temu koja bi bila read-only (po istom sistemu kao i MICROBYTES).

stranke.15 vkostic, 09 Mar 90 -> #14, zarkob

>> ... memoari... da dobiju "svoju" temu koja bi bila read-only... Zasto read-only ????

stranke.16 bojt, 09 Mar 90 -> #15, vkostic

>> ... memoari... da dobiju "svoju" temu koja bi bila read-only... Da stvarno, zašto read-only. To bi onda opet bio neki "depadans" .

stranke.17 nesa, 09 Mar 90

stranke.18 nesa, 09 Mar 90

╔══════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║DOKUMENTI-SERIJA "BILO - NE POVRATILO SE" / "B R O Z O V I" ║ ă──────────────────────────────────────────────────────────────Â ║ NASTAVAK - 4 ║ ╚══════════════════════════════════════════════════════════════╝ BRIONSKI PLENUM 1966. GODINE žitaoci će pitati što toliko pažnje posvećujem pitanjima koja nisu tema ove rasprave.Međutim, shvatiti pitanje sukoba TITO-JOVANKAleži baš u tim detaljima koje objašnjavam. Tako je Brionski plenum imao taj tok, o kojem je informirana Jugoslavenska javnost i drugi kad se o svemu govorilo otvoreno i iznosio se na videlo prljavi veš, pa bio on i Titov ili bilo kojeg od rukovodećih ljudiJugoslavije. žinjenica je, da Ranković nije htio doživjeti Brionski, ili, kako se u Jugoslavenskoj stvarnosti zove, žetvrti plenum. On je, nekoliko dana uoči plenuma, iako je bio dobro čuvan i uvek u društvu nekog od visokih rukovodioca, a najviše s Ivanom Gošnjakom, pokušao trovanjem sebi oduzeti život.Uz hitnu ljekarsku intervenciju život mu je spašen u zadnji čas i Ranković je prisustvovao Plenumu. Puno toga rečeno je na tom skupu rukovodećih ljudiJugoslavenske partije. O tome se na široko i dugo pisalo, pa autoru ovih redaka nije cilj da se ponavlja. Pričaće o onim stvarima o kojima ni Jugoslavenska, a ni svjetska javnost malo znadu. Tako, osim što je osuđena aktivnost Državne bezbednosti što bi bio pravi pristup raspravi, i onemogućavanje Državne bezbednosti u mješanju u partijske i dražvne poslove, najviše se pričalo o prisluškivanju Tita, Kardelja i drugih Jugoslavenskih rukovodilaca. I u javnosti se o toj temi najviše govorilo. Tu i tamo neki od diskutanata govorio je o nezakonitim akcijama Jugoslavenske politike na Kosovu i za takvu aktivnost najviše se kritikovalo Rankovića i Stefanovića, a nisu mimoiđeni ni drugi visoki funkcioneri Jugoslavenske policije. neki kao što je Numić podsekretar Saveznog SUP-a, zadužen za tehniku i kriptografiju, je uhapšen, drugi su smenjeni, a jeidni koji je napredovao bio je Ivan Krajačić Stevo. Postao je predsednikom Sabora SR Hrvatske. Numić kome su u ratu poginula tri brata, u zatvoru je bio maltretiran do te mjere kao da se, u najmanju ruku, radi o ratnom zločincu. Od čovjeka, koji je jedini nosio ime "Heroj OZN-e", ostala je samo kost i koža i on je, za nepuni mjesec dana od maltretiranja u zatvoru izgubio više od 45 kg. Numićeva žena, Drvarka, sestra skojevke koja je kao član Okružnog komiteta SKOJ-a u Drvaru, braneći nadiranje Njemaca, herojski poginula, vidjevši šta se dešava s njezinim suprugom, otišla je kod jednog od Titovih predratnih i ratnih suboraca kome autor nije mogao, i uz najbolju volju, doznati ime, i predala mu dokumenta u cilju i opširnu informaciju o prisluškivanjima i ko je to činio. Kasnije, autor je doznao da je to bio Josip Kopinić, tada generalni direktor Titovih zavoda "Litostroj" u Ljubljani. U to vrijeme, generalni sekretar Predsjednika Republike bio je Vladimir Popović. Poznata je stvar da je Josip Kopinić, još 1941. godine, došao u sukob sa Vladimirom Popovićem. Pročitavši tu informaciju, Kopinić je ustvrdio da, i uz najbolje veze, neće moći do Tita. Odlučio je s tom dokumentacijom i dobivenom informacijom uz svoje pismo u Beograd poslati svoju suprugu Stelu Kopinić. Kako je Kopnić znao telefonske brojeve Predsednika Republike, pa i one koje nisu znali ni neki od najbližih suradnika, on je te telefonske brojeve napisao Steli i rekao joj je da se iz hotelske sobe javi Titu. Stela je odsela u hotelu "Moskva" , još istog dana, po dolasku u Beograd, nazvala Tita. Kako je Tito Stelu nazivao "Malom" a Kopnića "Malim", to se ona prilikom javljanja, a slušalicu je telefona slučajno digao Tito, ona mu se i predstavila pod nazivom "Mala". Rekla mu je da je došla u Beograd i da se želi vidjeti s njime, jer da mu nosi važnu poruku od "Malog". Tito, koji je u to vrijeme očekivao sovjetskog, akasnije ambasadora SAD, rekao je Steli da je ne može odmah primiti, ali da će poslati Jovanku po nju. Još dok su pričali Tito i Stela telefonom, Tito je rekao Jovanki da se spremi i da ide po Stelu u hotel "MOSKVA". Nije prošlo ni pola sata, a u Užičkoj 15 bila je Stela zajedno s Jovankom. Dok je Tito obavljao državničke poslove u razgovorima sa sovjetskim i američkim ambasadorom. Stela je predala Jovanki poveći koverat koji je bio zapečaćen voskom. U to vrijeme, sasvim slučajno, u salonu gdje su bile Jovanka i Stela, prolazio je pored njih Vladimir Popović. Vidjevši taj kovera, Popović se obrati Jovanki: "Mogu li uzeti-to je za Predsednika". "Ne"-odgovorila je Jovanka,"taj koverat nisam otvarala ni ja". Iako je bilo vrijeme ručku Tito nije imao vremena da sačeka ručak već je otišao u svoju rezidenciju da pročita to što mu je poslao Kopnić. Bio je više nego iznenađen, ne samo dokumentacijom, informacijama o prisluškivanju, nego i propratnim pismom kojeg mu je napisaaaaao njegov prijatelj i suborac Kopinić. Nakon što je pročitao sve to, onako ozbiljno došao je u salon za ručavanje i tu zatekao Stelu i Jovanku. Prišao je Steli i rekao je: "Mala, budi bez brige, sve ću učiniti da se nepravda ispravi". Još istoga dana Tito je pozvao Predsednika Vrhovnog suda, Saveznog javnog tužioca",Predsednika Ustavnog suda,Predsednika Savezne vlade i predsednika Zakonodavne komisije SIV-a. Pred njima je Josip Broj potpisao abolaciju s kojom se puštaju iz zatvora svi oni uhapšeni u vezi sa Brionskim plenumom, odnosno, da niko ne može biti suđen na osnovu izveštaja koji je podnela Komisija Tripalo-Crvenkovski. Naime u dobivenoj informaciji i dokumentaciji, Tito je vidio tko i zašto je prisluškivao njega i ostale rukovodioce. Tako se u ovom izveštaju vidjelo da nalog za kupovinu prislušnog uređaja za kabinet Predsednika naručen po nalogu Jovanke koje je svojom rukom napisala iz kojih će se fondova ti uređaji platiti. Nalog da se prislušni uređaji kupe i montiraju u Kardeljevom kabinetu potpisao njegov đef kabineta doktor Anton Vratuša. U obrazloženjima nabavke i montaže prislušnih uređaja za Tita, Kardelja i druge, stajalo je da se oni montiraju s razlogom što Tito, Kardelj i drugi, jer poznaju jezike, često s državnicima, a posebno je to važilo za Tita, često razgovaraju u četiri oka i da se ti razgovori kasnije ne mogu registrirati, a posebno oni značajniji kad je Tito govorio o saradnji sa državama onih državnika sa kojima bi Tito razgovarao. Pošto Državna bezbednosti i KOS u to vrijeme nisu imali neke dobre odnose u saradnji, to je KOS prislušne uređaje montirao i u Rankovićevom kabinetu, tako da su i njega prisluškivali. Nakon odlaska Stele, Tito je imao žučnu raspravu s Jovankom, a posebno se ljutio što se tako i na taj način raskrstio s Rankovićem. U prvom času, Tito je htio sazvati novi plenum, ali su ga u toj namjeri sprečili Kardelj i bakarič, no, bez njihovog konsultiranja potpisao je odluku o abolaciji pa i puštanju svih iz zatvora pa i Numića. Način na koji je Titu prezentiran izveštaj Tripalo-Crvenkovski o prisluškivanju, Tito je s najvišim rukovodstvom nazvao sramotom. No, bilo je kasno bilo šta ispraviti. Prilikom boravka u Beogradu, razgovarao sam sa Momirom Tešićem, predratnim komunistom, koji je bio lični prijatelj Aleksandra Rankovića, a i prijatelj i suborac Josipa Kopinića. Momir Tešić 11 decembra 1984. godine u njegovom stanu (Baba Višnjina 20) prepričao je njegov posljednji razgovor sa Aleksandrom Rankovićem, a to Tešićevo izlaganje slušao je i Josip Kopinić. Evo šta je Momir Tešić, tom prilikom rekao. - Kad sam, pred samu smrt, dali poslednji ili predposlednji put, razgovarao s Lekom, on mi je, ne znam dali namjerno-da se ne zaboravi, mnogo pričao o žetvrtom plenumu. Moram istaći, rekao je s dosta osjećajnosti Tešić, da je Leko bio više nego uzbuđen dok je govorio o toj 1966. godini. Tu su, dragi moj Moša, kako Tešića nazivaju njegovi predratni i ratni drugovi, rekao je Ranković, prste imale obaveštajne službe Zapada, a posebno u Hrvatskoj i Sloveniji. Utjecaju tih službi nije bila izuzeta ni Armija. Obaveštajne službe, a posebno CIA iz Amerike, koristila je naše slabosti. Znao sam, nastavio je Ranković, i za Sedmi, Osmi i ostale Kongrese naše partije i sve što su te službe lansirale na njima.Na intervenciju Tita, ništa nisam poduzeo da sprečim one koji su lansirali te inforamcije. One su dolazile iz Zagreba i LJubljane, a Mošo, i sam znaš da su ta dva grada- rekao je Leko-centri obaveštajnih službi u Jugoslaviji, a ne Beograd. Od mojih suradnika-nastavio je Leko-dobivao sam upozorenja, u kojima sam bio informiran da moja pasivnost i ne reagiranje na takvu aktivnost zapadnih agentura, vratiće se meni kao bumerang. Ništa nisam poduzimao, jer sam se bojao, a imao sam tu vlast, da sve što bih učinio nebi rezultiralo novim sukobima, pa čak, i da dođe do prolijevanja krvi. Da sam imao pravo potvrđuju i godine poslije toga, a posebno 1968. i 1971. kada se mnogo toga obistinilo od onoga što smo upozoravali Tita, a nije nam vjerovao. NOVA BORBA ZA VLAST Kao i ranije Đilas, Ranković je ostao po strani, izgubivši nakon Brionskog plenuma sve mogućnosti rehabilitacije, a time i povratak na dužnost podpredsednika Republike. Ni Titova abolacija mu nije pomogla da ne bude meta čestih napada, pa sve što je, u to vrijeme, govoreno negativno u Jugoslaviji, dobilo je ime "Rankovićevstvo". Nakon što je Ranković smjenjen sa svih dužnosti, omiljeni Jugoslavenski partizanski komandant Koča Popović izabran je za podpredsednika Republike, a na mjesto Svetislava Stefanovića za ministra Unutrašnjih poslova Jugoslavije postavljen je Milan Mišković iz Hrvatske. Tito je mislio da je tom promjenom kao i smjenom garniture u republikama i pokrajinama, sve rješeno. No, u tome se Tito prevario. Tek tada između Tita iKardelja, jer se Bakarić zbog slabog zdravlja povukao iz te igre, nastali su problemi. Kardelj je otvoreno od Tita tražio da on, navodeći visoke Titove godine, otiđe u mirovinu i da se povuče iz političkog života.Tu tvrdnju Kardelj je motiviro teškom situacijom u Jugoslaviji i uticao da Tito nema snage da se izbori za vlast i rješavanje tih teških problema. Tito je bio ogorčen na takve poteze Kardelja, ali to nije htio javno manifestirati. Pisac mora tu istaći da je Kardelj od 1940. godine do 1969. godine u tri navrata pokušao sjesti na čelo Jugoslavenske partije. Tako je 1940. godine, po Vlatku Velebitu i Herti Has poslao u Istambul, gdje je boravio Tito vraćajući se iz SSSR-a, tri krivotvorena pasoša, po kojima, da ih je Tito koristio, njega bi uhapsio i nepismeni žandar, a ne profinjeni bivši Jugoslavenski policajci koji su znali za njegov povratak u zemlju. Ovde treba istaći da je u to vrijeme Kardelj rukovodio tehnikom CK KPJ koja je tih godina s uspjehom falsificirala Jugoslavenske novčanice. Međutim, pasoši, koje je Kardelj poslao Titu, bili su tako loše falsificirani, da su i Vlatko Velebit, a i Herta Has, koja je donjela zadnji pasoš, predložila Titu da ih ne koristi. Ljudi koji se bave historijom i hronologijom dogadjaja tih vremena takvu aktivnost Kardelja protumačili su kao pokušaj da se on domogne Titove stolice. Drugi put Kardelj je pokušao smjeniti Tita koncem 1945-1946. godine, odnosno po povratku iz Londona, gdje se sam proglasio, prilikom posjeta britanskoj vladi, Titovim zamjenikom. žak šta više, u to vrijeme, Kardelj je tražio i od sovjetskog ambasadora u Jugoslaviji da od Staljina potekne inicijativa da se Tito pozove na odgovornost, jer da on u Jugoslaviji želi samovlašće, da ne saziva sastanke Politbiroa, Centralnog komiteta i da sve što radi radi na svoju ruku.O toj Kardeljevoj namjeri sovjetski ambasador obavjestio je Tita i u to vrijeme Kardelj je bio ne smjenjen, već u političkoj nemilosti. Spasila ga je Rezolucija IB-a, Kad je riječ o RezolucijiIB-a, treba istaći da je prvo Titovo pismo redigirao Kardelj, dajući pismu daleko blaži ton od onog kojeg je Tito napisao i htio poslati Staljinu. Treći put Kardelj je htio i imao najmeru smjeniti Tita 1968. godine.Nakon Devetog kongresa SKJ iBrionskog plenuma, nastali su najčešći sukobi između Tita iKardelja. Uvidjevši da će sukob trajati duže i da bi se od njega mogao izroditi i sukob širih razmjera, kako je to jednom rekao drug Tito, stavio je Kardelja u politički "Aut". Za Kardelja je već bila određena nova fotelja. Bilo je predviđeno da se Kardelj s porodicom preseli u Ljubljanu i da bude profesor na Ljubljanskom sveučilištu. Pripremivši se za novo radno mjesto, Kardelj je mjesecima boravio u Ljubljani i vrlo rijetko je bio viđen u Beogradu, a nije se osjećala ni njegova aktivnost u Jugoslavenskoj štampi. Ipak, najveći sukob, vrijeme, izbio je između Tita iKardelja 1968. godine u vrijeme studentskih nemira uBeogradu. Kad se na intervenciju Tita, u Beogradu održavao sastanak Izvršnog komiteta, koji je trebao raspravljati o demonstracijama studenata u Beogradu i Zagrebu, Kardelj je energično insistirao da se prijedlog Bobe Radisavljevića, sekretara CK Srbije, a koji je optuživao Tita da je on kriv za te nemire, prihvati kao činjenica i da Tito odstupi, jer mu ni godine ne omogućavaju da se uhvati u koštac sa rješavanjem problema u Jugoslaviji, a prvenstveno onih koje su istakli studenti u svojoj Deklaraciji. Tito nije prihvatio takvu kritiku, i bez obzira što su neki članovi Izvršnog komiteta među kojima je bio i Kardelj, bili protiv da Tito javno istupi, on se preko Jugoslavenske televizije i radija, obratio Jugoslavenskim narodima, a posebno nemirnim studentima Beograda i Zagreba.Tito, koji je uvjek bio elegantno obučen, ovog puta s kravatom koja mu je bila odvezana i otkopčanom kragnom košulje, pojavio se na televizijskim ekranima. Svima koji su imali mogućnost da upoznaju Tita, bilo je jasno da se na sjednici najvišeg Jugoslavenskog partijskog foruma, dešavaju stvari koje do tada kroničari, pa ni u slučajuĐilasa i Rankovića, nisu zabilježili. žak šta više, od prisutnih članova Izvršnog komiteta, autor nije uspio doznati njegovo ime, da bi odbranio Tita, prekinuo je, po treći put Kardelja u diskusiji rekavši: "Ako se diskusija nastavi u tom tonu, napustiće sjednicu, otiće će u najveće Beogradske radne kolektive i reći ću radnicima ko je protiv Tita". Ta upadica, a ima nekih koji tvrde da je to izgovorio Svetozar Vukmanović-Tempo, bila je prelomna za dalji tok sjednice Izvršnog komiteta pa je i Tito imao mogućnosi da se obrati Jugoslavenskoj javnosti priznavši, pri tom, da studenti imaju pravo, a posebno u dijelu u kojem se govori o privilegijama i trošenju radničkih para. (U nastavku: NACIONALIZAM U SLOVENIJI I HRVATSKOJ-VRATILI KARDELJA NA VRH POLITIžKE SCENE U JUGOSLAVIJI)

stranke.19 zarkob, 10 Mar 90 -> #16, bojt

>> Da stvarno, zašto read-only. << Pa racimo zato što je SEZAM-u učinjena prilična čast da dobije ovako ekskluzivne i aktuelne a ipak mirno i sa puno razuma napisane memoare. Kad nekom mediju masovnog informisanja bude ukazana takva čast onda taj medij takav materijal drži "ko malo vode na dlanu", daje mu posebno mesto i daje sve pogodnosti autoru i/ili priređivaču da nesmetano radi i izlaže. Na taj način se iskazuje i poštovanje prema autorovoj reči kao i ideji i konceptu čitavog dela koje se zbog prirode medija izlaže na delova mada je stvoreno da se čita kao celina (da ne kažem u dahu).

stranke.20 bojt, 10 Mar 90 -> #17, nesa

>> I pored toga što je bio izabran za potpredsjednika Republike, >> Aleksandar Ranković-Leko, još u samoj pripremi Osmog kongresa >> SKJ, izgubio je bitku - bitku za nasleđe Tita. žudnovate su to >> bile igre i pored toga što je cjelokupna Jugoslovenska policija >> i državna bezbednost bila u rukama Rankovića i njegovih >> najbližih saradnika: Stefanovića, Lukića, Penezića i drugih. >> Jedini koji nije igrao igru sa Rankovićem bio je Ivan Krajačić, >> i ako nije bio njegov neprijatelj. U Sovjetskom Savezu, za života Lenjina, postojala je politička policija koja se zvala žeka. Pod Staljinom je promenila naziv u GPU, pa u NKVD, a danas se zove KGB. U Staljinovo doba, do kraja II Svetskog rata postojala je i druga tajna služba - Agentura Kominterne. Te dve službe su kontrolisale situaciju u komunističkim partijama (a i šire) u celom svetu, ubijale komunističke prvake i druge ljude koji nisu odgovarali Staljinu (npr ubistvo Trockog itd). Interesantno je da su obično izvršioci tih atentata, kao direktni svedoci tih dogadjaja bili ubrzo misteriozno likvidirani, i to ne ni od strane NKVD-a ni od Kominterne. Osnovano se sumnja, a za to postoje i dokumenti i svedočenja, da je Staljin imao i treću, ultra-tajnu i samo njemu podredjenu službu koja je bila najmoćnija i takve poslove izvršavala. To je bio model očuvanja komunističke vlasti sa apsolutnim gospodarom na čelu. Pošto su mnogi od naših starih komunista bili na "školovanju" u SSSR-u (Tita je 1937. Staljin postavio za Generalnog Sekretara KPJ posle dosta nerazjašnjenih čistki koje je sproveo Josip Kopinič), nije daleko od pameti da je sličan model primenjivan i kod nas. Naime, sumnja se da je, pored UDB-e (kasnije SDB) i KOS-a postojala i treća tajna služba, direktno Titu podredjena, koju je vodio niko drugi do famozni Ivan-Stevo Krajačić. Kao dokaz za ovu sumnju ne mora samo da posluži logika paralelizma SSSR - Jugoslavija, već i intervju koji je Stevo Krajačić dao neposredno pre nego što će umreti, gde on otprilike kaže: "...i kada sam ja čuo da je Ranković postavio Titu prisluškivače, jas odmah poslao dva svoja čoveka iz Zagreba da ih skinu i srede stvar sa SDB-om...". Ja se pitam, kojoj to službi onda pripadaju ta dva njegova čoveka kada oni iz Zagreba dolaze u Beograd i pored žive UDB-e i KOS-a skidaju prisluškivače i sredjuju stvari. Obaška ta priča da je Ranković postavljao prisluškivače ili bilo šta kuvao protiv Tita je prilično klimava i očigledno proizvod političkiv potreba onog trenutka. Svedoci i učesnici dogadjaja na u najvišem rukovodstvu Jugoslavije *tvrde* da Ranković tako nešto nikad nije ni pomišljao da uradi i da je bio veran Titu kao pas. Bio je i ostao policajac koji nikad nije imao pretenzije da bude vrhovni gospodar. Kao verni vojnik partije primio je sve što su mu nakalemili "zato što je to bilo u interesu partije" i ostao potpuno miran sve do svoje smrti.

stranke.21 balinda, 10 Mar 90

"BORBA" (10.III'90.): "Otkazana je poseta Bogdana Trifunovića niškom regionu zbog bolesti. U toku jučerašnjeg dana Bogdan Trifunović nije svraćao u prostorije CK SK Srbije i još nije utvrđen novi datum njegove posete Nišu." Kad nešto razmislim, već duže vreme se slabo pojavljuje. Da nije pojeo "tvrdo jezgro", pa ima probleme sa varenjem?

stranke.22 balinda, 11 Mar 90 -> #20, bojt

:: (Tita je 1937. Staljin postavio za Generalnog Sekretara :: KPJ posle dosta nerazjašnjenih čistki koje je sproveo :: Josip Kopinič)... Josip Kopinič je bio čovek od ličnog Staljinovog poverenja (da li moguće da je tako nešto postojalo?) i kao takav bio (i ostao) apsolutno "nedodirljiv" u čitavoj "socijalističkoj **izgradnji**". Tako da i danas (na "lepom plavom Jadranu") želi da ostane "Enigma Kopinič", odgovarajući novinarima za svako drugo pitanje: "još nije vreme za odgovor na to pitanje". Inače (još 18. februara 1941) poslao lično Staljinu tačan datum napada nemačke armije na SSSR i dislokaciju 165 nemačkih divizija na granici prema SSSR-u. Obaveštajni rad Josipa Kopiniča za Sovjetski Savez za vreme rata bazirao se i na direktnim vezama s nekim antihitlerovcima u nemačkoj Vrhovnoj komandi. Inače je interesantno kako su nas u školama učili da je "srljanje" Jugoslavije u sukob sa Hitlerom (na vrhuncu njegove moći) pomoglo da se odgodi napad na SSSR za četiri nedelje što je "presudno" uticalo da se Rusi bolje spreme i da nemačka ofanziva zaglibi u rusku zimu. Tako smo mi, po našim ideolozima "odličili ishod Drugog svetskog rata" :-)) Treba javno priznati da Hitler (zbog Jugoslavije) nije odložio napad na SSSR ni za jedan sat?

stranke.23 balinda, 11 Mar 90 -> #20, bojt

:: ........... Te dve službe su kontrolisale situaciju u :: komunističkim partijama (a i šire) u celom svetu, ubijale :: komunističke prvake i druge ljude koji nisu odgovarali :: Staljinu (npr ubistvo Trockog itd). Interesantno je da su :: obično izvršioci tih atentata, kao direktni svedoci tih :: dogadjaja bili ubrzo misteriozno likvidirani, i to ne ni od :: strane NKVD-a ni od Kominterne. Gestapo je (6. jula 1941) u Beogradu uhapsio Mustafu Golubića, jednog od najpoznatijih čuvara "svetske revolucije" koji je kako se smatra organizovao i ubistvo Trockog u Meksiku. Golubović je navodno imao zaduženje da likvidira Tita, i čim se to saznalo KPJ ga je provalila.

stranke.24 nesa, 11 Mar 90

╔══════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║DOKUMENTI-SERIJA "BILO - NE POVRATILO SE" / "B R O Z O V I" ║ ă──────────────────────────────────────────────────────────────Â ║ NASTAVAK - 5 ║ ╚══════════════════════════════════════════════════════════════╝ NACIONALIZAM U SLOVENIJI I HRVATSKOJ-VRATILI KARDELJA NA VRH POLITIžKE SCENE U JUGOSLAVIJI U vrijeme nesloge između Tita i Kardelja, u Jugoslaviji su se dešavale mnoge čudnovate stvari o kojima nitko nije mogao ni sanjati. Najprije se u Sloveniji pokušalo s naglaskom kao motivacija "problem cesta" pripremiti teren za otcjepljenje Slovenije iz sastava Jugoslavije i stvaranju neke vrste konfederacije s Koruškom, dijelom Italije, koja bi s Trstom u toj konfederaciji, bila jedna od federalnih jedinica. Predsjednik slovenačke vlade primio je u Ljubljani inkognito, ideologa i jednog od rukovodećih ljudi načelnika štaba ilegalne organizacije "Bele garde" i s njim vodio na dugačko razgovore o toj temi. Uz Kavčića, takvim razmišljanjima bili su skloni i drugi slovenački rukovodioci. To se može potvrditi i iz činjenice što razgovor Kavčića i rukovodećeg čovjeka "Bele garde" nije bio registriran, a niti su o tim razgovorima bili informirani Tito i ostali Jugoslovenski rukovodioci. Neki su skloni da tvrde da je za te razgovore znao Kardelj i da je bio vrlo zadovoljan što se sve to radi u tajnosti. Tita je o tome informirao rukovodilac KOS-a Jugoslaivje, a tim razgovorima prisustvovao je i tada načelnik Generalštaba, general Viktor Bubanj. Saznavši za takve poteze nekih rukovodećih ljudi u Sloveniji, Tito je još jednom oprostio Kardelju i poslao ga da smiri situaiju u Sloveniji. Predsednik Kavčić je smenjen, a tim i mnogi njegovi istomišljenici. Međutim, tu se mora istaći da slovenačka politička javnost nije nikada bila informirana o razgovorima koje je vodio Kavčić s predstavnikom "Bele garde", već se njegovo smenjivanje povezivalo sa problemom izgradnje slovenačkih cesta i otporima koji su davani takvoj izgradnji. Nedugo iza nazovimo ga "slovenačkog slučaja cesta", javlja se, ali ovoga puta "daleko ozbiljnijoj formi, nacionalizam u Hrvatskoj. Političku ne budnost hrvatskog partijskog i državnog rukovodstva iskoristilo je rukovodstvo "Matice Hrvatske". Početak svemu tome bila je smjena rukovodstva u hrvatskoj partiji. Naime, Bakarić odlazi na novu dužnost u Beograd, a za svoje mjesto predsednika CK SKH on predlaže dr. Savku Dapčević-Kučar, tada predsjednicu Izvršnog vjeća hrvatske vlade. Hrvatski komunisti, pa i cijela Jugoslavenska javnost ovaj prijedlog dr. Vladimira Bakarića da na njegovo "mjesto dođe Savka Dapčević-Kučar, primili su s velikim iznenađenjem, a mnogi su bili i ogorčeni, jer su smatrali da Savka nije dorasla za tu funkciju. To i tim prije što se očekivalo da će Bakarića zamjeniti Mika Tripalo tada mnogo popularnija ličnost u Hrvatskoj od predsjednice Kućar. U Hrvatskoj su nastale nesloge i stvarani su tabori između pristalica Tripala i izabrane Kučar. U dosijeu, koji je autor imao prilike vidjeti nakon istrage i pada Savke Dapčević-Kučar,Tripala, Pirkera, Šibla i drugih, zabilježen je i interesantan podatak da je Savka Dapčević-Kučar, dok je studirala ekonomske nauke u Zagrebu 1948. i 1949. godine, prijavila policiji više stotina sovjih kolega kao IB-oce i većina od njih završila je u zatvoru. Tu izjavu potvrdio je i Anton Jurjević-Baja kad je o tim neprilikama u Hrvatskoj govorio na zatvorenoj sjedniciCK Hrvatske. U isto to vrijeme, dok je u Zagrebu izvršena ta politička promjena, u Zagrebu se nastavljaju studenski nemiri. Na zagrebačkom sveučilištu, na do tada za Jugoslaviju nepoznat način, mijenja se rukovodstvo sveučilišta. Za Rektora sveučilišta bude biran dr. Supek, a za prorektora žičak.U tom periodu, u Hrvatskoj naglo pada popularnost Bakariča, a rukovodstvo i aktivisti "Matice hrvatske" proglašavaju ga najvećim krivcem, što se Hrvatska privreda zapostavlja, a Hrvatska kao Republika pljačka od drugih republika i pokrajina Jugoslavije. Javnosti su poznati ti događaji, ali ne i detalji, koji su povezani na naslov ovog feljtona-knjige. Naime, u Zagrebu, u to vrijeme dolazi potpredsednik sovjetske vlade Bajbakov sa preko 50 svojih savjetnika. Po svima koji su pisali o dolasku Babjakova u Zagreb, bilo bi logično da je sovjetska delegacija došla u Beograd, a ne u Zagreb, jer je pravilo da se u prestonici vode glavni razgovori o ekonomskoj saradnji između SSSR-a i Jugoslavije. Međutim, uz ekonomske eksperte s Bajbaković doputovao je u Zagreb i tridesetak najsposobnijih sovjetskih obaveštajaca, koji su dobili zadatak da prate šo se sve to događa, ne samo u Hrvatskoj, nego i u Jugoslaviji. Naime, znalo se da su u jugoslovenske prilike-neprilikeumješani prsti zapadnih agenata, a znalo se i to da u Hrvatskoj policija, koja je nakon Brionskog plenuma 1966. godine osakaćena, sjede istomišljenici hrvatskih nacionalista i da svoje izveštaje beogradskoj centrali dostavljaju krivotvorene i sa dosta lažnim podatcima. Zanimljiv je i detalj zabilježen prilikom boravka predsjednika Tita SAD-u na poziv Predsednika Niksona. Naime, Predsjednik Nikson, jer je vidio, po izveštajima dobivenim od svoje obavještajne službe, da je i ovoga puta izgubljena bitka u Hrvatskoj, rekao je Predsjedniku Titu, između ostalog: "Gospodine Predsjedniče, tu kod nas uVašingtonu nedavno je boravila delegacija hrvatske vlade i oni su od nas zatražili iznos od 150.000.000 dolara. Mi im nismo ništa obećali ni konkretno rekli, smatrajući da ćemo se dogovoriti s Vama kad Vi dođete u Vašington". Tito kao veliki strateg, bez mnogo razmišljanja, odgovorio je Niksonu da je on upoznat sa tim zahtjevom za vojnu pomoć i da oni traže vojnu pomoć za Teritorijalne jedinice, jer se kod nas u Jugoslaviji pa i u Hrvatskoj, radi na jačanju opštenarodne odbrane i samozaštite. Ova informacija Titu je presjela i on se, s motivom da je slabog zdravlja, vratio u zemlji prije nego je bilo protokolom predviđeno. Dato je i službeno saopštenje o Titovoj bolesti kako se nebi posumnjalo zbog čega je Tito skratio svoj boravak u SAD. U vrijeme dok se Tito nalazio na putu u Americi, u Zagrebu i na mjestima Slavonije i Dalmacije održavani su neprijavljeni zborovi a mnogo puta se znalo čuti kako mladi pjevaju: "DRUčE TITO, LJUBIM TE U žELO, DAJ OBUCI USTAŠKO ODJELO". Titu je u to vrijeme, bila više nego potrebna Kardeljeva pomoć, pa su je i za slučaj u Sloveniji i ovaj u Hrvatskoj sve oprostio, i ako je znao da Kardelj i dalje insistira da bude Titov nasljednik. SOVJETI POMAčU TITU Dolazak Bajbakova u Zagreb za mnoge je značiloda se u ekonomskim odnosima SSSR-a i Jugoslavije mnogo stvari mjenjaju i da ti odnosi ulaze u novu fazu. Međutim, pravi cilj dolaska Bajbakova bio je drugo i za to se znalo u Jugoslaiji, uz Tita, još šestoro ljudi, među kojima su bili Jovanka i Krajačić. Naime, Bajbakovljevi "saveznici" imali su drugi zadatak, jer se u republičku policiju nije imalo povjeenja a uz KOS prikupi sve što se u Hrvatskoj i Sloveniji radi, i da o tome informiraju Tita. Da bi čitaocima bilo jasno o često spominjanoj paroli "fifti-fifti" iz Jalte, ta ja parola imala svoje duboke korene u Sloveniji i Hrvatskoj, a posebno u vrijeme dok je nacionalistička euforija ključala i dostizala svoj vrhunac. Naime, štampa, radio i televizija u Sloveniji i Hrvatskoj, u to je vrijeme više poklanjala pažnju informacijama sa zapada i to posebno onima koje su imale posebne crte, a sve se više u štampi osjećao antisovjetizam i često su se neke stvari ponavljale, a bile su antisovjetske. U isto to vrijeme u drugim republikama Jugoslavije, uključujući tu i Srbiju, antisovjetizam je bio manje izražen. žak šta više, u tim djelovima Jugoslavijeradnička klasa i običan čovjek, više su bili skloni Sovjetima nego politici Zapada. Iz tog razloga i boravak Bajvakova u Zagrebu bio je za Tita vrlo važan. On je Tita redovno informirao šta se tu sprema iako mu Tito, kao ni informacijama KOS-a, nije uvjek sve vjerovao. Da je Tito imao rezervirane stavove o podacima i informacijama koje je dobivao od Bajbakova i KOS-a, mnogo su zaslužili Kardelj, Bakarič i Krleža. Naime, njih trojica uvjeravali su Tita da su neke od tih informacija netačne, preoštre i bez dovoljno dokaza. Na osnovu takvih uvjeravanja, a posebno Krleže iBakarića, Tito je došao u Zagreb i održao onu poznatu zdravicu u hotelu "Eksplanada" u kojoj je rekao da ono što se priča da se dešava u Hrvatskoj da je to laž, i da se on uvjerio da od hrvatskog nacionalizma i separatizma nema ništa. Međutim, kad je Tito, istog dana, po održanoj zdravici dobio od KOS-a, a i od Bajbakova detaljne informacije o namjerama "Matice hrvatske" i da se u Hrvatskoj sprema puč, promjenio je svoje mišljenje o stanju u Hrvatskoj. Vrativši se u Beograd, on se prisjetio i 1967. godine, kad je Krleža potpisao onu poznatu DKELARACIJU O JEZIKU pa mu je i to bio signal da ne povjeruje Krleži koga su historičari, ne samo u Jugoslaviji, već i na Zapadu, proglasili ocem hrvatskog nacionalizma, a Bakarića jednim od roditelja. Interesantan je i podatak koji je u to vrijeme tih burnih dana, čuo autor od Ivana Krajačića Stevo, prilikom njihovog razgovora, jeseni 1960. godine. Tom prilikom, Ivan Krajačić izjavio je autoru: "Sada misle oni u Beogradu da ćemo pokleknuti. Imat ćemo mi svoju hrvatsku vojsku i državu, htjeli oni ili ne. O toj izjavi autor je, još istog dana, informirao generala Viktora Bubnja, ali nije imao osjećaj da je, osim kod generala, na drugim pozicijama, naišla na osudu. U istražnom materijalu, poznat je i podatak nazvan 1971. godine "HERCEGOVAžKI ZID". Mnogi nisu znali šta to znači.Međutim, iz istražnog materijala, vidi se da je iz Hercegovine, a posebno iz dijela koji graniči sa Hrvatskom, u Zagreb dopremljeno više od dvije stotine mladića-članova "Matice hrvatske". Za te mladiće, uVaraždinskoj tvornici"Varteks", inkognito, su sašivena policijska odijela, štampani su falsificirani policijski nalozi za hapšenja, a od "Crvene Zastave" iz Kragujevca kupljeno je dvadesetak kombija koji su imali sve oznake koje nose policijski automobili. Prema planu organizatora koji su pripremili puč, ti mladići trebali su na badnju noć uhapsiti više od tisuću prvoboraca u Zagrebu, ubiti ih na Sljemenu, čime bi bile stvorene sve predispozicije za preuzimanje vlasti rukovodstva "Matice hrvatske". Kad su te informacije došle do Titovih ušiju on se odlučio za poznati sastanak u Karađorđevu i definitivni rastanak sa Savkom Dapčević-Kučar, Tripalom i drugim hrvatskim nacionalistima. (U nastavku: TITO OPRAŠTA GRIJEHE IVANU KRAJAžIĆU STEVI)

stranke.25 nesa, 11 Mar 90

╔══════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║DOKUMENTI-SERIJA "BILO - NE POVRATILO SE" / "B R O Z O V I" ║ ă──────────────────────────────────────────────────────────────Â ║ NASTAVAK - 6 ║ ╚══════════════════════════════════════════════════════════════╝ TITO OPRAŠTA GRIJEHE IVANU KRAJAžIĆU STEVI Kad bi bilo koji od jugoslovenskih rukovodilaca učinio toliko zla, toliko političkih i privrednih krivičnih djela, koliko ih je učinio Ivan Krajačić Stevo, ne samo da bi bio smenjen kao Đilas, Ranković ili kasnije Savka ili Tripalo, već bi visio na Trgu Republike u Zagrebu ili na Terazijama u Beogradu. To je čovjek, čovjek koga su zvali, a i još zovu, svemoćnik i pred njim su drhtali mnogi, pa i Kardelj i Bakarić. U Jugoslaviji on je bio jedan od rijetkih koji je mogao odbrusiti sovjetskim rukovodiocima, a da mu se ništa ne dogodi. Interesantan je tu podatak da je Krajačić 1957. godine, prilikom boravka u Jugoslaviji mađarskog predsjednika Kadara, na ručku koji je, u njegovu čast priredio Tito, a kome su prisustvovali i rukovodioci iz Rijeke (Kazimir Jelovica i drugi), Stevo je, popivši malo više, u jednom momentu rekao: "Ćuti ti, mali, (mislio je na Kadara) tu nemaš što da pričaš. Vi se Mađarska, da sam ja htio, trebali biti Jugoslavenska sedma republika". Tito je bio ogorčen ovom upadicom Steve i zamolio je Mađarskog ambasadora da ne prevede te glupe riječi svom predsjedniku. Nije to bio jedini slučaj da se Stevo osilio. U Hrvatskoj vlast nije imao Bakarić, nego Stevo, što bi on rekao tako bi se i radilo. Što bi on naumio to bi se i učinilo. Odmah posle rata, naš poznati kipar Ivan Meštrović poklonio je JAZU dio svojih skulptura i kolekciju vrijednih slika. Skulpture je Krajačić dao JAZU, a sve vrijednije slike zadržao za sebe. Kad je, saznavši za to i za taj Meštrovićev poklon JAZU, predsjednik JAZU-a doktor Grga Novak otišaoKrajačiću da povrati te slike, ovaj mu je odbrusio: "Kad te još jednom čujem da spominješ Meštrovićeve slike završićeš na Golom otoku". dr. Grga Novak mnogo godina je šutio o tome, ali se pred samu smrt povjerio nekim svojim prijateljima, pa i to šta mu je spremao Krajačić. Ivan Krajačić Stevo prodavao je i dražvne zgrade za svoj račum, tako je 1962. godine "poklonjenu mu vilu na Kostreni kraj Rijeke prodao Petrinjskom "Gavriloviću" za šesto miliona dinara, a u Puli zgrada za odmor i rekreaciju službenika policije jednom privatnom licu za sto dvadeset miliona dinara. Krajačić je bio jedini od jugoslavenskih rukovodilaca kome su bazen, izgrađen kraj njegove vile u Zagrebu, specijalnim cisternama dovozila dva puta dnevno morska voda. Spisak "gluposti" koje je on činio bio bi dugačak kao Biblija, rekao je jedan viši politički funkciiner, kad se raspravljalo o tim stvarima. Za mnoge, pa i za autora ovih redaka, bilo je čudnovato zbog čega nije bio smjenjen, jer je on više učinio političkog zla nego i Ranković ili neko drugi, šta više, on je napredovao, a mnogi njegovi saradnici, koji su o tome pisali zabilješke, bili su smjenjeni ili penzionisani. Koncem 1964. godine ili početkom 1965. godine, još u vrijeme vladavine Rankovića, koji je u partijskoj funkciji bio podsekretar SNJ, upućeno je strogo povjerljivo pismo svim rukovodiocima Državne bezbednsti da napišu izveštaj o svemu šta čine, a nisu u duhu zakona, republički i savezni funkcioneri. Marijan Ofak, šef Državne bezbednosti u Zagrebu na temelju tog pisma, u svom je izvještaju napisano i greške i propuste koje je učinio ili je činio Krajačić. Ta Ofakova informacija o tim negativnostima ne samo Krajačića, već i drugih hrvatskih rukovodilaca, dostavljena je Rankoviću kurirom. Mjesec dana po dostavljenoj informaciji, Marijana Ofaka poziva u svoj kabinet predsednik Sabora Ivan Krajačić. Iako je susret njih dvojice bio prividno srdačan, Krajačić kao obaveštajac, ostavio je kopiju te informacije na stoldu na tako važnom mjestu, da ju je Ofak mogao primjetiti. Ofak je kao dobar policajac, primjetio da je na toj kopiji bila i jedna zabilješka Jovanke Broz. Oslobođen Ofak upita Krajačića: "Šta to znači, da sam provaljen?"-Ne nisi ti provaljen nastavi Stevo poslali su meni tu informaciju da provjerim njene istinitosti. Što je moje ime tu o tome ćemo kasnije. Ofak se nije dao smesti. Međutim, Stevo nebi bio Stevo da ne proziva sve one koji su mu stali na žulj. -Druže Marijane, nastavi u oštrom tonu Stevo-imaš dvije mogućnosti da povučeš ovu informaciju ili da ideš u zatvor, a u najboljem slučaju da daš ostavku i da te penzioniramo. Ofak je izabrao ovo drugo rješenje. Međutim, par godina iza toga Marijan Ofak i Viktor Posarić, tada načelnik SUP-a grada Zagreba poginuli su u sumnjivoj saobraćajnoj nesreći.Na njihov "Mercedes" kada su se vraćali iz pravca Beograda prema Zagrebu, u jednom seocetu iz sporedne ulice pušten je traktor na kome nije bilo šofera. U toj nesreći poginula su obojica, a Krajačić, u funkciji Predsjednika Sabora, zabranjuje bilo kakvu istragu. Prilikom sahrane,Ofakova supruga, plačući, rekla je: "Marijan osvetit će te tvoji sinovi". Nitko od prisutnih nije znao na koga je ona tu kletvu bacila. Svi koji smo bili prisutni komentirali smo njenu kletvu pomišlju: znali su previše pa su zato i nastradali. Ipak, najteži politički škandal učinio je Krajačić u Jasenovcu prilikom otkrivanja monumentalnog spomenika ubijenim logorašima ovog zloglasnog ustaškog logoa u kojem je ubijeno ili zaklano više od 700.000 Srba, Hrvata, kčidova, Roma i žitelja Like, Banije, Korduna i Bosankse Krajine. na ovu značajnu svečanost, kojoj su prisustvovale i delegacije svih republika i pokrajina, bio je pozvan i Ivan Krajačić Stevo, kao predsednik Sabora SR Hrvatske.Međutim, Stevo na ovu proslavu u činu otkrivanja spomenika nije došao, već se zadržao u lovištu kraj Jasenovca. u Jasenovac Stevo je stigao tek oko 13 sati i navratio je, pripit, u restoran, gdje je bio pripremljen ručak za najviše uzvanike. Ušao je u restoran gdje su ručavali najviši jugoslavenski rukovodioci i delegacije republika i pokrajina, a među njima, i delegacija boraca SR Srbije koju je predvodio njen predsednik Raja Nedeljković. Onako pripit, bacio je šešir i okrenuo se prema delegaciji Srbije i povikao: "Marš van, marš van, četnici. Ovde počivaju pošteni Hrvati, a taj logo gradili smo za vas Srbe, za vas četnike". Na ovaj povik i uvrede Krajačića svi su šutjeli i prestali jesti. Delegacija Srbije, a kasnije i druge delegacije demonstativno su napustile restoran, a za njima i svi ostali. O tom političkom skandalu Krajačića, još istog dana, je informiran Tito koji se u to vrijeme nalazio na Brionima. Sve što se zbilo tog dana, Tita je informirala grupa rukovodećih ljudi, a tom sastanku prisustvovala je i Jovanka. Jugoslovenski predsjednik sa Jovankom zadržao je goste na večeri, i ako je sutradan trebao prisustvovati svečanom otvaranju Zagrebačkog velesajma.Još istog dana Tito je obavjestio organizatore Velesajma da neće doći u Zagreb ako toj svečanosti bude prisutan i Krajačić kao predsednik Sabora. "TO JE NAJTEčI ZLOžIN ŠTO JE MOGAO NEKO REĆI NA RAžUN SRPSKOG NARODA" rekao je tom prilikom TITO. Ta reakcija Tita okvalificirana je kao najteža u odnosima Broz-Krajačić. Autor je imao prilike prisustvovati otvaranju Jesenjeg zagrebačkog velesajma, i stolica koja je bila rezervirana za predsednika Sabora Krajačiča, bila je prazna. Nije prošlo ni mjesec dana, a Krajačić je dao ostavku na svoju funkciju predsednika Sabora, motivirajući tu ostavku bolešću. Tita i Stevu-a o tome će biti, kasnije mnogo više riječi, i ovoga puta izmirila je njegova suradnica Jovanka. Skandal međunarodnog značaja, o kome sam već na početku nešto rekao, Krajačić je skoro izazvao prilikom boravka Janoša Kadara, predsjednika susjedne Mađarske Jugoslaviji. I ovog puta pripit na večeri koju je u čast svoga gosta priredio drug Tito, Krajačić upade u reč Kadaru, rekavši mu na srpskohrvatskom jeziku: "muči ti što ste trebali biti naša sedma republika". Na ovajKrajačićev ispad, u Tita, reagirala je i Jovanka koja je zamolila prevodioca i mađarskog ambasadora da tu "glupost", kako je to istakla Jovanka, ne treba prevesti Kadaru. Ovo ponavljam zbog toga što se nakon ovog skandala Tito ponovo naljutio na Stevu, ali Jovankin utjecaj bio je jači i Tito je ponovo oprostio Krajačiću. Mnogi su pitali zbog čega je Tito praštao Krajačiću sve te grijehe. Ima mnogo verzija o tome, ali istina je samo jedna. Odmah nakon prvog pisma koje je 1948. godine Staljin uputio jugoslavenskoj partiji, a glasilo je: "Poštovani druže Andrija i druže Tito", Krajačić je kao naslednik Srebrenjaka, u svojstvu šefa centra, ovog puta u ilegali, dobio pismeni nalog od Staljina da ubije Tita. Iako je Tito, nekoliko mjeseci ranije, o toj namjeri Staljina bio informiran od Kopinića, on nije vjerovao da Staljin ide tako daleko da ga i fizički likvidira.Ipak je, onako kao stari ilegalac, imao malu sumnju, pa je krenuo u Zagreb da bi utvrdio istinu. Bilo je to negdje Maja ili Juna 1948. godine kad je Tito došao u Zagreb, i nakon ručka zamolio Stevu da se provozaju do Sombora.Krajačić je bio više nego iznenađen da Tito baš nega poziva na vožnju i posebno to da šofer bude lično Tito. Kao obaveštajac, Krajačić se nije dao prestrašiti, pa je onako malen, poskočio i rekao Titu: "Ja sam spreman, možemo odmah". Vozeći se tako prema Samoboru, Tito zaustavi automobil i kaže Stevi: "Izvrši svoj zadatak". Stevo je bio više nego iznenađen, desnom rukom izvadio je svoj pištolj, stavio ga do Tita, a iz drugog džepa dao je Titu depešu koju je dobio od Staljina da ubije Tita. Taj nalog, što je Stevo dobio od Staljina, ostala je samo istina između Tita i Steve, i teško je tu istinu ili poreći ili dokazati. žinjenica je da mnogi obaveštajci, većeg kalibra nego što je Stevo, misle da je toKrajačić namjerno učinio kako bi kod Tita stekao autoritet i sve ono što ga je "krasilo" kod Tita kao njegovog "vjernog psa". Autor je imao prilike razgovarati sa Stevom, pa i o ovom stvarima. Bio je iznenađen kad mu je Krajačić odgovorio: "Ja sam u Hruščovu odbrusio i rekao: "Vodi računa da ne budeš i ti kraći za glavu". Ja sam, rekao je tom prilikom Stevo autoru, bio ravnopravan Hruščovu, nisam se bojao nikakvih posledica". To i mnoge druge stvari autor spominje da bi se doznala prava istina o sukobu Tito-Jovanka. (U nastavku: TITO JE HTEO LIKVIDIRATI KARDELJA)

stranke.26 nesa, 11 Mar 90

╔══════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║DOKUMENTI-SERIJA "BILO - NE POVRATILO SE" / "B R O Z O V I" ║ ă──────────────────────────────────────────────────────────────Â ║ NASTAVAK - 7 ║ ╚══════════════════════════════════════════════════════════════╝ TITO JE HTIO LIKVIDIRATI KARDELJA Koncem 1961. godine,Tito je dao nalog svojim suradnicima, da mu pripreme sve tekstove koje je, bilo putem štampe, bilo na prigodnim zborovima, izrekao Edvard Kardelj. Analizirajući te tekstove, Tito je, ne samo stekao uisak, nego i potvrdio činjenicu da Kardelj u svim istupima, ima drugačije mišljenje od onih o kojima je govorio Tito, mjesec, dva ili više dana na raznim skupovima. Noćima Tito nije imao mira, razmišljao je zbog čega Kardelj govori jedno a on drugo. žak šta više, Tito se povjerio svojim najbližim suradnicima, među kojima je bio i Ranković, da ga Kardelj dezavuira-oponira u bilo kojoj njegovoj akciji. Početkom 1962. godine, par mjeseci prije nego li je Tito odlučio da govori u Splitu, tražio je od Aleksandra Rankovića da se njih dvojica sastanu na Oplencu. Ranković je prihvatio tu inicijativu, i kratko vrijeme poslije toga, Tito i Ranković našli su se na Oplencu bez pratnje i bez svjedoka. -Slušaj Leko, ja već mjesecima, rekao je Tito, a ne samo ja, analiziram govore koje je pripremio, a kasnije iznio Edvard Kardelj. Leko moj, ja sam analizirao, nastavio je Tito, i sve što je Kardelj napisao u našoj štampi. Ne samo moj, već i mojih suradnika, je uticao da Kardelj ratuje samnom. Ne znam šta da činim. Pomogni mi Leko, jer nisam zaslužio da mi se tako sudi. Ti si moj prijatelj reče Tito, proveo si samnom najteže ratne i poratne dane i najbolje bi bilo da ga tvoji likvidiraju. Znam da ovo nije jednostavno, ali drugačije se ne može, završio je Tito. - Ne znam Stari šta da radim, ali mislim da ovo nije komunistički, odgovori Leko Titu. Ovo što si sad meni rekao možeš reći iKardelju. To bi bilo komunistički. Mislim da te Edo neće krivo shvatiti. Ako krivo shvati, računaj na moju pomoć, završio je Ranković. Tito se složio sa takvom konstatacijom i ocjenom Rankovića i odlučio da 1. maja 1962. godine istupi u Splitu ne konsultirajuši se, osim s Rankovićem i Gošnjakom, ni sa kim više. Tito je govorio pred nekoliko stotina tisuća Splićana i Dalmatinaca, a autor ovih redaka bio je zadužen da jugoslovenska javnost bude informirana o Titovom govoru. Iz Splita TItov se govor prenosio odašiljačem iz Hvara do Pule, a otuda za Zagreb i cjelu Jugoslaviju. Iako je Tito svoj govor završio oko 12 sati, emitiranje je počelo tek oko jedan sat poslije podne. Autor je bio zadužen za sve da bi jugoslovenska javnost bila upoznata sa cjelokupnim tekstom Titova govora. međutim, negdje na sredini Titova govora, a to je izrezano iz vrpci, autor je imao prilike da čuje dijalog između Tita i Kardelja. Tito je reagirao dosta oštro, rekavši: "Sada ja govorim, a posle govori ti". Prisutni, koji su slušali Titov govor, nisu čuli taj dijalog, jer su pljeskali TITO-TITO, ali autor koji je imao slušalice i bio zadužen da Titov govor čuje jugoslovenska javnsot, čuo je taj dijalog između Tita i kardelja. Odmah poslije Titovog govora u Splitu, ponovo su zahladili odnosi između Tita i Kardelja. Nekoliko godina nakon splitskog govora Tito je kao i svake godine, u Karađorđevu organizirao lov za strane diplomate, a i najviše jugoslovensko rukovodstvo. Ranković je u to vrijeme još bio na vrhu političke vlasti. U jednom momentu, začuo se zvuk sirene. Nitko od prisutnih nije znao šta se desilo. Jedan hitac probio je usnu šupljinu Edvardu kardelju i on je pao kao pokošen. Zrno tog hica probilo je Kardelju usnu šupljinu i zaustavilo se na početku kičme. Kardelj je pao kao pokošen. Tim kolima, koja su davala zvuk sirene, Kardelj je bitno prevezen u bolnicu gdje su mu najpoznatiji hirurzi obradili ranu. Desetak dana poslije toga, Kardelj je prevezen avionom u London gdje je ostao na lečenju oko 6 mjeseci. O tome šta se zbilo u Karađorđevu, jugoslavenska javnost ništa nije znala. S druge strane, strana štampa o tome je pisala dugo i široko. Prema nekim izveštajima, balističari, policijski stručnjaci utvrdili su da je Jovan Veselinov, pucajući na divlju svinju, promašio svinju i da se zrno odbilo od kamena, i da je zrno, odnosno djelić zrna pogodilo Kardelja. Međutim, u kuloarima se pričalo da u tom lovu Veselinov nije imao karabin već sačmaricu i da se to nije moglo dogoditi onako kako je stajalo u tim izveštajima. Osim toga, Veselinov je dao izjavu u kojoj stoji da je pucao na divlju svinju, ali iz sačmarice. Neki zli jezici govorili su, da je Kardelja htio ubiti Slobodan Penezić Krcun i jedan od najbližih Rankovićevih suboraca i njegov intimni prijatelj. JOVANKA MIJENJA MINISTRE, ŠEFOVE KABINETA I AMBASADORE Poslije smjenjivanja generala Milana čeželja i generala Šumonje, u kojem smenjivanju je veliki utjecaj imala Jovanka, glavnu riječ ko će biti Titov šef Kabineta ili lični sekretar, imala je Jovanka Broz. Jovanka je, osim toga, uvijek, kad se radilo o kadrovskim promjenama u JNA, imala veliki utjecaj kod Tita. To posebno od 1965. godine, kad je pao Ranković, čak šta više, bez Jovankinog odobrenja od tog vremena, neki visoki rukovodioci ili lični Titovi prijatelji, nisu mogli doći do Tita, a da Jovanka Broz nije dala svoj paraf. Tako na primjer, crnogorski rukovodilac Blažo Jovaović ili Svetozar Vukmanović Tempo, pismenim putem su morali tražiti dozvolu da ih primi Tito. Među prvim žrtvama Jovankine kadrovske politike, bio je Titov šef kabineta Bogdan Crnobrnja. Njemu je jednog jutra, Jovanka zamjerila što se on mješa u njezine poslove, naprosto pokazala rukom i rekla: "Predajte ključeve kabineta i možete ići". Kad je Crnobrnja protestirao, Jovanka mu je odgovorila. "Možeš se žaliti dragom bogu". Govoreći tako, Jovanka je neprestano držala ispruženu ruku pokazujući Crnoobrnji prstom vrata kabineta. Crnobrnja koji je imao namjeru da ide u drugu sobu svoga kabineta, mahinalno je ušao rukom u svoj džep, izvadio ključeve i predao ih Jovanki. Uzimajući ključeve, Jovanka je drsko rekla: "Imate 15 minuta da pokupite lične stvari. Dok se ne rješi Vaš status primaćete platu iz sredstava kabineta. Možete ići kući i o svemu ćete biti na vrieme obavešteni". Bogdan Crnobrnja nije imao sreće. Nakon rada u SIP-u postavljen je za ambasadora u SAD. Nije prošlo ni godinu dana od kako je psotavljen za ambasadora u SAD, a već je Crnobrnja imao teškoća na svojoj funkciji. naime, u to vrijeme, pripremao se dolazak Tita u SAD. Jovanka je insistirala da se prije Titotov dolaska smjeni Crnobrnja, inače ona ne putuje s Titom u Ameriku. Tito je i ovoga puta poslušao svoju, još u to vrijeme, zaljubljenu Ličanku, smjenio Crnobrnju i on odlazi na novu dužnost. Kao šef Titovog kabineta posle odlaska Crnobrnje, dolazi Vlado Popović-Španac. On je bio poslušan, jer je na tu dužnost došao u vrijeme smjenjivanja Rankovića. Međutim, i pored svoje poslušnosti, ni on nije imao sreće. I on se zavadio s Jovankom jer nije htio raditi onako kako je ona htela. Naime, kada se Tito s pratnjom nalazio na Brdu kod Kranja, Popović je Jovankinu naredbu, koju mu je prenio Blaž Mandić, zadužen u kabinetu za štampu, odbio i odbrusio: "Nije ona meni narebodava. Ja slušam samo Tita. Neću izvršavati njezine naređenja" (mislio je na Jovanku). I bilo je to u vrijeme kad se Tito s Jovankom i pranjom pripremao za put u Ljubljanu. Blaž Mandić, inače karijerist i materijalist kakvog još nisam upoznao, pohitao je Jovanki, pa joj od riječi do riječi, jer je bio odličan stenograf, prenio sve što je Vlado Popović rekao. Jovanka, a bio sam u blizini, se crvenjela, ali, ipak, suzdržala da svoju odluku ne realizira još tu, u rezidenciji na Brdu kod Kranja. O tome da je Mandić obavjestio Jovanku, o onome šta je rekao Popović, nije znao nitko drugi osim nje i Mandića. Kad su Tito i Jovanka sa pratnjom doputovali u Ljubljanu, a nije prošlo ni dva sata od dolaska, Jovanka je u svoj kabinet pozvala Vladimira Popovića saopštivši mu: "Od sada niste više šef kabineta. Predajte mi ključeve i ne morate više sutra s nama putovati na Brione. Ako imate tamo neke od svojih privatnih stvari, dođite prvoga kada ćete primiti tromjesečne prinadležnosti". Vlado Popović se opirao da preda ključeve, međutim, jedan od Titovih telohranitelja, kada ga je pozvala Jovanka, rekao mu je: "Ne čini gluposti". Popović nije imao kuda, predao je ključeve i napustio je Titovu rezidenciju u Ljubljani. na njegovo mjesto došao je Slovenac marko Vrhunc. Javnosti nije bilo poznato, pa ni najbližim Titovim suradnicima, o smjenjivanju Vladimira Popovića. Mnogi su bili iznenađeni kad su, sutradan u svim javnim glasilima, radiju i televiziji čuli da je Ukazom Predsednika Republike za novog šefa kabineta postavljen Marko Vrhunc. Kako se život igra sudbinom može se vidjeti iz slučaja smjenjivanja Vladimira Popovića. Onako razočaran, došao je u jednu ljubljansku restauraciju i pričao grupi mladih ljudi, koji su ga poznavali sa slika. Među tim mladićima bio je i Kopinićev zet Sulejman koji živi u Ljubljani, apotekar, tom prilikom popivši dve ljute, Popović je govorio otvoreno, o svemu što se zbiva u Jugoslaviji, pa kad je došao na sebe, oči su mu zacrvenjele i počeo je da plače. Kopinićev zat setio se tada svih nevolja koje je njegov tast doživio 1941. godine od tog istog Vladimira Popovića, ali se suzdržao i nije htio otkriti svoj identitet. Ova odluka o smjenjivanju Vladimira Popovića mnogo je uticala na njegovo zdravlje, i kratko iza toga, on je teško obolio i umro je od raka. Marka Vrhunca dobro poznajem. Bio je pametan i razborit. Neki od drugova bacili su mu buvu u uho, o svemu što se ovđe događa i kako se tu smjenjuju šefovi kabineta. Prvih godina bilo je sve u redu. Marko, znajući za takva smenjivanja, bio je poslušan "dečko" i posao je tekao u reč. Međutim, kasnije su kola pošla nizbrdo i njega je zahvatila ist sudbina kao i njegova prethodnika - i njega je smenila Jovanka. Ako se govori o smjenjivanju Titovih šefova kabineta tu se još može tolerisati Jovankina aktivnost, ali smjenjivanje drugih, sa većih družnosti, to se može smatrati drskošću. Mislim da je ipak, najveću drskost Jovanka pokazala, prilikom smenjivanja Ivana Miškovića Brke, general-pukovnika, dugogodišnjeg rukovodioca KOS-a JNA, a tada Titovog savetnika za bezbednost Jugoslavije. (Nastavak: JOVANKA MIJENJA MINISTRE - II DEO)

stranke.27 bojt, 11 Mar 90 -> #22, balinda

>> ... Tako da i danas (na "lepom plavom Jadranu") želi >> da ostane "Enigma Kopinič", odgovarajući novinarima za svako >> drugo pitanje: "još nije vreme za odgovor na to pitanje". Pre jedno 7-8 godina u SKC-u je bila održana tribina povodom knjige "Enigma Kopinič" na kojoj je učestovao i sam Kopinič. Na pitanje Dr Miodraga Milića (drugooptuženi i najviše osudjeni na procesu šestorici): "Šta je bio sadržaj telegrama koji je 1948. Tito poslao Staljinu?" Kopinič je odgovorio da sem njega za taj telegram još znaju Blagoje Nešković i Koča Popović, pa ako oni hoće neka kažu, ali on neće! Sutradan je tog Miću doktora koji je postavio pitanje pozvao Ranko Savić, šef beogradske UDB-e i rekao mu doslovce: "Ako još negde postaviš to pitanje j*baću ti sve po spisku a da nećeš ni uspeti da shvatiš šta te je snašlo!" Par godina posle toga, u privatnom razgovoru Josipa Kopiniča sa nekoliko beogradskih Akademika, za vreme večere koju je sam Kopinič više puta tražio, a ovi napokon pristali, postavljeno mu je isto pitanje. Kopinič im je naravno pružio već famozni odgovor: "Još nije vreme za odgovor na to pitanje". Medjutim, u tom razgovoru Kopinič je ustvrdio da pripadnici našeg najužeg (tadašnjeg) rukovodstva i njihova najuža rodbina u Švajcarskim bankama ima oko 16 *milijardi* dolara (!!??!?!?), gde su na pominjanje te SF cifre njegovi sabesednici prsnuli u smeh. Kopinič je dostojanstveno pustio da se smeh stiša, a onda izneo svoje argumente: pod jedan, da je to podatak Sovjetske obaveštajne službe. Pod dva, da se do pomenute cifre može stići ako se uzmu u obzir samo poslednjih 8-15 godina (od tog trenutka), u zavisnosti od procenata. Zašto od procenata? Zato što je pri sklapanju poslova uobičajeno da posrednik (najuže rukovodstvo) izmedju prodavca i kupca (Jugoslavija) uzme na ime provizije oko 5-10% od vrednosti samog posla. Ako se uzme u obzir da su ti "poslovi" bili uglavnom kupovanje tehnologija koje niko zdrave pameti ne bi kupio (mi smo najviše termoelektrana kupili baš u vreme velike svetske energetske krize, kada je već svima bilo jasno da nafte neće večno biti i njena cena naglo počela da skače), onda se može zaključiti i da su procenti bili mnogo veći. Pored toga, maltene čitava naša privreda je bazirana na licencama koje su kupljene pod vrlo nepovoljnim uslovima za Jugoslaviju - da proizvodjači ne smeju konkurisati sa po tim licencama izradjenim proizvodima na svetskom tržištu. Neko je morao biti baš *masno* podmazan za sve to. Kao prilog toj Kopiničevoj tvrdnji može da posluži i jedan podatak koji je pre 3-4 godine objavila Švajcarska vlada. U to doba su se veoma zategli odnosi izmedju Francuske i Švajcarske zato što ogroman broj francuza drži pare u Švajcarskim bankama i na to ne plaća porez. Francuska je dugo tražila od Švajcarske da joj dostavi spisak francuskih državljana koji štede u Švajcarskoj (sa novčanim iznosima). Spor je dostigao vrhunac kada je na pariskom aerodromu uhapšen direktor jedne Švajcarske banke (veliki gospodin poodmaklih godina) za koga se znalo da nosi spisak francuskih štediša njegove banke (zbog kamata). Iskoristivši nepažnju francuske policije i carinika, uvaženi gospodin je *pojeo* spisak. Izbio je skandal i razmenjivane su note. Kao kompromis Švajcarska je pristala da izda podatak koliko ukupno novca *državljani* svih zemalja sveta koji tamo štede imaju. žitava ova priča je bila zbog toga što se *državljani* Jugoslavije na tom spisku pojavljuju sa oko 20 milijardi dolara! Ovo *državljani* podvlačim zbog toga što sigurno postoji dovoljno bogatih jugoslovena u svetu koji verovatno svi skupa imaju i više, ali su oni sigurno u 99% slučajeva promenili državljanstvo (ili imaju bar dvojno) u državljanstvo zemlje u kojoj žive i rade, jer im to omogućava da budu tretirani na mnogo povoljniji način. E, sad se ja pitam: Ko od preostalih jugoslovena ima 20 milijardi dolara u Švajcarskim bankama?

stranke.28 bojt, 12 Mar 90 -> #24, nesa

>> U isto to vrijeme u drugim republikama >> Jugoslavije, uključujući tu i Srbiju, antisovjetizam je bio >> manje izražen. žak šta više, u tim djelovima Jugoslavije >> radnička klasa i običan čovjek više su bili skloni Sovjetima >> nego politici Zapada. E nije nego!

stranke.29 nesa, 15 Mar 90

╔══════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║DOKUMENTI-SERIJA "BILO - NE POVRATILO SE" / "B R O Z O V I" ║ ă──────────────────────────────────────────────────────────────Â ║ NASTAVAK - 8 ║ ╚══════════════════════════════════════════════════════════════╝ (Nastavak: JOVANKA MIJENJA MINISTRE...... - II deo) Kao isprobani KOS-ovac, i jedan od najbližihih rukovodilaca iz blizine Tita, osjetio je da u našem Generalštabu i DSNO-u rade obavještajni centri i da se ništa ne može sakriti, pa ni one informacije koje su bile od najvećih državnih tajni, a da ne budu prodane stranim obaveštajnim službama. Od svojih KOS-ovaca, koji su bili u inozemstvu, Mišković je dobivao informacije za koje se i sam čudio od kada su "procurile". Jedno je vrijeme šutio i pratio te informacije, ali vrhunac je bio kad su mu iz SAD stigle depeše o instaliranju raketnih postrojenja i izgradnji aerodroma koji se nisu mogli snimiti iz satelita i niz drugih državnih tajni. O tome, kao Titov savetnik za bezbednost Jugoslavije, obavjestio svog Vrhovnog komandanta. Tito mu je dao sva ovlašćenja. Brko je radio, okupljajući oko sebe provjerene suradnike, danju i noću. Bio je više nego zapanjen kada je nakon mnogih ne prospavanih noći, na svom stolu dobio spisak o grupi generala koja je povezana sa CIA-om kao i drugih, onih koji rade sa KGB-om. Spisak generala koji su davali informacije CIA-i dao je Titu. Neki su penzionisani, drugi tajno suđeni, a u našoj štampi našlo se ime jednog oficira nižeg čina i jednog zastavnika koji su suđeni za odavanje vojnih tajni. Međutim, kad je Titu predočena informacija da i KGB ima svoje prste u DSNO, a ne samo tu, nego i u Predsedništvu Republike, stvar se počela razvijati drugačije. Jovanka Broz izmislila je priču, a tu priču potvrdio je u korist Jovanke i jedan pukovnik iz Titove pratnje, da je Mišković htio špijunirati Tita, pa je i nasjeo toj priči i smenio Miškovića. Bilo je informacija i drugog sadržaja kad je riječ o smjenjivanju Miškovića. Tako su neki rukovodioci izmislisli priču da je Mišković obaveštavao Tita, da ne putuje po Srbiji jer da mu se tu pripremaju atentati. No, ta verzija je demantirana 1976. godine kad se potvrdilo da je Mišković bio u pravu jer je tom smjenom Miškovića, služba KOS-a mogla i dalje raditi u našoj JNA, i da su informacije koje je ona slala u Moskvu bile iz najpoverljivih izvora. S pisanjem ovog feljtona prekinuo sam juna mjeseca 1983. godine, jer sam osjetio da me prate, da snimaju. Sada sam, 23.11.1983. godine, ponovo otvorio svoj sef i nastavljam s pisanje. Možda je to i bolje, jer sam za to vrijeme mnoge svoje informacije mogao dopuniti i proširiti. Mnogi strani istraživači i historičari od proljeća 1976. godine pa do početka 1977. godine, sa svih strana tražili su povode i razloge, zbog čega je, nakon 30 godina, došlo do raskida, do tada dobrih, odnosa između Tita i Jovanke Broz. Uzroci svađa u braku Broz, vezani su za mnoge dublje razloge od onih koje je tada, a i kasnije objavila strana i domaća ptampa. I ako je Tito u nekoliko intervjua, govorio da tu nema ništa posebnoga - da se u svakom braku, pa i u njegovom, događaju bračne trzavice, ono što se događalo tih dana u Bijelom dvoru, na Brionima pa i prilikom putovanja, ima mnogo dublje razloge ovoj svađi. Jedan od bliskih suradnika Tita rekao je, nekoliko mjeseci posle Titove smrti: "Tito ni u grobu neće oprostiti Jovanki sve ono što mu je ona učinila za tih 30 godina njihovog bračnog života. Tito je s Jovankom u braku bio od 1952. godine pa do smrti 1980. godine, odnosno 28 godina. Sve što mu je ona za te tri decenije učinila, apostrofirao je taj Titov suborac, teško bi ko mogao podneti tako kao što je to podneo Tito. Tito se službeno nije razveo s Jovankom, ali, i ako je ona boravila na Dedinju, od 1977. godine do njegove bolesti i smrti, Tito nije imao nikakvih veza i susreta s Jovankom. Tek 1980. godine, kad mu je odrezana noga, na Titov zahtjev, privedena je Jovanka. Prije Jovanke, Tita su posjetili njegova dva sina, zatim Aleksandar Ranković, pa Doronjski i Ljubičić, a na kraju i Jovanka Broz. Jovanki i ako nije suđeno, jedini je jugoslovenski građanin kojemu je oduzet pasoš i drugi lični dokumenti. žinjenica je da je Jovanka po Titu dobila penziju i druge beneficije, ali je i činjenica da se ona ne može slobodno kretati i da je pod prismotrom, bolje reći, u kućnom pritvoru. Interesantno je ovđe reći da je Tito 1977. godine, nakon što je odlučio da raskine s Jovankom, pozvao svoju, do tada "ljubljenu Ličanku" i rekao joj: "Pakuj se, prokleta Ličanko, ne želim te vidjeti u svojoj sredini". Sve ovo što sam do sada rekao nije toliko značajno da bi utjecalo na prekid odnosa TITO-JOVANKA. Tito je znao da Jovanka služi Ivanu Krajačiću Stevi, ali nije znao da se tako duboko umješala u političke igre u Jugoslaviji. Da je to istina potvrđuje i činjenica da je Jovanka od Tita tražilda da bude birana u CK Jugoslavije, a na Desetom kongresu ne samo u CK Jugoslavije već i u Izvršni komitet. žesto mu je isticala primjer Mao Ce Tunga i njegove supruge koja je bila član Politbiroa CK Kine, supruge žaušeskua, koja je bila u vrhu partijskog foruma Rumunije, Todora čivkova, kome je cijela porodica na rukovodećim položajima. Međutim, Tito se nije dao i uvjek je odbijao da se bilo šta učini, odnosno, da bilo tko pokuša da Jovanku predloži za bilo kakve rukovodeće funkcije. To je Jovanku iritiralo pa se bacila na drugi posao. Tih godina, nakon kadrovskih promjena u Hrvatskoj, Srbiji, Makedoniji, Vojvodini i Sloveniji, mnogi su kadrovi dospjeli na rukovodeća mjesta a da za to nisu sposobni. Nakon trogodišnje analize, utvrđeno je tako, na primjer, da doktor Vlaškalić nije za funkciju predsjednika partije u Srbiji, da su u Hrvatskoj napravljeni promašaji i slično. Tito je tražio da se sve to stavi na papir i da se izvrše promjene ne samo u tim republikama, već i u drugim, pa i u JNA. Tako je bilo predviđeno da Ljubičić zamjeni Vlaškalića u Srbiji, a da na mjesto sekretara DSNO-a bude postavljen Đoko Jovanić, komandant proslavljena 6. ličke divizije. Sve te promjene u JNA i u republikama bile su državna tajna. U to vrijeme, dok se raspravljalo o tim kadrovskim promjenama, Tito je trebao putovati, odnosno, planiran je put za Kinu, SSSR i Severnu Koreju. U to vrijeme ambasador Jugoslavije u SSSR-u bio je Jože Smole. Od svojih obaveštajaca, ne znam na koji način, Smole je dobio spisak svih tih kadrovskih promjena od jednog sovjetskog visokog funkcionera. U tom spisku bilo je i pismo koje je potpisala Jovanka Broz s molbom da sovjetska vrhuška odobri tu promjenu u JNA i da dade svoje mišljenje o promjenama u republikama. Ambasador Smole nije imao smjelosti da tu informaciju pošalje Titu radiogramom-šifrovano. Odlučio je da u Beograd uputi svoju suprugu sa cjelokupnom dokumentacijom i da se ti dokumenti predaju lično Titu. U to vrijeme, dok je Smole pripremao suprugu na put, u Beogradu su se dešavale takve stvari da niko nije mogao zamisliti šta se to dešava na Bijelom dvoru. Neki dobri novinari stranih agencija mislisli su da se u Jugoslaviji priprema državni udar za smjenjivanje Tita, pa su svojim redakcijama poslali takve informacije s naznakom "čekati". Međutim, ovog puta, oni su se prevarili. Nije se radilo ni o kakvom udaru, već o svađi između Tita i Jovanke. Naime, Jovanka je tražila od Tita da odgodi svoj put za Kinu i Severnu Koreju s napomenom da Kinezi nisu u dobrim odnosima sa SSSR-om, i da će taj put pogoršati naše odnose sa SSSR-om. Osim toga, suprostavila se da u jugoslavenskoj delegaciji bude i Stane Dolanc, kojeg je nazvala "sovjetskomrzac". Ti sukobi dostigli su vrhunac pa je, u jednom momentu, Jovanka misleći da će joj Tito oprostiti, kao i ranije, opalila šamar Dolancu i štikkom mu dala nogom u dupe. Međutim, ovog puta se prevarila, jer Tito nije htio popustiti, a ni odložiti svoje putovanje u Kinu i Severnu Koreju. Da bi sprečila takvu Titovu odluku, Jovanka se odlučila, da bez znanja Tita, ode kod sovjetskog ambasadora u SFRJ i zatražila njegovu pomoć. U isto vrijeme dok se to odigravalo u Beogradu, u Moskvi je pripremljen put žene ambasadora sa svom dokumentacijom koja je bila pripremljena za Tita. Kad je ambasadorova supruga doputovala u Beograd, nitko nije smio znati razlog njezina dolaska u Jugoslaviju. Još istog dana, ona je zatražila prijem kod Josipa Broza i taj prijem je organiziran. U četiri oka predala mu je koverat s dokumentacijom koju je ambasador Smole poslao Titu. Smole je u svom pismu, iz obzira, napisao da te informacije nisu potvrđene, ali da vjeruje da su istinite, jer je znao iz kojih su kanala pristigle u ambasadu. Tito je bio više nego iznenađen ovom "pošiljkom" iz Moskve, iako je brzo reagirao. Pozvao je Jovanku, jer je prepoznao njen potpis, tada joj je rekao onu poznatu rečenicu "pakuj se, prokleta Ličanko, ne želim te vidjeti u svojoj blizini". Nekoliko dana nakon tih peripetija, Tito je otputovao za SSSR, a nakon razgovora u Moskvi, otišao je na Bajkalsko jezero da se odmori, jer je bio utučen ne samo kao državnik, već kao čovjek. Kad je došao u posjet Narodnoj Republici Kini, na pekinškom aerodromu, predsjednik kineske partije rekao mu je, onako u šali: "Imali smo i mi svoju Jovanku", misleći tada na suprugu Mao Ce Tunga. Po povratku u Jugoslaviju, jer sve to što se zbivalo, Titu je teško palo, pa je on otputovao u Igalo da bi se tamo lečio ne samo od fizičkih, već i od psihičkih bolesti. To što je učinila Jovanka odgodilo je kadrovske promjene, a Đoko Jovanić skinut je sa spiska kandidata za budućeg sekretara DSNO-a. Što se sve tada zbivalo u DSNO-u još uvjek je enigma, jer su po mnogima, mnogi nesposobni generali, zauzeli značajne položaje, a drugi sposobniji bili penzionirani. Prema jednoj informaciji, za to je kriv najviše Đoko Jovanić koji je zajedno sa generalima Šumonjom i Ilićem činio spisak koga sve treba od generala penuionirati. U tom spisku, a potpisao ga je Đoko Jovanić, našlo se ime Nikole Ljubičića koji je, saznavši za to, podnio ostavku Titu. Tu ostavku Tito je odbio pa je Ljubičić i dalje ostao sekretar Saveznog DSNO-a, a dr Vlaškalić predsednik srpske partije. Kasnije, dešavale su se mnoge čudnovate stvari. (Nastavak: E P I L O G)

stranke.30 nesa, 15 Mar 90

stranke.31 ilja, 07 Apr 90

Ima li ovde na Sezamu ijedan član SKJ? Naime, ljudi koji nikada nisu bili članovi ove bande zaista imaju razloga da se ponose sobom - sećate li se samo kakva su nam s**nj* u školi pričali o dragim nam Titu i Partiji, kako su nam samo ispirali mozak, kako je to do mnogih moralo da stigne i kako je svako morao biti počastvovan što ga zovu u SK. Kuramfil mu daju! Oni koji danas imaju ispod 25, naravno da nisu u partiji - sada je sve očigledno. Oni između 25 i 30 je trebalo da primete jer je bilo očigledno onome ko je hteo da gleda. Ali među onima iznad 30, 40, 50... koji su na vreme shvatili stvar pa se nisu ukaljali... svaka im čast! Naravno, neću da kažem da nema i nekomunista koji su još gori od komunjara a nađe se i poneki OK komunista ali u celini posmatrano ... avangarda je u stvari bila bagra! Ilija

stranke.32 balinda, 07 Apr 90 -> #31, ilja

:: Ali među onima iznad 30, 40, 50... koji su na vreme shvatili :: stvar pa se nisu ukaljali... svaka im čast! Kako se uzme? Ja sâm sebi ne mogu da oprostim što sam, nakon gorkih suza, ipak pristao da primim pionirsku maramu jer se to *mora* !!!? Ni sada ne znam zašto mi je to tada smetalo, ali se sećam da mi je uvek "časna titova pionirska reč" bila užasno smešna i da sam zbog toga dobio samo: vrlo dobar iz vladanja (!) i to 1. razredu. Tada sam, valjda, video da to nešto nije u redu i ostao sam "primitivni" antikomunista da današnjeg dana. Međutim, da ne bi sve bilo tako lepo, učestvovao sam u sletu 1965. godine za zabavu "dragog nam predsednika". Sećam se da nam je rečeno, dok smo vežbali razne gluposti u školi, da će nam ostati crni šorc i bele patike (!!!!!) ali da o tome nikome ne govorimo. (!!?) Teško da će većina onih koji budu ovo čitali moći da shvate to doba; ja sam, na primer, sumnjao da se mogu i napraviti bele patike. Svakako je, sa današnjeg stanovišta, lakše shvatiti da se o tome nije trebalo javno govoriti. Znači ništa: časna titova pionirska reč. Vaspitavane su generacije da se od "poslušnosti" može profitirati. Dobio sam patike, plitke, nikakve, pored toga brzo su se zaprljale pa je jedini lek bio da se sa kredom pokriju isprljana mesta. Tu sam se, dakle, "ukaljao" i ako sam već tada sumnjao u poštenje takve njihove politike. Moj sukob sa "njima" dobijao je, kasnije, sve oštriji i oštriji oblik (sa posledicama - naravno), ali sam ipak doživeo da mi, nedavno, jedan bivši partijac u lice kaže kako ja sada tako pričam a "gde sam bio do sada?". Počeo sam da nabrajam svoje "anti-komunističke" zasluge, ali sagovornik samo odmahnu rukom. Sada se ozbiljno pitam: Pa i ima tu istine! Setih se suđenja jednom teroristi (nije sada važno kome), koji je na pitanje da li mu je žao što je ubio i nedužnog prolaznika prilikom atentata na jednog državnika? - odgovorio: - Ne! Ako je taj prolaznik bio zaista nedužan, zašto je došao na doček? 'oću da kažem da smo svi mi, u većoj ili manjoj meri, saučesnici ove stvarnosti, jer da nismo, verovatno bi ih makar sada, oterali us....m motkom.

stranke.33 kale, 08 Apr 90 -> #32, balinda

>> Ja sâm sebi ne mogu da oprostim što sam, nakon gorkih suza, >> ipak pristao da primim pionirsku maramu jer se to *mora* !!!? >> Vaspitavane su generacije da se od "poslušnosti" >> može profitirati. >> 'oću da kažem da smo svi mi, u većoj ili manjoj meri, >> saučesnici ove stvarnosti, jer da nismo, verovatno bi ih makar >> sada, oterali us....m motkom. Oprosti ti lepo sebi, a i drugima. To će biti i humano i napredno (u interesu demokratije). Humano, jer je većina komunista *naterana* u partiju. Koliko znaš komunista koji rado plaćaju članarinu? Ja članarinu zovem "porez na moralno-političku podobnost". U žalosnim socijalističkim vremenima nekomunisti su teže dolazili do posla, da ne govorimo o napredovanju u poslu. Jesu li ta vremena iza nas? Nažalost, ne. Nedavno sam drugarici (završila medicinu, 3 godine na birou) štampao biografiju za posao. U zavisnosti od toga šta se konkretno traži negde sam pisao znanje jezika, negde završen kurs za pedijatra, ali zato svugde "u SKJ sam stupila ...". Pre 2-3 godine mi drug reče kako se u njegovoj firmi primaju novi radnici. Rek'o njemu diša "daj mi te prijave, bez tih što nisu komunisti". Petao nije petao ako ne kukuriče. Petao koji prerano kukuriče završi u loncu i opet prestane da kukuriče. Ovo je naročito važilo (važi?) za petlove koji su kukurikali ispod komunističkih prozora. Da li se od svakog građanina može očekivati da bude junak, heroj, fanatik koji će upropastiti svoj život u borbi protiv diktature komunista (ili neke druge)? Ako se nazire mogućnost pobede ima se zašto i boriti, ali ako se pobeda ne može ni zamisliti borbu mogu voditi samo fanatici. Većina članova SKJ su žrtve SKJ. Oni plaćaju članarinu i možda idu na sastanke na kojima "stavovi" stižu odozgo. Kada sam na početku pomenuo humanost mislio sam na njih, što se tiče kreatora "stavova", raznih lokalnih moćnika i pripadajućih im direktora, oni zaslužuju ono što jedan drugom žele. I da ostanu bez posla. U poslednje vreme od više komunista sam malo u šali, više ozbiljno čuo nešto u stilu "jebo te bog doći će vreme kad će da nas proganjaju". Ja im (opet malo u šali, malo od zbilje) odgovaram "to ste i zaslužili, dosta ste vi proganjali druge". Reč je o ljudima koji od svoga članstva nemaju ama baš nikakve koristi, postali su članovi davno, iz ideala u koje više ne veruju. Mnoge je sramota da napuste partiju sada kada se raspada. Iako više *ne veruju*. Komunizma ne bi bilo kad niko ne bi hteo da bude komunista. A i komunisti bi mogli da se slikaju sa svojom vlašću kad je svi nekomunisti u istoj zemlji ne bi priznavali. Dakle, svi smo saučesnici. A kako ne biti saučesnik i ne završiti u loncu? Mnogi zbog toga odoše preko granice. A i oni su svojim deviznim doznakama hranili komunističku ( devetoglavu :-) ) aždaju, i oni su saučesnici. Ovako ne ide, opet ispadne neka kolektivna odgovornost (specijalitet samoupravljačke kuhinje). Kada siromašni socijalistički građanin gleda svog visokog rukovodioca koji živi bogovski i pljucka na sirotinju obično zamera tom rukovodiocu. Problem nije u rukovodiocima, kad bi ih sve smenili dobili bi opet isto - socijalizam. To je problem. Smena rukovodstava je bilo mnogo, ali sve predstavljaju varijacije na temu diktature. U jednopartijskom sistemu ne postoji sila (dok ne počne glad) koja bi kontrolisala (ograničavala) vlast. Ako po dolasku na vlast nove, demokratske snage počnu da pišu karakteristike i proganjaju bivše komuniste kao što su komunisti njih, demokratske snage će postati "demokratske". Onima koji su se preko partije obogatili treba suditi kao i svim drugim lopovima. Onima koji su preko partije proganjali i maltretirali ljude treba suditi kao i drugim organizovanim siledžijama (bandama). Ni više ni manje od toga. Običnog komunistu koji gunđa k'o i ostali i nevoljko plaća članarinu ne treba plašiti demokratijom i terati ga na drugu stranu kojoj u stvari ne pripada, samo joj služi k'o i ostali. Pozdrav, Kale

stranke.34 vkostic, 08 Apr 90 -> #32, balinda

:: ... verovatno bi ih makar sada, oterali us....m motkom. Mozemo nas nekoliko da budemo antikomunisti, ali narod u celini kao da *ne* zeli da se otarasi komunista. Svi trpe stegnutih zuba. Mozda je to stvar memtaliteta - sve Slovenske zemlje su bile i jos uvek su pod komunistima. Pa ti sad vidi. Pozdrav, V.K.

stranke.35 balinda, 08 Apr 90 -> #33, kale

:: Da li se od svakog građanina može očekivati da bude junak, :: heroj, fanatik koji će upropastiti svoj život u borbi protiv :: diktature komunista (ili neke druge)? Ako se nazire mogućnost :: pobede ima se zašto i boriti, ali ako se pobeda ne može ni :: zamisliti borbu mogu voditi samo fanatici. Ma.. svakako si u pravu, ali ne radi se o borbi protiv nekog zamišljenog protivnika, već protiv neiskazivih zločina prema svakom pojedincu kome je (ili još jače njegovom potomstvu) onemogućeno da se nalazi u veku u kome je rođeno. Da ne nabrajam: katastrofalna smrtnost dece, nizak standard, decenijski strah od fizičkog (i svakog drugog) genocida, sistematsko ispiranje mozga, itd. Dakle sve to nisu reči već je tu i navika da se (na kraju XX veka u Evropi) može tako živeti. Niko ne očekuje da se bude junak zbog nekih *viših* ciljeva, već da svoj lični smisao života (šta god da je to) odbrani od tako vandalskog upilitanja u ono što svaki pojedinac jedino i ima, a to je njegov život. Tu je reč samo o proceni: da li se više upropašćuje život u otporu diktaturi, ili u *ne* pružanju otpora? Plašim se da utiče i linija manjeg otpora a ne samo procena o isplativosti borbe. Pošto se danas itekako može zamisliti "pobeda", još kako se treba boriti protiv linije manjeg otpora.

stranke.36 balinda, 08 Apr 90 -> #33, kale

:: Oprosti ti lepo sebi, a i drugima. To će biti i humano i :: napredno (u interesu demokratije). Oprostiti je humano onoliko koliko je hrišćanski. Daleko će nas odvesti ako sad pokrenemo temu o hrišćanskom moralu koji, kao i svaki moral, zaglupljuje? Slobodan čovek je nemoralan, pošto želi da u svemu zavisi od sebe, a ne od nekakve tradicije. Obe ideologije su već i sumnju proglasile grehom, dajući obrazac ponašanja ljudima. Originalnost svake vrste stekla je nemirnu savest. Tako su nemirni (oni odabrani) duhovi tokom čitave istorije bili primani kao zli i opasni (pa su se i sami tako osećali). Pojedinac se imao žrtvovati opštim interesima i tu se nalazi jedini smisao ovih ideologija. Svedoci smo kako se "obrazac" ponašanja menja (čak i kod nas) i kako se *nameće* jedan "human" i "demokratski" moral. Raditi nešto u "interesu" napretka i demokratije znači samo zameniti jedan AUTOEXEC sa drugim. To je divno za "masu" koje radi kao mašina ali "samozvani čuvari granica" moraju se "podizati" samo sa diskete! Dakle, zašto bi *apriori* bio "human" i "demokratičan"? "Budi jednom svoj vlastiti tužilac i dželat, prihvati jednom svoju patnju kao kaznu koju si sâm sebi izrekao! Uživaj u svojoj nadmoćnosti kao sudija; još bolje, uživaj u svojoj volji, tiranskoj samovolji!" ř Ako se (ne kritički) prihvati tzv. "demokratija" (a tvrdim da je i to samo oblik diktature), spas'o si se komunizma ali nisi slobodan, tvojim duhom ipak gospodari jedna ideologija, i borićeš se protiv svih "ne demokratičnih" ne shvatajući da demokratija nije apriori u čoveku već je i to samo oblik vlasti. Tako opet dobismo novog "komunistu". --------- ř Fridrih Niče

stranke.37 balinda, 08 Apr 90 -> #33, kale

:: Pre 2-3 godine mi drug reče kako se u njegovoj firmi primaju :: novi radnici. Rek'o njemu diša "daj mi te prijave, bez tih što :: nisu komunisti". :: Jesu li ta vremena iza nas? Nažalost, ne. Da, nažalost ne! Mada se donekle menja smer. Pre par godina sam učestvovao u radu jednog (arhitektonskog) žirija za odabir "najboljeg" urbanističkog rešenja na jednom konkursu. Kao najmlađi gotovo da nisam imao pravo glasa osim ako nekoga ne bih poznavao od onih koji su učestvovali na konkursu. (O šiframa :-) neću ovom prilikom). Pošto niko nije nikog znao bilo se teško odlučiti za "najbolji" rad. Pored objektivnkih parametara ipak je ostao prilično širok izbor koji se vrlo teško smanjivao. Zato su članovi komisije (svi antikomunisti) odlučili da izbacimo sve koji su se članstvom hvalili. Priznajem da me je to radovalo, ali je to ipak dokaz da su se vremena promenila ali se "to" ne menja. Mogu misliti kako danas izgledaju stvari na mnogim mestima na kojima se odlučuju i ljudske sudbine.

stranke.38 balinda, 08 Apr 90 -> #33, kale

:: Većina članova SKJ su žrtve SKJ. Oni plaćaju članarinu i možda :: idu na sastanke na kojima "stavovi" stižu odozgo. Kada sam na :: početku pomenuo humanost mislio sam na njih, što se tiče kreatora :: "stavova", raznih lokalnih moćnika i pripadajućih im direktora, :: oni zaslužuju ono što jedan drugom žele. I da ostanu bez posla. Poznato je da u "šumi" prvo stradaju "slabiji" koji postaju žrtve. Tako lija mora da "smaže" zeca i tu nikakva humanost ne pomaže. To ne znači da nemam simpatije prema njima kao prema žrtvama, ali pošto su sami sebe doveli u poziciju bio-mase ne vidim razlog da ih drugojačije tretiram, što ne znači da im ne treba *odmah* "oprostiti" ako se spasu svog položaja. Da li će biti bio-masa novog sistema - to je već njihova lična odluka. Ovako dok ostaju štit jednoj 100-glavoj aždaji, ne mogu da o njima razmišljam drugčije nego o smetnji da pobedi razum. Naravno, nema nikakve osvete ne samo zbog humanosti, već i zbog toga što bi to jačalo protivnika. Dakle *opšta* amnestija. Možda se neko na sezamu neće samnom složiti: Zalažem se za amnestiju i za kreatore takvog zlodela. Zašto? Samo da se što pre izađe iz ovoga. Oni koji i posle svega ostanu na svome - jesu oni pravi neprijatelji. Prevrtljivih će uvek biti. Ništa humanost - samo logika: čelja za osvetom usporava promenu. U suprotnom se postavlja pitanje šta više želim: Da dokažem da sam bio u pravu ili da bolje živim. Lažan je izgovor da ih treba proganjati da se to ne bi ponovilo. Jednostavno rečeno; to će se uvek ponavljati bez obzira na zakasnele represivne mere.

stranke.39 balinda, 08 Apr 90 -> #34, vkostic

:: Mozemo nas nekoliko da budemo antikomunisti, ali narod u celini :: kao da *ne* zeli da se otarasi komunista. Svi trpe stegnutih :: zuba. Mozda je to stvar memtaliteta - sve Slovenske zemlje su :: bile i jos uvek su pod komunistima. Pa ti sad vidi. Rimljani su "lovili" (za robove) primitivna plemenima sa istoka pa su im dali naziv SLAVE, zašta nije potreban latinski rečnik - dovoljan je i engleski. :-( Hrvati insistiraju na pravilnijem nazivu: "Slaveni" umesto "Sloveni", međutim ni SLOVEN ne izlazi na dobro u engleskom rečniku: SLOVEN - neurodno prljavo čeljade, prljavko, aljkavac, nemaran, površan radnik. :-( Druga je stvar u tome što smo, nakon toliko mešanja, vrlo malo zaista Sloveni. Ne zaboravi - Sloveni su uglavnom plavi! Zato je primećeno da zaista plavih (a naročito riđih) ljudi ima više u zabitijim mestima u Srbiji jer su tu Turci (a i drugi) slabije zalazili.

stranke.40 ilja, 09 Apr 90

Ne mogu da vam ne ispričam jedan trač što sam sinoć čuo u Klubu književnika. Naime, priča se da će u našoj dragoj srpskoj Partiji za najviše 20-30 dana doći do teškog raskola između Slobe sa jedne i Trifunovića i Jovića sa druge strane. Zapravo raskol već postoji ali će tada izbiti u javnost. Priča se da će Sloba osnovati svoju partiju i možda čak sarađivati sa Šešeljom. Naravno da sve ovo može da bude "babi se snilo što joj je milo" ali ne mogu da odolim da, za slučaj da se tako nešto zaista i desi, ne budem prvi koji je to objavio :-)) Ilija

stranke.41 bojt, 10 Apr 90 -> #40, ilja

>> Ne mogu da vam ne ispričam jedan trač što sam sinoć čuo >> u Klubu književnika. Naime, priča se da će u našoj dragoj >> srpskoj Partiji za najviše 20-30 dana doći do teškog raskola >> između Slobe sa jedne i Trifunovića i Jovića sa druge strane. >> Zapravo raskol već postoji ali će tada izbiti u javnost. To se priča već poslednjih mesec - dva. Ja sam pre oko dva ipo meseca čuo (i to u Austriji, da čudo bude veće) da će Trifunović da mu krkne nož u ledja. Pominjano je čak i hapšenje (tc tc tc). Medjutim, rekoh comeon, bolje da ne istrčavam pred rudu, bar dok se čaršijska priča malo ne "valorizuje", a i to o hapšenju mi se učinilo kao SF u tom (a i ovom) trenutku. Mada, djavo bi ga znao kad su oni u pitanju...

stranke.42 djolle, 06 May 90

Prema nezvaničnim izvorima saznajemo da je MMarković dobila Fulbrajtovu stipendiju na godinu dana. žvrsto jezgro polako puca. Pozdrav, Djolle

stranke.43 kale, 26 May 90

Skupština SANU je jednoglasno odlučila da se ukine aktiv SK u akademiji. U SANU neće dobiti mesto ni jedna (druga) stranka. Naučnici. Umetnici. Pametni i kulturni ljudi. JEDNOGLASNO.

stranke.44 bojt, 27 May 90

I završi se 14-sti vandredni kongres. Sve je bilo fino i lepo i jedinstveno kroz "raspravu bez razmimoilaženja" uz dosta tapšanja u mikrofon. Kako vam se dopao "koordinator" koji je otvorio sednicu?

stranke.45 bojt, 07 Jun 90

Odlučeno je da se udruže SKS i SSRNS u novu partiju koja će se zvati Socijalistička partija Srbije. Zvanično, zato što se došlo do zaključka da je od 8. sednice SKS SSRN Srbije kao samostalna (!?!) i autentična politička organizacija naroda Srbije bila na istim pozicijama kao i SKS, kao i da streme istom cilju (kao da to nije bilo pre 8. sednice :) ) pa će se zato ujediniti. Kakva reorganizacija! Inače, juče je (po pisanju "Borbe") vodjena dosta žučna rasprava na sednici Sekcije za informisanje SSRN Beograda. Marinko Vučinić je rekao da SSRN nosi tešku hipoteku kao transmisija SK (!) i je da zbog toga, kao i zbog izgubljenog ugleda na tlu morala izgubio i poverenje naroda zato što su na odgovornim pozicijama (ili su bili) ljudi koje prate afere, *Minović*, *Mitević* i Zoran Todorović. Naravno, odmah su ga napali kako su takvi napadi na "Politiku" i TVB "dobro znani" našta je ovaj replicirao da on ne priča o "Politici" i TVB već o ličnostima koje su im na čelu. Predsedavajući Slobodan Ignjatović je zapitao da li bi se pitanje pluralizma u Srbiji rešilo kada bi Minović i Mitević bili otpušteni i odmah sam dao odgovor: ne! Začudjujuća logika, rekao bih ja (sem ako nije ironija :) ). Kao kad ste u čamcu koji tone jer ima 100 rupa, pa se zapitate da li će čamac prestati da tone ako zapušite dve (doduše jedne od većih). Elem, neće, nego će nastaviti da tone dok se i ostale rupe ne zapuše!

stranke.46 kale, 08 Jun 90 -> #45, bojt

>> Odlučeno je da se udruže SKS i SSRNS u novu partiju koja će se >> zvati Socijalistička partija Srbije. SKH je smislio (i uveo) višestranački izborni sistem u kome broj predstavnika u skupštini raste brže nego linearno sa brojem dobijenih glasova. Verovatno je SKH očekivao pobedu na izborima. Ona anketa o popularnosti pojedinih stranaka mora da je imala za zadatak i da se odredi "pravi" izborni sistem. A možda se i u SKSSSRNS preračunaju, kao i bratske SK stranke. ;-))))

stranke.47 balinda, 08 Jun 90

:: Odlučeno je da se udruže SKS i SSRNS u novu partiju koja će se :: zvati Socijalistička partija Srbije. Premda je greškom početak ove diskusije bio u PCST, a zatim je usledila replika u temi SKJ, nastaviću diskusiju ovde, iako mislim da ni to nije pravo mesto. Mišljenja sam da se ovde radi *ipak* i o nečemu višem nego što je još jedna nova mimikrija u starom boljševičkom krilu. Ni ja (baš kao ni BOJT) ne verujem u naglu promenu mišljenja ali bih pokušao da bacim jedno novo svetlo. Verovatno ni za koga više nije tajna da se komunistička vlast u Srbiji ljulja iz temelja i da gotovo puca po šavovima. U njihovim redovima besni žestok požar a za sada su jedino u moći da zatvore vrata pa da oni sasvim slepi ne vide šta se tamo događa. Lenjin je (činimi se?) slično stanje početkom 1917. ocenio rečima: "Vlast se kotrlja ulicama, potrebno je samo sagnuti se i pokupiti je." Da li je samo reč o promeni naslova? Trenutno da, ali ipak ne! Možemo li oceniti da je srpska *komunistička* partija prva koja se samoukinula? Naravno NE, ali da je ovo početak toga puta duboko sam uveren. Da budem, malo i prorok: Mislim da će ne tako daleko doći do osnivanja: Komunističke partije Srbije! Dakle, ovo je prvi udar (pa makar on bio i samo formalnog karaktera) iznutra insistiranju na kontinuitetu što im samo daje nekakve šanse makar u budućnosti. Naravno to ih neće (?) spasiti na budućim izborima, ali je za njih i od presudnog značaja da na njima izgube. Ako bih mogao da ukažem DPOZARICu da SKH nije imao snage (može biti - vremena?) da se odvoji od komunističkog naziva? Zašto na ovo ne treba gledati samo sa formalne strane? Zato što se može oceniti da se komunistička ideja ozbiljno ljulja od stavke 3. ka 4. koju sam nedavno pominjao kao etapu u "procesu smrti". Za zaboravne - da podsetim: 1. gnev 2. poricanje 3. cenkanje 4. depresija 5. prihvatanje Promena naziva (kao samoukidanje!?) ih je sigurno koštala mnogo napora i žrtava i trenutno će dati i loše rezultate, ali mi je ipak simpatična kao "slamka" nekoga ko se još uvek nada. Naravno to je mnogo prihvatljivije nego da su insistirali na neodrživoj poziciji jer je ona već počela ozbiljno da preti i ljudskim žrtvama. Uopšte je SKS zauzeo jedan cvikeraški stav i dozvoljavao jedno po jedno gradeći samo privremene barikade koje su redom padale, nadajući se da će se negde zadržati. U glavama "tvrđih" bilo je nade za buduću kontraofanzivu. Srećom neće biti po njihovom. (?) Predviđam vrlo skoro punu demokratizaciju (naravno *ipak* samo za naše uslove!), puni višestranački pluralizam i *PAD* više raznoraznih Minovića i Mitevića. Oni zapravo neće biti potrebni, pa čak i šta više postaju im sve veća smetnja. Baš me interesuje šta će npr. Mitević da smisli pa da opet duva u "tikvu vlasti"? Dakle, na pomolu je novi osvojeni prostor od strane opozicije i samim tim pad pritiska na komuniste. Da li je moje predviđanje tačno - videćemo? Siguran sam da ćemo opet doći na nove "boljševičke barikade", ali radujmo se (predstojećim?) osvojenim prostorom. Što se tiče SSRNS i njihovog spajanja, mislim da su komunisti opet uradili na svoju štetu. Kao "primitivni antikomunista" :) rekao bih: Srećom! Naime, sada će i oni najnaivniji glasači znati: "Ma, svi su oni isti!" To neće ojačati ni jednu stranu a izgubiće svi koji bi pomislili da se iza mogućeg samostalnog SSRNS nalazi neka drugojačija snaga. Da su na izbore izašli pojedinačno pa tek onda podelili eventualno osvojenu vlast, šanse bi im bile mnogo veće!

stranke.48 balinda, 25 Jun 90 -> #47, balinda

:: Da budem, malo i prorok: Mislim da će ne tako daleko doći do :: osnivanja: Komunističke partije Srbije! Ovo je bilo 8. juna i, premda ne volim ljude tipa "šta sam ti rek`o", evo šta kaže BORBA: "U Beogradu, 30. juna OSNIVA SE NOVI KOMUNISTIžKI POKRET ...Logično je očekivati da će mnogi komunisti, koje je promena imena i programa Saveza komunista Jugoslavije, od Slovenije do Makedonije, ostavila u bezvazdušnom prostoru, potražiti sebi polje političkog delovanja u okviru novog komunističkog pokreta." Moram da priznam da ni sâm nisam očekivao da će tako brzo doći do ovoga i bio sam ubeđen da su Mitević i Minović prvi na redu. Međutim, ispade da su takvi tipovi mnogo tvrđi orah. Mislim da veću štetu od njih trpi vlast nego opozicija?

stranke.49 balinda, 16 Jul 90

U jučerašnjoj "Borbi" sam pročitao izjavu Vuka Draškovića koji je, na pitanje jednog stranog novinara o broju članova SPO-a, izjavio: "Imamo ih nekoliko stotina kilograma. Pošto nemamo kompjuter ne možemo da napravimo tačnu evidenciju članstva, pa nam prijave stoje u raznim kovertima. To teži nekoliko stotina kilograma." Sledeću moju "analizu" treba shvatiti samo uslovno (naime, čak i meni :) je jasno da se nad površnim činjenicama ne može ostvariti iole tačan zaključak). Zato je potrebno nekoliko sasvim napamet datih pretpostavki: 1. Pod "nekoliko stotina kilograma", podrazumeva se najviše 300 kg? Razumno je oceniti da je Vuku bio cilj da prikaže težinu papira što većom. Da zaista ima više, verovatno bi svako želeo da "dogura" makar do termina "pola tone"? 2. Prijave su verovatno date na: a) A4 ili b) A5 formatu 3. Korišćen je 70 gramski papir (kao najrasprostranjeniji)! Dakle: ako je 300 kg = 300000 gr, digitron "kaže" ovako: pod a) 300000 / (0.21*0.219)*70 gr = **93188 članova**, a pod b) naravno duplo više. Ako se nevaram, u oba slučaja znatno manje nego što je svojevremeno pominjano?

stranke.50 vcalic, 16 Jul 90 -> #49, balinda

Ljudi iz SPO obicno isticu kako imaju stotine hiljada clanova, a sudeci po njihovom glasilu "Srpska rec", izgleda da su se proglasili za najbrojniju stranku u Srbiji. >> Dakle: ako je 300 kg = 300000 gr, digitron "kaze" ovako: >> pod a) 300000 / (0.21*0.219)*70 gr = **93188 clanova**, >>a pod b) >> naravno duplo vise. Ako se nevaram, u oba slucaja znatno >>manje >> nego sto je svojevremeno pominjano? Ja ne verujem da imaju i toliko, iako sam siguran da od svih opozicionih stranaka, upravo SPO ima najvise pristalica. To mi se bas i ne svidja, vise bih voleo kada bi Demokratska stranka bila popularnija.

stranke.51 dejanr, 16 Jul 90 -> #49, balinda

>> 2. Prijave su verovatno date na: >> a) A4 ili >> b) A5 formatu Kao neko ko je izvesno vreme :) uređivao kontakt rubrike, mogu da ti kažem da pošta stiže na svakakvom mogućem papiru računajući i nekakve dronjave cedulje koje ne bi ni uzeo u ruke a kamo li pogledao. Tako je kad školovani ljudi :)) pišu ozbiljnom časopisu :)). A možeš misliti tek kako je kada se učlanjuju u SPO.

stranke.52 balinda, 17 Jul 90 -> #50, vcalic

:: Ja ne verujem da imaju i toliko, iako sam siguran da :: od svih opozicionih stranaka, upravo SPO ima najvise pristalica. :: To mi se bas i ne svidja, vise bih voleo kada bi Demokratska :: stranka bila popularnija. Kada bi izbori bili sutra, verujem da bih glasao i ja za Demokratsku stranku. Dakle, bogli bi se nazvati političkim istomišljenicima. (?) No, u dobroj meri sam promenio mišljenje i o svim malo desnijim strankama. Pa čak i o SNO! Za SPO pogotovo mislim da uopšte i nisu tako crni, u svakom slučaju ni primaći onome što vlast o njima priča? Razlozi zbog kojih mislim da je dobro što postoji čitav dijapazon na desnici pa i najdesnija: Mislim da je ova vlast (za evropske prilike!) isuviše levo i da, kao protiv teža na drugom kraju "kanapa" moraju da se nalaze i adekvatni desni. Tek tako gotovo nepostojeći centar može doći do bilo kakve šanse da se stvori. Da postoje samo umerene (čitaj - blage) partije, ova vlast bi ih samo zbrisala možda i sasvim jednostavnom zabranom? Ovako, moraju da razmisle o tome da ću ja (a verovatno ne mislim samo ja tako?) glasati onoliko desno koliko se oni budu ponašali levo. A ako bi pokušali da izvrdaju glasanje? E, to je poslednje, što ne bih poželeo ni neprijatelju. :(

stranke.53 balinda, 19 Jul 90 -> #51, dejanr

:: A možeš misliti tek kako je kada se učlanjuju u SPO. Pa da tome dodamo da se možda u onim "stotinama kilograma" nalaze i koverte? Vuk Drašković je rekao: :: "..................................pa nam prijave stoje :: u raznim kovertima. To teži nekoliko stotina kilograma." Vrlo je teško oceniti makar i približan broj članova i ove stranke. Možda treba priznati da ipak imaju dosta dobar uticaj na opoziciono raspoložene ljude. Može biti delom i zbog samog Vuka Draškovića? No, čini se da broj članova, sam za sebe, i ne znači mnogo. Na vlast se dolazi sa većim brojem glasača. Svakako, zbog uticaja i organizacije propagande važan je broj članova i verovatno postoji i nekakva proporcija između članstva i broja glasača, ali je važno i na koji deo populacije određena stranka najviše "puca". Zato je razumno pretpostaviti da će umerenije stranke imati procentualano veći broj birača u odnosu na broj aktivnih članova, u poređenju sa nekim malo glasnijim stranakama (levim ili desnim). Pretpostavljam da se gro "umerenijih" ljudi ne želi previše baviti politikom. Pošto to teško možemo oceniti (makar ne pre prvih izbora), ostaje nam da sprovedemo malu anketu. Iako je Sezam jedna dosta "izčašena" javnost, :) pa tako dobijeni rezultati i nemaju pravu vrednost u odnosu na stvarnost, ipak možda može razbiti neke zablude koje možda postoje? U "stvarnosti" očekujem znatno veći uticaj nove Socijalističke partije. Pošto Sysopi imaju trenutno jako mnogo posla, pa bi bilo nehumano i pominjati organizovanje nekakvog VOTE, ostaje nam da ovde probamo da vidimo kakav je uticaj dosadašnje borbe za glasače. S obzirom da je pri iole demokratskom glasanju anonimnost zagarantovana, svako (ko želi?) može da bude i anoniman. Jedina, zaista prijateljska molba, je da se ne glasa više puta. Možda je ovo prava prilika da se na Sezamu *dogode* :) prvi slobodni izbori u Srbiji nakon rata? Da "povučem nogu" - Glasam za DEMOKRATSKU STRANKU!

stranke.54 bojt, 19 Jul 90 -> #53, balinda

>> Da "povučem nogu" - Glasam za DEMOKRATSKU STRANKU! Ja takodje glasam za Demokratsku Stranku, uz jednu ogradu: ako se, kada dodje vreme X (tj neposredno pred izbore), ispostavi da Demokratska Stranka nema nikakve ili ima veoma male šanse da pobedi komuniste (pardon, socijaliste), glasaću za onu stranku kod koje je ta šansa najveća. To zato što i dalje mislim da je važnije da komunisti izgube nego ko će da dobije. Najverovatnije: Glasam za Demokratsku Stranku!

stranke.55 balinda, 19 Jul 90 -> #54, bojt

:: ....................................uz jednu ogradu: ako se, :: kada dodje vreme X (tj neposredno pred izbore), ispostavi da.. Mojom greškom nije bilo dovoljno jasno da se "glasanje" na Sezamu odnosi za ovaj trenutak tj. kako bi glasali da su izbori danas?

stranke.56 vcalic, 19 Jul 90 -> #55, balinda

I ja glasam za DEMOKRATSKU STRANKU

stranke.57 dejanr, 19 Jul 90 -> #53, balinda

>> Pošto Sysopi imaju trenutno jako mnogo posla, pa bi bilo >> nehumano i pominjati organizovanje nekakvog VOTE, ostaje >> nam da ovde probamo da vidimo kakav je uticaj dosadašnje >> borbe za glasače. Pa, napraviti VOTE nije teško. Samo mi kažite ko su sve konkurenti.

stranke.58 dejanr, 19 Jul 90

Skupština Srbije je danas, nasuprot predlogu Predsedništva, donela Zakon o strankama po kome je organizovanje moguće jedino teritorijalno dakle *zabranjeno* po preduzećima. Šta kažete?

stranke.59 kale, 20 Jul 90 -> #53, balinda

>> No, čini se da broj članova, sam za sebe, i ne znači mnogo. >> Na vlast se dolazi sa većim brojem glasača. Tačno. Uzgred, čuo sam za tipa koji je član i HDZ i SNO! >> Da "povučem nogu" - Glasam za DEMOKRATSKU STRANKU! Takođe. Kad se malo odomaći i uhoda višepartijski sistem, verovatno ću početi da glasam za Zelene. Nemam nameru da postanem član neke stranke. U pravu si kad kažeš da je SEZAM loš uzorak za ispitivanje javnog mnjenja. Možda zbog natprosečne obrazovanosti, a i toliko je ovde bilo raznih političkih diskusija da je valjda svako ko ih je čitao kompletirao/modifikovao/promenio bar neke svoje stavove. I informisanost nam je malo bolja. žini mi se da postoji i zajednička želja za objektivnim sagledavanjem raznih problema. Ovo se znatno razlikuje od zvaničnih politika naših republika koje otprilike kažu "_oni_ su krivi što smo mi u govnima".

stranke.60 kale, 20 Jul 90 -> #58, dejanr

>> Skupština Srbije je danas, nasuprot predlogu Predsedništva, >> donela Zakon o strankama po kome je organizovanje moguće jedino >> teritorijalno dakle *zabranjeno* po preduzećima. Izgleda da je razmišljanje delegata Skupštine bliže narodnoj volji nego što je to slučaj sa Predsedništvom. Kako li će tek oni izabrani na slobodnim izborima? :)))

stranke.61 balinda, 20 Jul 90 -> #57, dejanr

:: Pa, napraviti VOTE nije teško. Samo mi kažite ko su sve :: konkurenti. Pa, na mitingu opozicije 13. juna su (zvanično bile sledeće stranke) 1. NRS (NARODNA RADIKALNA STRANKA) 2. DS (DEMOKRATSKA STRANKA) 3. SPO (SRPSKI POKRET OBNOVE) 4. SOCIJALDEMOKRATSKA STRANKA JUGOSLAVIJE 5. LS (LIBERALNA STRANKA) Zatim treba dodati naravno i: 6. SPS (SOCIJALISTIžKA STRANKA SRBIJE) 7. SNO (SRPSKA NARODNA ODBRANA) i sigurno ima još. Valjda će neko da nas opomene ko se tu još nalazi? Dosadašnje glasanje je sasvim jednoumno. :( Bilo je četiri glasa za Demokratsku stranku (BALINDA, BOJT, VCALIC i KALE. Nadam se da će nastavak biti više u duhu višestranačko sistema. :)

stranke.62 varh, 20 Jul 90

Još jedan glas za Demokratsku stranku!

stranke.63 dragisak, 20 Jul 90 -> #61, balinda

:: 1. NRS (NARODNA RADIKALNA STRANKA) :: 2. DS (DEMOKRATSKA STRANKA) :: 3. SPO (SRPSKI POKRET OBNOVE) :: 4. SOCIJALDEMOKRATSKA STRANKA JUGOSLAVIJE :: 5. LS (LIBERALNA STRANKA) :: :: Zatim treba dodati naravno i: :: :: 6. SPS (SOCIJALISTIžKA STRANKA SRBIJE) :: 7. SNO (SRPSKA NARODNA ODBRANA) Ja bih dodao još dve stranke koje mogu imati značajnije mesto u budućim izborima : 8. ZELENI 9. DEMOKRATSKI SAVEZ KOSOVA Dragiša P.S. I ja glasam za Demokrate

stranke.64 dejanr, 20 Jul 90 -> #61, balinda

>> 7. SNO (SRPSKA NARODNA ODBRANA) Zar nije Srpska Narodna Obnova? Da li bi spisak: NRS, DS, SPO, LS, SPS, SNO bio OK? Ovde je uzorak ipak mali, bojim se ako bude mnogo alternativa mnogo će se razdeliti glasovi pa nećemo moći ništa da zaključimo. Ili da budu dva kruga?

stranke.65 balinda, 20 Jul 90 -> #64, dejanr

:: Da li bi spisak: NRS, DS, SPO, LS, SPS, SNO bio OK? Ovde je :: uzorak ipak mali, bojim se ako bude mnogo alternativa mnogo :: će se razdeliti glasovi pa nećemo moći ništa da zaključimo. Slažem se! (Mada za sada ne izgleda tako. :) ) :: Zar nije Srpska Narodna Obnova? Pošto sam napravio još jednu grešku u nazivu, a po tvom gornjem spisku, (definitivan???) spisak bi mogao da izgleda ovako: 1. NRS (NARODNA RADIKALNA STRANKA) 2. DS (DEMOKRATSKA STRANKA) 3. SPO (SRPSKI POKRET OBNOVE) 5. LS (LIBERALNA STRANKA) 6. SPS (SOCIJALISTIžKA PARTIJA SRBIJE) 7. SNO (SRPSKA NARODNA OBNOVA) i možda: (?) 8. OSTALE STRANKE Kada da VOTE počne i koliko da traje? Mislim da treba ostaviti dovoljno vremena, pogotovo što vrednost "glasanja" raste sa većim odzivom. Iz tog razloga, ne bi bilo loše opisati kako je jednostavno glasati iz MENU sistema? Očigledno da ima dovoljno ljudi (među 1000 Sezamovaca) koji bi možda glasali ali nisu spremni bez male pomoći? Možda nekoga interesuje i kako ostati anoniman pri glasanju?

stranke.66 balinda, 20 Jul 90 -> #61, balinda

:: Dosadašnje glasanje je sasvim jednoumno. :: Nadam se da će nastavak biti više u duhu višestranačkog sistema. Nažalost ništa od toga. Evo spiska ljudi koji su do sada glasali za Demokratsku stranku: BALINDA, BOJT, VCALIC, KALE, VARH i DRAGISAK Dakle, 6 (jedinih) glasova i svih šest za jednu stranku. (Napominjem samo da olakšam DEJANRu da može dosadašnje glasove upisati u VOTE, kada bude startovao).

stranke.67 dejanr, 21 Jul 90 -> #65, balinda

>> Iz tog razloga, ne bi bilo loše opisati kako je jednostavno >> glasati iz MENU sistema? Pa, ne znam kako bih to objasnio. Uđeš u meni REDAKCIJA i izabereš stavku GLASANJE. Zar može jednostavnije? >> Možda nekoga interesuje i kako ostati anoniman pri glasanju? Ne razumem. Pa svako je pri glasanju anoniman! I to toliko anoniman da ni mi ne možemo znati ko je za šta glasao. Ti si, uzgred, glavni zagovornik anonimnosti na SEZAM-u :)

stranke.68 balinda, 21 Jul 90 -> #67, dejanr

:: Ne razumem. Pa svako je pri glasanju anoniman! I to toliko :: anoniman da ni mi ne možemo znati ko je za šta glasao. Pogrešio sam. :( Mislio sam na anonimnost za glasanje u konferenciji, kao što je do sada. Tu ide neki znak ? (ako se ne varam?) Kada bude krenuo pravi VOTE, zaista je sve u najboljem redu. :: Ti si, uzgred, glavni zagovornik anonimnosti na SEZAM-u :) Zaista ispade tako, premda se primećuje da se ne držim tog "saveta". :)

stranke.69 bojt, 21 Jul 90 -> #65, balinda

>> Pošto sam napravio još jednu grešku u nazivu, a po tvom gornjem >> spisku, (definitivan???) spisak bi mogao da izgleda ovako: >> >> 1. NRS (NARODNA RADIKALNA STRANKA) >> 2. DS (DEMOKRATSKA STRANKA) >> 3. SPO (SRPSKI POKRET OBNOVE) >> 5. LS (LIBERALNA STRANKA) >> 6. SPS (SOCIJALISTIžKA PARTIJA SRBIJE) >> 7. SNO (SRPSKA NARODNA OBNOVA) >> >> i možda: (?) >> >> 8. OSTALE STRANKE A gde je SžP (Srpski četnički pokret)? Šešelj je prognozirao da će Sloba da dobije 40% a on 25% glasova, pa da vidimo koliko će da dobiju ovde i Sloba i Šešelj.

stranke.70 dejanr, 21 Jul 90 -> #68, balinda

>> Mislio sam na anonimnost za glasanje u konferenciji, kao što >> je do sada. Tu ide neki znak ? (ako se ne varam?) Varaš se :) Privatne poruke za neku šifru mogu da budu anonimne (ostavljeno prvenstveno zbog viceva) recimo MAIL WRITE !SIFRA /?. Poruke u konferencijama ne mogu.

stranke.71 dejanr, 21 Jul 90 -> #69, bojt

>> A gde je SžP (Srpski četnički pokret)? Šešelj je prognozirao >> da će Sloba da dobije 40% a on 25% glasova, pa da vidimo koliko >> će da dobiju ovde i Sloba i Šešelj. Kako stvari stoje, mislim da će ovde dobiti 0% da podele ;)

stranke.72 balinda, 21 Jul 90 -> #70, dejanr

:: Poruke u konferencijama ne mogu. Eto koliko se ja razumem u anonimnost. :( A zašto ne mogu?

stranke.73 dejanr, 21 Jul 90 -> #72, balinda

>> > Poruke u konferencijama ne mogu. >> A zašto ne mogu? Pa, ima tu raznih razloga, jedan od njih je što je tako predviđeno u programu ;)

stranke.74 vostojic, 22 Jul 90

Evo i opozicije za skustinu - ja glasam za Stranku Jugoslovena. Mozda bi trebalo ubaciti i stavku NEOPREDELJEN, jer toliko se malo zna o programima i profilima stranaka da je u ovom trenutku tesko glasati.

stranke.75 balinda, 22 Jul 90 -> #73, dejanr

:: Pa, ima tu raznih razloga, jedan od njih je što je tako :: predviđeno u programu ;) Causa sine qua non! :)

stranke.76 dragisak, 25 Jul 90

Gospođe i gospodo, poštovane kolege, hteo bih da vas upoznam sa jednom zanimljivom vešću, koja će vam, bez svake sumnje, učiniti ovaj dan vedrijim i život veselijim. ;-) Dakle. Kao što nam je poznato, jugoslovenska komunistička stranka već izvesno vreme praktično ne postoji. Izlaskom slovenačkih, a zatim i hrvatskih komunista, pa konačno prelaskom srpskih komunista u socijaliste, Centralni komitet SKJ je prestao sa radom. U vreme kada je naša Partija bila, čvrsto i odlučno, na kormilu ove, samoupravne, socijalističke, nesvrstane države u njenom vrhovnom organu radilo je više stotina, probranih, ljudi. Međutim, raspadom SKJ, niko nije više hteo da daje pare za te, nezamenljive kadrove. Tako su se naši Drugovi iz komiteja našli na ulici. NA ULICI !? >:-( A, NE ! BAREM NE U SRBIJI ! Radni ove, slobodarske, republike rešio je da u potpunosti zbrine te Drugove. Pa, molim Vas, oni su samo žrtve paklene zavere slovenačkih i hrvatskih komunista ! Zato je *ODREĐENO* :-( da nekoliko najvećih preduzeća u Srbiji primi na posao te naše Drugove. Tako, na primer, "Centrotekstil" treba uskoro da primi 20 Drugova iz CK (i pored toga što imaju veliki tehnološki višak, pa su nedavno otpustili sve kurire i ljude koji su radili preko omladinske i studentske zadruge). :-(( Pa sad, vi vidite, gospođe i gospodo, cenjene kolege. :-((((((( Puno pozdrava od Dragiše

stranke.77 dragisak, 25 Jul 90

Hteo bih da kažem par reči o nedavnom "ujedinjenju" SK i SSRN. Ne bih ulazio u političku stranu tog događaja, hteo bih da pomenem finansijski momenat u celom tom događaju. Kao što je poznato, i SK i SSRN su ustavni subjekti, odnosno predstavljaju neku vrstu državnih organa. To se pogotovo odnosi na SSRN jer je on formiran kao udruženje raznih saveza i udruženja građana. žlanovi SSRN su do sad bili i SK i sindikat i savez omladine i savez boraca i savez sportski ribolovaca i razna kulturno-umetnička društva i tako dalje. Zbog takve svoje uloge SSRN je uvek dobijao od države, a to znači iz poreza koji svi plaćaju, pozamašna novčana sredstva. Nakon što su sve organizacije istupile iz SSRN (i omladina i sindikat i borci) u SSRN je ostao učlanjen samo SK. :-( U tom slučaju se ne može govoriti ni o kakvom ujedinjenju jer nisu ni bili razjedinjeni. Jedini, stvarni, efekat "ujedinjenja" je u tome da sva, decenijama iz poreza sticana imovina, prelazi u ruke, sada preimenovanog, Saveza Komunista. :-(( Ovo bi se moglo pokazati na jednom primeru. Nedavno je kontrola nad TV prešla u ruke Skupštine. Promaklo nam je, međutim, da o drugim sredstvima informisanja (sem onih na Kosovu, koja su takođe stavljena u nadležnost skupštine) tom prilikom nije bilo ni reči. To samo može da znači da je njihova uređivačka politika i dalje pod kontrolom SSRN, odnosno, sada nove Socijalističke Partije. :-((( Dakle, oko 90% sve štampe u Srbiji (svi dnevni listovi sem Rilindje, koja je u nadležnosti Skupštine) su u rukama jedne političke stranke. Van njene kontrole su samo pojedini, manje tiražni, listovi (omladinska štampa, verska štampa, glasila pojedinih udruženja i stranaka). To znači, na primer, da su izdanja Duge, pa tako i časopis "Računari" formalno pod kontrolom Socijalističke Partije. Pri tome treba posebno istaći da su sve te novinske kuće *DRUŠTVENA* preduzeća, pa njihova imovina ne može besplatno pripasti nikome, pa ni nekakvoj stranci. Još bih dodao da neke novinske kuće, kao "Politika", na primer, dobijaju velike državne subvencije za rad. Oslobođena su dela poreza, država pokriva deo troškova za kupovinu novinskog papira, pojedini se listovi dotiraju iz državnog budžeta i slično. Tako imamo slučaj, da država finansira partijska glasila, ili još bolje, DA SVI MI PUTEM POREZA FINANSIRAMO GLASILA JEDNE POLITIžKE STRANKE. :-((((((( Pozdrav, Dragiša

stranke.78 balinda, 25 Jul 90

Šta bi sa "prvim slobodnim izborima" na Sezamu? :)

stranke.79 dejanr, 25 Jul 90 -> #78, balinda

>> Šta bi sa "prvim slobodnim izborima" na Sezamu? :) Novi SEZAM, novi VOTE... pa red da čuvamo neki adut i za njega!

stranke.80 kale, 26 Jul 90 -> #76, dragisak

>> Zato je *ODREĐENO* :-( da nekoliko najvećih preduzeća u >> Srbiji primi na posao te naše Drugove. Tako, na primer, >> "Centrotekstil" treba uskoro da primi 20 Drugova iz CK (i >> pored toga što imaju veliki tehnološki višak,... SVINJARIJA! Nemešanje politike u privredu? Odricanje od totalitarizma? Ako jednog dana. pošto komunisti izgube na izborima nova vlast uzme da smenjuje neke dokazane drugove direktore, da li će to biti mešanje u poslovnu politiku preduzeća ili dovođenje stvari na svoje mesto?

stranke.81 kale, 26 Jul 90

Večernje Novosti od 25.07. (juče), strana 9, naslov "Svađe fronta i komune". U podnaslovu: "Odluka dva skupštinska veća da se SSRN iz opštinske kase do kraja godine da 495000 dinara manje nego što je predviđeno, ogorčila ljude u SSRN", "Ovo je namera da se blokira rad SSRN i SK i omalovaži njihova transformacija u novu partiju - kaže žedomir Erbes, sekretar OK SSRN". Jesu li to oni što se finansiraju *samo* od članarine, i što isto zahtevaju od drugih? U istom članku se navodi i podatak da SSRN izdaje opštinske prostorije koje je dobio na korišćenje u zakup. Da li je SSRN registrovan kao društveno-politička ili kao privredna organizacija? Isti članak (radi se o pančevačkoj opštini), pre više meseci broj zaposlenih u SSRN je sa 12 pao na 10 a platna masa je ostala ista. Pošto Ustav još nije promenjen, da li ću ja ako osnujem i registrujem komunističku stranku postati vodeća snaga društva? ;)

stranke.82 andrea, 26 Jul 90 -> #81, kale

HehřÚehehehe .... vidi priliku da nesto promenimo!!!!!! Dakle, od clanova SEZAMa osnujmo *komunisticku partiju SFRJ*, pa onda penzionirajmo neke druge direktore (nek imaj°─u dobre penzije, samo da ne prave stetu jos i dalje ;) i hospitalizirajmo neke drugeřÚ i drugarice politicare ;( ... a onda se mozemo preimenovati u recimo Stranku teleceg odreska (svakom jugoslovenu na tanjur jedan teleci odrezak (ako ga jede) ili ekvivalent :) te odgovarřÚujuce priloge i pivce ...DNEVNO, jasno) ....

stranke.83 balinda, 31 Jul 90

Šta mislite o Antinoj stranci?

stranke.84 dejanr, 01 Aug 90 -> #83, balinda

>> Šta mislite o Antinoj stranci? Pa, mislim da neće loše proći na izborima. Ante je ipak jedan od *vrlo* retkih koji su nešto uradili a to bi (trebalo) da se ceni.

stranke.85 balinda, 02 Aug 90 -> #84, dejanr

>> Pa, mislim da neće loše proći na izborima. Ante je ipak jedan od >> *vrlo* retkih koji su nešto uradili a to bi (trebalo) da se ceni. I ja mislim tako! žak sam spreman sebe oceniti i kao oduševljenog Antinog pristalicu. (?) I pored ličnog antikomunizma ne smeta mi ni činjenica da je iznikao iz "njihovog" krila. :) To što ga nemilosrdno i podmuklo napada *ovakva* republička vlast, sasvim mi je jasno i razumljivo. (Na stranu što mi time izazivaju još veći gnev.) Napad od strane opozicije liči mi, takođe, samo na slepu borbu za vlast? :( Možda grešim zato što neke stvari ne znam (?), ali ovo je prvi trenutak da osećam izraženu potrebu za kritiku opozicije.

stranke.86 dejanr, 02 Aug 90 -> #85, balinda

>> To što ga nemilosrdno i podmuklo napada *ovakva* republička vlast, >> sasvim mi je jasno i razumljivo. (Na stranu što mi time izazivaju >> još veći gnev.) Napad od strane opozicije liči mi, takođe, samo na >> slepu borbu za vlast? :( Možda grešim zato što neke stvari ne znam >> (?), ali ovo je prvi trenutak da osećam izraženu potrebu za kritiku >> opozicije. Pa, tek treba da vidim opoziciju koja će, "uoči" izbora (ili pola godine pre izbora ili...) hvaliti i podržavati *bilo šta* kod stranke na vlasti. Najzad, dosta je prirodno da se svaka partija bori za vlast - zato se i osniva. Međutim, posle izbora (uzmi za primer Hrvatsku, Tuđmana i Antu) stvari mnogo bolje legnu na mesta...

stranke.87 balinda, 03 Aug 90 -> #86, dejanr

>> Pa, tek treba da vidim opoziciju koja će, "uoči" izbora (ili pola >> godine pre izbora ili...) hvaliti i podržavati *bilo šta* kod >> stranke na vlasti. Najzad, dosta je prirodno da se svaka partija >> bori za vlast - zato se i osniva. Sve je dosta logično pa i tačno. No, bar za mene, opozicija koja se trudi da makar održi nekakav privid objektivnosti ima veće šanse da me ubedi da za njih glasam na izborima. Šta da radimo ako se širom sveta pokazalo da pobeđuje samo onaj ko je glasniji? :( S` druge strane zar i Ante delom ne radi protiv komunističkog sindroma koji se još može smatrati najvećim protivnikom opozicije? Zato mislim da im je pametniji elastičniji stav prema saveznoj vladi. Tako bi se donekle distancirali i od sličnih napada Miloševićeve vlasti a i ne bi dovodili u zabunu dobar deo stanovništva koji podržava Antu Markovića ali i opoziciju. Mene npr. :)))

stranke.88 dpozaric, 04 Aug 90 -> #83, balinda

Ha, eto mene opet, da se izvinem sto sam pobrkao temu. Ne znam kako je moj pozdrav dosao u GDE SMO, no nadam se da ne zamjerate. balinda:>> Sta mislite o Antinoj stranci? Eto, ja mislim sve najbolje. Mislim da je jedan od onih koji mi pokusava omoguciti da pozivam Sezam bez da placam dodatni ceh za telefonske impulse koje inace placamo kad pozivamo inozemstvo, zatim za to da gledajuci Zvezdu, Partizana itsl. kako igra u Eurokupu navijam za *svoje* kao i do sada, i da ih isto tako *pljujem* kad igraju protiv *mog* Dinama, i da pri tom ne zvizdim reprezentacji Jugoslavije a kao fol u korist tamo nekih Holandjana koji sve nesto haju za ova Balkanska prostranstva. Ako bude po Antinom, necu se kao katolik osjecati neugodno kad razgovaram sa jednim od svojih najboljih prijatelja - pravoslavcem niti ce se moj prijatelj Srbin osjecati *ugrozenim* kad dodje na more k meni. Alaj su nam Srbi ovdje ugrozeni, umiru od straha :-))) Pitajte ih kad se vrate kuci. Ante Markovic je po meni jedina osoba na ovim prostorima za koju se moze reci da je *cista* od nase *sporke politike*, koja je u stanju pokrpati poderano tkivo ove nase zajednice kakva god da jest. U svakom slucaju, to je cova za kojega se po (valjda vjerodostojnim) anketnim rezultatima odlucuje velika vecina gradjana Juge, ponegdje cak i gotovo plebiscitarno. Sto jos zelimo ? Imamo novog De Gaullea, jer nitko osim njega (koliko ja znam) jos nije dosao na vlast pa tek onda osnovao vlastitu stranku. Zelim Anti i njegovoj stranci sve najbolje na eventualnim izborima, ako nam se domovina ne raspadne do tada.

stranke.89 vcalic, 04 Aug 90 -> #87, balinda

Mislim da Anti samo ide u prilog to sto ga napadaju srpski komunisti (ups, izvinjavam se, socijalisti). Inace, primecujem pravu ofanzivu u pokornom delu bg stampe. Te Politika, te Nin, te ostali, svi izvlace srpske intelektualce i akademike, koji objasnjavaju srpskom narodu kako je Ante protiv Srba, kako koristi raspolozenje Srba da bi ostao na vlasti... Cini mi se da u pozadini stoji strah od gubitka silnih milijardi do kojeg bi doslo ako se sprovede vladin plan o raspodeli drustvenih sredstava putem deljenja akcija radnicima. Srpski komunisti (opet gresim, socijalisti) imaju nesto drugacije planove, tj. da drustvene firme podele medju sobom, pa im nikako ne odgovara mogucnost da se mere SIV-a primene u Srbiji. Sto se tice opozicije, mislim da, sem Demokratske stranke koja priprema ekonomski program, nijedna partija nema ni ideje,a kamoli programe koje bi mogla da suprotstavi programu SIV-a, tako da njihovi napadi na Markovica deluju prilicno bezazleno. To se odnosi kako na srpsku, tako i na opozicije u drugim republikama. Verujem da ce u predizbornoj kampanji mnogi od njih stati na stranu SIV-a. Pozdrav, Vlada

stranke.90 dejanr, 04 Aug 90 -> #89, vcalic

>> ostao na vlasti... Cini mi se da u pozadini stoji strah od gubitka >> silnih >> milijardi do kojeg bi doslo ako se sprovede vladin plan o raspodeli >> drustvenih sredstava putem deljenja akcija radnicima. Srpski >> komunisti >> (opet gresim, socijalisti) imaju nesto drugacije planove, tj. da >> drustvene firme podele medju sobom, pa im nikako ne odgovara >> mogucnost da >> se mere SIV-a primene u Srbiji. Aaaaagh! Mislio sam novi SEZAM, nema više ovog lomnjenja redova... Još jednom da upozorimo sve koji hoće da kucaju duže redovo (80 slova) da *obavezno* urade set editor ded. Pozdrav, Dejan

stranke.91 zeljkot, 06 Aug 90 -> #89, vcalic

A kakav je ekonomski program imao HDZ pa je dosao na vlast? Zeljko P.S. Ja glasam za Antu!

stranke.92 vcalic, 06 Aug 90 -> #90, dejanr

>>Aaaaagh! Mislio sam novi SEZAM, nema vise ovog lomnjenja redova... >>Jos jednom da upozorimo sve koji hoce da kucaju duze redovo (80 slova) >>da *obavezno* urade set editor ded. I ja sam mislio da nema vise lomljenja redova kad ono... Poruka je bila smestena u EXEC koji je imao i set editor ded, medjutim, SEZAM nije imao nameru da primi EXEC, pa sam poruku pokusao da posaljem preko ASCII upload u ded koji je sve totalno zablokirao. Morao sam da prekinem vezu i da vratim stari editor koji je izlomio redove. Zato u editoru vracam marginu na 65, dok se sve ne sredi. Pozdrav, Vlada P.S. Ova poruka vise pristaje konferenciji SEZAM, zar ne?

stranke.93 dragisak, 07 Aug 90 -> #79, dejanr

>>>> Šta bi sa "prvim slobodnim izborima" na Sezamu? :) >> Novi SEZAM, novi VOTE... pa red da čuvamo neki adut i >> za njega! Vreme je !

stranke.94 dpozaric, 11 Aug 90 -> #83, balinda

stranke.95 dpozaric, 11 Aug 90 -> #91, zeljkot

>> A kakav je ekonomski program imao HDZ pa je dosao na vlast? Za nacionalno-gospodarstvena prevazilazenja sadasnjih nedaca iz oblasti blablabla...

stranke.96 balinda, 11 Aug 90 -> #94, dpozaric

>> Sto jos zelimo ? Imamo novog De Gaullea, jer nitko osim njega >> (koliko ja znam) jos nije dosao na vlast pa tek onda osnovao >> vlastitu stranku. I španski kralj je dao mandat premijeru da formira stranku nakon čega je ona ubedljivo pobedila na izborima. Sličnost je utoliko veća što se i Španija nalazila na izlasku iz decenijske diktature. Bilo je neophodno da se na što jednostavniji (čitaj: brži) način obnovi demokratija. Ovaj eksperiment je izuzetno uspeo i za manje od deset godina Španija je napravila pravo ekonomsko čudo. Eh, ovde izgleda prestaju sličnosti? :((((

stranke.97 dpozaric, 12 Aug 90 -> #96, balinda

>> I spanski kralj je dao mandat premijeru da formira stranku nakon cega je ona >>ubedljivo pobedila na izborima. Slicnost je utoliko veca sto se i Spanija >>nalazila na izlasku iz decenijske diktature. Bilo je neophodno da se na sto >>jednostavniji (citaj: brzi) nacin obnovi demokratija. Ovaj eksperiment je >>izuzetno uspeo i za manje od deset godina Spanija je napravila pravo ekonomsko >>cudo. Eh, ovde izgleda prestaju slicnosti? :(((( Da, jos kad uzmemo u obzir da je Spanija i dalje (poput mnogih zemalja) i dalje monarhija, da je nas nesudjeni princ u Velikoj Britaniji uvazeni ekonomist a da se jos uvijek ne smije vratiti u domovinu, te da vlastima ocito i ne pada napamet da ga pozovu natrag iako je za to zainteresiran (citao sam interview)... Daleko od toga da treba da opet postanemo nekakva kraljevina, ali ipak... No, to bi trebalo u temu IZVOZ PAMETI :-))

stranke.98 kanda, 13 Aug 90 -> #96, balinda

>> I španski kralj je dao mandat premijeru da formira stranku nakon čega je ona >> ubedljivo pobedila na izborima. Sličnost je utoliko veća što se i Španija >> nalazila na izlasku iz decenijske diktature. Bilo je neophodno da se na što >> jednostavniji (čitaj: brži) način obnovi demokratija. Ovaj eksperiment je >> izuzetno uspeo i za manje od deset godina Španija je napravila pravo ekonomsko >> čudo. Eh, ovde izgleda prestaju sličnosti? :(((( Ja sam za kralja.

stranke.99 dejanr, 13 Aug 90 -> #98, kanda

>> Ja sam za kralja. U stvari, što više razmišljam, sve mi se više čini da to sa kraljem i ne bi bilo tako nemoguće kao što izgleda na prvi pogled. Naime, verujem da bi čak i u našim severnijim republikama kralj bio pre prihvatljiv (bez obzira što je Srbin :) ) nego SM. Mada sa druge strane smatram da je Petar II bio jedan takav ****** da je veoma poljuljao poverenje u čitavu dinastiju Karađorđević. A i ovaj Aleksandar koji se tek sada setio da uči srpskohrvatski...

stranke.100 zeljkot, 14 Aug 90 -> #95, dpozaric

De pojasni. Ja sam mislo da nije imao nikakav B(