RACUN.1

14 Nov 1989 - 28 Mar 1994

Topics

  1. koncepcija (523)
  2. ne.zelim (126)
  3. zelim (266)
  4. bice (25)
  5. istorija (37)
  6. konkurencija (183)
  7. saradnici (18)
  8. nagradna.igra (191)
  9. novi.racunari (1957)
  10. statistika (40)
  11. benchmark (57)
  12. ispravke (19)
  13. in.memoriam (13)
  14. cena (0)
  15. razno (835)
  16. unknown (670)

Messages - razno

razno.1 zzivotic,
Molim vas da obratite paznju, nije vic, stvar je jako vazna: Redakciji racunara su hitno potrebni sledeci stari brojevi: 36 39 47 48 49 Potrebno je svega par komada od svakog broja pa bi bilo najbolje da prethodno ostavite privatnu poruku. Oni koji ustupe svoj primerak kao zamenu ce dobiti bilo najnoviji broj "Racunara" bilo sledeci broj cim izadje iz stampe. Pozdrav, zz
razno.2 kale, -> #1, zzivotic
>> Redakciji racunara su hitno potrebni sledeci stari brojevi: >> 36 39 47 48 49 Imam brojeve 39, 47 i 49 u odliŽnom stanju. Javite se privatno da se dogovorimo oko predaje. Pozdrav!
razno.3 dbulat, -> #1, zzivotic
Vrlo interesantna situacija: Redakcija casopisa traci odazi od citalazaca stare brojeve. Ne cini li se nekome da żstavljate kola ispred konja (cart before the horse)? No, ja doista imamzfAzŻb sve brojeve Racunara, ali bi ih se vrlo teska srca odrekao. No ukoliko je stvarno dogorelo do noktiju, neka.. Svi su lijepo ocuvani i sva slova su na broju bez obzira sto sam sve procitao (nista se nije potrosilo -> dobra stampa). Preporuka za ubuduce: povecajte nakladu za 10 %. Pozdrav! Darko
razno.4 zzivotic, -> #3, dbulat
>> Preporuka za ubuduce: povecajte nakladu za 10 %. Eh, Darko, oŽigledno ne poznajeź situaciju. Kada jedne tako male novine kao źto su "RaŽunari" do¬u u situaciju da im u okviru BIGZ-a tiraČ odre¬uje neki źef prodaje ili ne znam Žega koji istom glavom razmiźlja i o tiraČu svih ostalih "velikih" novina u kuęi, onda tako prost zahtev "poveęajte nakladu za 10 %" dobija sasvim drugaŽije dimenzije :) Pozdrav, zz
razno.5 dbulat, -> #4, zzivotic
Ne bih htio da izgleda kao da nekoga podbadam, ali je cinjenica da je i u situaciji oko SIRIUS-a bilo nesuglasica izmedju redakcije i uprave izdavaca. Ne znam kako cete to vi urediti, ali znamo kako je zavrsio SIRIUS. Cinjenica je da je u VPA (Vjesnikova Press Agencija) mnogo vise prihoda od mekih-do-tvrdih porno casopisa i izdanja nego do SIRIUS-a, TRAG-a, i ostalih njihovih nekad tako popularnih izdanja, da je izdavacu bilo mnogo jednostavnije nakon 13 godina ukinuti casopis koji se nalazio u trenutnoj krizi nego pokusati spasiti stvar. Sa Racunarima je stvar drugacija. R su uspjesan casopis s tendencijom da bude jos uspjesniji (SEZAM & Racunari se bas lijepo nadopunjuju), ali to ujedno izbija adute upravi da radi od vas sto hoce. Drugim rijecima izlazite iz okvira gdje o casopisima odredjuju "gore" a ne u redakciji. Ne znam kako stvari funkcioniraju i Mc Graw- Hill, ali znam da bi ukinuce BYTA pokrenulo ustanak protiv obojice (Mc Graw & Hill-a, tj. svega sto predstavlja to ime u upravi). Ipak BYTE je takoreci nezavistan casopis koji ima dobru uredjivacku politiku i nakladu i dugogodisnje iskustvo u dobrom starom kapitalizmu gdje se dobre stvari cijene. Pokusajte izboriti slican tretman. Pozdrav! Darko
razno.6 mhibler,
>> Poznam dvojicu ljudi koji su se pretplatili na BIGZ - ova >> izdanja na godinu dana, a primaju jos i danas, a pretplata je >> prestala prije godinu i pol. Jedan je i intervenirao dva puta >> telefonom da mu posalju uplatnicu, ali nista od toga. Kako to oni ne >> vide pa tako lijepo "dijele" svoja izdanja ? RA«UNARE kupujem od prvog broja i imam gotovo sve brojeve (par sam propustio u vojsci). Ove godine mi se posebno svi¬aju pa sam se i pretplatio. Prvi primjerak (R62) sam dobio uredno. Drugi primjerak (R63) je bio toliko izguČvan da mi se jednostavno nije mililo da ga stavim u kolekciju... mislio sam: "valjda ęe slijedeęi biti OK"... Elem, slijedeęi nikako da stigne! :( A na kiosku ga veę rasprodali... ▒to meni malo "...ne vide pa tako lijepo "dijele" svoja izdanja ?..." ;) Ima neźto trulo u BIGZ-u...
razno.8 dzivkovic, -> #1, zzivotic
Nisam se dosta dugo javljao SEZAMU tako da sam tek danas proŽitao poruku. Ako je joź uvek aktuelno, posedujem sve navedene brojeve RaŽunara (inaŽe ih imam od prvog broja). Kontakt telefon preko celog dana do nedelje. Pozdrav DZ P.S. Samo Žestitke za NOVI SEZAM.
razno.9 mhibler, -> #6, mhibler
>> ...Elem, slijedeęi nikako da stigne! :( ... Narodna poslovica kaČe: "Strpljen - spaźen." Bio sam strpljiv i STIGAO JE !!! R64 je tu! Sad sam spaźen :) MAH
razno.10 ppekovic,
Kada ęe u RSOFT-u biti programi iz novih racunara 65?
razno.11 drhajn,
Ne mogu da nabavim "RACUNARE" na kioscima. Zasto?
razno.12 vkrstonosic, -> #11, drhajn
I ja sam jedva nasao Racunare na nekom zabacenom kiosku.
razno.13 ppekovic,
Kad ęe ra65fra.zip tj. listing iz raŽunara 65 u vezi fraktala? Paya
razno.14 lgavrilovic,
Stvarno, veę mesecim prava je lutrija naęi RaŽunare na kioscima. Ako ih ne kupite odmah kada izdju onda sleduje mukotrpno obilaČenje kioska. Rasprodaju se nevidjenom brzinom. Znam reęi ęete - preplata!!! O.K. Rado bih se pretplatio ali dali ih źaljete pouzeęem ??? Ako idu u sanduŽe, viźe volim da ih kupim na kiosku nego da ih plaęam duplo. I joź neźto, poslao sam poruku redakciji negde krajem februara da mi se poźalje taj (februarski) broj ove godine. Razlog je bio jednostavan, promaźio sam ga na kiosku. ▒to bi rekli "Jel' te poruke neko Žita ?????" ▓eljan odgovora, GWW
razno.15 bole,
svidja mi se sezam ! ali u ovom formatu!ne treba sezamu nikakve simulacije vecih i boljh racunara! dovoljno je sezamu njegovih 4 racunara!! povezanih u mrezu!!! lepo je ovo sa chess!!! voleo bih kad kod ima neko vece sportsko zbivanje da bude isto ova> trebalo bi malo da se poboljsa veza i da ima sysop posto ko neume sa sezamom treba mu pomoc!! lepe je sezam !!! mene je sezam postakao da naucim mnoge nove stvari.!!! SEZAM JE MNOGO LEP!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Pozdrav BOLE
razno.16 jtitov,
Vrlo interesantno, ali nigde u RA«UNARI-ma nema onog Žuvenog teksta u stilu "svako kopiranje, umnoČavanje, itd. bez doszvole zabranjeno". Povodom toga (iako to nigde ne piźe) pitam Glavnog i Odgovornog: Da li bih mogao da skeniram sliŽicu iz R66 sa strane 23 u gornjem desnom uglu. ▓eleo bi da je iskoristim u privatnom pismu. MoČda ęe moje pitanje izgledati smeźno u ovoj naźoj celoj lopovskoj situaciji (da ne kaČem zemlji), ali smatram da treba da se polako uvodi red. I joź jedno pitanje Glavnom i Odgovornom. Neka veę jednom ON LI«NO, jasno i glasno i javno kaČe kada ęe izaęi to "atraktivno" uputstvo za SEZAM? Jura.
razno.17 jtitov,
Pa lepo, nema źta. Gospon Glavni i odgovorni se ustoliŽio do daljnjeg pa sada neęe ni na javnu prozivku da odgovara. Pa neka ima da iskeniram cele RaŽunare i da ih źtancujem po Begiźu ko izborne plakate. A kopirajt ko źiźa. I joź se vi borite protiv pirata. Pih A ima i uputstvo da napravim na laseru pa ęu da ga delim po Sezamu za sitne pare. Neka, neka... Jura
razno.18 gww.,
Ima li neko duplikat RaŽunara od februara 1990, taj broj nemam.
razno.19 mhibler,
Tek prije dva dana se na kioscima u ZG pojavio R66 !? Sva sreęa da sam pretplatnik pa sam ga dobio ranije ;) MAX
razno.20 dveselinovic, -> #19, mhibler
Max baby, Bog, Sranjo i źtamparija te blagoslovili źto verno kuoujeź "raŽunare". Ja te sigurno blagosiljam, jer sa ovim kaźnjenjima, treba imati Čivce. 32XDVV
razno.21 jtitov,
«itajuęi odliŽno napisan prikaz 386MAX programa, ne mogu a da ne postavim bar jedno malo bockavo pitanjce. Pitanjce glasi: koje to .SYS dajvere maximize neęe da "podigne" u high memoriju? Kod mene su prilikom instalacije SVI .sys drajveri odleteli high.
razno.22 dejanr, -> #21, jtitov
>> Pitanjce glasi: koje to .SYS dajvere maximize neęe da "podigne" >> u high memoriju? Kod mene drajver za ScanJet, to je jedini sys koji koristim.
razno.23 ppekovic,
U jednom od prehodnih brojeva "RaŽunara" pompezno je najavljen dolazak Coherent UNIX-a, UNIX-a za 99$. Lepo, ali tada niko nije spomenuo njegovu osnovnu manu zbog koje ovaj UNIX moČe teźko da se svrsta u ozbiljnu radnu okolinu. Viźe mu pripada atribut "UNIX za uŽenje UNIX-a". Naime, iz nekoliko izvora sam saznao da Coherent UNIX ima jedno veeeeeeliko ograniŽenje koje se zove "small model". Ako je to taŽno, zaźto se onda u novim "RaŽunarima" pojavio tekst koji opet na sva usta hvali Coherent UNIX, upore¬ujuęi ga sa SCO UNIX-om i drugim verzijama ovog popularnog OS-a. Po tom tekstu, CU je idealan OS, za klasu bolji od konkurenata koji koźtaju 1xxx$ a CU koźta 99$. Ovda se indirektno kaČe da su Amerikanci i svi ostali koji kupe recimo SCO UNIX, glupi jer su dali 1xxx$ umesto da daju 99$ i da dobiju STRA▒NU STVAR. Ako sam sluŽajno propustio u Žitanju teksta o CU-u, da je on, moram reęi, reklamiran kao UNIX za uŽenje, onda zar nije bilo bolje da ste napravili Prikaz MINIX-a, UNIX-a koji je razvijan baź za potrebe uŽenja UNIX-a, Žija je cena, zajedno sa source code-om, oko 70$. Za bliČe informacie proŽitajte Decembarski BYTE iz 1990. godine. Paya
razno.24 ppekovic,
Moram da priznam da me "RaŽunari" iz broja u broj sve viźe i viźe razoŽaravaju. Mislim da je uzrok tome nedostatak jasne koncepcije lista kao i loźe selekcije tekstova. Urednik "RaŽunara" bi morao da sedne i da dobro pogleda nekoliko brojeva "RaŽunara" u nazad, pa da se razmisli nad njima. Veę na prvi pogled se primeęuje izvestan broj ozbiljnih zamerki a neke od njih su: - Iz broja u broj slabi koncepcija lista, a da bi "RaŽunari" zadrČali dosadaźnju popularnost, moraju da uŽvrste koncepciju, kao i da ubace nove elemente i da pruČe Žitaocima nove dimenzije u kvalitetu Žasopisa (a mogli bi i u kvantitetu). - Kvalitet papira je katastrofalan. Nekoliko brojeva je obeęavalo poboljźanje, ali evo opet se "RaŽunari" źtampaju na tzv. "*upebri*u". - Prava je umetnost naęi "RaŽunare na kioscima". Onaj koji radi poslove Marketinga u "RaŽunarima" izgleda nije nauŽio osnovne aksiome Marketinga. A kad smo kod toga, moram da kaČem da mi je jako Žudno kako se oglaźivaŽi u "RaŽunarima" ne bune źto su svi oglasi grupisani na kraju Žasopisa. Da se ja kojim sluŽajem bavim poslom koji bi zahtevao da dam oglas u nekom raŽunarskom Žasopisu, nikad ga ne bi dao u "RaŽunarima" iz pomenutog razloga. Sve źto treba da urade oni koji su zaduČeni za marketing je da pogledaju malo neki broj "BYTE-a", "PCM-a", "DDJ-a" i sl. raŽunarskih revija. - Iz broja u broj slabi i kvalitet tekstova, tj. selekcija tekstova nije u skladu sa konepcijom lista, a i kako bi bila kad koncepcija nije jasno definisana. Veliki broj tekstova jednostavno ne pripada tematski "RaŽunarima". Zaźto "RaŽunari" ne sara¬uju malo bolje sa "Svetom Kompjutera" gde bi i jedni i drugi ustupali tekstove onom drugom ako taj tekst ne pripada konepciji jednog a u potpunosti se uklapa u koncepciju drugog Žasopisa. Tako bi imali koristi i jedni i drugi. - Sve su Žeźęe tehniŽke greźke. Na naslovnoj stranici se nalaze naslovi tekstova koji ne postoje izme¬u korica. Ispuźtenih slova, "nestalih" slika i sl. sve je viźe. Na pojedinim brojevima raŽunara, neke od stranica su odźtampane tako da se jednostavno tekst nemoČe Žitati ( dupliran tekst, nejasna slova isl.). - Ponavljanje tekstova istog ili sliŽnog sadrČaja iz broja u broj kao i potenciranje tekstova iz oblasti koje zanimaju veoma uzak broj korisnika "RaŽunara". Istina ne treba ni njih zaboraviti, ali treba objavljivati onoliko takvih tekstova koliki je procenat zastupljenosti Žitalaca koji se zanimaju za te tekstove (zaźta sluČe upitnici, ankete, VOTE na SEZAM-u). - Bombardovanje Žitalaca tekstovima o revolucionarnim novostima na softwerskom nebu i to predstavljanje tih proizvoda kao idealnih, revolucionarnih, neponovljivih. Jedan od takvih bisera sam spomenuo u predhodnoj poruci. Interesantno je da o takvim senzacijama redovno piźu isti autori sa sumnjivim programerskim znanjem i iskustvom, jer kako to da o takvim senzacijama Žitam samo u "RaŽunarima" i to po sistemu "tri puta" tj. "Sad, ovaj put i nikad viźe". Pa gde ispari silna idealnost, verovatno glupi i konzervativni svet nezna źta je dobro. - Kada neko proŽita naslovnu stranu raŽunara sa naslovima tekstova koji se nalaze unutra, zakleo bi se da je proŽitao naslove iz "ARKE", "TRE»EG OKA", ili najblaČe "SABORA" a moČda i "NADE", "BAZARA", "PRAKTI«NE ▓ENE" i sl. Žasopisa. Pa sluźajte samo bisere: "Jedna kao... dve" (a dve kao pola tri) "NeobiŽne laste" (pa onda u vezi predhodnog naslova) "Laste iz Singapura" (ljudi stiglo proleęe) "Tvoj mikro, moj makro" ( O:) neęu da komentariźem, ja sam fin deŽko) "░avo u ormanu" (Bioskop "Zvezda" 2, 4, 6, 8, AmeriŽki, horor) "Straźna stvar" (...sine, je*o te) "Niźta im ne moČemo" (ovo su bile vesti treęeg kanala sa ratiźta u zalivu) "Seks, test i raŽunari" (zbog ovog naslova moja neudata tetka Milanka kupila "RaŽunare") "OŽekivali smo viźe" (ima toga ihaaaaaaj samo me mrzi viźe da kucam) Paya
razno.25 dejanr, -> #23, ppekovic
Ja se nisam previźe bavio Unixom na PC-ju ali od onih koji se njime ozbiljno bave nisam Žuo baź previźe pohvala za Coherent Unix, i to ne samo zbog small modela (koji ga Žini totalno neinteresantnim za ozbiljniji razvoj, tj. ukida jednu od par osnovnih prednosti Unixa nad DOS-om) nego i zbog par drugih stvari. LiŽno sam pokuźao da ga instaliram na jednu maźinu koja je u datom momentu bila "prazna" da bih ga malo probao ali nisam uspeo zbog nekakve nekompatibilnosti sa AT bus kontrolerom, me¬utim moČda i zato źto se nisam previźe trudio. InaŽe sam izuzetno skeptiŽan prema programima na trČiźtu uopźte, naroŽito prema onima koji najavljuju neki "revolucionarni pomak". Poneki to moČda i jeste, ali se najveęi deo takvih "pomaka" zavrźi krahom. Ako je "pomak" joź i 10x ili Žak 100x jeftinije od konkurencije, nada da ęe neźto valjati dalje splasne. U poslednjih par godina imao sam priliku da testiram pedesetak softverskih paketa najrazliŽitijih cena (originala, naravno) i svega se tri ili Žetiri puta desilo da me neki od njih oduźevi. Zato se u tekstovima *veoma* klonim pompe osim u zaista izuzetnim sluŽajevima. >> Ovda se indirektno kaČe da su Amerikanci i svi ostali koji kupe >> recimo SCO UNIX, glupi jer su dali 1xxx$ umesto da daju 99$ i >> da dobiju STRA▒NU STVAR. Nisu ti Amerikanci baź toliko glupi. Naime, u tekstu o Coherentu u "RaŽunarima 68" piźe: "moČemo vam reęi da je Jugoslovenska prodaja Coherenta pri samom vrhu. Coherent je prodao viźe primeraka jedino u Kaliforniji i Ilinoisu". Na osnovu toga bi se moglo reęi da se u Jugoslaviji prodaje MNOGO Coherenta ali se ista reŽenica moČe Žitati i drugaŽije: ako je taŽna i ako svi znamo koliko bi se otprilike kod nas moglo prodati jednog paketa, ONDA SE U AMERICI PRODAJE MALO. Coherent prosto treba staviti na mesto koje mu i pripada i ceniti ga u klasi kojoj pripada, dakle neka vrsta "uvodnog" Unixa koji se dobija po pristupaŽnoj ceni. Me¬utim, jasno je da je za profesionalan rad i razvoj potrebna neka "puna" verzija koja, prirodno, zahteva i puniju kesu.
razno.26 vkostic, -> #24, ppekovic
>> - Sve su Žeźęe tehniŽke greźke. Na naslovnoj stranici se >> nalaze naslovi tekstova koji ne postoje izme¬u korica. Ispuźtenih >> slova, "nestalih" slika i sl. sve je viźe. To mora da se Nataźa zaljubila. (Zlobni) V.K.
razno.27 vkostic, -> #24, ppekovic
>> - Kada neko proŽita naslovnu stranu raŽunara sa naslovima >> tekstova koji se nalaze unutra, zakleo bi se da je proŽitao naslove >> iz "ARKE", "TRE»EG OKA", ili najblaČe "SABORA" a moČda i "NADE", >> "BAZARA", "PRAKTI«NE ▓ENE" i sl. Žasopisa. >> Pa sluźajte samo bisere: >> >> "Jedna kao... dve" >> (a dve kao pola tri) >> "NeobiŽne laste" >> (pa onda u vezi predhodnog naslova) >> "Laste iz Singapura" >> (ljudi stiglo proleęe) >> "Tvoj mikro, moj makro" >> ( O:) neęu da komentariźem, ja sam fin deŽko) >> ... ... ... >> ... ... ... E, za to je kriv Jova Regasek bradom bez glave! On toliko voli da izmislja naslove (kako kaze, u trenutku nazovi inspiracije) da sam ja skroz odustao od namera da sam dajem naslove svojim tekstovima. (Skandalizovani) V.K.
razno.28 vkostic, -> #24, ppekovic
>> - Bombardovanje Žitalaca tekstovima o revolucionarnim >> novostima na softwerskom nebu i to predstavljanje tih proizvoda kao >> idealnih, revolucionarnih, neponovljivih. To nije samo slucaj sa softverom nego narocito i sa hardverom. Mislim da da je osnovni problem racunara sto saradnici uglavnom pisu o onome sto su sami nabavili. A kada neko potrosi silnu lovu (da za sebe ili za potrebe firme) nabavi neki proizvod, on nece reci: "e, slusajte ljudi, ja sam se zajebo - to ne vredi nista". Zato su do sada Racunari vrlo cesto na sva usta hvalili neke shit proizvode. Drugi problem je sto sada Racunari dobijaju dosta razne opreme i softvera na testiranje. Tu se redakcija vrlo verovatno oseca u obavezi da ne kritikuje previse da bi ponovo dobila nesto da testira i time napuni casopis nekakvim prikazima (i narocito reklamama). Koliko je takva koncepcija dobra, necu da komentarisem. (Zabrinuti) V.K.
razno.29 lanik, -> #24, ppekovic
>> Kvalitet papira je katastrofalan. Manje viźe za kvalitet papira. Po mom miźljenju to i nije toliko vaČno. A za sve (veęinu) ostalog źto si napisao - slaČem se. Sve je manje (tematski) interesantnih Žlanaka - moČda 2-3 po broju koje ja Žitam. Oduzmimo od tog broja barem jedan obavezan Žlanak o sezamu - i sve je jasno. Mislim da je krajnje vreme da urednici i glavni i odgovorni urednik (ili koja mu je veę titula) J.R. promene neźto u koncepciji lista.
razno.30 ognjan, -> #24, ppekovic
>> - Prava je umetnost naęi "RaŽunare na kioscima". Ja sam mislio da je to samo kod mene, kad ono ... :( Poslednje RaŽunare sam kupio u PD na kiosku u OKTOBRU !!! Novembarski i decembarski broj sam nabavio iz Sarajeva, a januarski joź nije doźao pa ęu i njega morati traČiti negdje sa strane :((( PA ▒TA JE TO LJUDI MOJI ??? Od prvog broja nije bilo nikakvih problema, a sad, ne da ih do¬e malo, nego se (novembarski) UOP▒TE ne pojave na kioscima!? OgorŽeni, Ogy. P.S. ▒to se tiŽe samog sadrČaja slaČem se u velikoj mjeri sa payom, ali moja prva primjedba bi bila u vezi naslovne strane. Nemam ja niźta protiv finih cura koje se tamo pojavljuju, ali to ne vidjeh ni na jednom raŽunarskom Žasopisu u svijetu. Imam osjeęaj (moČda pogreźan) da to mnoge ozbiljne Žitaoce odbija od kupovine RaŽunara ili narudČbe za firmu, jer jednostavno Žasopis djeluje neozbiljno. PredloČio bih i jedan VOTE po ovom pitanju !!!!!!
razno.31 dveselinovic,
Dakle, ovako. «im mene nema Žetiri dana, podivljali Žitaoci diČu glavu - naravouŽenije, ne idi na put, a ako ideź, prvo pobij Žitaoce. ▒alu na stranu, Payo, ubięu te. O koncepciji "RaŽunara" smo i mi dosta razmiźljali i odluŽili se za neke korake. Kakve, moČete saznati u razgovoru odnosno diskusiji, ili liŽno u Klubu, u kome ste svi vi bar samnom o tome razgovarali. Paya ima zamerke na koncepciju "RaŽunara"; u odre¬enoj meri, imam i ja, odnosno, slaČem se sa Payom, ali u odre¬enoj meri. Naime, ja znam dosta toga źto Paya ne zna, kao recimo Žitavi nizovi problema sa kojima se susreęemo dok ne steknemo materijal za Žlanke. Naravno, kao Žitalac, Paya to i ne mora da zna, a u krajnjoj liniji, nije i ne treba da ga bude briga. Ipak, trebalo bi malo doęi na naźe mesto, pa tek onda razgovarati. Svestan toga, "zapretio" sam Payi i Chetki reŽima "Svi vi ęete pisati za mene" proźli put kada sam bio u Klubu; mislim da bi to bilo jako dobro za sve nas, jer bi onda konkretno Paya mogao da svoje kritike uŽini joź delotvornijim no sada, jer za sada ne nudi neka reźenja. Poźto Payu dovoljno dobro znam da mi je savrźeno jasno da nije niti zlonameran niti lenj, verujem da neęe biti problema oko njegovog ukljuŽenja u proces proizvodnje lista, naravno, uz svu pomoę koja mu sleduje i viźe ako je zatraČi. Koncepcija lista ęe se zaista dosta promeniti; kako, to je veę druga stvar, a kada, pa, vrlo brzo, najkasnije za broj ili dva. Naime, Jova Regasek i ja smo potroźili zaista puno vremena uglavnom se prepiruęi (obojica smo naime veoma vrele krvi) oko svega i svaŽega, a posebno koncepcije. Da budem veoma iskren, iz sve te prepirke se rodilo nekoliko dobrih ideja, a sada nam ostaje da ih realizujemo. Glavni posao je normalno naź, ali bi nam mnogi od vas mogli veoma pomoęi u tome, a samim tim steęi priliku da i sami utiŽete na koncepciju lista sa jedne strane (svojim sugestijama), i na kvalitet Žlanaka (svojim prilozima, koji ulaze u borbu za novinski prostor). Po mom dubokom uverenju, a znam da se i druge "stare kuke" uglavnom slaČu sa tim stavom, osnovna potreba "RaŽunara" se svodi da dve stvari: na preku potrebu da se krug saradnika proźiri i na potrebu da se rad redakcije reorganizuje, pre svega zbog naraslog obima posla. Ovo drugo i jeste dovelo do toga da mi Jova ponudi, a ja prihvatim, mesto urednika za hardver; to ęe sa jedne strane osloboditi njega od nekih obaveza koje objektivno i nisu njegove, a sa druge strane mu omoguęiti da viźe radi posao koji jeste samo njegov (da i ne govorim da ęe verovatno poČiveti koju godinu duČe, jer sa ovakvim stepenom optereęenja, na najboljem je putu da doČivi sudbinu urednika Mikra, Vilka Novaka, koji je imao udar od koga je za dlaku ostao Čiv). Nemojte misliti da ni uČi krug saradnika (o redakciji da i ne govorim) nije svestan nedostataka lista, ili da ne vidi mesta gde bi se lako moglo doęi do osetnih poboljźanja. Me¬utim, to zahteva, kao uslov sine qua non, da se reorganizuje redakcija, a to se trenutno i radi, i to uveliko. Reorganizacija ęe omoguęiti podelu rada na daleko efikasniji naŽin nego do sada, a to opet podrazumeva specijalizaciju. Iz toga proizilazi potreba za planiranjem, ali i sposobnost da se plan realizuje. Realizacija opet zahteva krug saradnika koji je za sada, po meni, isuviźe mali. Dakle, nema ljutnje, nema prebacivanja, ima samo hvala na kritici koju bar ja shvatam koa potvrdu nekih mojih stavova. Poźto znam ko je uputio tu kritiku, iskreno se nadam da ęe i Paya, i Vlada Kostię, i Chetka, i svi ostali za koje znam da imate strahovite kapacitete, pristati da se ukljuŽe u taj veoma veliki posao, naravno, u granicama sopstvenih sposobnosti i vremena. ▒to se tiŽe onoga sa Žime se NE slaČem, toga zapravo i nema, ali imam rezervu prema relativnom iskustvu koje utiŽe na polaznu poziciju diskutanata. Da ovo ne bi postala poruka tipa "Sine, sada ęe tata da ti kaČe", naveo bih samo moj stav o "RaŽunarima": a) trenutno najbolji takav list u YU; b) list sa najveęom perspektivom źirenja u YU uopźte; c) list sa podrźkom (Sezam) bez premca - interakcija sa Žitaocima; d) list koji veoma brzo mora napraviti sledeęi korak u spostvenom razvoju, a to je prelazak sa pristojnog porodiŽnog lista (malo za tatu, malo za mamu, malo za deŽicu) na list uglavnom namenjen tati, tj, list okrenut viźe profesionalnim korisnicima. Smatrajte se regrutovanim, a Paya i ja ęemo raspraviti sve detalje javno u Klubu, nadam se, uz uŽeźęe i svih zainteresovanih. Verovali ili ne, ali stvarno veoma volim da Žujem vaźa miźljenja, a ponajviźe vaźe kritike, jer iz njih najbolje i najbrČe uŽim. 32XDVV
razno.32 vkostic, -> #31, dveselinovic
>> ▒alu na stranu, Payo, ubięu te. Auuuu!!!
razno.33 vkostic, -> #31, dveselinovic
>> "Svi vi ęete pisati za mene" A sta cemo sa Jovom? I njega da ubijeno? :)))
razno.34 dveselinovic, -> #33, vkostic
Da ubijemo Jovu? Ma ni sluŽajno; jeste da ide ona narodna "Boljeg nemamo, gori nam ne treba", ali Gl. i Odg. urednik nije ni lako, a bogami ni posebno lepo biti, pa nam Jova i te kako treba. ▒alu na stranu, ali Vlado, bar bi ti trebao da znaź kakva je to histerija napraviti list, posebno u naźim uslovima opźte pouzdanosti svih i svakoga. Ne, ne, Jova nam isuviźe treba, ali Jova je veę tu: gde su ostali konstruktivni kritiŽari? Obratite paČnju na reŽ "ostali"; nejednom sam Jovu Žuo kako se Čali na ovaj ili onaj aspekt lista, samo on ima tu "prijatnu duČnost da pored Čalbi to konkretno ispravlja. 32XDVV
razno.35 lanik, -> #31, dveselinovic
>> a) trenutno najbolji takav list u YU; Isto ko i komunistiŽka partija u Jugoslaviji pre par godina. Bila je najbolja i - jedina. Jesi li razmiźljao kakva je konkurencija "RaŽunarima"? 2 Žasopisa ja nikako ne bih mogao zvati "konkurencijom". Barem ne ozbiljnom - Svet Igara (ovaj, kompjutera) i Njihov Mikro. Prvi ne Žitam jer je suviźe neozbiljan, a drugi iz principa, jer je SlovenaŽki. RaŽunari su naČalost, sa nekoliko zadnjih brojeva, sve bliČi svojoj konkurenciji. Lako je biti najbolji medju najgorima.
razno.36 dveselinovic, -> #35, lanik
Kakve su sad ovo gluposti? Jesmo li mi krivi źto nema bolje konkurencije? Ako nismo, zaźto nam se prebacuje da i nismo najbolji, jer eto, nema konkurencije, odnosno, ono źto ima ne valja pet para? Jesmo li mi doveli do toga da drugi budu takvi kakvi su? I kakve to uopźte veze ima sa nama? Pore¬enje sa KP od pre par godina je u najmanju ruku neumesno. "RaŽunari" nisu jedini, a to źto Dalibor druge ne smatra konkurencijom, to je veę njegova privatna stvar. Brojke o prodaji kaČu da ti drugi JESU neka, makar kakva, konkurencija. SliŽno tome, tvrdnja da je lako "biti najbolji me¬u najgorima" je opet logiŽki besmislena, jer pored navedena tri nema nikoga na vidiku, pa ako su "RaŽunari" najbolji, samo ostali mogu biti gori, a poźto iznad nema viźe nikoga, ne razumem o kojim se to najgorima maisli. "RaŽunari" su sada u jednoj fazi prelaska na jedan novi kvalitet. Primera radi, koliko znam po prvi put u istoriji "RaŽunara", radi se na planu za narednu godinu dana (!), koji nije neki tamo opźti plan u smislu spiska Čelja, veę operativan plan koji ęe se i ostvarivati. Niti ęe to biti lako, niti brzo, ali od nekuda se mora poŽeti. Ne znam za druge, ali ja sam se podosta zalagao i borio za upravo takav pristup, iako moram da priznam (mada nerado) da se dosta toga dogodilo źto je sasvim objektivno spreŽilo ovakve procesereorganizacije da se dogode ranije. A źto se Žitalaca tiŽe, molim vas, pa ova tema i postoji da vi kaČete svoje miźljenje, da date sugestije i predloge. I nemojte misliti da ih neęemo ni proŽitati, ili da ęemo ih baciti u koź odmah nakon Žitanja; bili bi ludi da tako neźto uradimo. Naravno, neęemo prihvatiti ni zdravo za gotovo sve źto se predloČi, ali ęemo bar pretresti sve predloge. Dakle, udrite sa kritikom, ali svih nas radi, uŽinite tu kritiku malo konstruktivnijom od prostog ku¬enja i pore¬enja, obogatite je predlozima kako i kuda dalje. 32XDVV
razno.37 vkostic, -> #36, dveselinovic
>> A źto se Žitalaca tiŽe, molim vas, pa ova tema i postoji da vi >> kaČete svoje miźljenje, ... Dakle, udrite sa kritikom. Bolje nemojte ako mislite da ostanete zivi! :)
razno.38 lanik, -> #36, dveselinovic
Stvar je u tome da su "raŽunari" priliŽno loźi. To źto su SK i MM joź loźiji, niźta ne opravdava "raŽunare". Imali su "raŽunari" i svetlije dane...
razno.39 pvoja, -> #38, lanik
> Stvar je u tome da su "racunari" prilicno losi. To sto su >SK i MM jos losiji, nista ne opravdava "racunare". Imali su "racunari" >i svetlije dane... Jel to oni sa kopiranjem diskete u stripu ?
razno.40 dpozaric,
******************* >> A źto se Žitalaca tiŽe, molim vas, pa ova tema i postoji da vi >> kaČete svoje miźljenje, ... Dakle, udrite sa kritikom. Bolje nemojte ako mislite da ostanete zivi! :) ******************* U kontekstu toga, zanima me tko je odgovoran za objavljivanje starih cijena MlacoM-a u sijeŽanjskom broj, a navest ęu i zaźto. Jednom je prijatelju trebalo na brzaka nabaviti 4 sklopljene maźine i ja sam prvo potraČio Mlakarove cijene jer mi je to najbliČe, u RaŽunarima, odnosno trgovina u Ljubljani. Dao sam tipu ponudu i nakon dva dana provalio da su dinarske cijene izraŽunate po kursu 1:7, pa je razlika tako ispala 30.000 dinara. Da nije stvar o osobnom prijatelju, obrukao bih se gadno, a ni ovako se ne osjeęam baź najugonije :(( DP
razno.41 dejanr, -> #40, dpozaric
Pa... januarski "RaŽunari" se zakljuŽuju poŽetkom ili sredinom decembra źto se, dakle, desilo PRE devalvacije. "RaŽunari" su objavili onaj oglas koji je do tog trenutka Mlakar dao.
razno.42 dveselinovic, -> #40, dpozaric
Baź tako kako Imenjak kaČe. A i tvoj prijatelj, pobogu, pa zar on ne Čivi u zemlji sa najefikasnijom berzom deviza na svetu? Ameri opale prvi hitac u Zalivu, DEM u YU skoŽi 5% i pre Njujorźke berze. Joź samo da nam i prihodi tako skaŽu .... 32XDVV
razno.43 dkropek, -> #41, dejanr
Dobro, a kako objasnjavate to da su cijene gotovih konfiguracija AT plus stampacŔ izrazene po novom kursu 1:9 ????
razno.44 dveselinovic, -> #43, dkropek
Lako: źvercom. Primer: ja uvezem monitor koji je recimo multisync, koźta DEM 1.000. Na carini ga deklariźem kao crno-beli i platim za c/b, a onda ga kod nas prodam po punoj ceni. Time sam iz profita eliminisao problem razlike u kursu (naplaęujem kao DEM 1 = 9 din.). Sem toga, ne zaboravite da su marČe na Zapadu, a posebno u NemaŽkoj, 25-35%, a to ostavlja d o o o s t a prostora za razne igre sa cenama. Alternativa: poruŽim 10 diskova, toliko prijavim na carini, a u stvari mi stiglo 12 ili 13 komada. O verzijama raŽunara sa po 3 tvrda diska i 4 video kartice da i ne priŽam. 32XDVV
razno.45 dpozaric, -> #41, dejanr
*********************** Pa... januarski "RaŽunari" se zakljuŽuju poŽetkom ili sredinom decembra źto se, dakle, desilo PRE devalvacije. "RaŽunari" su objavili onaj oglas koji je do tog trenutka Mlakar dao. *********************** Dobro, dkropek je veę postavio pitanje koje sam i ja namjeravao postaviti, pa da Žujem... DP
razno.46 dkropek, -> #44, dveselinovic
>>>> Dobro, a kako objasnjavate to da su cijene gotovih konfiguracija AT plus >>>> stampacŔ izrazene po novom kursu 1:9 ???? >> Lako: svercom. Ma nije to to ! Mlakarove sklopljene konfiguracije bile su uvijek po cijeni jednake komponentama navedenim u istom cjeniku ! Sad se desilo nesto drugo: komponente ostale na 1:7 , a sklopljene konfiguracije 1:9. Naravno, ukoliko zelis nesto sastaviti sam, onda ti je racunica promasena za 30%. :-(
razno.47 dejanr, -> #43, dkropek
>> Dobro, a kako objasnjavate to da su cijene gotovih konfiguracija AT plus >> stampacŔ izrazene po novom kursu 1:9 ???? Bojim se da nisam bio jasan. "RaŽunari" su objavili oglas koji im je Mlakar dostavio do sredine decembra, ne meźajuęi se u ono źto u oglasu piźe. Na oglaźavaŽu je da za svoje pare objavi ono źto u datom momentu Čeli.
razno.48 dveselinovic, -> #46, dkropek
Drugim reŽima, Mlakarov oglas je dat *PRE* devalvacije. Pogledaj novije oglase. ´k 32XDVV
razno.49 prvul, -> #38, lanik
Ma potpuno se slazem sa covekom (Evo i mene malo) "Racunari" su najbolji list u Jugi samo zato sto su svi ostali jos gori. Ranije je stvarno bilo mnogo bolje. Jes da je papir i tada bio WC kategorije, ali je vredeo zbog onoga sto pise na njemu. Sada, najbolja stvar su Dejanove pitalice, ona serija o raznoraznim standardima i oglasi ("to mora da je nesto mnogo vazno, cim ga toliko ima", Vodic kroz galaksiju..). Ja ih kupujem iz istog razloga iz koga kupujem i Politikin Zabavnik - cisto kolekcionarstvo. Ako se nesto nepredvidjeno ne desi, cucete jos od mene.
razno.50 dejanr, -> #49, prvul
>> Ranije je stvarno bilo mnogo bolje. Jes da je papir i tada bio >> WC kategorije, ali je vredeo zbog onoga sto pise na njemu. Jel moČe malo konkretnije?
razno.51 prvul, -> #50, dejanr
Pa tako lepo, ranije je moglo dosta korisnih stvari da se procita, dok sada treba svecom po danu traziti dobre clanke u casopisu. Sto se ukidanja piratskih oglasa tice, svaka cast. Isto vazi i za opise igara. Samo sto se polovina stvari ne bavi nekim sustinski interesantnim problemima, vec nekim sitnim detaljima vezanim za odredjene aplikacije. Trebalo bi da se vise pise o algoritmima, standardima..., sitnim programerskim lukavstvima... Ko cita Byte ili PC Magazine shvatice.
razno.52 dejanr, -> #51, prvul
>> Trebalo bi da se vise pise o algoritmima, standardima..., sitnim >> programerskim lukavstvima... To je, naravno, znaŽajno koncepcijsko pitanje - da li Žasopis treba da bude viźe okrenut korisniku raŽunara ili programeru? Voleli bismo da Žujemo joź neko miźljenje po tom pitanju. >> Ko cita Byte ili PC Magazine shvatice. Ja redovno Žitam i BYTE i PC M. i moram da priznam da ne shvatam :) PC M. ima segment sa "sitnim lukavstvima", viźe korisniŽkim nego programerskim. Ali je taj segment dosta "tanak" prema ostatku, i rekao bih sve tanji iz meseca u mesec. Ostatak (ili bolje reęi najveęi deo) PC M. je posveęen (gotovo) iskljuŽivo testovima komercijalno raspoloČivom hardvera i softvera. ▒to se BYTE-a tiŽe, i on je u vrlo maloj meri programerski. Ponekada se pojavi programerska tema broja, a i o standardima bude reŽi. Ali u celini malo. Najveęi deo je opet posveęen vestima i korisniŽkim temama. Nije lako iskoncipirati Žasopis koji bi se svima dopao, a i ako se iskoncipira nije ga lako napraviti... ;)
razno.53 terza, -> #51, prvul
>> Ranije je stvarno bilo mnogo bolje. Jes da je papir i tada bio >> WC kategorije, ali je vredeo zbog onoga sto pise na njemu. >>Pa tako lepo, ranije je moglo dosta korisnih stvari da se procita, >>dok sada treba svecom po danu traziti dobre clanke u casopisu. Ranije, mislim dosta ranije (doba Spectruma) i mi smo (citaoci) dosta manje znali, pogotovo prelaskom na PC racunare, tako da je u Racunarima bilo dosta za nas ineresantnih stvari, jer su sve bilo novo. Medjutim sa vremenom i mi smo dosta naucili, manje vise smo se usmjerili u odredjenim poslovima i sada je jako tesko zadovoljiti sva nasa interesovnja.Tesko da u svakom broju bude hrpa clanaka koja bas mene interesuje, sto ne znaci da jednog dana i oni ne interesantni clanci nece postati jako interesantni kad me upravo to bude zanimalo. Terza
razno.54 pbojan, -> #50, dejanr
>>Moze li malo konkretnije? Da i ja kazem neku: Pre svega, "racunari" ne treba da se uporedjuju sa PC magazinom niti Bytom, jer oni rade na sasvim drugacijem trzistu i pri sasvim drugacijem stupnju razvoja racunarske tehnologije (mislim, ne zavaravajmo se...). Smatram da je kod nas jos rano da se prelazi na iskljucivo marketinski okrenut list ( u smislu: reklame, prikazi, najave, reklame, prikazi...), odnosno, jos smo mi na onom stupnju kada mozemo samo da pricamo o onome sto ONI prodaju. Naravno, cast izuzecima. Slazem se sa kolegama, da ipak treba malo pojacati onaj prakticni, progra- merski deo lista, jer smo mi jos uvek mahom hakerska zemlja. Ni sam ne znam koliko je mojih ortaka u zadnjih par meseci kupilo kojekakve PC-je, jer je to sada u trendu, a da u sustini nemaju bas mnogo pojma o racunarima uopste. I sada oni treba da citaju prikaz nekog tamo programa, a oni ne znaju ni kako da sastave BATCH fajl? OK, ne treba da se ide u krajnost, ali nemoze se bas pisati samo o onome sto svi NEMAJU. Treba pisati i o onim stvarima koje ljudi imaju pa ne znaju da koriste kako treba, pa dati primere, pa recimo otvoriti rubriku za razne programerske probleme i teskoce...(vidi PC mag.) Mislim da racunari JESU malo koncepciski otisli ISPRED vremena (naseg,domaceg) pa treba da ukoce. Dajte bre necega sto ce da me natera da se zamislim, pa da kuckam na tu temu po nekom prevodiocu ili drugom programcicu do sledeceg broja (kao:ma mogu to ja i sam). A tamo opet nova ideja, zbog koje cu opet kuckati i td. TO fali, sto se mene tice. Ne znam ko rece, ali stvarno nema smisla da nabijate sve one reklame na zadnjih desetak listova. Ljudi bre placaju da se istaknu! Oglasi tog tipa se ubacuju usred starsno uzbudljivog teksta, pre njega, posle njega! A ne pozadi! Ipak onaj zapad zna neke fazone.. pBOJAN
razno.55 prvul, -> #54, pbojan
Dobro, ali "Racunari" kostaju 30 din, a PCM 22$ godisnje, znaci jevtiniji je PCM (izuzmemo li postanske troskove). Za te pare dobijes 22 broja, svaki tri puta deblji od "Racunara", na mnogo lepom papiru u boji, svaki mesec gomila testova kojecega, a ne kao u racunarima, nadju neka dva ultraskupa racunara levih proizvodjaca, pa ih porede na 3-4 strane. Oni iz PCM prikazu po 3-4 na strani, i tako 10-20 strana. Osim toga, reklama jeste da ima mnogo, ali su bar "profi", a ne neke bedne porukice na onoj jadnoj hartiji. Umesto da budu svesni toga, pa da bar dignu kvalitet programerski-orijentisanih clanaka, oni u Racunarima rade upravo obrnuto.
razno.56 dejanr, -> #55, prvul
>> Dobro, ali "Racunari" kostaju 30 din, a PCM 22$ godisnje, >> znaci jevtiniji je PCM (izuzmemo li postanske troskove). Svi moji prijatelji koji do¬u iz Amerike na odmor itd Žude se kako je ovde SVE straźno skupo. Zapravo, ispada da nema praktiŽno niźta źto bi ovde bilo po ameriŽkim cenama ili jeftinije... Takva nam drČava :(
razno.57 dveselinovic, -> #55, prvul
Hajde da se i ja malo ukljuŽim, kao onaj koji "poredi ultra skupe raŽunare levih proizvo¬aŽa". Nema niŽega źto bih ja viźe voleo nego da uporedim 20 SX maźina na 10-12 stranica, kao recimo PC Magazine. Ali, molim BILO KOG uŽesnika u ovoj diskusiji da dobije raŽunar na probu od bilo koga, naravno, pod uslovom da se ne radi o plaęenom Žlanku; jednostavno, kod nas nema one kulture ili navike ili źta god hoęete koja omoguęava Amerikancima da rade na onaj naŽin. I to tako rade samo oni i moČda Nemci tu i tamo, i niko viźe (za Japan ne znam, teČe Žitam njihovu źtampu). ▒to se koncepcije tiŽe, mogu slobodno i odgovorno da kaČem da je to rak-rana svakog Žasopisa, a ne samo "RaŽunara". Dilema o kojoj se ovde priŽa postoji u svakom Žasopisu. Nekada sam bio vatreni pobornik PC Magazina, a sada sam otkazao pretplatu. Pogledajte malo njihove brojeve za godinu, svih 22 komada; svaki broj je posveęen nekoj temi, pa ako vama ta tema ne leČi, moČete proŽitati samo 6-12 stranica novosti i onda odmah baciti celu kolekciju reklama. Kada sam se sabrao, ispalo je da me u godini interesuje 3-4 broja, a da me blago zanima joź 2-3, odnosno jedna treęina. To mi se veę ne isplati, pa sam lepo otkazao (redakcija naravno nije). Za razliku od stavova iznetih ovde, naźa industrija (Žitaj: trgovina) raŽunara je oduźevljena novijim brojevima, posebno sa poslednja 3-4 broja. Njihov komentar, grubo gledano, je "hvala bogu da ste malo snizili doČivlja sa onim blesavim programiranjem". I ajd sad, ko je u pravu? Svi znamo da je nemoguęe zadovoljiti sve svaki put; recimo, pre nekoliko dana, na prezentaciji Silicon Graphics radnih stanica, bar petoro-źestoro ljudi me je pitalo zaźto ne piźemo viźe o grafiŽkim programima, a posebno o CAD-u? Par lekara me je pitalo zaźto ne piźemo o medicinskim programima? ▒to se tiŽe "egzotiŽnih" raŽunara, i to je jako relativno. Sa poslednjim padom cena ploŽa sa 486 to prestaje da bude egzotika, mada ostaje skupa igraŽka. 386 na 25 MHz je postao nekakav standard za ozbiljne poslovne aplikacije, a pre jedva godinu dana, to je bio nekakav "high end". UvaČavam svaŽije miźljenje, ali ljudi, razmislite malo i van svojih programerskih glava i sredina; ma koliko vi jeste vaČni za celu stvar raŽunarstva, nije istina da ste stub cele stvari. Problem YU je u tome źto premali broj vlasnika raŽunara ume da upotrebi i komercijalno raspoloČive programe, pa zato ne ume da ceni ni vaź rad na normalan naŽin (normalno = cena raŽunara x 2 = cena osrednjeg programa). A svaŽiju pomoę oko nabavke "normalnih" maźina za testiranje ęu toplo pozdraviti; "with a little help from my friends" moČemo "RaŽunare" uŽiniti boljim. 32XDVV
razno.60 pbojan, -> #57, dveselinovic
>>pre nekoliko dana, na prezentaciji Silicon Graphics radnih stanica, bar >>petoro-sestoro ljudi me je pitalo zasto ne pisemo vise o grafickim >>programima, a posebno o CAD-u? Par lekara me je pitalo zasto ne >>pisemo o medicinskim programima? : : >> razmislite malo i van svojih programerskih glava i sredina; ma koliko >>...nije istina da ste stub cele stvari. Problem >>YU je u tome sto premali broj vlasnika racunara ume da upotrebi i >>komercijalno raspolozive programe, pa zato ne ume da ceni ni vas rad >>na normalan nacin (normalno = cena racunara x 2 = cena osrednjeg >>programa). Cekaj malo. Zar ne treba da racunari pre svega pokrivaju VECINU korisnika racunara u zemlji? A ta vecina nema graficke stanice, niti se njima bavi. Koliko ima doktora koji provode 8 sati dnevno za PC-jem? Ko predstavlja vecinu: oni koji prodaju (industrija) ili oni koji kupuju (kupci !?) ? Zasto bi racunari poceli kao PC mag. da uvode neke teme koje su zanimljive za mali krug korisnika, na ustrp onih koje su trazene kao lebac? Pre svega, ja sam vec rekao da treba malo paznje posvetiti OBRAZOVANJU neukih korisnika komercijalnih programa. Toga kod nas stvarno ima za izvoz. ne kazem da treba stampati uputstva za koriscenje, ali trikovi, ideje, fazoni, ... to bi moglo! (vidi PC MAG.: WINDOWS,LANGUAGES, USER-to-USER...). Programeri su JEDAN OD STUBOVA cele stvari, a tekstova za njih (nas) je sve manje. Da se razumemo: nije PC MAG. neko cudo od lista, i smatram da i treba da ima tu manju cenu od racunara, s'obzirom na broj reklama. Ali ljudi se trude da u svakom broju ima po nesto za svakog. Sigurno da ceo broj ne mogu da naprave takvim da svagog interesuje bas ceo ( a ni racunari to tesko mogu da izvedu), ali se trude. Koliko vidim, i 'racunari' su poceli da kapiraju da treba da se nesto menja, pa da vidimo. ISKRENO,ne dostaju mi neke rubrike iz starih racunara ( seca li se iko GUESS fazona vestacke inteligencije DEJANA R.? to me je tada drzalo dva meseca ). O cenama necemo, sve nam je jasno... pBOJAN
razno.61 bulaja, -> #55, prvul
> Dobro, ali "Racunari" kostaju 30 din, a PCM 22$ godisnje, > znaci jevtiniji je PCM (izuzmemo li postanske troskove). PCM kosta 3$ po primerku, tj. 40% je skuplji od Racunara. Te specijalne offere sa godisnjom pretplatom i sl. nemozemo gledati u ovdasnjim uslovima jer ih je nemoguce izvesti sa ovakvim stanjem ekonomije. Za tu 40% vecu cenu PC Mag ima zaista mnogo toga da ponudi za prosecnog amera, ali ja bas nisam zainteresovan za broj u kome se nalazi test od 50 strana programa za pravljenje poreskih prijava (ameriskih prijava pa mogu da ih bacim u vodu). Tip casopisa kakav je PC Magazine je apsolutno nemoguce napraviti u nasim uslovima (DVV je vec rekao zasto) a nije ni potrebno jer je ipak ovdasnje trziste 100 puta manje od americkog. Cak ni najveci evropski casopisi nisu u stanju da urade takve mega-testove (ne secam se da je PC World imao ikad test vise od 3 racunara odjednom, a ni Chip nije nista bolji).
razno.62 dveselinovic, -> #60, pbojan
Ono za Silicon Graphics sam pomenuo usput, jednostavno zato źto sam bio tamo pozvan, a to su ipak │veoma Ú<juti kori▀sŠ*nici, priznajem, veoma egzotiŽnih maźina. Mislim, $120.000 za maźinu i program je zaista egzotika za veęinu nas. Da se trudimo, vala se trudimo, a da ima problema na pretek, ima. Recimo, pitanje BROJA i STRU«NOSTI saradnika - rak rana naźe raŽunarske źtampe.ů▀ TaŽno je da cene po stranici teksta nisu takve da Žoveka baź stimuliźu na pisanje, ali opet, nisu ni tako katastrofalne. Kad veę spomenusmo PC Magazine, Charlie Petzold mi je rekao da on moČe pristojno da Čivi od onoga źto napiźe za PC Magazine, a on piźe samo o Windows i programiranju pod Windows-om. Kamo lepe sreęe da i ja mogu lepo da Čivim od recimo dva (obzirom na ekonomske okolnosti, neka bude duplo) Žlanka. E sad, sedi i razmisli koliko vremena i truda bi ti trebalo da napiźeź neki Žlanak o neŽemu Žime se baviź na tom nivou da se na¬eź iznad nekog proseka (ma źta to bil▀oů). Onda ęu ti ja reęi koliko para moČeź za to da dobijeź. Me¬utim, mislim da je problem u opźtem nivou naźih kupaca odnosno potencijalnih korisnika. Potpuno se slaČem sa stavom da kupce treba uŽiti prvo kako da uopźte kupe raŽunar; zato tako Žesto i idem u Sarajevo na "Dane raŽunarstva", jer se tema uvek, ali uvek, vrati na to. Podseęam da je redakcija joź u januaru 1990. objavila moj prilog na iskljuŽivo tu temu, a moja duźa zna koliko ljudi me je posle jurilo za taj umetak.Ę Postoji neki naŽelni dogovor da se ta tema reprizira, naravno bitno razra¬ena i osveČena. Kao źto vidiź, sluźamo te. A ako hoęeź da se ukljuŽiź u sve to nekim svojim savetima, Žvrsto verujem da ęe te G&O urednik veoma lepo sasluźati i verovatno objaviti ono źto imaź da kaČeź. Ako se radi o hardveru, onda reci meni, jer je to moj posao; sve sugestije kako i źta treba uraditi molim slobodno iznesi - źto javnije, to bolje, jer Žasopis postoji ne da bih ja ili DejanR ili neko treęi pisao po i u njemu, nego da bi źto bolje opsluČio Žitaoce. A to si, izme¬u ostalih i ti. 32XDVV
razno.63 gww., -> #57, dveselinovic
>> UvaČavam svaŽije miźljenje, ali ljudi, razmislite malo i van >>svojih programerskih glava i sredina; ma koliko vi jeste vaČni za >>celu stvar raŽunarstva, nije istina da ste stub cele stvari. Problem Kao i za svaku umetnost, vaČan je samo mecena. ;) >>na normalan naŽin (normalno = cena raŽunara x 2 = cena osrednjeg >>programa). Kog raŽunara ?
razno.64 dveselinovic, -> #63, gww.
Proseka u datoj klasi. Sada bi recimo to mogao biti NEAT na 16 MHz, sa 40 MB td, itd. OK? 32XDVV
razno.65 gww., -> #64, dveselinovic
" Proseka u datoj klasi. Sada bi recimo to mogao biti NEAT na 16 "MHz, sa 40 MB td, itd. " OK? Ne sasvim, kod hardvera se zna. To je opipljiva roba. Komada "n". Ono źto nije jasno źta je to "osrednji" softver? To bi bila interesantna tema za diskusiju, jer se cene ovdaźnjeg softvera kreiraju ko zna kako.
razno.66 dveselinovic, -> #65, gww.
Sa tim se slaČem. Recimo, Perpetuum je prodavao WordPerfect 5.1 za oko 7.600 dinara kada je DEM 1 = 7 din. To je oko DEM 1080. Sada je DEM 1 = 9 dinara, a njihova nova cena za isti program je 6.985 dinara, ili DEM 776. Rekoźe mi da su mogli da spuste cenu jer su preźli neki prag, pa im sada WP Corp. odobrava veęi popust, a oni ga prevaljuju na kupce. Hvala bogu da neko i to radi. Potpuno si u pravu oko pitanja "proseŽnog" softvera. To je neźto źto i mene *JAKO* okupira poslednjih sedmica u vezi Unitesta. A to zaista nije zanemarivo pitanje, u svakom pogledu. Baź me zanima, źta bi ti liŽno, po tvome, smatrao kao proseŽan softver u raznim kategorijama (obrada teksta, DTP, CAD, itd)? 32XDVV
razno.67 dejanr, -> #66, dveselinovic
>> Sada je DEM 1 = 9 dinara, a njihova nova cena za isti program >> je 6.985 dinara, ili DEM 776. Rekoźe mi da su mogli da spuste >> cenu jer su preźli neki prag, pa im sada WP Corp. odobrava veęi >> popust, a oni ga prevaljuju na kupce. Hvala bogu da neko i to radi. Zaista, vrlo dobar poslovni potez i lep gest Perpetuuma. ▒teta źto nema viźe takvih dilera. ALI, tih 776 DEM je i dalje bar duplo viźe nego źto koźta WP 5.1 u USA + transport...
razno.68 gww., -> #66, dveselinovic
" Baź me zanima, źta bi ti liŽno, po tvome, smatrao kao proseŽan "softver u raznim kategorijama (obrada teksta, DTP, CAD, itd)? Uh, teźko da sam merodavan da odgovorim na to pitanje. Tekst procesore ne koristim, bavim se usko specijalizovanim DTP-om (u Žemu mi pomaČu AutoCAD i Ventura i to samo kao manje-viźe izlazni procesori grafike) pa ni tu nisam merodavan, CAD ne koristim u smislu CAD-a (Po meni CAD je viźe neki ORCAD ili aplikacije za AutoCAD nego sam AutoCAD), a programiranje kojim se najviźe bavim moČe biti na toliko jezika i prevodilaca/interpretatora da se tu specijalizacija sama po sebi nameęe.. Za merodavnost podrazumevam da bi za takvo miźljenje morao imati bar po bar godinu iskustva u svakodnevnom radu sa veęinom proizvoda iz iste klase. To ovde skoro nije moguęe. Mi smo siromaźni pa imamo ono źto se inaŽe ima. Poźto sam "tek" izaźao iz CHATA sa DVV-om, otprilike bih źto se njega tiŽe, a po mom miźljenju, "proseŽan" softver bio zasnovan na proseŽnoj maźini. Ako postoji veęi, bolji, jaŽi a "u nju ne moČe da stane" onda veęina verovatno neęe biti ni zainteresovana. Ali u svakom sluŽaju treba reęi da ne moČe da "stane". SlaČem se, treba uzeti i profesionalce u obzir (koliko je to i izvodljivo). Recimo, prema konfiguraciji treba uzeti, popularan (proseŽan) i najjaŽi u konkretnoj oblasti koji joź uvek moČe da "stane" na nju. Ako se testira softver treba uzeti postojeęe pakete i uporediti u dve kategorije, s obzirom da staje na proseŽnu konfiguraciju I bez obzira da li staje na proseŽnu konfiguraciju (u tom sluŽaju navesti konfiguraciju). Ova druga kategorija iz razloga da se vidi źta je sve potrebno da bi radio "odgovarajuęi" softver i koliko to zapravo dugo traje. Mislim da nije uvek neophodno takmiŽiti se sa konkurencijom, postoji i trka sa vremenom. :) ▒to se samog Unitesta tiŽe, trebalo bi test primere staviti na Sezam. Problem komercijalnog, zapadnog softvera na ovim terenima je stvarno interesantan. Ima gomila malih, priruŽnih paketa. Zatim skoro praznina (u srednjoj klasi) pa onda nekoliko (ili Žak samo jedan) u viźoj srednjoj klasi i nema viźe. Naravno, za kraj, treba napomenuti jednu Žinjenicu: Veęina ima neźto. Ono źto ona ima je zapravo ono źto je interesuje. Ko ima Čelje i para da radi na neŽem dobrom i to zahteva neźto skupo sigurno ęe imati para da plati i informaciju o tome. Ako je onaj koji testira, u moguęnosti da testira neźto źto ęe interesovati i klasu, to je samo plus.
razno.69 ppekovic, -> #66, dveselinovic
>> Sa tim se slaČem. Recimo, Perpetuum je prodavao WordPerfect 5.1 >>za oko 7.600 dinara kada je DEM 1 = 7 din. To je oko DEM 1080. Sada >>je DEM 1 = 9 dinara, a njihova nova cena za isti program je 6.985 >>dinara, ili DEM 776. Pa na prvi pogled, raŽunica je taŽna. Ali svaka Žast onom ko nabavi marku za 9, mislim da je trenutno oko 12-13 din po crnom kursu. 6.985 = 582 DEM (1 dem = 12 din) Paya
razno.70 ppekovic, -> #66, dveselinovic
>> Potpuno si u pravu oko pitanja "proseŽnog" softvera. To je neźto >>źto i mene *JAKO* okupira poslednjih sedmica u vezi Unitesta. A >>to zaista nije zanemarivo pitanje, u svakom pogledu. Da, zaista. Ja sam bio ube¬en da veęina ljudi za obradu teksta koristi WP kad ono ljudi masovno koriste dedu WS-a, tako¬e sam mislio da po popularnosti Quatro i Excel nemaju premca, a da je Lotus 1-2-3 tu negde zbog stare slave, kad ono puno ljudi koristi onaj supercalc. Moram da ponovim joź jednom onu xxx puta ponavljanu konstataciju: Sezam nije reprezentativan uzorak ili proseŽan uzorak. Ko ęe svet raumeti, do izbora sam mislio da uz puno truda i mogu moČda razmeti raju, al posle izbora, jok vala. Paya P.S. Prvo pitanje koje mi je postavilo xxx ljudi kad sam im pokazao WP je bilo neźto u stilu: A źto obrisa ekran? Ima nas svakakvih...
razno.71 ppekovic, -> #67, dejanr
>>ALI, tih 776 DEM je i dalje bar duplo viźe >>nego źto koźta WP 5.1 u USA + transport... Jeste al nemaź petljancije oko naruŽivanja, Žekanja, transporta, opasnosti od zagubljenja, oźteęenja, a na kraju i KV reČima!!! izvini vojo, otelo se samo od sebe ;) Paya
razno.72 dejanr, -> #69, ppekovic
>> Pa na prvi pogled, raŽunica je taŽna. Ali svaka Žast onom >> ko nabavi marku za 9, mislim da je trenutno oko 12-13 din po crnom >> kursu. Da, dobra napomena. Nadam se da je i dalje 11 ali ostatak stoji :) Pozdrav, Dejan
razno.73 dejanr, -> #71, ppekovic
>> a na kraju i KV reČima!!! izvini vojo, otelo se samo od sebe ;) Ko źto rekoh u chat-u, lepo se provedite u Ma¬arskoj :)
razno.74 dveselinovic, -> #72, dejanr
SlaČem se za marku, ali to ipak nije krivica Perpetuuma. Kako god da pogledate stvari, mislim da je veoma korektno od njih źto su uŽinili ono źto JESTE bilo do njih da cenu pribliČe korisnicima. recimo, mogli su da je ostave istom. Uz devalvaciju, ona bi se de fakto smanjila za 28%; umesto toga, oni su je spustili. Ne znam da je iko drugi to uradio, ali znam njih mnogo koji su odmah digli cene za iznos devalvacije. Ne znam, meni se ti moci dopadaju, poslovni su i zdravo razmiźljaju. U vezi cene, ne zaboravite da se radi o PREPORU«ENOJ ceni, a da bi kod dilera trebalo da bude manja. 32XDVV
razno.75 ppekovic, -> #74, dveselinovic
>> Ne znam, meni se ti moci dopadaju, poslovni su i zdravo >>razmiźljaju. Baź su me iznenadili, eto posle dvoumljenja, sada viźe ne mogu da odolim a da ne kupim WP, zaista su O.K. Eh, da ih je viźe... Paya
razno.76 ivujanic,
Dosadilo mi je obletanje kioska u potrazi za RaŽunarima i zivot u strahu od propuźtanja sledeęeg broja. Zato pitam bilo koga iz redakcije da li moze da se obaveze da svakog meseca ostavi poruku u stilu "..sutra izlaze RaŽunari...". Vama to ne znaŽi mnogo, i ovako ste svaki dan bar jednom na Sezamu, a nama bi to mnogo znaŽilo. Pa da nam se Sezam joź jednom pot- vrdi kao jedna od pametnijih stvari źto smo uradili. Dejanr, pomazi............................ Ivica
razno.77 ognjan, -> #52, dejanr
>> To je, naravno, znaŽajno koncepcijsko pitanje - da li Žasopis treba da >> bude viźe okrenut korisniku raŽunara ili programeru? Voleli bismo da >> Žujemo joź neko miźljenje po tom pitanju. Treba da bude okrenut hardveraźima ... ;)) ▒alim se, naravno, ali ipak oŽito je da su hardveraźi potpuno zanemareni, i to u Žasopisu koji je zaČivio zahvaljujuęi samogradnji raŽunara "Galaksija" Danas su druga vremena, al' red bi bio da Žasopis ima jedan dio posveęen onima koji vole da drČe lemilicu u ruci. Sigurno je da postoje gomile zanimljivih i korisnih projekata koji bi naźli svoje Žitaoce. U vrijeme gradnje "Galaksije" najveęi problem je bio pronaęi dijelove, a sada se mogu kupiti na svakom ęoźku, źto znaŽajno poveęava upotrebljivost svake objavljene źeme. I veę kad sam kod toga, mislim da je bolje ne objaviti nikakav projekat nego pogreźan, jer je rezultat *vrlo* neugodan. Ovo napominjem zbog jednog konkretnog projekta, objavljenog u nastavcima u viźe brojeva "RaŽunara", koji NE RADI. U pitanju je "Turbodrajv" interfejs za flopi, koji je neispravan, a nikakava ispravka *nikad* nije objavljena. To je baŽen prostor i izigrano povjerenje Žitalaca. Hardveraź, Ogy.
razno.78 mtadic,
PREDLOG: da Dejan postavi pitalice na Sezam PRE objavljivanja u RaŽunarima, kako bi Sezamova publika mogla da da eventualne komentare PRE źtampanja. Predlog inspirisan nedoreŽenoźęu pitalica u RaŽunarima 68 (flegovi) i 69 (da li su dozvoljene transformacije nad vrednostima 'n' i 'a1' pre unoźenja u registre raŽunara - da li smem da unesem '-n' umesto 'n'?) (tm) MT
razno.79 mtadic,
Evo svima mog skromnog priloga: ko hoęe da reźava pitalicu iz RaŽunara 69 ima na raspolaganju mali interpretator za Nastavni RaŽunaR. Rado prihvatam sve komenta, naroŽito ako su pohvalni ;)) (tm) MT nar.zip
razno.80 dejanr, -> #78, mtadic
>> da Dejan postavi pitalice na Sezam PRE objavljivanja u RaŽunarima, >> kako bi Sezamova publika mogla da da eventualne komentare PRE >> źtampanja. SVAKA pitalica je na Sezamu onoga momenta kada se napiźe, dakle 10-25 dana pre nego źto iza¬e u "RaŽunarima". Nalazi se u direktorijumu PITALICE i obiŽno se zove SLEDECA.TXT. Mislio sam da ovo svi znaju :)
razno.81 pvoja,
Taman se odmorih od silnih hvalospeva coherent unix-u (na stranu sto sam lako mogao da budem jedan od onih koji su se za*?bali) kad u novom broju : Davor Petric - BACKUP GLAVU CUVA ???????? . Postavio bih Davoru Petricu pitanjce ? Od svih tape backup sistema core je najbolji ????? U poredjenju sa cime ? Prednost sto se vezuje na fdd kontroler. I po zdravoj logici a i po iskustvu jedini streamer-i koji dobro rade su upravo oni koji imaju svoje kontrolere. Pored ovoga tekst je pun gresaka tako da ispada da jedan kertridz kosta 500.000+ USD. Pozdrav Pvoja
razno.82 majkl, -> #79, mtadic
Pogledao sam program. Poruke koje daje su baź luckaste :). Pitalicu ne bih ni reźavao da nisam napisao program koji źaljem. U odnosu na tvoj program prednost je źto je pregledniji: na ekranu je kompletan sadrČaj memorije, moguęe je usporiti izvrźavanje ili ięi korak po korak. S druge strane nisam ugradio editovanje programa nego se on uitava kao ASCII fajl. Pozdrav, Majkl r62.zip
razno.83 dveselinovic, -> #81, pvoja
MoČda je Pvoja malo preterao (godine, vrela krv, itd), ali je u osnovi u pravu. Kako to da samo CORE maltene radi, a svi ostali fataju praźinu? Primera radi, ja imam dobra iskustva sa Colorado strimerom, koji je neuporedivo jeftiniji. Mislim da je autor pod uticajem marketinga firme Core (nema veze sa ZZ-om, nije to TAJ Core, mada bi mogli i da ga tuČe), koja veę godinama pokuźava da se nametne kao neka Super Hi-Fi De Luxe Granada GXL firma, niźta manje. Pa ipak, testovi koje su na njihovim proizvodima radili u PC Magazinu pokazuju da se radi o jednostavnom kloneru i nakupcu, jer oni kupuju diskove spolja, mada ih oni koji ih prave rade po narudČbini Core-a. Uopźte, Žini mi se da se ovde zapravo govori o g. Petrięu kao autoru, a ne o sadrČaju Žlanaka u smislu tema. SluŽaj sa Coherent-om pokazuje (naknadno sam proŽitao Žlanke) da ima mesta zamerkama radnom elanu autora. Niko mu ne moČe osporiti pravo da misli źta Čeli, ali bi mogao, po meni (a kao autor, i sam sam pod lupom kritike): a) da malo snizi doČivljaj, i b) da se malo viźe specijalizuje. Naime, primetio sam da se g. Petrię javlja kao autor izuzetno, ali *IZUZETNO* źirokog dijapazona tema i Žlanaka, od softvera do hardvera. To ga, koliko znam, Žini apsolutno jedinstvenim u naźoj raŽunarskoj źtampi; jeste da sam i sam napravio par izleta u softver, ali sam se strogo drČao dve vrste programa koje inaŽe koristim, i jeste da su se i recimo ZZ i DejanR malo proźetali po hardveru, ali niko ne moČe reęi da nam je to praksa. Viźe su to mali izleti, mada bi se od obojice moglo Žuti dosta toga i o hardveru, kojim se inaŽe ne bave kao takvim. Ne znam źta ostali misle, ali liŽno verujem u specijalizaciju; moČe biti i zato źto sam isuviźe ograniŽen (narodski: glup) da se bavimsa toliko stvari odjednom, a hvala bogu, i redakcija me źtiti utoliko źto mi daje samo zadatke u okviru mog domena. MoČda je nefer źto smo sada, akonto g. Petrięa, otvorili neku vrstu rasprave, ali mislim da je dobro da se malo Žuje i o autorima. Ja sam ionako onaj źto stalno kuka da nema povratnu spregu sa Žitaocima, a ako mi sleduje kritika, utoliko bolje, iz nje daleko viźe i brČe uŽim no iz pohvala. Dakle, otvorimo temu - autori, tekstovi i teme. 32XDVV
razno.84 dejanr, -> #83, dveselinovic
Ja sa strimerima firme Core imam razmerno loźe iskustvo. Doduźe, samo na jednom primeru i to priliŽno davnom tako da to i nije neki argument ali da ga kaČem. Kupio sam njihov 20M strimer pre jedno 4-5 godina, svakako je to bio jedan od prvih strimera u YU (ne bih ga ni ja kupio, neko sam ga dobio skoro dČabe ;). E, strimer kao strimer, i nije bio toliko loź ali softver koji je iźao uz njega to je bila antipropaganda softverske industrije. Imao je dve opcije: snimi CEO disk na traku i uŽitaj CEO disk sa trake. Niźta viźe. «ak posle kad sam nabavio veęi disk, ispalo je da ne mogu recimo disk od 80 mega da snimim na 4 trake nego mogu da poŽnem na jednoj, pa koliko je stalo stalo je, koliko nije, misli źta ęeź sa tim. Poźto sam u to vreme bio mlad i dokon, hakerisao sam malo i otprilike ustanovio kako se snima na disk i poŽeo da piźem program CORCOPY koji je trebalo da radi kao XCOPY ali da snima fajlove na strimer. Tu sam naźao da njihov checksum sistem predstavlja NEVEROVATNU glupost jer maltene ako se na¬e greźka u Žeksumu nekog bloka, on jednostavno odbija da taj blok prenese (blok = (Žini mi se!) pola megabajta) a i posle toga je vrlo problematiŽno nastaviti sa sledeęim blokovima jer se zbrljaju neke adrese (treba vratiti glavu na poŽetak, pa preskoŽiti na prvi blok iza "bolesnog"...). Naravno, verovatno su do sada stvari mnogo poboljźali ali ja ne bih opet uzeo CORE strimer (sem, naravno, ako bi opet ispao skoro dČabe... ;) Pozdrav, Dejan
razno.85 kale, -> #84, dejanr
Danas sam isprobao strimer (Jumbo tape backup sistem). Sjajna stvar! 98,600,000 bajta sa diska je stisnuo na 34,600,000 bajta na traci (traka od 60MB). Jedina uoŽena mana - dok je traka radila flopiji su bili mrtvi. :( Snimanje je trajalo oko 35 minuta, verifikacija (nije obavezna) isto toliko. Moguęe je vaditi pojedinaŽne datoteke i/ili direktorijume i/ili grupe jednih i drugih uz razne opcije. Iz menija je obavezno smeźtanje na isto mesto odakle su i "pokupljeni" (pri tom se naprave potrebni direktorijumi), a iz komandnog moda po Čelji. Softver i uputstva su za UNIX/XENIX i za DOS (odvojeno, naravno). Probao sam samo UNIX verziju.
razno.86 zsiz,
Interesuje me povezivanje na JUPAK mrezu. Imam neke informacije koje su date u fajlu koji ide uz ovu poruku. Bio bi zahvalan za tudja iskustva i info.:) bajtlpr1.zip
razno.87 terza,
Zdravo! Neki dan sam bio u situaciji da zovem SEZAM ali nisam imao tel.broj kod sebe.Na svu srecu tu su bili novi racunari i u zaglavlju lista pise: SEZAM sistem za modemske komunikacije 011/647-988, 24 casa dnevno Na svu srecu negdje unutar casopisa je bio clanak o SEZAM-u gdje je naveden tacan broj. Terza
razno.88 vasiljevic,
Zasto Racunari ne izlaze tacno prvog kao i svi ostali nego tek tamo negde 15????
razno.89 dusan, -> #88, vasiljevic
>>Zasto Racunari ne izlaze tacno prvog kao i svi ostali nego tek tamo negde >>15???? Verovatno uskladjuju svoju źemu sa Žasopisom 'oglasi' jer ęe uskoro da se spoje. ;)))
razno.90 georges,
**************************************************** CESTITAM! Ako i dalje budete izgledali SVETSKI i pisali SVETSKI, spreman sam i da vas placam SVETSKI. AMI GEORGES *********** P.S. Ocekujte i moj prilog...
razno.91 .bale.,
Svaka Žast, i ja vam Žestitam! Najzad da liŽe na neźto. Joź samo malo da se "ugoje" :) Regards from .bale. ! #8*)+-<
razno.92 vlasta,
GENIJALNO, NEVIDJENO, ODUSEVLJAVAJUCE. Probajte samo da stanjite debljinu papira. Pozdrav Vlada P.S. - E da ovo se odnosilo na novi broj Racunara (71)
razno.93 georges,
████████████████████████████████████████████████████ ZASTO NE BI NAPRAVILI TEMATSKI BROJ O KONCEPCIJI I MESTU DOKLE SE STIGLO U RAZVOJU NOVE GENERACIJE RA- CUNARA? GEORGES FUTURIST ■■■■■■■■■■■■■■■■ ████████████████████████████████████████████████████
razno.94 ljupco,
Zasto 'Racunari' putuju od Beograda do Skopja tri dana, a ostale novine jedan?
razno.95 vkrstonosic, -> #94, ljupco
>> Zasto 'Racunari' putuju od Beograda do Skopja tri dana, a ostale >> novine jedan? 120 i kusur strana, svaki list ko od źper ploŽe, pa źta ti oŽekujeź, moraju da ih prevoze specijalnim kamionim ;))
razno.96 ljupco, -> #95, vkrstonosic
> >> Zasto 'Racunari' putuju od Beograda do Skopja tri dana, a ostale > >> novine jedan? > > 120 i kusur strana, svaki list ko od sper ploce, pa sta ti ocekujes, moraju > da ih prevoze specijalnim kamionim ;)) Posto Racunara nema ni danas, pitam se da nisu mozda uklesani na kamenim plocama...
razno.97 ppekovic,
>> Svojevremeno je jedan knjiČevni kritiŽar, na zajedljivu >>poruku nekog pisca da su kritiŽari propali umetnici, odgovorio: >>"Ja nisam kokoźka da nosim jaja, ali znam kada je jaje muęak". >>U skladu sa tim odgovorom, mogu i ja da odgovorim. Naime, niti >>sam dovoljno struŽan, niti imam bilo kakvo iskustvo u tome (sem >>źto sam kao klinac pravio jedan fanzin ;)), da bih mogao sebe, >>Žak i u nekom Žisto imaginarnom sluŽaju, da postavljam u ulogu >>urednika "RaŽunara". WR, na jednoj strani, u ovoj conf. i u ovoj temi sam xx puta Žitao ovakve odgovore Žiji je osnovni smisao otprilike sledeęi: ▒ta mene (Žitaoca) briga źto nema novih ideja, źta me briga za poteźkoęe u pravljenju Žasopisa, ja (Žitalac), hoęu da za 70 din. Žitam zanimljive "RaŽunare" onakve kakvi su nekada bili. Da, svi pamtimo i patimo ;) za "RaŽunarima" kakvi su nekada bili, ali zaboravljamo da mi nismo kakvi smo nekada bili, niti su raŽunari kakvi su nekada bili, niti je ovo naźe YU raŽunarsko nebo onakvo kakvo je bilo. Ono ranije je bilo doba entuzijazma, pionirskih poŽetaka itd. itd. i svi smo se tako oseęali. "RaŽunari" su, uz joź dva-tri YU Žasopisa bile jedine oaze gde smo mogli naęi informacije o raŽunarima i programiranju. Stvar je bila u tome źto su naźe potrebe bile veęe od ponu¬enih informacija. Iz tog razloga Žitali smo ama baź sve, bez izuzetka. Vlasnici "Spectrum-a" su Žitali o CBM-u 64 itd. itd. Tako¬e, setimo se da su tada postojali Spectrum, CBM 64, Amstrad, pa kasnije i Atari, Amiga, setimo se samo MSX-a, BBS-a i mnogih drugih. Samim tim je imalo i viźe novih vesti, viźe tema, i źto je najvaČnije, bilo je raznovrsno iz istog razloga. Danas je sasvim druga priŽa. Pored "RaŽunara" kao jednog od naŽina prenoźenja informacija do zainteresovanih, sada su se pojavili i ostali mediji koji nude takve informacije, tako da se doźlo do sasvim drugaŽije situcije od one pre par godina. Ima toliko puno informacija da je jednostavno potrebno da se napravi odre¬ena selekcija tih informacija. Tako¬e, tu su se pojavili i strani raŽunarski Žasopisi "BYTE", "PC Mag." i sl. Sve ovo je uslovilo to da su izvori informacija u vezi raŽunara i programiranja morali da se specijalizuju. "Svet Kompjutera" se okrenuo igrama, "Trend", praktiŽnim primenama raŽunara. Pitanje je sad źta je sa revijom "Moj Mikro" i "RaŽunarima". "Moj Mikro", koliko znam, ima izvesnih kadrovskih problema i nemam informaciju o njegovoj buduęnosti. "RaŽunari" su se okrenuli onim korisnicima, koji Čele iskoristiti raŽunar u svom poslu, uŽenju, kao i programerima, no, izgleda da se ovi zadnji (programeri) sve viźe zapostavljaju, i da ęe se "RaŽunari" potpuno okrenuti korisnicima raŽunara. Naravno, svaka promena je teźka iz viźe razloga. Veęina novih ideja mora preboleti deŽije bolesti, zatim, poznato je da su Žitaoci jedna jako konzervativna populacija, pa s toga pruČaju veoma jak otpor promenama, i na kraju, potrebno je vreme, koje nadam se neęe biti predugo, da se stvari postave na svoje mesto, tj. da "RaŽunari" dobiju svoje nove, jasne i lako prepoznatljive koncepcijske crte. Ovde na Sezamu, ima jako puno korisnika koji su viźe okrenuti programiranju raŽunara negoli upotrebi raŽunara u nekom sasvim desetom poslu. Iz tog razloga se vrlo Žesto Žuju kritike da je sve manje i manje zanimljivih tekstova. Da, ali sa aspekta ljudi koje zanimaju programerske teme. S tim u vezi, i meni je Čao źto su programeri ostavljeni na cedilu, ali se nadam da ęe se neko uskoro setiti da pokrene neki programerski raŽunarski Žasopis jer danas, kako stvari stoje, itekako ima mesta za njega. Ovo je bio moj pogled na "RaŽunare" i ono źto se deźava oko njih i u njima. Ne tvrdim da sam u pravu, ali se ova priŽa uklapa u moja saznanja o "RaŽunarima" i svemu źto se deźava oko njih a vezano za njih. Paya
razno.98 dejanr, -> #97, ppekovic
>> Tako¬e, setimo se da su tada postojali Spectrum, CBM 64, Amstrad, >> pa kasnije i Atari, Amiga, setimo se samo MSX-a, BBS-a i mnogih >> ^^^ >> drugih. U ime "poslaniŽke grupe" bivźih vlasnika Acornovih BBC raŽunara kojih na Sezamu ima popriliŽan broj, ovlaźęen sam da protestvujem protiv pogreźnog pominjanja ovog svetlog imena i njegovog izjednaŽavanja sa nekim pomodnim BBS-ovima :)))
razno.99 terza,
Zdravo! U novom broju racunara u zaglavlju pise: PRETPLATA ZA ZEMLJU: Za jednu godinu :480 Za sest mjeseci :960 Terza
razno.100 glisin, -> #99, terza
Da, videh i ja. Poslovno, trČiźno orijentisasno, nema źta ;> Pozdrav Ivan Gliźin
razno.101 malba,
Sve ovo sto radite je OK! samo malo nemate srece sa sadrzajem RACUNARA, jedno pise u sadrzaju ili na omotu , ali toga na zalost nema unutar korica. Ideja:racunari od novembra i decembra 1990. Bice toga jos,ko radi taj i gresi. Drugarski pozdrav od malba.
razno.102 beast,
E,kad ęe raŽunari?
razno.103 dveselinovic, -> #102, beast
Pa, prodaju se. 32XDVV