CIVIL.1

19 Nov 1991 - 01 Oct 1992

Topics

  1. istorija (291)
  2. umetnost (70)
  3. filozofija (615)
  4. religija (630)
  5. o.jeziku (1293)
  6. knjizevnost (414)
  7. mozgalice (411)
  8. ko.je.ko (500)
  9. razno (668)

Messages - umetnost

umetnost.1 balinda,
Ova tema je tako široko postavljena pa se nadam da neće biti posebnih problema. Ono što mi se trenutno vrzma po glavi je pokretanje jednog sasvim malog kursa iz istorije likovnih umetnosti. No, sve teme su dobro došle pa čak i sam pojam umetnosti. Dakle, "umetnici" - navalite. :)
umetnost.2 mjova,
> Dakle, "umetnici" - navalite. :) jel da navale nazovi umetnici ili šta? :) SY
umetnost.3 mjova,
I obična reč u dobroj pesmi lepo zvuči. I obična pesma u dobroj zbirci postaje bolja. Samo običan pesnik, u društvu velikog pesnika, postane manji. m. mijović
umetnost.4 balinda,
>>>> Dakle, "umetnici" - navalite. :) >> >> jel da navale nazovi umetnici ili šta? :) :) Pa, ovde nema verske, rasne i druge netrpeljivosti. Svi su dobro došli. ;) U ostalom poznati teoretičar umetnosti Gombrih tvrdi da ne postoji "Umetnost" sa velikim "U". Kaže, pored toga, da "Nema pogrešnih razloga zbog kojih bi se volela jedna statua ili slika. Ima samo pogrešnih razloga zbog kojih se jedno umetničko delo ne voli."
umetnost.5 balinda,
Kao što već danima slušamo, na današnji dan pre dva veka, (zapravo jučerašnji; tj. 5. decembra 1791.) od nepoznate bolesti i u krajnjoj bedi, umro je muzički genije Wolfgang Amedeus Mozart. Po vetru i vejavici do blizu groba ispratili su ga samo nekoliko najvernijih prijatelja, ali zbog nevremena samom polaganju u grob niko nije prisustvovao. Pošto su grobari mislili da se radi o nekom siromahu bez porodice, sahranili su ga u zajedničkoj sirotinjskoj grobnici. Mesto na kome je sahranjen nije poznato ni danas. Rodio se 27. januara 1756. u Salzburgu, jednom od muzičkih centara Evrope XVIII veka, slikovito nazvanim "parčetom Italije na tlu Austrije", u poznatoj austrijskoj familiji muzičara nemačkog porekla. Od najranije mladosti ovo "čudo od deteta" pokazivalo je muzičku genijalnost. Prva zapisana i datirana kompozicija malog Mozarta je Allegro za klavir koju je napisao sa svojih 6 (!) godina.
umetnost.6 isekulovic,
>>prisustvovao. Posto su grobari mislili da se radi o nekom siromahu bez >>porodice, sahranili su ga u zajednickoj sirotinjskoj grobnici. Mesto na >>kome je sahranjen nije poznato ni danas. Ja sam ziveo u ubedjenju da je on stvarno umro siromasan.
umetnost.7 balinda,
>> Ja sam ziveo u ubedjenju da je on stvarno umro siromasan. U odnosu na svoj sjaj i značaj, svakako, ali ipak (izgleda?) ne sasvim kako se ponekad, malčice romansirano, predstavlja. U svakom slučaju ne, da bi bio sahranjen u zajedničkoj sirotinjskoj grobnici.
umetnost.8 magician,
­=> Ja sam ziveo u ubedjenju da je on stvarno umro siromasan. Nemoj Mocu da mi diras !!! MAG ;<
umetnost.9 max.headroom,
Izvinjenje sto upadam u sred polemike (?) o Mozzu, ali me interesuje koliko ljudi ovde slika/crta/etc ? Da li je neko bio na kursu slikanja u NUBS-u, a ako jeste - zanimaju me utisci. Moje je misljenje da je stvar propala zbog neorganizovanosti i nedostatka nastavnog materijala. Da li Akademija preduzima neke slicne kurseve?
umetnost.10 sstakic,
Koliko znam, da, preko leta. Mada opet, postoje 'skole' (mozda nije pravi izraz) koje imaju bolju reputaciju.
umetnost.11 max.headroom,
> Koliko znam, da, preko leta. Mada opet, postoje 'skole' > (mozda nije pravi izraz) koje imaju bolju reputaciju. Stvar koja je mene ubijala je ta sto su ucenici _sami_ morali nabavljati 90% ucila - i platna, i kvalitetne cetkice, i kvalitetne vostane bojice, a sve to kosta... Pa pogledaj samo koliko ti opreme treba za jednu "bednu" grafiku - odgovarajuci rapidografi, odgovarajuci tusevi, odgovarajuca podloga... itd, itd. I pored svega - nekada su prostorije zauzete, jer se drze casovi engleskog, pa se kreci, ijaooo! Blago onim _talentima_ koji su odande nesto poneli.
umetnost.12 sstakic,
Ne znam da li znas nekog slikara (mnogo bolje - slikarku ;)) ali pitaj njih, onako uopsteno, o egzistenciji i materijalu. Ako se ne varam, studenti FLU dobijaju neke bedne kolicine materijala, a posdiplomci *nista*. A to su licnosti koje bi trebalo i da zive i da jedu. I usput, da prodaju deo svog sveta. :( Sto se skole tice (mada mislim da taj termin nije odgovarajuci) mislim da je bolje kod Sergeja. Svi koje znam su isli kod njega pre konkursa na FLU. Naravno, ne vrede (umetnicki) svi isto, ali su manje vise svi imali reci hvale za svoj 'boravak' tamo. A to se vidi i na slikama i po idejama.
umetnost.13 max.headroom,
> Sto se skole tice (mada mislim da taj termin nije > odgovarajuci) mislim da je bolje kod Sergeja. Svi koje > znam su isli kod njega Da, potupuno se slazem sa tobom, osim sto nemam bas mnogo info. o Sergeju, kao npr. gde/kako da kontaktiram zaduzene za to? P.S. Bavis li se i ti slikanjem?
umetnost.14 mkiric,
>> Da, potupuno se slazem sa tobom, osim sto nemam bas mnogo >> info. o Sergeju, kao npr. gde/kako da kontaktiram zaduzene za to? Sergej ima atelje u umetničkoj koloniji kod bazena u sportskom centru. Ako se dobro sećam (bilo je to ipak pre nekih 14 godina), to ti je treća autobuska stanica posle skretanja kod pumpe na Banovom Brdu.
umetnost.15 balinda,
U uvodnoj poruci za ovu temu napomenio sam i nekakav "kurs" iz istorije umetnosti. Mislio sam, tada, na likovne umetnosti. Ima li, za tako nešto, dovoljno interesovanja?
umetnost.16 max.headroom,
> istorije umetnosti. Mislio sam, tada, na likovne > umetnosti. Ima li, za tako nesto, dovoljno interesovanja? Da, mada bi od vece koristi bilo da se malo 'razglaba' i o samom stvaranju umetnosti. Za pocetak, ima li koga da je nesto naslikao (ulje, olovka, ugalj, tus)?
umetnost.18 lanik,
>> Za pocetak, ima li koga daje nesto naslikao (ulje, olovka, ugalj, tus)? Jel' se računa strip? ;)) --> Keyboard? How Quaint!
umetnost.19 max.headroom,
> Jel' se racuna strip? ;)) Ne ;) Zezam se, jel radis stripove?
umetnost.20 lanik,
>> > Jel' se racuna strip? ;)) >> Ne ;) Zezam se, jel radis stripove? Radio sam, nekada davno... Nema se vremena, to ti je... :( --> "Hello, Gentlemen. I am a HAL 9000 computer. I became active --> in the H A L plant in Urbana, Illinois, on January 12, 1992."
umetnost.21 max.headroom,
> Radio sam, nekada davno... Nema se vremena, to ti je... :( Hej, bas me zanima, kojim si rapidografima radio (ako si uopste time), i na kojoj vrsti hamera. Ja sam nesto pokusavao sa ovim "stranim", kako ga vec sve ne zovu po knjizarama, hamerom, koji je jedno 10.000 puta bolji od ovog nesretnog domaceg, koji se nemoze radirati ni u snu. Pazi, uzmes domaci (?) hamer, udaris 0,2 rapidografom po njemu (a tus je iz Rotringovog kompleta, znaci super-osusljiv :) i nemogu cak ni najmeksu gumicu (!) da upotrebim (Staedler), vec duvam i vrsim neke magicne obrede da linija nestane :))) Shit. (Ned'o Bog da uzmem zilet, pocepao bi se od pocetka do kraja)
umetnost.22 ljubisha,
Taj nemački je valjda šeler (ili tako nekako, davno beše) i strava je! A jesi li probao da negde nabaviš glass-rederer (od staklenih vlakana). Prave ga nemci ali i česi ponekad znaju da iznenade.
umetnost.23 max.headroom,
> Taj nemacki je valjda seler (ili tako nekako, davno bese) > i strava je! A jesi li probao da negde nabavis > glass-rederer (od staklenih vlakana). Jes! Taj je (seler). On je jos i mogao da se nabavi, po njemu je i moglo pristojno da se crta... Ovaj od staklenih vlakana (neka cudna 'impregnacija') sam video kod ortaka koji je koristio neke ludacke tuseve iz Svedske ili USA, ne znam, koji deluju poput letraseta - radiranje moguce u roku od 5 sati, inace - nema teorije ni da ga zapalis (za razliku od domaceg, opet, sa koga linije 'otpadaju' posle odredjenog vremena).
umetnost.24 lanik,
>> Hej, bas me zanima, kojim si rapidografima radio (ako si uopste >> time), i na kojoj vrsti hamera. Nisam radio rapidografima, oni su mi nekako suviše "mrtvački" :) tanki i nemaju "dinamiku". Mogu da posluže za "sitne detalje" a'la Herrman :)) ali generalno mi se ne svidjaju. Nisam puno tuširao, uglavnom je sve bilo u olovci, ali ono što sam "tuširao" je bilo ili tuš ili flomaster (raznih debljina). Hamer... (nije MC) ;)) kolko' se ja sećam, tada su bili (što ti kažeš) strani i domaći :)) (kakav izbor) i mislim da sam crtao na domaćem jer je bio jeftiniji, čini mi se da sam probao sa stranim hamerom i da nije bilo neke razlike (zato što sam uglavnom radio u olovci). A najgore mučenje mi je bilo kada sam trebao da sečem hamer na četiri dela za "strip-table" :) Ko pogodi kako se zvao super heroj koga smo ja i ortak izmislili i crtali dobija super ultra ne-nagradu! :))) --> Keyboard? How Quaint!
umetnost.25 max.headroom,
> Nisam radio rapidografima, oni su mi nekako suviše > "mrtvački" :) tanki i nemaju "dinamiku". Mogu da posluže > za "sitne detalje" a'la Herrman Hmmm... Da, zavisi od ukusa. Moebius koristi pero, koliko sam video na jednoj fotografiji, i zato njegove linije imaju još jednu dimenziju "više" (na primer, predmet koji nacrta dobija na dubini, jer su njegove ivične linije različite debljine). Mada on savršeno radi senčenje, izvlačeći nekoliko teksturnih linija (znaš one paralelne), da bi zatim, što se senka produbljuje, dodavao i neke poprečne linije koje daju nešto 'posebno' njegovim grafikama... I sve to perom (metalnim, naravno :) Mene rapidografi oduševljavaju zbog mogućnosti crtanja sitnih detalja, koje obavezno uguram :)) ali i zato što ne moram da razmišljam da li će mi tuš kapnuti ovde ili onde, da li će se osušiti sada ili za 10 min. itd. A sama olovka je dobra, ali za nešto "konkretnije", teeeeško... (?)
umetnost.27 max.headroom,
Max Labs Inc. (C)1992 (3D Stuido, "Dipol" 320x200x256) max7.gif
umetnost.28 max.headroom,
Max Labs Inc. (C)1992 (3D Stuido, "SEZAM" 320x200x256) Misljenja sam da bi ovaj GIF mogao posluziti u BBS-reklamne svrhe, odasiljanjem na razne adrese (BBS, da ne bude zabune)... :) sezmax.gif
umetnost.29 balinda,
Zahvaljajući prilogu Predraga Todorovića (na sezamu: todorp) u sjajnoj sam (nezasluženoj!) poziciji da ovde prezentujem repertoar beogradskih pozorišta za juni mesec. U ime celokupnog auditorijuma izražavam mu *veliku* zahvalnost za trud koji je uložio. P.S. Nadam se da je ovo samo početak jedne nove tradicije. (?)
umetnost.30 balinda,
BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIŠTE REPERTOAR ZA MESEC JUNI 1992. GODINE ---------------------------------------- VELIKA SCENA ---------------------------------------- Stevan Koprivica DUGO PUTOVANJE U JEVROPU Pretstave su: 2, 9, 12. juna ---------------------------------------- Bertold Breht MAJKA HRABROST Pretstave su: 15, 27. juna ---------------------------------------- Lanford Vilson ZAPALI ME Pretstave su: 4, 5, 10, 11, 23. juna ---------------------------------------- Aleksandar Popović BELA KAFA Pretstave su: 6. juna ---------------------------------------- Edvard Bond KO SE BOJI VIRDžINIJE VULF Pretstave su: 7, 18, 25. juna ---------------------------------------- A.P.žehov IVANOV Pretstave su: 13, 21. juna ---------------------------------------- Kolin Higins HAROLD I MOD Pretstave su: 14. juna ---------------------------------------- Tenesi Vilijams STAKLENA MENAčERIJA Pretstave su: 16, 24, 30. juna ---------------------------------------- Tenesi Vilijams MAžKA NA USIJANOM LIMENOM KROVU Pretstave su: 17, 28. juna ---------------------------------------- čan Klod Grimber SLOBODNA TERITORIJA Pretstave su: 19. juna ---------------------------------------- Dušan Kovačević SABIRNI CENTAR Pretstave su: 20. juna ---------------------------------------- NOVA SCENA ---------------------------------------- Branislav Petković KASKADER Pretstave su: 4, 10, 17, 26, 28. juna ---------------------------------------- S.Selenić-D.Knežević PISMO/GLAVA Pretstave su: 7, 16. juna ---------------------------------------- Fjodor Mihajlovič Dostojevski ZLOCIN I KAZNA Pretstave su: 3, 11 juna ---------------------------------------- Semjuel Beket SREĆNI DANI Pretstave su: 25. juna ---------------------------------------- KOD NARODNOG POSLANIKA Premijera je 15. juna ---------------------------------------- Slavomir Mrožek EMIGRANTI Pretstave su: 14, 20. juna ----------------------------------------
umetnost.31 balinda,
JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE REPERTOAR ZA JUNI MESEC 1992. GODINE ---------------------------------------- VELIKA SCENA ---------------------------------------- Viljem Šekspir BOGOJAVLJENSKA NOĆ Prikazuje se: 3, 6, 11, 13, 18. juna ---------------------------------------- Aleksandar Popović BELA KAFA Prikazuje se: 4, 10, 16. juna ---------------------------------------- Slobodan Selenić KNEZ PAVLE Prikazuje se: 5, 7, 8, 9. juna ---------------------------------------- Fridrih Šiler RAZBOJNICI Prikazuje se: 12, 14, 19. juna ---------------------------------------- čorž Fejdo BUBA U UHU Prikazuje se: 17. juna ---------------------------------------- Branislav Nušić NARODNI POSLANIK Prikazuje se: 24. juna ---------------------------------------- TEATAR "BOJAN STUPICA" ---------------------------------------- Branislav Nušić NE OžAJAVAJTE NIKAD Prikazuje se: 2, 9, 10, 20. juna ---------------------------------------- Marsel Ašar HAJDE DA SE IGRAMO Prikazuje se: 3, 4, 17. juna ---------------------------------------- Momo Kapor 011 Prikazuje se: 5, 7, 12, 14, 16. juna ---------------------------------------- Šekspir, žehov, Klodel ... LAKRDIJAŠ Prikazuje se: 6, 13. juna ---------------------------------------- Tomas Man MARIO I MAĐIONIžAR Prikazuje se: 7, 21. juna ---------------------------------------- Semjuel Beket žEKAJUĆI GODOA Prikazuje se: 8, 15, 22. juna ---------------------------------------- Jursenar / Vekor GOVOR MOžVARE I ĆUTANJE MORA Prikazuje se: 11, 14, 19. juna ---------------------------------------- čorž Fejdo VELIKA AUTO TRKA Prikazuje se: 18. juna ---------------------------------------- Branislav Nušić SUMNJIVO LICE Prikazuje se: 23. juna ---------------------------------------- Mihail Bulgakov PSEĆE SRCE Prikazuje se: 24. juna ---------------------------------------- POZORŠNI SALON JDP ---------------------------------------- čan Pol Sartr IZA ZATVORENIH VRATA Prikazuje se: 2. juna ---------------------------------------- Marša Norman LAKU NOĆ, MAJKO Prikazuje se: 7. juna ---------------------------------------- Erazmo Roterdamski POHVALA LUDOSTI Prikazuje se: 10. juna ---------------------------------------- Ivan Ivanović ŠOPSKA AMBASADA Prikazuje se: 11. juna ---------------------------------------- Ežen Jonesko čAK ILI POKORNOST Prikazuje se: 12. juna ---------------------------------------- Zinovij Sagalov TRI čIVOTA ISIDORE DANKAN Prikazuje se: 14. juna ---------------------------------------- Danilo Kiš HOĆ I MAGLA Prikazuje se: 17. juna ---------------------------------------- M.Buber Nojman - O.Savić MILENA IZ PRAGA Prikazuje se: 19. juna ----------------------------------------
umetnost.32 balinda,
NARODNO POZORIŠTE REPERTOAR PREDSTAVA OD 2. DO 30. JUNA 1992. GODINE ---------------------------------------- VELIKA SCENA ---------------------------------------- drama Viljema Šekspira RIžARD III prikazuje se: 2, 12, 16. juna ---------------------------------------- opera Gaetana Donicetija LUžIJA OD LAMERMURA prikazuje se: 3. juna ---------------------------------------- balet Ludviga Minkusa DON KIHOT prikazuje se: 4. juna ---------------------------------------- po romanu "IDIOT" F.M.Dostojevskog NASTASJA FILIPOVNA prikazuje se: 5. juna ---------------------------------------- opera Đakoma Pučinija MADAM BATERFLAJ prikazuje se: 6. juna ---------------------------------------- komedija Edmona Rostana SIRANO DE BERčERAK prikazuje se: 7, 21. juna ---------------------------------------- opera Đuzepe Verdija TRAVIJATA prikazuje se: 8. juna ---------------------------------------- drama Vide Ognjenović JE LI BILO KNEčEVE VEžERE prikazuje se: 9, 23. juna ---------------------------------------- opera žajkovskog EVGENIJE ONJEGIN prikazuje se: 10. juna ---------------------------------------- balet na muziku Kamija Sen-Sansa SAMSON I DALILA prikazuje se: 11. juna ---------------------------------------- opera Đoakina Rosinija SEVILJSKI BERBERIN prikazuje se: 14. juna ---------------------------------------- komedija č.B.P.Molijera UžENE čENE prikazuje se: 14, 26. juna ---------------------------------------- balet P.I.žajkovskog LABUDOVO JEZERO prikazuje se: 18. juna ---------------------------------------- drama Henrika Ibzena DIVLJA PATKA prikazuje se: 19, 28. juna ---------------------------------------- opera Đuzepe Verdija DON KARLOS prikazuje se: 20, 24, 27. juna ---------------------------------------- balet Adolfa Adama čIZELA prikazuje se: 25. juna ---------------------------------------- balet Lea Deliba KOPELIJA prikazuje se: 28. juna ---------------------------------------- komedija Viktorijena Sardua MADAM SAN-čEN prikazuje se: 30. juna ---------------------------------------- MALA SCENA ---------------------------------------- drama Judžina O'Nila žEčNJA POD BRESTOVIMA prikazuje se: 2, 7, 13, 21. juna ---------------------------------------- drama Pavela Kohouta PAT ILI IGRA KRALJEVA prikazuje se: 3, 20. juna ---------------------------------------- opera V.A.Mocarta DIREKTOR POZORIŠTA prikazuje se: 5, 16, 22. juna ---------------------------------------- MODA KROZ VEKOVE prikazuje se: 6. juna ---------------------------------------- šaljive igre PLAY žEHOV prikazuje se: 9, 17, 25. juna ---------------------------------------- drama Ferdinanda Bruknera NAPOLEON I prikazuje se: 10, 27. juna ---------------------------------------- balet BES...KONAžNO prikazuje se: 19. juna ---------------------------------------- komedije Roberta Andersona KAKO MOGU DA TE žUJEM KAD VODA TEžE prikazuje se: 24. juna ----------------------------------------
umetnost.33 balinda,
ZVEZDARA TEATAR REPERTOAR ZA MESEC JUNI 1992. GODINE ---------------------------------------- Siniša Kovačević Đeneral Milan Đ. Nedić Režija: Jovica Pavić Uloge: Danilo Stojković, Mira Stupica, Ljiljana Blagojević Mihailo Janketić, Radoslav Milenković, Vlastimir Stojiljković, čika Milenković, Milutin Butković, Ljiljana Međeši. Pretstave su: 9, 12, 14, 15, 30. juna ---------------------------------------- Radoslav Pavlović čivot Jovanov Režija: Darko Bajić Uloge: Dragan Bjelogrlić, Predrag Laković, Danilo Lazović, Marko Baćović, Dragan Jovanović, Irena Mičijević, Karolina Cimeša Pretstave su: 2, 11, 13, 28. juna ---------------------------------------- Dušan Kovačević Urnebesna Tragedija Režija: Dušan Kovačević Uloge: Dragan Nikolić, Ljiljana Dragutinović, Anica Dobra, Lazar Ristovski, Snežana Bogdanović (Danica Ristovski), Milena Dravić, Danilo Stojković, Milan MIhailović, Ivan Janketić Pretstave su: 1, 5, 16, 18, 19. juna ---------------------------------------- Aleksandar Popović Kus Petlić Režija: Branko Pleša Uloge: Dara Đokic, Anita Mančić, Branimir Brstina, Aljoša Vučković, Radoslav Milenković, Branko Pleša Pretstave su: 27. juna ---------------------------------------- Radoslav Pavlović Mala Režija: Darko Bajić Uloge: Anica Dobra, Ljiljana Dragutinović, Lazar Ristovski, Dragan Bjelogrlić, Zarko Laušević (Nikola Kojo), Danilo Lazović, Renata Ulmanski, Predrag Laković, Andrijana Videnović, Marko Bačović (Mile Stanković) Pretstave su: 4, 6, 7, 17. juna ---------------------------------------- Dušan Kovačević Profesionalac Režija: Dušan Kovačević Uloge: Danilo Stojković, Bogdan Diklić, Neda Arnerić Pretstave su: 29. juni ---------------------------------------- Dušan Kovačević Klaustofobična Komedija Režija: Dušan Kovačević Uloge: Danilo Stojković, Mihailo Janketić, Danilo Lazović, Jelisaveta Sabljić, Milan Mihailović, Sofija čugić, Ljubiša Nikolić Pretstave su: 8. juna ----------------------------------------
umetnost.34 mcule,
Ideju o pozorisnom repertoaru odavno imam mada se nisam oglasavao skoro 1,5 godina. Nekada davno (ako se neko seca), izlazio je informator BEORAMA. Dugo ga nije bilo, pa evo zamena za njega izlazi vec nekoliko meseci i zove se BEOSPEKTAR. Medjutim on se nije pojavio u maju a neverujem da ce ga biti i u junu, tako da bi bilo dobro da se ovde prestavi ceo jednomesecni repertoar pozorisni i koncertni (normalno ko je u mogucnosti). H Jurica
umetnost.35 mnikolic,
ATELJE 212 - REPERTOAR ZA JULI 03.07. Svećar - Đordano Bruno (predpremijera) 04.07. Svećar - Đordano Bruno (premijera) 05.07. Svećar - Đordano Bruno 06.07. Svećar - Đordano Bruno 07.07. Svećar - Đordano Bruno 08.07. Svećar - Đordano Bruno 10.07. Očevi i oci - Slobodan Selenić 11.07. Očevi i oci - Slobodan Selenić 12.07. Mravlji metež - Aleksandar Popović 13.07. Mravlji metež - Aleksandar Popović 14.07. Očevi i oci - Slobodan Selenić 15.07. Očevi i oci - Slobodan Selenić 16.07. Svećar - Đordano Bruno 17.07. Svećar - Đordano Bruno 18.07. Očevi i oci - Slobodan Selenić 19.07. Očevi i oci - Slobodan Selenić 20.07. Mravlji metež - Aleksandar Popović 21.07. Mravlji metež - Aleksandar Popović 25.07. Kneginja od Foliberžera - čorž Fejdo (javna generalna proba) 26.07. Kneginja od Foliberžera - čorž Fejdo (javna generalna proba) 27.07. Kneginja od Foliberžera - čorž Fejdo (predpremijera) 28.07. Svećar - Đordano Bruno (gostovanje - Kap. Mišino Zdanje) 29.07. Svećar - Đordano Bruno (gostovanje - Kap. Mišino Zdanje) 31.07. Svećar - Đordano Bruno (gostovanje - Barski ljetopis/Bar) Blagajna radi svakoga dana osim srede 10-13 i 18-20 sati. Cene ulaznica: 150 din (1-10 red) i 100 din (ostala mesta)
umetnost.36 max.headroom,
Interesuje me ima li gde da se nabavi topografsko pero? Nisam siguran za naziv :) (valjda sam potrefio), ali deluje poput rapidografa i na vrhu umesto igle ima kuglicu, tako da debljina linije zavisi od jačine pritiska.
umetnost.37 banusko,
>**> vrhu umesto igle ima kuglicu, tako da debljina linije zavisi od jačine >**> pritiska. Koje ti debljine trebaju ?
umetnost.38 mnikolic,
Možda je ovo pitanje pre za temu o.jeziku ali tiče se umetnosti pa evo ga ovde. Interesuje me kako se pravilno (u originalu) izgovara ime poznatog španskog slikara, Joana Miroa (Joan Miro). Naime, u enciklopediji Prosveta piše Huan Miro, ali, Huan se na španskom valjda piše Juan, a ne Joan. Pored toga, ako je Miro Katalonac, a mislim da jeste, katalonski izgovor je bliži francuskom. Sve u svemu, mislim da je pravi izgovor čoan Miro, ali nikako da nađem potvrdu za to ;). Pomagajte. m.
umetnost.39 max.headroom,
> Koje ti debljine trebaju ? :) Ne znam, ali pretpostavljam da mi treba nešto oko rapidografskog 0.5 mm
umetnost.40 todorp,
Pa sad ovo je vec zanimljivo.Po meni bi Juan bio Huan(kao npr Juan Gris),ali evo sta pise po knjigama: Istorija slikarstva (nolit): Huan Miro Istorija umetnosti (H.W.Janson): Hoan Miro Recnik modernog slikarstva (nolit): Hoan Miro Larousse (vuk karadzic): Hoan Miro Pa kao sto vidis vise ih je sa Hoan nego sa Huan :).E sad postoji pitanje kako ga je mama zvala ;) mozda Zoan sto je logicno,Katalonski (tek od skora je po spanskom ustavu jednak sa kastiljskim) je slican francuskom ili Hoan sto je po pravilima. Pozdrav od Todora.
umetnost.41 duke,
│ Pored toga, ako je Miro Katalonac, a mislim da jeste, │ katalonski izgovor je bliži francuskom. Sve u svemu, │ mislim da je pravi izgovor čoan Miro, ali nikako da nađem │ potvrdu za to ;). Pomagajte. Nisi bio daleko. Moja poznanica, asistent na španskom, kaže ovako: "Izgovara se (ono početno _J_) negde između našeg _đ_ i _ž_." Probaj. (Kada ga ona izgovori, meni se čini kao umekšano _dž_.) Pozdrav, Vlado
umetnost.42 mnikolic,
> ga je mama zvala ;) mozda Zoan sto je logicno,Katalonski (tek od skora je > po spanskom ustavu jednak sa kastiljskim) je slican francuskom ili Hoan sto > je po pravilima. Hvala na pomoći! Po španskom izgovoru, valjda bi stvarno Miro bio Hoan, ali, on je definitivno Katalonac; rodio se u Barceloni 20.04.1893. Mislim da je ono što je duke preneo u poruci 2.41 prava stvar. Možda greška u našim knjigama potiče baš zbog dugogodišnje zabrane katalonskog, koji je, kako sam kažeš, tek od skora u slobodnoj upotrebi. m.
umetnost.43 mnikolic,
> Nisi bio daleko. Moja poznanica, asistent na španskom, kaže ovako: > "Izgovara se (ono početno _J_) negde između našeg _đ_ i _ž_." > Probaj. (Kada ga ona izgovori, meni se čini kao umekšano _dž_.) Ha zmaju! To mi je trebalo :) Muchas gracias :) tvojoj poznanici i tebi na trudu i pomoći! m.
umetnost.44 balinda,
>> Hvala na pomoći! Po španskom izgovoru, valjda bi stvarno >> Miro bio Hoan, ali, on je definitivno Katalonac; rodio >> se u Barceloni 20.04.1893. Da bi mu se revanširao, lepo bi bilo da napišeš nešto o slavnom kataloncu u temi ko.je.ko. (?) :)
umetnost.45 mkiric,
>> Nisi bio daleko. Moja poznanica, asistent na španskom, kaže ovako: >> "Izgovara se (ono početno _J_) negde između našeg _đ_ i _ž_." >> Probaj. (Kada ga ona izgovori, meni se čini kao umekšano _dž_.) Slovo J se u španskom izgovara na nekoliko načina - u kasteljano dijalektu (kome pripada i književni španski jezik) se izgovara kao H, dok se u katalan (katalonskom) dijalektu izgovor približava francuskom ili portugalskom, u kome se J izgovara kao č. U portugalskom Huan (Juan) postaje čoao, a u francuskom čan. Slično je i sa imenom Hoakin (Joaquin) koje u portugalskom postaje čoakin a u francuskom čak. Ovo mi se sviđa - španski je jedan od jezika sa najprostijim osnovnim pravopisnim pravilima, ali se kod nas pri transkripciji najviše greši upravo na tom jeziku. Recimo, nisam još čuo bilo kog sportskog komentatora da je pravilo izgovorio reč "Barcelona" ili imena Miguel i Jose, da se zadržim na najprostijim primerima.
umetnost.46 banusko,
>**> :) Ne znam, ali pretpostavljam da mi treba nešto oko rapidografskog >**> 0.5 mm Pogledaću šta imam,javiću se za koji dan.Podseti me u mail-u. Pozdrav.
umetnost.47 dragisak,
OTVORENA IZLOčBA MILIĆA OD MAžVE Izložba slika Milića od Mačve "Dogovor velikana pred svečanu propast sveta" otvorena je sinoć na Andrićevom vencu. Reč je o jednoj u nizu manifestacija u okviru kulturnog programa "Lepotom i talentom bombardujemo Beograd" u organizaciji "Prosvetine" Književne galerije. O stvaralaštvu Milića od Mačve govorila je gradonačelnik Slobodanka Gruden. ***************** (TANJUG) Možda je ovo trebalo u viceve. Neznam.
umetnost.48 dejanr,
[Odgovor na 9.462, zddb] >> Voždovačku crkvu je oslikao praktično džabe. Jeste, a onda se Crkva "hvatala za glavu" šta je sve iscrtao što ne priliči hramu, pa su morali da se lome silna koplja oko toga kako tu i šta prefarbati i "unormaliti". >> ... netrpeljivost prema Miliću potiče iz čisto političkih razloga. >> Kao pravi zaštitnik srpstva, čovjek je anatemisan u štampi koju, >> opet sam siguran, ti čitaš. Šta će čitanje štampe, sasvim je dosta ona "kletva Amerike" koju je sam on napisao i čitao. Baš mu hvala na takvoj "zaštiti srpstva", mnogo nam je pomogla ;) PS Okreni, obrni, ipak stigosmo i do tematike sa CIVILIZACIJA-u :)
umetnost.49 max.headroom,
>>> ... netrpeljivost prema Miliću potiče iz čisto političkih razloga. Ma, čovek je lud. I to *lud* koliko je težak. Ali divno slika :) Pre koju godinu je držao neke govore u onoj galeriji u Krsmancu, valjda je imao i svoju izložbu, i tom prilikom je nabaljezgao takvu gomilu bedastoća da su se svi značajno gledali odmahujući glavama. Mislim da je tema bila nešto u stilu "pričam ti ja tako o sebi", ništa politički... Ako nekoga zanima, može da pogleda knjigu "Milich of Macva" (3 dela) koju sam video u prodajnoj galeriji (knjižara) Narodnog muzeja. Tamo ima em sabrana dela, em delove biografije Milića, pa neka sâm proceni. Pisali su je domaći + nemački autori, mislim. P.S. (Ako se o stanju duha može nekome suditi prema delima koja čini, onda su to umetnici - slikari i pisci. Tj. imaš i crno na belo dokaz o tome "šta ko krije u svojoj glavi". Sećam se, jednom prilikom je slikarka (zaboravio sam ime) u Muzeju savremenih umetnosti, na Ušću, prezentovala svoja dela - bela platna na kojima su bile naslikane muve u raznim veličinama. Mislite da je autorka bila "čitava"? Naravno, "biti čitav" je rastegljiv pojam, ali eto, čisto da ne kažu da Milića ne podnose "politikanti" samo zato jer "politizira"...)
umetnost.50 dragisak,
(Odgovor na zddb 9.480) ║ Ilija M. čivančević - Novom pokoljenju, Beograd 1934. ║ Sima Lukić-Lazić - Srbi u davnini, Zagreb 1894. (nikad preštampana) Ukom kontekstu si pominjao Lepenski vir u vezi sa ovim knjigama ? ║ Gdje? U Aušvicu? Šališ li se? Evo šta mislim. Tu se radi o ║ Jevrejima, kojih je prije rata najviše bilo u Poljskoj. Onda ta ║ cifra dobro dođe BAŠ za ovakvu situaciju! Nemoj misliti da o tome ║ nisam razmišljao. To je mnogo važnije pitanje nego što izgleda. U pravu si. Jevreji su činili oko 20% populacije Poljske pre rata. Danas ih je zanemarljiv broj. Sa druge strane Poljaka je dosta živelo u Litvaniji (u Vilnu su većina stanovnika bili Poljaci), a danas ih je tamo zanemarljiv broj. Dakle poljaci nisu ginuli samo u Poljskoj nego i u drugim zemljama gde ih je bilo (u SSSR-u nekoliko miliona). ║>> Milić od Mačve je pre svega loš slikar. Prava je sramota srpske ║ kulture<< ║ ║ To ti misliš. Ne mislim samo ja. ║ Oni su poznati u svijetu, a i šire! Stvarno ti je referenca ║ (akademici)! Pa ni Milić nije tako poznat u svetu. Mnogo poznatiji je, na primer, Vlada Veličković koji je i profesor na likovnoj akademiji u Parizu. Milić od Mačve je, do skora, malo izlagao u inostranstvu. Tek mu se u skorije vreme (posle VIII sednice :-> ) pružila prilika da preko naših kulturno-informacionih centara više izlaže po inostranstvu. Što se tiče mojih referenci, moguće je da su Aleksandar Bakočević ili Slobodanka Gruden bolje reference od uglednih slikara-akademika (zaboravio sam da navedem i Miću Popovića koga sam čuo da govorii dosta loše o Milićevoj umetnosti). Sve je moguće. ║>> Problem naše likovne umetnosti je što ne postoji tržište. U muzici ║ se, na primer, zna ko je Lepa Brena, a ko Ivo Pogorelić. I ako oboje ║ predstavljaju vrhunske domete u svojoj oblasti, tačno se zna gde<< ║ ║ žovječe, a oni što slikaju dupetom, ti valjaju? Na koga misliš ? ║ ... Koja mjerila želiš ║ da uzmeš? Ako je to svijet, onda je pitanje ima li Srbija ║ priznatijeg? Ima. Naveo sam već Vladu Veličkovića, zatim tu je još Dado Đurić. Oni sada kod nas nisu toliko u trendu ali su u umetničkom svetu van ovih granica sigurno priznatiji od Milića od Mačve. ║ ... Tu se može gledati i broj djela u svjetskim muzejima i ║ broj izložbi, itd. Stil? Stvar ukusa! Da štancuje, štancuje, ali i ║ stvara. Ne zaboravi da su renesansni slikari imali radionice u ║ kojima su im slike štancovali učenici, a ovi se samo potpisivali! Niko mu ne zamera što pravi puno slika. Milić od Mačve ima zgodan spoj osobina koje nisu tako česte kod umetnika. To su elokvencija i smisao za biznis. Puno prodaje, dosta zarađuje, dobro se reklamira, dobro se koristi sadašnjom situacijom da bi sebi podigao rejting. ║ To ne znam, ali ako bi mi pomogao to da nađem, vrlo bi valjalo da ga ║ malo "prcamo"! Premda je razumljivo da umjetnici ne smiju puno ići ║ uz nos! Milić od Mačve je 1972. godine uradio naslovnu stranu za knjigu jugoslovenske poezije o Titu "Kad te zaboli duša". Na naslovnoj strani je u svom prepoznatljivom stilu prikazao Titov lik oblikovan od krošnje drveta. Ispod toga je nacrtao tekst "Druže Tito, ljubičice plava, ti se boriš za narodna prava". Knjigu nemam kod kuće (izbegavam kič ;-) ), pa ne znam ostale podatke. Pozdrav, Dragiša Krsmanović
umetnost.51 pantal,
▀ÚPre jedno godinu dana sam video na TV Bgd-u jednu reklamu za firmu ´Ó_ÚÚľ┘NTERART u Beogradu, koja se bavio procenjivanjem umetničkih pre3dćŚK´kmeta.Da li neko zna nešto o tome, s obzirom da ni 988 nije čuo Ú╦ăd9za njih!?
umetnost.52 balinda,
[reply na 5.1019 mkiric] >> Nego, kad smo već tu - šta misliš o ideji da ovde pokrenemo >> diskusiju o moralnosti vraćanja knjiga autoru u znak >> političkog protesta, odnosno da je prebacimo iz Foruma? >> Mislim da tvoje mišljenje tu jako nedostaje. Hvala ti na izuzetnom komplimentu. Na žalost, poslednjih meseci, ne pratim Forum tako da nisam bio u mogućnosti da vidim argumente obe strane. :( Budući da ti odgovaram u ovoj temi slutiš kakvo je moje stanovište. Smatram da je pravi motiv kupovine neke knjige najpre umetničke prirode, tako da bi vraćanje iz političkih razloga ipak više govorilo o onome ko to radi nego o autoru. (?) Ako bismo to čak i prihvatili kao politički protest, onda bi se vredelo upitati da li vraćanjem ne radimo isto što zameramo autoru koji je, recimo, zlopotrebio umetnost u političke svrhe? Ako je, pak, reč o vraćanju onih dela koje nemaju nikakve veze sa zloupotrebom umetnosti u političke svrhe, onda je stvar i mnogo gora. Vratiti nekakve ljubavne pesme zato što je njihov autor makar i najzloglasniji ratni zločinac, smatram neprincipijelnim. Dakle, ako je reč o vraćanju politikanskog sadržaja, još bi se i moglo naći nekakvo opravdanje, mada se, i u tom slučaju, pitam šta je *nas* nagnalo da u prvi mah takvo delo kupimo i nosimo li i mi deo "krivice"? Ako je vraćanje dela samo zato što se autor nalazi na našoj "crnoj listi", onda je reč *samo* o našem primitivizmu. Da li je povod za vašu diskusiju bio Dobrica Ćosić? Njegovu moralnu odgovornost za nacionalnu tragediju kojoj prisustvujemo, nikada ne bih "kažnjavao" vraćanjem knjiga. Kako je to rekao jedan drugi veliki jugoslovenski književnik, ;) parafraziram, "kada gore knjige, redovno pucaju i ljudske kosti".
umetnost.53 spantic,
> "krivice"? Ako je vraćanje dela samo zato što se autor > nalazi na našoj "crnoj listi", onda je reč *samo* o našem > primitivizmu. Mogu li da te citiram u FORUMu? :)
umetnost.54 veca,
>> Da li je povod za vašu diskusiju bio Dobrica Ćosić? Njegovu moralnu Ne, nego Momo Kapor. Ali većina deli mišljenje da je normalno vratiti autoru knjigu, konkretno, radi se o zbirci priča "011", zato što je autor promenio politički stav, sa čim se ni mkiric, ni ja ne slažemo, sad vodimo bitku u forumu :)) p.s. Zaboravila sam da napomenem da i spantić deli naše mišljenje :)
umetnost.55 max.headroom,
> Da li je povod za vašu diskusiju bio Dobrica Ćosić? Ne, reč je o Momi Kaporu. Ali, ako te ne mrzi, pogledaj "pro et contra" po Forumu...
umetnost.56 mkiric,
Odgovor je bio baš onakav kakav sam i očekivao :) Mislim da bi ipak bilo korisno da odvojiš malo vremena, pogledaš diskusiju i preneseš ovo što si ovde rekao. Ako to ne okonča diskusiju, onda će je sigurno ubrzati i proširiti :))
umetnost.57 balinda,
>> Mogu li da te citiram u FORUMu? :) Nije li prava čast za svakoga da ga spantic citira u Forumu? :)))
umetnost.58 balinda,
>> Ne, nego Momo Kapor. Ali većina deli mišljenje da je normalno >> vratiti autoru knjigu, konkretno, radi se o zbirci priča >> "011", zato što je autor promenio politički stav, sa čim se >> ni mkiric, ni ja ne slažemo, sad vodimo bitku u forumu :)) Knjiga nije kupljena direktno od autora nego u knjižari. Zašto je ne vrate u knjižaru? :) Šalu na stranu, knjiga je roba kod koje se može reklamirati samo kvalitet tehničke izrade pa čak i to samo ukoliko je ne neki način oštećena. Knjiga je roba bez garancije i nema osnove po kojoj bi se uvažila reklamacija. Kupujući knjigu pristajemo da saslušamo autora i, na izvestan način, već time postajemo "saučesnici" u toj igri. Ako se naknadno predomislimo, vraćanje knjige je pokušaj skidanja odgovornosti za nešto u čemu smo i mi aktivno sudelovali. Vraćanje knjige previše me podseća na majku koja tuče svoga sina zato što više ne voli njegovog oca. Zbog naziva teme evo par mojih razmišljanja o Momi Kaporu. Ovaj lagani zabavljač bezazlenih poreskih obveznika oduvek me je iritirao svojim plagijatorskim manirima. Napajajući se modernim američkim komercijanim mekokoričnih bestselerima, uvek je uspevao da stvar odradi profesionalno. Vešto je pisao o foliranjima svake vrste mada se u svemu sâm najviše folirao. Slušao sam od Dragiše Draškovića i od svoga brata da je po kafanama bukvalno "plačkao" promašene pesnike prerađujući neke njihove originalne ideje u svoja zanatski korektna dela. Najviše mu je nedostajalo da ga tadašnja vlast na neki način stavi van zakona budući da mu je najviše bilo potrebno da bude tzv. "disidentski pisac" zbog boljeg prijema u Americi. Naivni su verovali da mu je pretila opasnost od vlasti a vlast je bila dovoljno mudra i nije mu pružala takav poklon. Pričalo se čak i to da je nekome ponudio, za tadašnje prilike, veliku sumu novca samo da mu nekakva knjiga bude zabranjena. Koliko je u tome bilo samo čaršiske ljubomore zbog njegovog *izvanrednog* komercijalnog uspeha, meni je teško da prosuđujem. Istina je da sam ovaj trač čuo pre više od 10 godina. No, da se vratim vraćanju knjiga. Oni koji bi to uradili neka sa prvo zapitaju otkud im knjiga koju smatraju "vrednom" da se vrati? Ja, na primer, i pored nekoliko hiljda knjiga koje imam nemam ni jednu od Mome Kapora ili Dobrice Ćosića tako da i ne mogu biti u takvoj napasti. ;>>>
umetnost.59 balinda,
>> p.s. Zaboravila sam da napomenem da i spantić >> deli naše mišljenje :) Zaista neprijatan presedan. :))) (Srđane, samo se šalim. Nadam se da to tako i shvataš?) Šalu na stranu, ne znam za tuđe motive zauzimanja ovog ili onog stava, koji mogu biti i "politička potreb"a za branjenje ili napadanje nekoga čiji nam stavovi nisu po volji ali, makar za sebe mogu reći da, mada mi lagani Moma Kapor nikada nije bio omiljeni pisac a još manje su mi bliski njegovi novokomponovani (i po svemu sudeći opet neiskreni) (?) nacionalizam, ipak bih najpre ostao principijelan i smatrao da dela nisu kriva da bi morala deliti sudbinu njihovih autora. Jesu li deca kriva zbog "greha" roditelja?
umetnost.60 balinda,
>> Ne, reč je o Momi Kaporu. Ali, ako te ne mrzi, >> pogledaj "pro et contra" po Forumu... Mrzi me. :)
umetnost.61 balinda,
>> Odgovor je bio baš onakav kakav sam i očekivao :) Mislim da bi >> ipak bilo korisno da odvojiš malo vremena, pogledaš diskusiju >> i preneseš ovo što si ovde rekao. Ako to ne okonča diskusiju, >> onda će je sigurno ubrzati i proširiti :)) Iskustvo me uči da moji prilozi retko okonačavaju neku diskusiju. :>
umetnost.62 spantic,
> Ne, nego Momo Kapor. Ali većina deli mišljenje da je > normalno vratiti autoru knjigu, konkretno, radi se o > zbirci priča "011", zato što je autor promenio politički > stav, sa čim se ni mkiric, ni ja ne slažemo, sad vodimo > bitku u forumu :)) Hajde Veco kakva crna većina kada smo mi tamo :)
umetnost.63 veca,
>> Hajde Veco kakva crna većina kada smo mi tamo :) I to što kažeš :))
umetnost.64 mkiric,
>> > Da li je povod za vašu diskusiju bio Dobrica Ćosić? >> >> Ne, reč je o Momi Kaporu. Ali, ako te ne mrzi, pogledaj "pro et >> contra" po Forumu... Ama, nije reč o Momi Kaporu niti o Dobrici Ćosiću - oni su samo povod - reč je o KNJIZI. Ne o nekoj određenoj knjizi, već o knjizi kao simbolu - trebalo bi da bude jasno šta knjiga predstavlja, ali po diskusijama sudeći, izgleda da ipak nije. ;( Reč je i o nečijem pravu na izbor političkog opredeljenja bez straha od "sankcija".
umetnost.65 max.headroom,
> Ama, nije reč o Momi Kaporu niti o Dobrici Ćosiću - oni su samo povod - > reč je o KNJIZI. Ne o nekoj određenoj knjizi, već o knjizi kao simbolu Ne bih rekao. Povela se rasprava o civilizovanom načinu izražavanja negodovanja (bunta). Jedan od načina bio je i vraćanje knjige autoru. Sigurno znaš da je krava u Indiji simbol svetosti, a sada pokušavaš da svoje aršine primeniš na mene. Tvoja simbolika ne mora da bude univerzalna, niti je shvatanje simbola posvuda isto. > Reč je i o nečijem pravu na izbor političkog opredeljenja bez > straha od "sankcija". Vraćanje knjige si shvatio kao "sankciju koje se treba plašiti", ako se staviš u kožu autora. Po mom shvatanju - pogrešno.
umetnost.66 zokalezic,
Ima li neko program BITEF-a Pozdrav Zoran
umetnost.67 isekulovic,
BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIŠTE oktobar 1992. Velika scena: ----------------------------- Jovan Sterija Popović POKONDIRENA TIKVA 3, 9. X u 19.30 časova ----------------------------- Stevan Koprivica DUGO PUTOVANjE U JEVROPU 8, 14, 23. X u 19.30 časova ----------------------------- Branislav Nušić SUMNjIVO LICE 11, 16. X u 19.30 časova ----------------------------- Siniša Pavić POLTRON 15. X u 19.30 časova ----------------------------- Kolin Higins HAROLD I MOD 10, 20. X u 19.30 časova ----------------------------- Lenford Vilson ZAPALI ME 21, 22, 26, 27. X u 19.30 časova ----------------------------- Nova scena: ----------------------------- Hajner Miler KVARTET - repriza 1, 2, 10, 14, 27, 29. X u 20 časova ----------------------------- Stevan Koprivica ORUčJE, ZBOGOM 4, 17. X u 20 časova ----------------------------- Bratislav Petković KASKADER 6, 7, 21, 28. X u 20 časova ----------------------------- Semjuel Beket SREĆNI DANI 13. X u 20 časova ----------------------------- NARODNI POSLANIK 18, 22, 31. X u 20 časova ----------------------------- Vojnovič - Šizgal RUSKI BRAK - AMERIžA ROMANSA 24. X u 20 časova ----------------------------- Slavomir Mrožek EMIGRANTI 25, 30. X u 20 časova -----------------------------
umetnost.68 mcule,
Da li ce neko da ukuca programe svih pozorista...? To je posao urednika conf:civilizacija odnosno conf:umetnost.
umetnost.69 mnikolic,
ATELJE 212 - repertoar za Oktobar 01.10. Kneginja od Foliberžera 02.10. Očevi i oci 03.10. Očevi i oci 04.10. Svećar 05.10. Svećar 06.10. Mravlji metež 08.10. Mravlji metež 09.10. Očevi i oci 10.10. Očevi i oci 11.10. Svećar 12.10. Kneginja od Foliberžera 13.10. Korešpodencija 15.10. Svećar 16.10. Kneginja od Foliberžera 18.10. Mravlji metež 19.10. Kneginja od Foliberžera 20.10. Očevi i oci 22.10. Mravlji metež 23.10. Mravlji metež 24.10. Boris Godunov - PREMIJERA 25.10. Boris Godunov 26.10. Boris Godunov 27.10. Svećar 29.10. Boris Godunov 30.10. Očevi i oci 31.10. Korešpodencija blagajna radi svakim danom osim srede 10-13 i 18-20 (tel. 347-342)
umetnost.70 mnikolic,
NARODNO POZORIŠTE - repertoar za Oktobar Velika scena: 01.10. čizela (b) 02.10. Ričard III (d) 04.10. Je li bilo kneževe večere (d) 06.10. Madam San-čen (k) 08.10. Labudovo jezero (b) 09.10. Don Karlos (o) - PREMIJERA 10.10. Sirano de Beržerak (k) 11.10. Svečana akademija povodom stogodišnjice rođenja Ive Andrića 11.10. Je li bilo kneževe večere (d) 12.10. Don Karlos (o) 13.10. Nastasja Filipovna (d) 14.10. Travijata (o) 15.10. Kopelija (b) 16.10. Učene žene (k) 17.10. Trubadur (o) 18.10. Divlja patka (d) 19.10. Nabuko (o) 20.10. Koštana (d) 21.10. Rigoleto (d) 22.10. Pokajnik, Karmen (b) 23.10. Je li bilo kneževe večere (d) 24.10. Don Karlos (o) 25.10. Kopelija (b) 25.10. Učene žene (k) 27.10. Divlja patka (d) 28.10. Evgenije Onjegin (o) 29.10. Vaskrsenje (b) 30.10. Koštana (d) 31.10. Lučija od Lamermura (o) Mala scena: 03.10. Napoleon I (d) 04.10. Bes...Konačno (b) 07.10. Pat ili igra kraljeva (d) 09.10. žežnja pod brestovima (d) 10.10. Bečlijka Omer-Paše Latasa (md) 13.10. Kovači (k) 14.10. Play žehov 15.10. Pat ili igra kraljeva (d) 16.10. Bes...Konačno (b) 17.10. žežnja pod brestovima (d) 20.10. Direktor pozorišta (o) 22.10. Napoleon I (d) 23.10. Play žehov 24.10. Mrdanje - carpe diem 25.10. Draga Jelena Sergejevna (d) 26.10. Direktor pozorišta (o) 27.10. Pat ili igra kraljeva (d) 28.10. žežnja pod brestovima (d) 29.10. Play žehov 30.10. Kako mogu da te čujem kad voda teče (k) 31.10. Napoleon I (b) balet, (d) drama, (md) monodrama, (k) komedija, (o) opera blagajna velike scene 10-13 i 15-19 (tel. 620-946) blagajna male scene 19-20 (tel. 631-874)