CIVIL.9

24 Apr 1995 - 30 Sep 1996

Topics

  1. filozofija (206)
  2. religija (883)
  3. istorija (67)
  4. nauka (615)
  5. umetnost (176)
  6. knjizevnost (552)
  7. film (1293)
  8. dileme (281)
  9. o.jeziku (686)
  10. oko.sveta (823)
  11. enciklopedija (11)
  12. skola (616)
  13. licni.stav (2034)
  14. cyber.culture (67)
  15. hedonizam (1158)
  16. galerija (462)
  17. civ.savet (70)

Messages - nauka

nauka.2 mladenp,
Izvinjavam se na smetnji, ali Sezam mi je sa stare Civilizacije preneo potpuno pogrešan spisak rema koje pratim. Kako u nauci nije bilo novoh poruka (a Sezam mi je lupio resign) morao sam sam da napišem ovu da bih skinuo resign. ;)
nauka.3 supers, -> #2, mladenp
>> nije bilo novoh poruka (a Sezam mi je lupio resign) morao sam sam >> da napišem ovu da bih skinuo resign. ;) Nema veze što nije bilo novih poruka! Dovoljno je bilo da otkucaš co re 4 /a
nauka.4 novim,
Sa jedne Internet liste, koja se bavi filozofijom istorije nauka, a povodom diskusije koja već nedeljama traje u toj listi o islamskom doprinosu nauci i sl. Ovaj osvrt (u fajlu uz poruku) govori o islamskom fundamentalizmu i nauci (a zanimljiv je i kao pogled zapravo na svaki fundamentalizam). fundamnt.zip
nauka.5 radosav,
Zna li neko šta se događa sa  "Galaksijom"?
nauka.6 bobby.quyne, -> #5, radosav
> Zna li neko sta se dogada sa  "Galaksijom"? Sa cime?
nauka.7 radosav, -> #6, bobby.quyne
Sa žASOPISOM "Galaksija"!
nauka.8 bjevdjic,
KINA-FOSILI ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ PEKING, 24. maja - Kineski arheolozi otkrili su na jugozapadu zemlje fosilne ostatke jednog reptila stare 240 miliona godina, što znači da su te životinje starije od dinosaurusa, javlja Rojter. Stručnjaci su bili pozvani da prouče oko 700 fosilnih ostataka koji su zaplenjeni od krijumčara, pisao je ovih dana list "Guangming dejli". Zagonetna životinja je nazvana "zmaj iz Guidžua", po provinciji u kojoj su fosili nađeni i prema biću iz kineske mitologije. Reč je o značajnom naučnom otkriću, navodi list ocene arheologa. Fosilni ostaci pokazuju da je reptil imao dug vrat, dug uvijen rep i pet dugih kostiju na nogama, kao i da je oko 100 miliona godina stariji od dinosaurusa.
nauka.9 bjevdjic,
MEDICINA-MEMORIJA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ MAJAMI BIž, Florida (SAD), 26. maja - Ljudi s godinama možda delimično gube sposobnost pamćenja zato što su taj proces "pomerili" u drugi, manje efikasan deo mozga, proizlazi iz jedne nove američke studije rađene u Njujorku, u Medicinskom centru Maunt Sinaj. Snimana je aktivnost mozga 62 ispitanika, starih od 21 do 87 godina, za vreme dok su im davani testovi za memoriju. Pokazalo se da je kod starijih ljudi koji su zadržali dobru memoriju bio aktiviran isti deo mozga kao kod mlađih osoba, dok se kod onih sa slabijom memorijom aktivnost odvijala na drugoj lokaciji. Jedno od mogućih objašnjenja je da su vremenom delovi mozga prvobitno korišćeni u procesu pamćenja oslabili, pa se mozak adaptirao tako što je aktivirao drugi svoj deo. Rezultati su saopšteni ovih dana na godišnjem sastanku američkih psihijatara, održanom u Majami Biču, javlja AP.
nauka.10 bjevdjic,
ALERGIJA-VAKCINA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ LONDON, 27. maja - Nova vakcina koja sprečava alergijske reakcije na mačke, proizvod jedne američke firme, pokazala se uspešnom u prvim eksperimentima, prenosi Rojter pisanje lista "Nju sajentist" (New Scientist). Pošto je uspeh postignut u 87 odsto slučajeva, firma "Imulodžik" (ImmuLogic) iz Masačusetsa namerava sada da vakcinu testira na 300 osoba koje pate od ove vrste alergije. Vakcina bi se mogla naći na tržištu za oko dve godine, procenjuje Malkolm Gefter (Malcolm), osnivač firme. Vakcina deluje na T-ćelije, koje imaju veoma važnu ulogu u odbrambenom sistemu organizma. Firma "Imulodžik" radi na sličnim vakcinama protiv alergija koje izazivaju polen i kućna prašina.
nauka.11 bjevdjic,
NAUKA-KOMPJUTER-LOBANJA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ LONDON, 27. maja - Švajcarski naučnici su, na osnovu nađenih fragmenata, rekonstruisali celu lobanju neandertalca koji je živeo pre 40.000 godina, koristeći tomografsku metodu CAT i najsavremenije programe za kompjutersku grafiku. Ta kombinovana tehnika mogla bi se primeniti u plastičnoj hirurgiji kada je, na primer, potrebno operisati lice teško povređeno u nekoj nesreći. Tim sa Ciriškog univerziteta imao je pred sobom samo deliće lobanje za koje se mislilo da pripadaju detetu starom tri-četiri godine, nađene u takozvanoj Đavoljoj kuli na Gibraltaru, piše časopis "Nejčer" (Nature), prenosi Rojter. Pošto se delovi nisu direktno uklapali, tek je složeno ispitivanje pokazalo da je reč o jednoj lobanji i da bi neandertalce, koji su živeli pre 40 do 100.000 godina, trebalo smatrati vrstom odvojenom od modernog čoveka.
nauka.12 ice.t,
Naucnici smatraju da se izmedju zvezda u nasoj galaksiji nalazi Tamna materija. To su zakljucili posto su uocili da se zvezde koje se nalaze podalje od centra rotacije okrecu istom brzinom kao i one blize. Ustvari trebalo bi da se one dalje krecu sporije, jer je slabije gravitaciono polje. Ali ako se ukljuci postojanje tamne materije onda se zakljucuje da ih ta materija gura i navodi da se isto krecu. Medzutim to nije slucaj u nasem suncevom sistemu. Naucnici smatraju da ako bi saznali sta je Tamna materija (od cega je sastavljena ) kazu da bi znali kraj i pocetak svemira. Ako neko zna nesto vise mogo bi stogod da napise.
nauka.13 dr.grba, -> #12, ice.t
>> Naucnici smatraju da se izmedju zvezda u nasoj galaksiji nalazi Tamna >> materija. Naučnici? Smatraju?
nauka.14 basrak, -> #12, ice.t
> Naucnici smatraju da ako bi saznali sta je Tamna > materija (od cega je sastavljena ) kazu da bi znali kraj i > pocetak svemira. Najviše ih interesuje koliko je ima. Kad bi to znali, onda bi znali koji je kraj i početak svemira (big bang i gib gnab iliti veliki prasak i, suprotno, veliko sažimanje).
nauka.15 nlazic, -> #12, ice.t
:> smatraju da ako bi saznali sta je Tamna materija (od cega je :> sastavljena ) kazu da bi znali kraj i pocetak svemira. :> Ako neko zna nesto vise mogo bi stogod da napise. Ja sam se nekada interesovao za ovo i evo šta znam (oprostite mi ako sam zastareo :) ). Sve, dakle, počinje od famozne Ajnštajnove teorije relativiteta. Po njoj, materija i njoj pripadajuća gravitacija dovode do zakrivljenosti prostora (kako to ide, ne pitajte mene). Uglavnom, postoje tri mogućnosti: 1: Ako je gustina materije u svemiru iznad neke kritične, u početku razvoja svemira (u periodu od prvih 10E-30 sekundi njegovog života) gravitaciona sila postala bi jača od ostalih (elektromagnetnih i nuklearnih) sila i dovela bi do kolapsa, tj. sva materija bi se skupila u jednu tačku. 2: Ako bi gustina bila manja od kritične, svemir bi se beskonačno širio, jer ne bi bilo ni jedne dovoljno jake sile koja bi taj rast zaustavila (gravitacija bi zbog male gustine, a time i mase materije bila nedovljno jaka da privuče čestice koje su odbijale nuklearne i elektromagnetne sile). 3: Konačno, ako bi gustina materije u kosmosu bila otprilike jednaka toj nekoj kritičnoj vrednosti svemir bi se širio, ali sa postepenim padom brzine. U trenutku kada se izjednače gravitaciona i ostale sile, ovo proširivanje staje i kreće u suprotnom smeru (skupljanje). Ovo je slično vertikalnom hicu na gore. Posmatrajući najudaljenije (a time i najstarije) objekte u vidljivom svemiru, kvazare, i analizom njihovog spektra (crveni pomak) zaključeno je da se u našem Kosmosu stvari odvijaju prema tački 3. Tu je određenu ulogu odigrao i tzv. "mikrotalasni fon" za koji se veruje da je odjek Big Bang-a. Sve u svemu, ustanovilo se da je svemir star oko 13 milijardi godina (Zemlja je nastala "tek" pre 4 milijarde godina). Onda je nekome pala na pamet ideja da izračuna ukupnu masu univerzuma. Kada zu tu masu podelili sa njegovom zapreminom, dobili su gustinu koja je tek nekih 10% od gore pomenute kritične vrednosti. Pošto je sa sigurnošću utvrđeno da je sudbina kosmosa zacrtana tačkom 3, postavilo se pitanje gde je ta nedostajuća masa? Odgovor je: ne zna se. Tačnije ne zna se pouzdano, ali se nagađa. Prvo, masa koja je "izmerena" je masa koju poseduju sva VIDLJIVA tela u svemiru. Znači da se nedostajuća masa nalazi u nevidljivim telima (Tamna materija). Prvo se pretpostavilo da je ona skoncentrisana delom u crnim rupama, a delom u sitnim objektima, tipa kometa, meteora, planeta pa čak i celih galaksija koji se zbog svoje male veličine i slabog sjaja ne mogu videti sa Zemlje. Onda je neko dokazao da to nije tačno. Zbog toga je sledeći kandidat za nosioca tamne materije morao biti potražen među tzv. ne-barionskim česticama (barioni su protoni i neutroni, dakle celokupna nama poznata materija, ako se izuzmu elektroni čija je masa u poređenju sa npr. protonom 1000 puta manja). Idelan predstavnik je neutrino i to iz više razloga: veoma slabo interaguje za okolnim svetom što objašnjava njegovu "nevidljivost" i opravdava naziv Taman (neutrino bez problema probuši celu Zemljinu kuglu, ne stupajući ni u kakav kontakt sa njom) i sl. Međutim, još uvek nije dokazano da on uopšte ima masu (iako je detektovan). Sledeći pokušaj u potrazi za Tamnom materijom je u tzv antimateriji. Prema teoriji supersimetrije, svakoj čestici odgovara jedna antičestica sa suprotnim svojstvima. Masa ovakvih čestica se uzima sa predznakom minus, jer pri kontaktu čestice i antičestice obe nestaju, a oslobađa je velika količina energije. Ni ovo objašnjenje nije sasvim zadovoljavajuće. Pre svega do ovakvih kontakata bi moralo dolaziti relativno često, i oni bi nesumnjivo bili detektovani, tako da ta materija ne bila toliko tamna. Sa druge strane otkrivene su antičestice jedino elektorna (pozitron) i neutrina (antineutrino) koje iz gore navedenih razloga otpadaju. U igru opet ulazi Ajnštajn, sa svojom kosmološkom konstantom. On je ovako nazvao "energiju vakuuma", tj. energiju koja bi se suprotsvaljala gravitaciji. On je kontao da u svemiru koji se ne širi mora nešto da se suprotstavi privlačnom dejstvu gravitacije. Kasnije je Ajnštajn kosmološku konstantu batalio, jer je dokazano da se svemir ipak širi. Međutim ona nije zaboravljena. Ona je mogla da da odgovre na druga interesantna pitanja, kao što je razlog grupisanja galaksija u grupe. Prema teoriji Velikog Praska (Big Bang) sva materija bi morala biti homogeno raspoređena u svemiru. Ovome ide u prilog i činjenica da je intenzitet mikrotalasnog fona isti bez obzira iz kog se pravca merio. Međutim, materija nije homogeno raspoređena (galaksije grupišu u galaktička jata). Ajnštajnovi sledbenici kažu sledeće: u početku razvoja našeg svemira masa jeste bila ravnomerno raspoređena. Pod dejstvom gravitacije i energije vakuuma čija je mera kosmološka konstanta, materija je u početku gurana u galaksije, da bi se kasnije galaksije gurale u jata itd. Upravo ova enrergija vakuuma i kosm. konst. mogle bi imati ulogu "nedostajuće tamne materije". Onda se našao još jedan pametan naučnik koje je pokušao da, imavši u vidu sve ove činjenice, izračuna vrednost te konstante. Dobio je jako lep rezultat, lak za pamćenje: 0. Propade još jedan pokušaj rasvetljavanja tamne materije. Tenutno postoji mnogo teorija i teoretičara (predvođenih legendarnim Stivenom Hokingom) koje pokušavaju da reše ovaj slučaj. Ima tu nekih jako zanimljivih i neverovatnih pretpostavki. Pominju se nekakva kosmička tkanja, superstrune i ostalo. Na kraju, kada se sagledaju svi mogući predlozi i replike, ja sam sklon da poverujem starim Indijcima koji su bili ubeđeni da Zemlju na svojim leđima nose ogromni slonovi, koji stoje na leđima još ogromnije kornjače, koja pliva u najogromnijem okeanu... žak i biblijska sedmodnevna varijanta nastanka sveta mi izgleda verovatnija od nekih novih, naučnih. Ali, u tome je lepota kosmosa, zar ne? Pozdrav, :) Nebojša :) P.S. Još jednom napominjem da u ovoj oblasti nisam stručnjak, tako da gore iznete podatke, pre svega brojčane (osim one nule :) ) treba uzeti sa rezervom. Ako neko može da me ispravi u nečemu, neka piše, bilo bi mi drago da se malo podsetim ovoga. :)
nauka.16 milan, -> #15, nlazic
> P.S. Još jednom napominjem da u ovoj oblasti nisam stručnjak, tako > da gore iznete podatke, pre svega brojčane (osim one nule :) ) treba > uzeti sa rezervom. Ako neko može da me ispravi u nečemu, neka piše, > bilo bi mi drago da se malo podsetim ovoga. :) Nema ispravke osim dodatka. Ovo što si pisao je u poslednjih pet godina pomalo ažurirano. Prvo, "nedostajuća masa" nije dobijena kao deljenje zapremine sa gustinom (jer ako ima nevidljive mase onda ona i nije uračunata u gustinu :)) već na osnovu kretanja galaksija. Jasno je da su sistemi (galaktička jata i oblaci) jedno deset puta masivniji nego što je "svetleća" masa u njima što se izračunava iz obične dinamike njihovog kretanja. Dakle, nedostajuća masa se nalazi "blizu" galaksija ili u njima i zato je problem zanimljiv. 1. Otpao je neutrino jer je pokazano da je poluvreme raspada protona veće od 10^33 godina što znači da je masa neutrina (ako je uopšte ima) manja od potrebne. 2. Otpali su "crni patuljci" tj. guste aglomeracije materije (poput Jupitera) koji su se zgusnuli ali se nisu "zapalili u zvezde" jer je projekat, koji je vođen u Parksu, Palomaru i gore na Hablu, pokazao da u svim smerovima nema dovoljno "ekranizacija" udaljenih galaksija ovakvim objektima (naime ako ih ima dovoljno oni bi, vrteći se oko naše galaksije, povremeno prekrivali svetlo od udaljenih) Naravno, moguće je da je naša galaksija "izuzetak" :). 3. Ostala su kao kandidat samo "gravitaciona sočiva". Naime, postoje takva zgušnjavanja materije, negde "tamo daleko", da svetlost od jedne galaksije stiže multiplicirana u više likova (ima ih čak i sa pet slika) od kojih neke kopije čak "ubrzano" stižu (!) što znači da su to veoma masivni objekti. Izgleda, zato, da se u središtima galaksija nalaze oveći komadi mase koji nisu pali u kvazisingularitet u samom centru nego tumaraju unaokolo. Trenutno, Habl je usmeren ka galaksijama koje su stare i više nemaju gasa pa im je središte "prozirno", da pohvata što više ovakvih objekata. Mana je što nije dobro popravljen pa su slike loše. Izgleda da će krajem godine opet ići šatl da ga popravi. Pl poz M
nauka.17 alkos, -> #12, ice.t
Subject: Re: Tama ­­ Naucnici smatraju da se izmedju zvezda u nasoj galaksiji nalazi ­­ Tamna materija. Nemo' da pričaš? ;)
nauka.18 crnjini, -> #16, milan
>> 2. Otpali su crni patuljci, tj. guste anglomeracije materije >> (poput Jupitera) koji su se zgusnuli ali se nisu "zapalili u zvezde" žekaj malo, Cri Patuljci su kolko ja znam =UMRLE= zvezdeKKKKKKKKK, koje imaju jezgro bogato ugljenikom i više uopšte ne vrše termonuklearne reakcije. Jedini način koliko ja znam da se oni ponovo zapale nije da se zgusnu (pošto su već zgusnuti) već da nalete na neki interstelarni oblak i pomognu formiranje nove zvezde. Neznam na šta si mislio, ali UGAŠENE ZVEZDE nikako nisu isto kao NEUPALJENE PLANETE. ACR.
nauka.19 bjevdjic,
MEDICINA-TRANSPLANTACIJA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ SAN FRANCISKO, 31. maja - Američki stručnjaci nadaju se da će za dve godine početi da eksperimentalno presađuju ljudima srce svinje, javlja AP. Prvo presađivanje životinjskih organa ljudima, kojima inače nije bilo spasa, počelo je 1963, ali se završilo neuspehom pošto je ljudski organizam odbacivao strano tkivo. efekat je trajao od 10 minuta (presađeno srce ovce) do devet meseci (presađen bubreg šimpanze). Međutim, u maju je američka kompanija 'Nekstren' (Nextran Inc) saopštila da je uzgajila svinju koja ima i ljudske gene, kako bi se suzbila reakcija odbacivanja stranog tkiva. Posle uspešnih eksperimenata na životinjama, 'Nekstren' se nada da će klinička ispitivanja početi za oko dve godine, rekao je potpredsednik kompanije Džon Logan (John) na sastanku stručnjaka za biotehnologiju, koji se ovih dana održava u San Francisku. Samo u Americi oko 50.000 ljudi čeka na transplantaciju, a ljudski organi mogu se obezbediti za samo 18.000 takvih operacija godišnje.
nauka.20 gerber, -> #17, alkos
XR>*> ­­ Naucnici smatraju da se izmedju zvezda u nasoj galaksiji nalazi XR>*> ­­ Tamna materija. YR>*> Nemo' da pričaš? ;) Ma izgleda neće biti da je samo između zvezda...
nauka.21 gerber, -> #19, bjevdjic
YR>*> SAN FRANCISKO, 31. maja - Američki stručnjaci nadaju se da će YR>*> za dve godine početi da eksperimentalno presađuju ljudima srce YR>*> svinje, javlja AP. Lepo kaže Bogdan Tirnanić, život samo kopira film. Još je 1982. Lindsay Anderson u Britannia Hospital nešto slično napravio. Doduše, radilo se o transplantaciji ljudskih glava na svinjsko telo, ali izgleda ni to nije daleko ;)
nauka.22 basrak, -> #15, nlazic
> 2: Ako bi gustina bila manja od kritične, svemir bi se > beskonačno širio, jer ne bi bilo ni jedne dovoljno jake sile > koja bi taj rast > 3: Konačno, ako bi gustina materije u kosmosu bila otprilike > jednaka toj nekoj kritičnoj vrednosti svemir bi se širio, ali > sa postepenim padom brzine. U trenutku kada se izjednače > gravitaciona i ostale sile, ovo proširivanje staje i kreće u > suprotnom smeru (skupljanje). > Posmatrajući najudaljenije (a time i najstarije) objekte u > vidljivom svemiru, kvazare, i analizom njihovog spektra (crveni > pomak) zaključeno je da se u našem Kosmosu stvari odvijaju > prema tački 3. Tu Time je zaključeno samo da se svemir širi nekom brzinom, a da li će nastaviti da se širi u beskonačnost (tačka 2) ili će doći do zaustavljanja i velikog sažimanja (tačka 3) se još ne zna i to je upravo problem tamne materije (da li je ima u dovoljnoj količini da se širenje u određenom trenutku zaustavi i krene suprotan proces).
nauka.23 nlazic, -> #16, milan
:> Prvo, "nedostajuća masa" nije dobijena kao deljenje zapremine :> sa gustinom (jer ako ima nevidljive mase onda ona i nije uračunata :> u gustinu :)) već na osnovu kretanja galaksija. Jasno je da su Gustina svemira, o kojoj sam govorio, dobijena je deljenjem njegove mase njegovom zapreminom. Ova gustina predstavlja svega 10% o kojima sam govorio, baš zbog razloga koji si ti naveo (u pomenutu masu spada samo masa vidljive materije). Pomenuo si dinamiku kretanja galaksija. Naravno, to je veoma jak razlog u korist tamne materije. Hvala na podsećanju. :) :> 3. Ostala su kao kandidat samo "gravitaciona sočiva". Naime, U pravu si. Naime, posmatranjem zvezdanih jata oko središta Mlečnog puta i analizom njihovog spektra, ustanovilo se da su ona stara oko 15-16 milijardi godina, dakle više od starosti svemira (13 mjlrd.). Astronomi nisu sigurni koga da okvire za ovo: gravitaciona sočiva ili energiju vakuuma. Obe stvari su mogle (a izgleda da i jesu) da ih prevare u oceni daljine i brzine dalekih objekata, a samim tim i u proceni starosti svemira. Pozdrav, :) Nebojša :)
nauka.24 nlazic, -> #22, basrak
:> upravo problem tamne materije (da li je ima u dovoljnoj količini da :> se širenje u određenom trenutku zaustavi i krene suprotan proces). Da, naravno. Ali, ukoliko tamne materije ne bi bilo dovoljno, to znači da će svemir u jednom trenutku postati stacionaran, dakle uravnotežiće se sve sile (ako se brzina njegovog rasta stalno smanjuje, jednom će doći i na nulu, zar ne?). Model stacinarnog svemira je, međutim, prilično zastareo i neki ga u startu odbacuju. Pozdrav, :) Nebojša :)
nauka.25 alien, -> #19, bjevdjic
[] Međutim, u maju je američka kompanija 'Nekstren' (Nextran Inc) [] saopštila da je uzgajila svinju koja ima i ljudske gene, ────────────────────────────── Ovo jako smrdi. Na koji način će da dokažu da ne 'uzgajaju' ljude koji imaju i svinjske gene? ;( [] potpredsednik kompanije Džon Logan (John) Johnny Logan? Pa čitao sam i ja onu epizodu kada je Drvenonogi (imao je nogu od drveta koje ima i ljudske gene) igrao za Crne Tigrove. Nego... šta radi Gigi Govedina (on je čovek... (jelda da sam malkice dosadan? ;)))?
nauka.26 alien, -> #12, ice.t
[] Ako neko zna nesto vise mogo bi stogod da napise. Ne znam nešto bitno više, štaviše - znam jako malo, ali ću ipak dozvoliti sebi da napišem jednu hipotezu. Šta ako je u osnovi napravljena greška pri definisanju mase kao uzročnika gravitacione sile? Šta ako je Njutn u pravu samo kod nekih graničnih slučajeva kada se masa i uzročnik g.s. 'poklope'? žak i ako je masa zaista uzročnik g.s, zašto bi masa morala biti tako jednostavna? Zašto se masa ne bi npr. sastojala od nekakvih pozitivnih i negativnih 'gravitona'? Zašto gravitacija ne bi imala više analogija s npr. elektrostatikom? U elektrostatici je poznato da se tačkasta naelektrisanja različitog polariteta privlače, a istog polariteta - odbijaju, ali to je 'specifičan' granični slučaj koji nam služi da iz makro sveta lakše aproksimiramo ono što se dešava. Moglo bi se reći da u praksi ništa tačkasto ne postoji, tako da se kod posmatranja elektrostatičke interakcije dva tela tačkastim smatraju naelektrisanja čije su dimenzije znatno manje od rastojanja od drugog tela bitnog u toj priči. Ako je pak to rastojanje manje, onda je cela priča mnogo komplikovanija. Pogotovo se stvari komplikuju ako je neko od tih tela provodno (kako to da ne postoji gravitaciona provodnost?) jer će to el-provodno telo privlačiti naelektrisanje bez obzira na polaritet istog. Jedan posebno zanimljiv slučaj (zbog njega i pišem sve ovo) se javlja kada se dva (neprovodna) naelektrisanja istog polariteta nađu dovoljno blizu jedno drugom da njihove dimenzije i raspored nosilaca naelektrisanja po njihovoj površini postanu bitni. Tada će se ta dva tela privlačiti. Ovo je nešto što se (jednostavno) može i eksperimentom utvrditi i zaista čudno izgleda kada se neka tela odbijaju i privlače u zavisnosti od toga da li su prešla 'crtu' rastojanja. Ako postoji (granični) slučaj kod koga elektrostatičke sile uvek deluju privlačno, zašto ne bi nešto slično važilo i kod gravitacije? Zašto ne bi postojala crta preko koje gravitacija počinje da deluje odbojno i tako širila univerzum? Sve u svemu, htedoh da kažem da mi se čini vrlo mogućim da je gravitacija kakvom je poimamo samo jedan granični slučaj nečeg mnogo složenijeg.
nauka.27 alien, -> #15, nlazic
[] 3: Konačno, ako bi gustina materije u kosmosu bila otprilike jednaka [] toj nekoj kritičnoj vrednosti svemir bi se širio, ali sa postepenim [] padom brzine. U trenutku kada se izjednače gravitaciona i ostale [] sile, ovo proširivanje staje i kreće u suprotnom smeru (skupljanje). [] Ovo je slično vertikalnom hicu na gore. Na stranu to što mi se verovatnoća da nešto bude jednako baš nekoj 'kritičnoj' vrednosti čini veoma malom, ovo što si ovde napisao mi se čini apsurdnim. Zašto? 1. Koje 'ostale sile'? 2. žak i ako postoje te ostale sile s kojima gravitaciona treba da se izjednači i ako se u nekom trenutku izjednače, nebeska tela koja 'beže' će nastaviti da putuju istom brzinom. 3. Gravitaciona sila (po Njutnu) slabi proporcijalno kvadratu rastojanja i nikad ne bi uspela da zauzda 'begunce'. 4. Ako se svemir širi, a količina materije u njemu ostaje konstantna - onda se gustina materije u istom smanjuje.
nauka.28 nlazic, -> #27, alien
:> Na stranu to što mi se verovatnoća da nešto bude jednako baš :> nekoj 'kritičnoj' vrednosti čini veoma malom, I nije "baš" jednako nekoj kritičnoj masi, nego je negde u njenoj okolini ('...otprilike jednaka...'). Što se verovatnoće tiče, nemoj tako brzati. Niko ne tvrdi da je iz Big Banga nastao samo jedan, ovaj naš svemir. Kandidata je moglo biti strahovito mnogo. Verovatnoća da gustina jednog od užasno mnogo svemira bude bliska kritičnoj uopšte ne mora biti mala. :> 1. Koje 'ostale sile'? U principu postoje četiri osnovne vrste sila (ili interakcija tela): slabe nuklearne sile, jake nuklearne sile, elektrostatička i gravitaciona sila. Ove četiri sile su kulturno podelile svoju teritoriju: nuklearne dominiraju u regionu atomskog jezgra (nukleusa - odatle im i ime), elektrostatička u oblasti između jezgra i elektronskog omotača, ali u makroskopskim dimenzijama, a gravitaciona sila postaje primetna tek u makrokosmosu (hoću da kažem da je gravitaciona sila koja deluje između recimo protona i elektrona ništavna u odnosu na elektrostatičku). :> 2. žak i ako postoje te ostale sile s kojima gravitaciona treba :> da se izjednači i ako se u nekom trenutku izjednače, nebeska tela koja :> 'beže' će nastaviti da putuju istom brzinom. :> 3. Gravitaciona sila (po Njutnu) slabi proporcijalno kvadratu :> rastojanja i nikad ne bi uspela da zauzda 'begunce'. Zaboravio si (ili ja nisam bio dovoljno jasan) o kojim se dimenzijama svemira ovde radi. Reč je o peridu koji je trajao od prilike od 10E-30 sekunde do prve sekunde starosti svemira, dakle neposredno posle Big Bang-a. Svemir je tada imao veličinu jabuke. Atomi sa svojim jezgrima i elektronskim omotačima još uvek nisu postojali. Bila je to strahovito zbijena gomila svakavih čestica. U početku ovog perioda nije postojala jasna razlika između one 4 sile, tj. ona podela teritorija još nije bila izvršena. Sve sile su delovale na sva tela (tačnije čestice). Zato je gravitaciona sila mogla biti uravnotežavana ostalima i upravo način uspostavljanja te ravnoteže je odredio sudbinu našeg kosmosa. U ovom haosu teško da su važili klasični zakoni mehanike koje je izveo Njutn, pa čak ni zakoni kvantne mehanike nisu 100% sigurni (zamisli samo da neko pominje gravitacionu silu između 2 čestice!!!). Kada je svemir dobio makroskopske razmere, ove sile se prestaju preplitati, ne može se više porediti nuklearna i gravitaciona sila. Ulogu tega na drugom tasu vage preuzima tamna materija, koja teži da uspostavi ravnotežu. Da nije tako, tj. da je gravitacija jedina sila, sve bi otišlo dodjavola, što očito nije istina, bar ne u našem svemiru (mada ako se malo dublje razmisli ... :-))) :> 4. Ako se svemir širi, a količina materije u njemu ostaje :> konstantna - onda se gustina materije u istom smanjuje. Tačno, gustina opada, ali masa ostaje i to ostaje i masa svetle i masa tamne materije. Gravitacija kao pojam nije vezana za gustinu, nego za masu, tako da opadanje gustine ne narušava ravnotežu koja je na putu uspostavljanja. Pozdrav, :) Nebojša :)
nauka.29 nlazic, -> #26, alien
:> Zašto ne bi postojala crta preko koje gravitacija počinje da deluje :> odbojno i tako širila univerzum? Veruje se da ta crta i postoji. Ovo što si ti naveo je jedan od elegantnih pokušaja da se zaobiđe tamna materija. Scenario bi otprilike bio ovakav: u početku svemira, kada je ovaj imao jaaako male dimenzije, gravitacija, a i sve ostale sile delovale su odbojno. Moguće je da su one i bile upaljači Big Bang-a. Sva materija se u jednom trenutku razletela na sve strane. Sve ove sile (po karakteru su još uvek odbojne) dale se joj odgovarajuću energiju pomoću koje se ona širila. Kada se materija dovoljno razltela, tj. prešla crtu, gravitacija menja svoj karakter, postaje privlačna i teži da poništi ovo širenje. Međutim, iz razloga koji su navedeni u prethodnim porukama, dokazano je da je intenzitet ove nove gravitacije, kakvu mi poznajemo, mnogo veći od gravitacije koju bi stvarala vidljiva materija. Tu je i dinamika kretanja galaksija i zvezda itd. Zbog ovoga se uvodi pojam tamne materije. :> Sve u svemu, htedoh da kažem da mi se čini vrlo mogućim da je :> gravitacija kakvom je poimamo samo jedan granični slučaj nečeg mnogo :> složenijeg. Naravno da jeste. U to više niko ne sumnja. žak je prihvaćenja teorija po kojoj svako polje, pa i gravitaciono, ima svoje materijalne nosioce - čestice. Za sada su detektovani jedino nosi elektromagnetnog zračenja - fotoni, ali u teoriji postoje i drugi, poput gravitona. Pozdrav, :) Nebojša :)
nauka.30 milan, -> #18, crnjini
>>> 2. Otpali su crni patuljci, tj. guste anglomeracije materije >>> (poput Jupitera) koji su se zgusnuli ali se nisu "zapalili u > zvezde" > > žekaj malo, Cri Patuljci su kolko ja znam =UMRLE= zvezdeKKKKKKKKK, > koje imaju jezgro bogato ugljenikom i više uopšte ne vrše > termonuklearne reakcije. Jedini način koliko ja znam da se oni > ponovo zapale nije da se zgusnu (pošto su već zgusnuti) već da > nalete na neki interstelarni oblak i pomognu formiranje nove zvezde. > Neznam na šta si mislio, ali UGAŠENE ZVEZDE nikako nisu isto kao > NEUPALJENE PLANETE. Pardon, loš prevod od "brown dwarf". Dakle, bolje je "smeđi patuljci". Pl poz M
nauka.31 kriss, -> #15, nlazic
˙˙ Ja sam se nekada interesovao za ovo i evo šta znam (oprostite Ima veze sa naukom, ali ima i sa zvezdama. :) Šta mislite o tome da se preselimo u extra:zvezde?
nauka.32 nlazic, -> #31, kriss
:> Ima veze sa naukom, ali ima i sa zvezdama. :) Šta mislite o tome da se :> preselimo u extra:zvezde? OK, nemam ništa protiv, tamo verovatno ima ljudi koje se bolje razumeju u sve ovo. :)
nauka.33 bjevdjic,
U SUNžEVIM PEGAMA IMA VODE ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ VAŠINGTON, 1. juna - U sunčevim pegama, u kojima temperatura iznosi oko 2.400 stepeni Celzijusovih, ima vode u gasovitom stanju, prenosi Rojter tvrdnju američkih istraživača objavljenu u časopisu 'Sajens' (Sience). Iako se odavno zna da na Suncu ima molekula kiseonika i vodonika, do sada niko nije ni pomišljao da bi ova dva elementa mogla da se kombinuju tako da formiraju vodu, s ozbirom na izuzetno visoku temperaturu koja vlada na ovoj zvezdi (oko 5.700 stepeni Celzijusovih). Istraživači sa američke nacionalne opservatorije Kit Pik u Arizoni, koji su prilikom istraživanja koristili spektrometar, ustanovili su da u sunčevim pegama ima vodene pare. Svoju teoriju su potvrdili tako što su infracrveni spektar najtoplije vode koju su mogli da dobiju u laboratorijskim uslovima uporedili sa rezultatima analize sunčevih pega.
nauka.34 modesty, -> #5, radosav
Izašao novi broj, sledeći u julu.
nauka.35 basrak, -> #24, nlazic
> ako se brzina njegovog rasta stalno > smanjuje, jednom će doći i na nulu, zar ne? A ko kaže da se smanjuje? > Ali, ukoliko tamne materije ne bi bilo dovoljno, > to znači da će svemir u jednom trenutku postati stacionaran, > dakle uravnotežiće se sve sile Ništa se neće uravnotežiti, sem gustine, ako je tačna pretpostavka da te materije ima premalo da se zaustavi dalje širenje svemira, u tamo nekom limesu tj. beskonačnosti vremena. A naročito ne ako je tačna pretpostavka da te materije ima dovoljno jer bi se onda desilo veliko sažimanje (osim ako ne misliš na onaj BESKONAžNO MALI trenutak vremena kad bi brzina širenja bila = 0). I o kakvim ti to silama pričaš? Koja to SILA nagoni univerzum da se širi pa da bi se mogla izjednačiti sa gravitacionom?
nauka.36 basrak, -> #28, nlazic
> Niko ne tvrdi da je iz Big Banga nastao samo > jedan, ovaj naš svemir. Da, tvrdi. Samo smo njega u mogućnosti da opazimo. Sve ostalo su špekulacije. Bar dok se ne pribave dokazi o postojanju tamo nekog drugog. > U principu postoje četiri osnovne vrste sila (ili interakcija ^^^^^^^^^^ ? Šta ti to sad dođe? U nekom izuzetnom slučaju možda ne postoje? > tela): slabe nuklearne sile, jake nuklearne sile, > elektrostatička i gravitaciona sila. slabA nuklearnA silA, jakA nuklearnA silA, elektroMAGNETNA i... e onu zadnju si potrefio. ;) > elektrostatička u oblasti između jezgra i > elektronskog omotača, ali u makroskopskim dimenzijama, E ovo mi nije baš najjasnije. Razlika u redu veličina je više nego ogromna. Možda je trebalo: "ali i u makroskopskim dimenzijama"? ^^^ > hoću da kažem da je > gravitaciona sila koja deluje između recimo protona i elektrona > ništavna u odnosu na elektrostatičku Je*eš najjslabiju silu koja mi pravi probleme da se popnem na 4. sprat na faksu. ;) > (zamisli samo da neko pominje gravitacionu silu između 2 > čestice!!!). E sad zaista više ništa ne razumem. I odakle ti ovo: > ravnotežu koja je na putu uspostavljanja.
nauka.37 nlazic, -> #35, basrak
:> A ko kaže da se smanjuje? Kaže tzv. teorija inflacije: ako je gustina materije (svetle i tamne) jednaka kritičnom nivou svemir nastavlja da se širi, ali opadajućom brzinom. Ovu teoriju je formulisao neki Amer, ne znam sad tačno kako se zove, al' ako te interesuje mogu da iskopam negde. :) :> I o kakvim ti to silama pričaš? Koja to SILA nagoni univerzum da se :> širi pa da bi se mogla izjednačiti sa gravitacionom? Nikakva SILA ne nagoni univerzum da širi. On se širi po inerciji, a početnu brzinu je dobio od velikog praska. Gravitacija, kao jedina makroskopska, privlačna sila vredna pažnje teži da to poništi. Ako mase u svemiru ima dovoljno ona će to i uspeti.
nauka.38 nlazic, -> #36, basrak
:> Da, tvrdi. Samo smo njega u mogućnosti da opazimo. Sve ostalo su :> špekulacije. Bar dok se ne pribave dokazi o postojanju tamo nekog :> drugog. Cela kosmologija je jedna velika špekulacija. Sve o čemu pričamo su samo špekulacije i nagadjanja. (Naučnici vole da ove špekulacije nazivaju teorijama :) Dokazi o postojanju nekog drugog svemira teško da će ikada biti pronađeni, ali to ne znači da on ne postoji. I ti si rekao da se svemir širi. Ako se širi onda ima neke svoje granice. A, šta je iza tih granica? Zašto ne bio neki drugi svemir? :> > U principu postoje četiri osnovne vrste sila (ili interakcija :> ^^^^^^^^^^ :> ? :> :> Šta ti to sad dođe? U nekom izuzetnom slučaju možda ne postoje? Pored ovih postoje u našem svetu još gomila sila: elastične, mehaničke, inercijalne, sile trenja i sl. Sve one su, međutim, u poređenju sa navedene četiri ništavne, ili su direktna posledica ove četiri koje se zato ove zovu "osnovne". :> slabA nuklearnA silA, jakA nuklearnA silA, elektroMAGNETNA i... :> e onu zadnju si potrefio. ;) Izvinjavam se, lapsus. Sve vreme mislim na elektromagnetne, a pišem elektrostatičke. :) Kad su nuklearne sile u pitanju, njih ima dve: jaka i slaba. One deluju na veoma malim rastojanjuma (par hiljada puta manjim od dimenzija atomskog jezgra). Jaka nuklearna sila je ubedljivo najjača sila koja postoji, i ona može biti privlačna ili odbojna (na još manjim rastojanjima). Zbog ovih osobina one mogu biti uočljive jedino pri intereakciji protona i neutrona koji se nalaze u jezgru - nukleusu, pa otuda i imaju naziv nuklearne. :> E ovo mi nije baš najjasnije. Razlika u redu veličina je više nego :> ogromna. Možda je trebalo: "ali i u makroskopskim dimenzijama"? Da, trebalo je i ono "i". Sorry. :) :> Je*eš najjslabiju silu koja mi pravi probleme da se popnem na 4. sprat :> na faksu. ;) O tome upravo i govorim. Ti se ne penješ sa protona na elektron, već sa prizemlja na četvrti sprat. Između jezgra i elektrona glavna je elektromagnetna sila, a između prizemlja i 4. sprata gravitaciona. :-) :>> (zamisli samo da neko pominje gravitacionu silu između 2 :>> čestice!!!). :> :> E sad zaista više ništa ne razumem. Jezgro atoma i elektron imaju neku svoju masu. Takođe imaju i električni naboj. Iz prvoga (mase) sledi gravitaciona sila, a iz drugoga elektromagnetna. Na rastojanjima reda veličine prečinka atoma, usled malih masa ove dve čestice gravitaciona sila nema baš nikakvog uticaja na odnose proton (tj. jezgro) - elektron. Iz svega proizlazi da ove četiri sile nikako ne mogu da se porede, i to prvenstveno zbog toga što ne deluju na rastojanjima istog reda veličine. U začetku svemira ovaj je imao veoma malu zapreminu, tako da su se sve čestice nalazile veoma blizu jedna drugoj, i tada ne samo da su ove sile delovale zajedno, nego se po nekim teorijama, uopšte i nisu mogle razlikovati.
nauka.39 basrak, -> #37, nlazic
>> A ko kaže da se smanjuje? > Kaže tzv. teorija inflacije: ako je gustina materije (svetle i Upravo tako, ali ti govoriš kao da je sve dokazano, a ne kao da se radi o hipotezama (npr. "odvija se po tački 3", "brzina širenja se smanjuje" i sl. da ne nabrajam dalje). Naglašavam još jednom: sve je to AKO tamne materije ima ili nema dovoljno. > Nikakva SILA ne nagoni univerzum da širi. On se širi po > inerciji, a početnu brzinu je dobio od velikog praska. Uf, dobro je. Ja sam mislio da ti zaista ne shvaćaš o čemu pišeš, ali se izgleda samo loše tj. VRLO neprecizno izražavaš. Sorry, nismo se dobro razumeli :(
nauka.40 basrak, -> #38, nlazic
> Cela kosmologija je jedna velika špekulacija. Sve o čemu > pričamo su samo špekulacije i nagadjanja. (Naučnici vole da ove > špekulacije nazivaju teorijama :) Dokazi o postojanju nekog > drugog svemira teško da će ikada biti pronađeni, ali to ne > znači da on ne postoji. I ti si rekao da se svemir širi. Ako se > širi onda ima neke svoje granice. A, šta je iza tih granica? > Zašto ne bio neki drugi svemir? Iza tih granica je ništa. Baš tako: NIŠTA! I besmisleno je o tome uopšte govoriti - o granicama univerzuma i šta je iza tih granica. Velikim praskom je nastao ne samo univerzum, već i čitav prostor u kome se on širi. Tj. tačnije rečeno: sa kojim se on ZAJEDNO širi. Ima jedna lepa usporedba o tome kako naš univerzum izgleda: Zamisli balon koji se naduvava i na njemu nacrtane zvezde, galaksije itd. E taj gumeni deo balona predstavlja prostor u kome je naš univerzum. Opet sam se pogrešno odrazio. Taj prostor JESTE naš univerzum. Pričati o tome kao o odvojenim stvarima nas odvodi u SF ili možda samo u F. A inače, postoji OGROMNA razlika između hipoteza, teorija i špekulacija. Time se bavi, kao što znaš, epistemologija nauke. >>> U principu postoje četiri osnovne vrste sila interakcija ^^^^^^^^^^ >> ? >> >> Šta ti to sad dođe? U nekom izuzetnom slučaju možda ne >> postoje? > > Pored ovih postoje u našem svetu još gomila sila: elastične, > mehaničke, inercijalne, sile trenja i sl. Sve one su, međutim, > u poređenju sa navedene četiri ništavne, ili su direktna > posledica ove četiri koje se zato ove zovu "osnovne". Pa ti si i govorio o OSNOVNIM interakcijama. Pogledaj malo bolje. Pa stoga moje logično čuđenje za ono tvoje: "U PRINCIPU postoje 4 vrste OSNOVNIH interakcija" i dalje ostaje. > :>> (zamisli samo da neko pominje gravitacionu silu između 2 > :>> čestice!!!). > Jezgro atoma i elektron imaju neku svoju masu. Takođe imaju i > električni naboj. Iz prvoga (mase) sledi gravitaciona sila, a > iz itd. itd. da ne quote-iram dalje. Pa na šta se drugo odnosi gravitacija ako ne na čestice iliti materijalne tačke (u fizičkom smislu). To što si ti mislio da je gravitaciono privlačenje izmeđe jezgra i elektrona, čini mi se 1e40 (može biti da sam ga lupio, ne sećam se tačno, a ne da mi se da računam), puta manje od Kulonove sile između istih, to onda moraš i da napišeš. >> Je*eš najjslabiju silu koja mi pravi probleme da se popnem >> na 4. sprat na faksu. ;) > O tome upravo i govorim. Ti se ne penješ sa protona na > elektron, već sa prizemlja na četvrti sprat. Između jezgra i > elektrona glavna je elektromagnetna sila, a između prizemlja i > 4. sprata gravitaciona. :-) E baš ti hvala što si mi to ovako lepo razjasnio ;(
nauka.41 ser.mika,
E odlucih i ja da pratim vasu konferenciju nadam se da nemate nista protiv. Sto se tice granica nije da nema nista nego je problem sto ima svasta a inace rec granica u univrezumu je besmislena.
nauka.42 kriss, -> #32, nlazic
˙˙ :> preselimo u extra:zvezde? ˙˙ ˙˙ OK, nemam ništa protiv, tamo verovatno ima ljudi koje se bolje ˙˙ razumeju u sve ovo. :) Ima i ljudi, a ima i malo poruka, pa da ne ugase temu. :)
nauka.43 dr.grba, -> #42, kriss
>> Ima i ljudi, a ima i malo poruka, pa da ne ugase temu. :) A i ova tema više pretenduje na nauku, pa ako bi moglo negde drugde...
nauka.45 kile, -> #24, nlazic
>> Da, naravno. Ali, ukoliko tamne materije ne bi bilo dovoljno, to >> znači da će svemir u jednom trenutku postati stacionaran, dakle >> uravnotežiće se sve sile (ako se brzina njegovog rasta stalno smanjuje, >> jednom će doći i na nulu, zar ne?). Meni se čini više verovatno da će brzina širenja težiti nuli. Uostalom, ako bi širenje kosmosa stalo, gravitacija bi, ma koliko slaba bila, počela sa sve ponovo okuplja u veliko sažimanje.
nauka.46 kile, -> #40, basrak
>> Ima jedna lepa usporedba o tome kako naš univerzum izgleda: >> Zamisli balon koji se naduvava i na njemu nacrtane zvezde, galaksije itd. >> E taj gumeni deo balona predstavlja prostor u kome je naš univerzum. Slažem se, jer površina tog balona ima konačnu površinu, ali nigde nema početak i kraj. Svemu ovom još treba dodati jednu dimenziju i dobija se jedna lepa analogija. Svemir ima konačnu zapreminu, ali nema granice.
nauka.47 kile, -> #15, nlazic
>> Sve, dakle, počinje od famozne Ajnštajnove teorije relativiteta. Priča počinje još ranije - od Hablovog zakona: V = H * d Ovde je V radijalna brzina udaljavanja objekta, H hablova konstanta koja se trenutno ceni na oko 88 kilometara u sekundi po megaparseku (1 parsek ¸ 3.2 svetlosne godine), a d udaljenost objekta. Odavde sledi da što je telo više udaljeno od nas, to mu je i brzina udaljavanja veća. Sledi i da ako se prostor širi, znači da je nekada celokupni kosmos bio "skupljen" u jednoj tački. To je, dakle, trenutak kada je bilo ono veliko buum. Starost kosmosa, odnosno pre koliko vremena je bio Veliki prasak, se može dobiti iz recipročne vrednosti hablove konstante. Pošto njena vrednost još nije sa sigurnošću utvrđena (ono 88 je samo trenutno aktuelna vrednost), procena starosti kosmosa varira od 15-20 milijardi godina. Manje od 15 nije sigurno, jer su neka globularna zvezdana jata starija, pa nije moguće da su ta jata starija od kosmosa. >> Prema teoriji supersimetrije, svakoj čestici >> odgovara jedna antičestica sa suprotnim svojstvima. Masa ovakvih >> čestica se uzima sa predznakom minus, jer pri kontaktu čestice i >> antičestice obe nestaju, a oslobađa je velika količina energije. Koliko ja znam, antimateriji je jedino masa pozitivna, a sve ostalo je negativno. Inače bi masa antimaterije anulirala masu materije, pa bi ukupna masa svemira bila još manja nego što se sada smatra. A uostalom, antimaterije u svemiru ima jako malo, i ona ne utiče značajno na ukupnu masu, a i da je ima ionako bi u anihilaciji sve prešlo u energiju. >> Prema teoriji Velikog Praska (Big Bang) sva materija bi morala biti >> homogeno raspoređena u svemiru. Ovome ide u prilog i činjenica da je >> intenzitet mikrotalasnog fona isti bez obzira iz kog se pravca merio. Više nije tako. Satelit COBE lansiran negde 1988 (ako se ne varam), je utvrdio da jačina pozadinskog zračenja varira, istina jako malo - negde oko reda veličine 10E-4 procenata (ili tu negde). Jako interesantno je i to da varijacije u intenzitetu zračenja odgovaraju rasporedu galaksija. Sve ovo ste mogli i još uvek možete da se čujete na ciklusu predavanja o kosmologiji na Kolarcu svakog petka u 18:15. Koga zanima nek dođe - ulaz besplatan. Predavanje Prof. Milana Mijića prošlog petka je bilo ubedljivo najzanimljivije. A evo šta je rekao (u mojoj slobodnoj interpretaciji): Dakle, svi znamo da je kosmos počeo od Velikog praska. Međutim, nije mnogo jasno zašto i kako je nastala materija i sva poznata fizička polja. Najnovija kosmološka teorija ovo delimično objašnjava. Po ovoj teoriji svemir je nastao u trenutku Velikog praska (taj deo svi znamo), iz tzv. pra-vakuma (mislim da je prof. Mijić to tako formulisao). Taj pra-vakum nije vakum kakvim ga mi sada poznajemo, dakle nije jednostavan nedostatak materije u praznom prostoru. Zamislite "to" kao jedan sud u kome se nalazi voda kojoj je površina savršeno mirna. Pri tome je taj sud (recimo nešto pravougaono - akvarijum) prostor kosmosa, a voda je pra-vakum. E sad, zamislite da tom sudu naglo izvlačite jedan bočni zid (Veliki prasak). Voda u sudu bi težila da se ponovo izjednači, i pri tom bi na površini počele da se stvaraju razne fluktuacije - talasi i pena. Ta pena je dakle, poznata materija, i nastala je iz neravnomernosti pra-vakuma. Ova teorija objašnjava "mehurasti" raspored galaksija, odnosno tamo gde su fluktuacije bile veće došlo je do stvaranja većih količina materije, i grupisanja materije u galaksije. Nažalost, kraj svemira po ovoj teoriji nije baš najjasniji, a ni razlog zbog koga je do Velikog praska došlo. Ovo nažalost, ponovo vaskrsava teoriju o Etru koje smo se jedva nekao otarasili (neki još nisu), a i meni ovo sve zvuči nekako klimavo, ali u isto vreme i jako zanimljivo.
nauka.48 igors,
Sad ste mi dali povod da napisem moju ideju od proslog leta. Sta kazete na ovu teoriju (samo misaonu) kosmosa. Kad telo upadne u crnu rupu, zbog jacine gravitacionog polja moze da ide samo napred ka centru. Medjutim nista ga ne sprecava da se krece po koncentricnim sferama. Dakle u dve dimenzije. Dok treca (radijalna) moze samo da se "povecava" dakle da se po njoj ide u "jednom smeru". Ako sad posmatramo nas prostor, mi zivimo u 3 dimenzije po kojima se mozemo da krecemo i cetvrtoj dimenziji u kojoj mozemo da "idemo" samo u jednom smeru. Dakle mozemo da zakljucimo da smo mi u crnoj rupi u 4D univerzumu. Mi nas svemir ne mozemo zbog toga napustiti. Sta mislite o ovome. Ja moram priznati da mi se ova mogucnos cini zanimljivom za razmisljanje ali verujem da je posredi paradoks. Ipak bi trebalo videti kako se ovaj model odnosi prema zakonima Opste teorije relativnosti. Igor Stankovic
nauka.49 nlazic, -> #39, basrak
:> i sl. da ne nabrajam dalje). Naglašavam još jednom: sve je to AKO :> tamne materije ima ili nema dovoljno. Naravno. Osim toga i tvoje ako vredi samo AKO je uopšte i bilo velikog praske. I to je samo još jedna teorija, koja je doduše opšte prihvaćena, ali nije nepobitno dokazana. :> izgleda samo loše tj. VRLO neprecizno izražavaš. :> :> Sorry, nismo se dobro razumeli :( To je velika mana ovakvog načina komuniciranja. Sve što možemo je da se još više trudimo da do nesporazuma ne dođe. Zaista se izvinjavam ako sam napravio neku pometnju, ali oprostićeš mi, još sam gušter na SEZAM-u. :) Pozdrav, :) Nebojša :) P.S. Šaljem poruke u ovu konferenciju dok se ne dogovorimo gde ćemo. Nadam ne da nemate ništa protiv. :)
nauka.50 nlazic, -> #40, basrak
:> Iza tih granica je ništa. Baš tako: NIŠTA! I besmisleno je o tome :> uopšte govoriti - o granicama univerzuma i šta je iza tih granica. Mogućnost da je iza tih granica NIŠTA nije ni malo veća od mogućnosti da je iza njih neki drugi svemir. Verujem da si upoznat sa jednom teorijom o nastanku svemira, koja ovu pojavu posmatra preko analogije sa procesom kristalizacije metala iz tečne faze. Naime, pri tom procesu je javljaju centri kristalizacije, koji mogu biti neke nečistoće i sl., oko kojih se formira kristalna rešetka (tačnije kristalno zrno). Na isti način može se posmatrati i postanak svemira: naš svemir se razvio oko jednog od mnogih takvih "centara kristalizacije". Ova teorija je zanimljiva i zato što objašnjava isti intenzitet mikrotalasnog fona u svim pravcima, ali to je već neka druga tema. Osim toga, kosmolozi uveliko raspravljaju o tzv. kosmičim strunama, za koje pretpostavljaju da mogu biti veze sa drugim kosmosima. Sve ovo pričam (tj. pišem) da bih ti skrenu pažnju da mogućnost postojanja drugih svemira nije sasvim odbačena od ljudi koji se time ozbiljno bave. :> Pa ti si i govorio o OSNOVNIM interakcijama. Pogledaj malo bolje. :> Pa stoga moje logično čuđenje za ono tvoje: "U PRINCIPU postoje 4 :> vrste OSNOVNIH interakcija" i dalje ostaje. Dobro de, možda je to "u principu" i suvišno, ali je činjenica (opet ako se prihvati teorija inflacije) da u jednom periodu razvoja svemira ove četiri sile nisu postojale kao zasebne, već su delovale kao jedna i da su se razdvajale postepeno. :> To što si ti mislio da je gravitaciono privlačenje izmeđe jezgra i :> elektrona, čini mi se 1e40 (može biti da sam ga lupio, ne sećam se :> tačno, a ne da mi se da računam), puta manje od Kulonove sile između :> istih, to onda moraš i da napišeš. Ja rekoh da je gravitaciona sila u jezgru ništavna (ne da ne postoji) u odnosu na elektromagnetnu. Zar to nije isto kao da sam rekao da je elektromagnetna 1e40 puta veća od gravitacione? :> E baš ti hvala što si mi to ovako lepo razjasnio ;( Sad ja tebe ne razumem :). Pozdrav, :) Nebojša :) P.S. Šaljem poruke u ovu konferenciju dok se ne dogovorimo gde ćemo. Nadam ne da nemate ništa protiv. :)
nauka.51 nlazic, -> #41, ser.mika
:> E odlucih i ja da pratim vasu konferenciju nadam se da nemate nista :> protiv. Taman posla. Zašto bi imali nešto protiv? Meni je drago što ima još ljudi koji se interesuju ovim stvarima. :) :> Sto se tice granica nije da nema nista nego je problem sto ima svasta :> a inace rec granica u univrezumu je besmislena. U univerzimu je mnogo toga besmisleno, bar za nas ljude. Kad pominješ granice, reci malo detaljnije šta si podrazumevao pod tim "svašta". Pozdrav, :) Nebojša :)
nauka.52 paki, -> #40, basrak
­> Iza tih granica je ništa. Baš tako: NIŠTA! I besmisleno je o tome ­> uopšte govoriti - o granicama univerzuma i šta je iza tih granica. Ako je balon naš univerzum, šta se nalazi oko balona? Zašto bi bilo besmisleno govoriti o tome?
nauka.53 nlazic,
Svojevremeno je žeslav Miloš, poljski pesnik, dobitnik Nobelove nagrade (ukoliko nekome takav podatak nešto znači, budući da je to više političko pitanje), u jednoj od svojih pesama, na pitanje šta misli o svemiru(i o onih četiri Kantovih pitalica - ko smo? šta mogu da očekujem...) odgovorio: (parafraza) Ako me pitate šta mislim o svetu oko sebe, odgovaram vam: Stavite hrčka u pozorište, među publiku, i pustite ga da odgleda predstavu. Kada se ona završi, pitajte ga za utiske. To što će vam on odgovoriti, to vam je i moj odgovor. Naravno, da bi se do toga došlo, prethodno treba iskusiti crne rupe metafizike kojima se vi, koliko mogu da primetim, trenutno bavite. Kao budući filozof-filolog ja vas pozdravljam sa najlepšim željama. (Primam i čekove. ) Đorđe Đokić, korisnik modema Nebojše L.
nauka.54 nlazic, -> #45, kile
:> Uostalom, ako bi širenje kosmosa stalo, gravitacija bi, ma koliko :> slaba bila, počela sa sve ponovo okuplja u veliko sažimanje. Naravno. To između ostalog i jeste jedan od razloga za napuštanje modela stacionarnog svemira.
nauka.55 nlazic, -> #47, kile
:> Priča počinje još ranije - od Hablovog zakona: Da, ali ja sam mislio na onu tezu o krivljenju prostora iz koje slede one 3 tačke. Mislim da je o tome govorio Ajnštajn, ali moguće je da sam pobrkao. :) Da li zna neko nešto ovome? :> Koliko ja znam, antimateriji je jedino masa pozitivna, a sve ostalo je :> negativno. Inače bi masa antimaterije anulirala masu materije, pa bi :> ukupna masa svemira bila još manja nego što se sada smatra. A :> uostalom, antimaterije u svemiru ima jako malo, i ona ne utiče :> značajno na ukupnu masu, a i da je ima ionako bi u anihilaciji sve :> prešlo u energiju. Ja ovako kontam: Neka je masa antimaterije negativna. Prema zakonu gravitacije, gravitaciona sila između dve ovakve čestice bi i dalje bila pozitivna, dakle privlačna (minus puta minus = plus) i mogla bi da "pomaže" običnoj gravitaciji. Gravitaciona sila između "obične" i antimaterije bi, međutim, bila minus, dakle odbojna i to bi mogao biti razlog što do anihilacije dolazi relativno retko. Obrati pažnju na prve tri reči, ovo je samo nekakva moja ideja i uopšte ne mora biti tačna (verovatno i nije) i voleo bih da čujem nešto o njoj (sumnjam da je prvo meni pala na pamet). Sa druge strane, negativna vrednost mase antimaterije se protivi činjenici da se pri anihilacije gubi masa i dobija energija ( m + (-m) = 0 => nigde nema energije). :> utvrdio da jačina pozadinskog zračenja varira, istina jako malo - :> negde oko reda veličine 10E-4 procenata (ili tu negde). Jako :> interesantno je i to da varijacije u intenzitetu zračenja odgovaraju :> rasporedu galaksija. Veoma interesantan podatak koji otvara mnoga vrata. Ima li šanse da je odstupanje posledica nepreciznosti instrumenata? :> Ovo nažalost, ponovo vaskrsava teoriju o Etru koje smo se jedva nekao :> otarasili (neki još nisu), a i meni ovo sve zvuči nekako klimavo, ali :> u isto vreme i jako zanimljivo. Jako intersantno. Ne znam da li ću imati vremena da odem na neko predavanje, pa te molim, ako čuješ još nešto lepo, da nam preneseš. Pozdrav, :) Nebojša :)
nauka.56 nlazic, -> #48, igors
:> ......... Medjutim nista ga ne sprecava da se krece po :> koncentricnim sferama. Dakle u dve dimenzije. Dok treca (radijalna) Kako to misliš da se kreće u sferama u dve dimenzije? Ideja mi se čini zanimljiva, ali ajde budi malo precizniji. :) Pozdrav, :) Nebojša :)
nauka.57 vitez.koja, -> #52, paki
#=> Ako je balon naš univerzum, šta se nalazi oko balona? #=> Zašto bi bilo besmisleno govoriti o tome? A ako nije balon? Na primer da nema iza, nego kad dodješ do kraja izadješ sa druge strane (shvatiti vrlo slobodno)? Prilično je teško govoriti o tako nečemu, kada razmišljamo na "klasični", prilično ograničeni, način (vidim, čujem, osećam). Setite se da su ljudi nekad mislili da je Zemlja ravna ploča i da prosto nije moglo biti drugačije. sk
nauka.58 ser.mika,
Ebašmi je drago da ste me prihvatili i mnogo vam hvala. Pa da objasnim sta je to svasta. Svasta je svasta, mali milion sistema sa jos vise planeta. Pazi ovako Sunce je zvezda sto znaci da oko svake zvezde ima planeta, negde malje negde vise oformljene. A da ne govorim o satelitima, meteorima, kometama i td. A ovo je moja logika zasto nema granica. Vidi vamo. Pretpostavimo da ima granice, i ta granica mora da bude nesto, evo na primer obican zid. Koliko je taj zid debeo i kada prestane ta njegova debljina sta onda mora da bude nesto iza. Granica bilo od koje mase da je sastavljena mora da bude nesto iza. Dakle postoji granica sistema, granica dimenzija ali granica svemira(univerzuma) ne jer je univrezum sve sto je ostalo. Granica i kraj univerzuma ne postoji. To je jedini pojam za koji nemoze da se veze rec kraj i granica. UNIVERZUM JE BEZGRANICAN
nauka.59 basrak, -> #50, nlazic
> ali je činjenica > (opet ako se prihvati teorija inflacije) da u jednom periodu > razvoja svemira ove četiri sile nisu postojale kao zasebne, već > su delovale kao jedna i da su se razdvajale postepeno. O tome nisam ni govorio. Moj odgovor je usmeren samo na ono što sam quote-irao, i tu je bila moja replika, ni u čemu drugom - da ne bude po onoj staroj: "baba šumom, deda drumom" ;) > Ja rekoh da je gravitaciona sila u jezgru ništavna (ne da ne > postoji) u odnosu na elektromagnetnu. Ma moja reakcija je bila na tvoju izjavu: "zamisli samo da neko pominje gravitacionu silu između 2 čestice!!!" koja je, složićeš se sa mnom, prilično besmislena. Između čega deluje gravitacija ako ne između čestica (iliti, naglašavam, MATERIJALNIH tačaka) Potpuno druga stvar je to što si ti mislio da je ona ne znam kako mala unutar atoma. Dakle, gornja izjava je potpuno bezrazložno istrčavanje. (kao da treba da zamislim neku potpuno nemoguću stvar npr. "zamisli da Slobo dobrovoljno siđe sa vlasti!! Ehej!!! - kapiraš?) > P.S. Šaljem poruke u ovu konferenciju dok se ne dogovorimo gde > ćemo. Nadam ne da nemate ništa protiv. :) Ova tema daleko više ima veze sa naukom nego sa bilo kojom drugom. Ako si se (možda?) uplašio ;) nedaj se omesti. Ja samo želim da kad se diskutuje o nauci (pa i o bilo čemu ozbiljnom) skrenem pažnju na NEOPHODNU preciznost u izražavanju. Šta ćeš. Profesionalna deformacija ;)
nauka.60 basrak, -> #52, paki
> Ako je balon naš univerzum, šta se nalazi oko balona? Ništa, bar sa našeg stanovišta. Mi ni na koji način nemamo šanse da skočimo sa površine balona i odozgo sagledamo naš svet (balon). Isto kao što jedan kvadrat (ili bilo koji površinski lik) nikako ne može da vidi jednu kuglu kao takvu, sem kao krug ukoliko je dotična presekla njegovu ravan tj. postavlja se pitanje da li kvadrat uopšte može govoriti o kugli (pod tim mislim opisivati jezikom nauke - svakako je jasno da o njoj može filozofirati, pod uslovom da je uopšte u MOGUĆNOSTI da shvati da se radi o nečem posve drugačijem od onog što se javlja u njegovom svetu). Da li to onda uopšte ima nekog smisla? Naučnog smisla. Dakle, mi nikako egzaktno ne možemo spoznati šta se nalazi oko balona. A ako je o nečemu nemoguće pribaviti bilo kakve egzaktne dokaze onda to izlazi iz domena nauke i ulazi u... Ali potpuno je druga stvar ono o čemu je u poruci 4.50 govorio nlazic. Sasvim je moguće da postoje neki, kako da kažem, ogranci koje slikovito možemo zamisliti kao neke pupoljke na nekoj grani, a u jednom od njih smo i mi. Ali i tada je sve to isti univerzum čiji su razni delovi, možda, nekako povezani. Ako je tako, tada opet ne možeš reći: šta je oko balona? Naime, i tada bi mogli uspostaviti analogiju tako da kažemo da je naš balon povezan sa ostatkom univerzuma preko onog dela koji se stavlja u usta da bi se isti naduvao. Shvataš šta hoću da kažem? Izvan balona ne postoji ništa, a na njega se može nadovezivati, isto tako građeni (mislim principijelno - ne od istih čestica i sl. već po istoj analogiji kao sa "ovim našim svemirom" i našim jadnim zamorčetom: balonom) "drugi svemiri" (ajde da tako kažem, iako mislim da je upotrebljeni izraz netačan). Na taj način možeš postaviti pitanje: a šta je oko tog drugog balona ili možda oko onog dela koji ih međusobno povezuje? i tako u krug... Shvataš da to nema nikakvog smisla. Fizičkog smisla.
nauka.61 basrak, -> #54, nlazic
> :> Uostalom, ako bi širenje kosmosa stalo, gravitacija bi, ma > koliko :> slaba bila, počela sa sve ponovo okuplja u veliko > sažimanje. > > Naravno. To između ostalog i jeste jedan od razloga za > napuštanje modela stacionarnog svemira. De sad ti meni objasni jer ja tebe opet nisam shvatio :( Da li je veliko sažimanje, po tebi, jedan od razloga za napuštanje modela stac. svemira? Tako si bar stavio quote. Dakle, postavlja se pitanje: da li tamne materije ima dovoljno da zaustavi širenje svemira u beskonačnost? (Za sada je exp. činjenica da se on širi nesmanjenom brzinom) Ti odgovaraš: >>> ukoliko tamne materije ne bi bilo dovoljno, >>> to znači da će svemir u jednom trenutku postati stacionaran, >>> dakle uravnotežiće se sve sile (ako se brzina njegovog rasta >>> stalno smanjuje, jednom će doći i na nulu, zar ne?). Ako nje nema dovoljno, onda svemir nastavlja da se širi u beskonačnost i nikako neće postati stacionaran, i brzina mu neće pasti na nulu jer materije nema dovoljno da zaustavi širenje. Ali, sa tvojom pretpostavkom da će brzina jednom doći na nulu, logično sledi ovakav kiletov odgovor: > Uostalom, ako bi širenje kosmosa stalo, gravitacija bi, ma > koliko slaba bila, počela sa sve ponovo okuplja u veliko > sažimanje. Dakle, stac. svemira i dalje nema jer on kreće nazad ka početnom singularitetu. (ali, zapamti, da širenje ne može da stane jer je po tvojoj pretpostavci materije nedovoljno - pogledaj gore) I onda ti odgovaraš na ono kiletovo: > Naravno. To između ostalog i jeste jedan od razloga za > napuštanje modela stacionarnog svemira. I ako pređemo preko onih gornjih grešaka u zaključivanju, sledi ovaj tvoj zaključak i ja sam totalno zbunjen: Šta je sad, po tebi, stacionarni svemir? Po čemu je MOGUĆNOST velikog sažimanja razlog njegovog odbacivanja? (tj. da li je sažimanje bolja ideja sadržana u nekom boljem modelu pa se onda stac. model odbacuje kao lošiji ILI da li je sažimanje loša ideja sadržana u stac. modelu pa je onda kao takva uzrok njenom odbacivanju?) I kakve sve to veze ima sa tvojom početnom pretpostavkom (u ovom lancu diskusije) da je materije NEDOVOLJNO da zaustavi inflaciju svemira? P.S. Mislim ipak da si ti pobrkao nešto u vezi tog stacionarnog modela svemira jer u oba slučaja ( I ako materije IMA dovoljno da zaustavi širenje I ako materije NEMA dovoljno da zaustavi širenje ) ja tu ne vidim nikakvu stacionarnost; sem u onom beskonačno malom trenutku kad je brzina širenja jednaka nuli AKO materije IMA dovoljno da ga zaustavi - ali to nikako ne može biti povod za davanje imena jednom modelu. Ako je nešto stacionarno onda to znači da je, počev od nekog trenutka, konstantno u vremenu - od sAd, pa nadAlje i u budUće. Ni u jednom od ova dva slučaja (kad materije ima i kad materije nema dovoljno da zaustavi širenje - uf, koliko li ću ovo puta ponoviti?) to nije ispunjeno.
nauka.62 dr.grba, -> #49, nlazic
>> P.S. Šaljem poruke u ovu konferenciju dok se ne dogovorimo gde ćemo. Nadam >> ne da nemate ništa protiv. :) U Extra:misterije, please. Nauka traži metodičnost i argumentovanost u raspravi, a ne naklapanje. ): NHF, molim.
nauka.63 igors, -> #56, nlazic
Pa svera igra ulogu prostora, ustvari sfera vise u svojoj N dimenzionalnoj formi kao objekat N-1 dimenzionalan kod koga su sve tacke na istom N-tom rastojanju. Dakle za 2D prostor kruznica (dakle 1D telo), za 3D prostor povrs lopte (sfera ako hoces u uzem znacenju ali ovog puta kao 2D telo) u 4D prostoru razmisli analogno sam. Osobina takvog tela je da se telo grece po njemu (po njegovoj "povrsini") bez uticaja gravitacione sile po onih N-1 dimenzija, dakle slobodno je po njima. Posto imamo da se krece po sferi ovaj svemir nebi imao granica. Kad bolje razmislis to je tako, mozes li napustiti loptu krecuci se po njoj. PONAVLJAM OVO JE SAMO MISAONI EKSPERIMENT ! Igor Sankovic
nauka.64 nlazic, -> #61, basrak
:> 4.61 basrak, da sad ne citiram celu poruku. Stacionaran svemir je bio opšteprihvaćen model do pojave teorija o kojima ovde govorimo i dokaza koji idu njima u prilog. Po ovom modelu svemir je "miran", dakle niti se sažima niti se širi i takvo njegovo stanje je trajno. Ovaj model je odbačen kada je ustanovljeno da se svemir širi. Međutim, postojala je mogućnost da svemir postane stacionaran. To je zavisilo od karaktera njegovog širenja, tj. da li će da nastavi da se širi, ili ne, što je opet u vezi sa količinom tamne materije. I ova mogućnost (mogućnost uspostavljanja stacionarnosti) je odbačena iz sledećih razloga: ako bi tamne materija bilo nedovoljno da zaustavi rast svemira - sve je jasno: on bi nastavio da se širi u beskonačnost i tu nema govora ni o kakvoj stacionarnosti. Sa druge strane, ako bi tamne materije bilo dovoljno, stacionarnost bi bila uspostavljena, ali samo u beskonačno kratkom vremenskom intervalu, neposredno pre početka sažimanja, kao što ti kažeš. Na osnovu ovoga ja sam rekao da je veliko sažimanje jedan od razloga za napuštanje modela stacionarnog svemira (u pravu si, možda sam trebao da budem precizniji i da kažem da je to jedan od razloga za napuštanje MOGUĆNOSTI USPOSTAVLJANJA stacionarnosti svemira). Pozdrav, :) Nebojša :)
nauka.65 nlazic, -> #59, basrak
:> Potpuno druga stvar je to što si ti mislio da je ona ne znam kako mala :> unutar atoma. Mislio sam baš na to, ona je toliko mala, da o njoj ne treba ni misliti (baš kao ono što ti reče za Slobu - moguće ali je toliko ništavno da ga nema smisla ni pominjati :)))))))))))))))))))))))))) :> diskutuje o nauci (pa i o bilo čemu ozbiljnom) skrenem pažnju na :> NEOPHODNU preciznost u izražavanju. Šta ćeš. Profesionalna deformacija Ja nisam matematičar i, pravo da ti kažem, nisam baš sklon onim matamatičarskim definicijama u kojima se objašnjava od kulina bana. To posebno mislim kada govorimo o ovakvim temama, gde mašte nikad nije na pretek, i gde je svako "široko" shvatanje neke teorije svakako dobrodošlo. Naravno, kada se govori o nekim stvarima (zakonima i ostalim tačno definisanim pojmovima) preciznost je neophodna i tu se u potpunosti slažem sa tobom. Pozdrav, :) Nebojša :)
nauka.66 nlazic, -> #60, basrak
:> Sasvim je moguće da postoje neki, kako da kažem, ogranci koje :> slikovito možemo zamisliti kao neke pupoljke na nekoj grani, a u :> jednom od njih smo i mi. Ali i tada je sve to isti univerzum čiji su :> razni delovi, možda, nekako Baš na to sam mislio. Šta kažete da uvedemo neku internu (možda i nije interna, možda je uobičajena ali ja za to ne znam) terminologiju: tu granu da zovemo univerzum, a pupoljke svemiri (ili kosmosi)? Tako ispada da postoji jedan univerzum i mnoštvo svemira (kosmosa). Pozdrav, :) Nebojša :)
nauka.67 nlazic, -> #58, ser.mika
:> Dakle postoji granica sistema, granica dimenzija ali granica :> svemira(univerzuma) ne jer je univrezum sve sto je ostalo. Granica svemira postoji, ali ona nije nikakv zid neke konačne debljine i od neke određene materije. Pogledaj list papira, on ima konačne dimenzije, ima granicu, ali nema nikakav "zid" koja odvaja od okoline. Šta se iza te granice nalazi (ništa ili svašta) je druga stvar. Možda te nisam dobro shvatio, ne znam šta podrazumevaš pod univerzumom - pupoljak ili granu (pogledaj basrak-ovu poruku 4.60). Pozdrav, :) Nebojša :)
nauka.68 paki, -> #57, vitez.koja
­> A ako nije balon? :)) A da nisu u šumi? :) Takva je analogija bila postavljena u poruci na koju sam odgovorio. U svakom slučaju, sad vidim da stvarno nema nekog smisla raspravljati o tome šta je iza balona :)
nauka.69 igors, -> #68, paki
> U svakom slucaju, sad vidim da stvarno nema nikakvog smisla > raspravljati o tome sta je iza balona :) Ocigledno nisi shvatio tu analogiju jer nema smisla govoriti o bilo cemu izvan povrsi balona, povrs je ono sto simulira sfemir a ono u njoj i van nje ne pripada tom svemiru. Nazalost uglavnom se to zaboavi da kaze kad se objasnjava ta teorija. Igor Stankovic
nauka.70 igors,
Inace pre nekoliko godina cuo sam teoriju kojom se objasnjava crveni pomak. Ona kaze da elektron u atomu gubi vremenom energiju i da se spusta ka jezgru. U tom slucaju posto je proslo jako mnogo vremena od trenutka kad je sa nekog dalekog objekta svetlost krenula, kod nas su se "spustili" elektroni i prema tome mi registrujemo pomak. Teorija mi je prilicno bila neverovatna. U protivrecnosti je odmah i sa kvantnom teorijom i sa teorijom relativnosti, mada tvorci su smislili verovatno dobra objasnjenja. Inace to je bilo jedno od alternativnih objasnjenja crvenog pomaka. Igor Stankovic
nauka.71 kile, -> #55, nlazic
>> :> Priča počinje još ranije - od Hablovog zakona: >> >> Da, ali ja sam mislio na onu tezu o krivljenju prostora iz koje >> slede one 3 tačke. Mislim da je o tome govorio Ajnštajn, ali moguće je >> da sam pobrkao. :) Hablov zakon je samo praktični dokaz velikog praska, a dokazuje i ono što iz Opšte teorije relativiteta proizilazi. >> Veoma interesantan podatak koji otvara mnoga vrata. Ima li šanse da >> je odstupanje posledica nepreciznosti instrumenata? Ne, koliko ja znam. >> Jako intersantno. Ne znam da li ću imati vremena da odem na neko >> predavanje, pa te molim, ako čuješ još nešto lepo, da nam preneseš. Nažalost, poslednje predavanje iz ciklusa je bilo održano prošlog petka, pa ona moja informacija više nije aktuelna. Predavanje je bilo na temu - Kosmologija i Filozofija, a ako niste bili, niste mnogo ni propustili.
nauka.72 vitez.koja, -> #58, ser.mika
#=> UNIVERZUM JE BEZGRANICAN I prava je bezgranična... što, opet, ne znači da van nje ne postoji još jedna prava, ili možda cela ravan...
nauka.73 basrak, -> #71, kile
>>> Jako intersantno. Ne znam da li ću imati vremena da odem na >>> neko predavanje, pa te molim, ako čuješ još nešto lepo, da > nam preneseš. > > Nažalost, poslednje predavanje iz ciklusa je bilo održano > prošlog petka, pa ona moja informacija više nije aktuelna. Kad se ovako nešto dešava, mogao bi neko i da nas tome obavesti ovde u konf. ali pre početka, naravno ;)
nauka.74 bjevdjic,
(POLITIKA, ponedeljak 5. jun) NAJTAMNIJA ZVEZDA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Nedavno otkriće zvezde najslabijeg sjaja poslužiće, možda, objašnjenju jedne od najvećih tajni savremene kosmologije - skrivene mase u Vaseljeni. Proučavajući jednu fotografiju zvezdanog neba, načinjenu na Kraljevskoj opservatoriji u Edinburgu, astronomi Frederik Jan, sa Virdžinija univerziteta, i Martin Besel, sa australijske opservatorije "Sajding - Springs", otkrili su novu zvezdu iz prilično malobrojne zvezdane grupe mrkih patuljaka. Novootkriveno nebesko telo predstavlja zvezdu najslabije svetlosti, jačine jedva 20.000. deo Sunčeve. Masa mrkog patuljka dvadeset puta je manja od Sunca. Zvezda je 30 puta tamnija od do sada najtamnije. Astronomi su ustanovili da se zvezda nalazi na rastojanju od 68 svetlosnih godina (svetlost sa nje do Zemlje putuje 68 godina) i, najverovatnije, predstavlja "nedovršenu" zvezdu. Naime, masa nije bila dovoljna za paljenje "nuklearne baklje" u njenom jezgru. Pretpostavlja se da upravo ovakva nebeska tela, zvezde koje iz različitih razloga nisu doživele potpuno "sazrevanje", ulaze u sastav takozvane nevidljive ili skrivene materije. Prema najnovijim predviđanjima, na skrivenu masu otpada 90 do 99 odsto Vasione. Ukoliko je ova pretpostavka tačna, astronomi će se naći pred rešenjem jednog od najbitnijih pitanja kosmologije koje objašnjava razliku u masi poznate Vaseljene i njenog teoretskog modela.
nauka.75 soul, -> #72, vitez.koja
>> I prava je bezgranična... što, opet, ne znači da van nje ne >> postoji još jedna prava, ili možda cela ravan... Upravo, ne možeš pojmiti da _ne_ postoji još jedna van nje, ili šta god to bilo. Ja bar ne mogu, te u svom malom mozgu držim da je svemir beskonačan. Ali dosta šuma, gde su tu naučnici?
nauka.76 basrak, -> #65, nlazic
> Ja nisam matematičar i, pravo da ti kažem, nisam baš sklon onim > matematičarskim definicijama u kojima se objašnjava od kulina > bana. I ja sam ispočetka tako mislio, no to je bila zabluda. Zaista nema potrebe ni za kakvim definicijama od Kulin bana, ali to nema veze sa preciznošću što, uostalom, i pokazuje naša mala diskusija. ;)
nauka.77 kile,
U petak i subotu će se na Narodnoj opservatoriji na Kalemegdanu, u organizaciji Astronomskog društva "Ruđer Bošković", održati XIII Beogradski astronomski vikend - BAV '95. Program: PETAK 9. Jun 1995 17:00 dr Milan S. Dimitrijević, predsednik društva - Otvaranje 17:30 mr Vladan želebonović - Kosmogonija: posmatranja, teorija, laboratorija 18:30 dr Luka ž. Popović - Galaksije sa aktivnim jezgrima i kvazari 19:30 dr Milan Mijić - Kosmologija (***) 21:00 Tatjana Milovanov - Planetarijumska projekcija 21:30 Posmatranja sa Narodne opservatorije SUBOTA 10. Jun 1995 11:00 Srđan Samurović - Nastanak hemijskih elemenata 12:00 Tatjana Milovanov - čivot u Kosmosu 13:00 Milan Jeličić - Predstavljanje knjige "Pomračenje Sunca i Meseca" 14:00 - 17:00 Pauza 17:00 Akademik Nikola Pantić - Meteoriti u geološkoj prošlosti 17:45 dr Jelena Milogradov-Turin - Katastrofa na kraju krede 18:30 Prikazivanje naučno fantastičnog filma - Let na Mesec 18:45 Aleksandar Tomić - Snimanje nepokretnom kamerom 20:00 Organizovani odlazak na Astronomsku opservatoriju na Zvezdari Polazak ispred Narodne opservatorije na Kalemegdanu Ulazak u Astronomsku opservatoriju u 21:00 Sva predavanja će se održati u Planetarijumu Astronomskog društva "Ruđer Bošković", Kalemegdan, Donji Grad (tel. 624-605)
nauka.78 dr.grba, -> #77, kile
>> U petak i subotu će se na Narodnoj opservatoriji na Kalemegdanu, u >> organizaciji Astronomskog društva "Ruđer Bošković", održati XIII >> Beogradski astronomski vikend - BAV '95. Bilo bi lepo da neko ode, pa nam napiše kako je bilo. Eh, što nisam u Beogradu...
nauka.79 madamovic, -> #72, vitez.koja
> I prava je bezgranična... što, opet, ne znači da van nje ne Prava je bezgranična............. barem do kraja table. (citiram profesora matematike)
nauka.80 ice.t,
Jako mi zao ako sam se sluzio drukcijom terminologijom nego vi- stavise imam 12 godina. Mnogo se zahvaljujem sto ste reagovali na moju temu, i od sada u glavnom pratim ovu temu. Nisam sve uspeo da procitam, ali sam nasao nekoga kako spominje antimateriu. Neznam da li je to vec neko napisao al evo sta znam. Pri nekim snimanjima u gasnoj komori neko je uocio novu cesticu koja se javila u jednom delu sekunde, sudarila se sa svojom supratnom cesticom i ekspoldirala. U stvari ta cestica navodno, potice iz nasem supratnom svemiru- Belom svemiru- Tamo su sve cestice suprotne "nasim", recimo Elektron ima svoju suprotnu cesticu Pozitron koja je za razliku od elektrona pozitivno naelektrisana. Dakle materija i anti materija ne bi mogle da zajedno opstanu vec bi se medjusobno unistile. Sta ustvari deli ova dva svemira? Opet bi mogli da se vratimo na onu famoznu pravu, na mesto gde se svemir siri, na mesto, dakle najslabije gravitacije. Posto cu morati da prekinem, javi cu se ponovo i nastaviti pricu.... HH Pozdrav Nikola :)
nauka.82 ice.t,
Evo mene ponovo. Dakle, pitKDakle, pitanje je sta odvaja ova dva svemira (ako odvaja, jer svemir je mozda beskonacan- a, eto, opet pitanje gde je onda beli svemir). Da pocnemo od sunca. Sunce zavrsava svoju karijeru ili kao crveni dzin, Beli patuljak ili kao crna rupa. dDakle, u jezgru sunca neutroni se odvajaju iz vojih jezgara i prave nova jedinjenja. to novo jezgro se siri i stvara neutronsku zvezdu, cija je gravitacija takva da od nje nista ne moze da pobegne pa cak ni svetlost- Crna rupa. Da li tamo moze da opstane i vreme. Ono tamo ne moze da opstane - potsetimo se sta nam je rekao Nebojsa-nlazic o teoriji relativiteta. Zamislimo jedan voz koji juri brzinom C, na sredini vagona je sijalica, a na kraju jedno ogledalo. Kad bi ukljucili sijalicu svetlost iz nje bi potekla duplo brze, jer voz ide u suprotnom smeru, brzino svetlosti. Za posmatraca spolja, svetlost bi se pre pojavila na ogledalu. kako tamo da se pojavi, a da se ne upali prvo svetiljka. Iako je tesko zamisliti- vreme bi tada stalo. Ako bi voz isao brzinom C+1 km/h onda bi se vreme kretalo u nazad. E, sad da se vratimo Crnoj rupi. Ako tamo svetlost nemoze da opstane onda se vreme krece u nazad i to mnogo brze. Dakle, Spielbergov scenario za film "Back to the Futur" nije bas izmislotinja, mada je tamo sve uproscenije. Sva energija koja odlazi u crnu rupu, razdvaja se na neutrone, koji se utapaju u jezgro neutronijuma. Napomenimo da je parce neutronijuma 1x1x1 cm jednako tezini celog Novog Beograda- zamislite tek Sunce! Tamo je gravitacija mnogo veca i sve uvlaci.Ostatak energije odlazi kroz Crvotocinu- tunel koji spaja crni sa belim svemirom. Dali je to razlog manjka mase u svemiru, ili do dananas ne otkrivena Tamna materija.
nauka.83 basrak,
Evo, napokon sam ga pronašao! Jedan izvanredan primer iz mašte Karla Sagana. Sjajno se uklapa u našu priču o dimenzijama, granicama svemira etc. Dakle, radi se o odlomku iz njegove poznate knjige-serije "Kozmos" (izdavač je "Otokar Keršovani-Rijeka", Opatija, 1983): Razmatrajući strukturu kozmosa kao cjeline, astronomi rado kažu da je prostor zakrivljen ili da ne postoji središte kozmosa ili da je svemir konačan, ali bez granica. O čemu to oni govore? Zamislimo da nastanjujemo čudesnu zemlju u kojoj je svatko savršeno plosnat. Slijedeći Edwina Abbota, poznavaoca Shakespearea, koji je živio u viktorijanskoj Engleskoj, nazvati ćemo tu zemlju Plohadonija. Neki od nas su četverokuti; neki trokuti; neki su složeniji likovi. Tapkamo uokolo, unutra i van naših plosnatih zgrada, zauzeti našim plosnatim poslovima i igrama. Svatko u Plohadoniji ima dužinu i širinu, ali ne i visinu. Poznati su nam pojmovi lijevo-desno i naprijed-natrag, ali nemamo pojma niti traga shvaćanja o gore-dolje - pojma koji samo postoji za naše plosnate matematičare. Oni kažu: "Slušajte, to je stvarno jednostavno. Zamislite lijevo-desno! Zamislite naprijed-natrag! Da li je do sada sve u redu? A sada zamislite jednu drugu dimenziju, okomitu na ove dvije". A mi kažemo, "O čemu to govorite? Postoje SAMO dvije dimenzije. Pokažite tu treću dimenziju! Gdje se ona nalazi?" Tada matematičari, obeshrabreni, odu. Ta tko sluša matematičare! Svaki četverokutni stvor u Plohadoniji vidi drugi četverokut samo kao kratku dužinu, strane četverokuta okrenute njemu. On može vidjeti druge strane četverokuta samo ako malo prošeta. Međutim, UNUTRAŠNJOST četverokuta ostaje zauvijek misteriozna, sve dok neka strašna nesreća ili autopsija ne razlomi stranice i izloži pogledu nutarnje dijelove. Jednog dana do Plohadonije stiže jedan trodimenzionalni stvor - recimo oblika jabuke - i lebdi iznad nje. Opazivši kako jedan posebno privlačan i simpatičan četverokut ulazi u svoju plosnatu kuću, jabuka se - u duhu međudimenzionalnog prijateljstva - odlučuje da ga pozdravi. "Kako ste?", pita posjetilac iz treće dimenzije. "Ja sam posjetilac iz treće dimenzije." Bijedni četverokut se ogledava po svojoj zatvorenoj kući i ne vidi nikoga. Još gore, njemu se čini da pozdrav, koji ustvari dolazi odozgo, izlazi iz njegovog vlastitog plosnatog tijela, jedan glas, unutar njega samog. Možda se četverokut spremno podsjetio da su mu neki preci u obitelji bili malo poremećenog uma. Ogorčena da o njoj sude kao o psihološkom poremećaju, jabuka se spušta u Plohadoniju. Trodimenzionalono stvorenje može u Plohadoniji postojati samo djelomično; može se vidjeti samo kao presjek, samo dodirne točke s ravnom površinom Plohadonije. Jabuka koja klizi kroz Plohadoniju, najprije bi se pojavila kao točka, a zatim kao sve veće, otprilike kružne kriške. žetverokut vidi kako se pojavljuje jedna točka u zatvorenoj prostoriji njegovog dvodimenzionalnog svijeta, točka koja polako prerasta u nešto poput kružnice. Stvorenje čudna i promjenljiva obličja iskrsnulo je niotkuda! Ponižena i nesretna zbog tuposti plosnatih bića jabuka tresne četverokut i odbaci ga uvis, da lebdi i vrti se u toj tajanstvenoj trećoj dimenziji. U početku četverokut uopće ne shvaća što se događa; sve je to potpuno izvan njegovog iskustva. Međutim, konačno shvaća da promatra Plohadoniju iz posebno povoljnog položaja: odozgo. Može gledati u zatvorene prostorije. Može vidjeti i unutrašnjost svojih plosnatih drugova. On promatra svoj svemir iz jedinstvene i veličanstvene perspektive. Putovanje kroz drugu dimenziju pruža kao usputni probitak i neku vrstu rentgenske slike. Konačno, poput lista koji pada, naš se četverokut polako spušta na površinu. S gledišta njegovih drugova, stanovnika Plohadonije, on je nestao na neobjašnjiv način iz zatvorene prostorije, a zatim se, na uznemirujući način, materijalizirao niotkuda. "Za ime božje", kažu oni, "što se to zbilo s tobom?" "Mislim," odgovara, "da sam bio gore." Oni ga na to glade po stranama i umiruju ga. Tlapnje su oduvijek uobičajene u njegovoj obitelji. Kod takvih međudimenzionalnih razmatranja ne moramo se ograničiti na samo dvije dimenzije. Možemo, slijedeći Abbotta, zamisiti jednodimenzionalni svijet, gdje je svatko dio pravca, ili čak svijet bezdimenzionalnih zvjerki, točaka. No, možda je zanimljiviji problem viših dimenzija. Da li je moguće postojanje četvrte fizikalne dimenzije? * ┌─── │ Fusnota: * Ukoliko bi postojalo četverodimenzionalno biće, ono bi se moglo pojavljivati i nestajati po svojoj volji, te znatno mijenjati svoj oblik u našem trodimenzionalnom svemiru, izbaciti nas iz naših zatvorenih prostorija i učiniti da se pojavimo niotkuda. Također bi nas moglo izokrenuti. To može postići na nekoliko načina: najneprijatniji bi imao za posljedicu da nam se utroba i drugi unutarnji organi nađu vani, a cijeli kozmos - tinjajući │ međugalaktički plin, galaktike, planeti, ukratko sve - unutar nas. Nisam │ siguran da mi se ta misao dopada. └─── Tvorbu kocke možemo zamisliti na slijedeći način: uzmite određenu dužinu i postavljajte je za jednaku dužinu uvijek u okomitom smjeru. Na taj ste način dobili kvadrat. Sada postavljate kvadrat za istu dužinu stalno okomito na njega i dobili ste kocku. Znamo da kocka baca sjenu, koju obično crtamo kao dva četverokuta s povezanim vrhovima. Ukoliko ispitamo sjenu kocke u dvije dimenzije, zamjećujemo da sve dužine nisu jednake i da svi kutovi nisu pravi kutovi. Trodimenzionalni predmet nije savršeno predstavljen u svojoj projekciji u dvije dimenzije. To je cijena gubitka jedne dimenzije u geometrijskoj projekciji. Sada uzmimo našu trodimenzionalnu kocku i pomičimo je pod pravim kutevima prema njoj samoj kroz neku četvrtu fizikalnu dimenziju; ne lijevo-desno, ne naprijed-natrag, ne gore-dolje, već istodobno okomito na sve te smjerove. Ja vam ne mogu pokazati koji je to smjer, ali mogu zamisliti da postoji. U tom slučaju stvorili bismo četverodimenzionalnu hiperkocku, koja se još naziva i teserakt. Ne mogu vam pokazati neki teserakt jer smo zarobljeni u tri dimenzije. Ali ono što vam mogu pokazati je sjena teserakta u tri dimenzije. Sjena nalikuje na dvije kocke od kojih se jedna nalazi unutar druge, a svi vrhovi su povezani linijama. Kod stvarnog teserakata u četiri dimenzije, sve linije bi bile jednake dužine i svi kutevi bili bi pravi kutevi. Zamislite svemir poput Plohadonije, s tim da je bez znanja njegovih žitelja taj njihov dvodimenzionalni svemir zakrivljen u jednoj trećoj fizikalnoj dimenziji. Kada se žitelji Plohadonije upućuju na kraće izlete, njihov svemir im izgleda dovoljno plosnat. Međutim, ukoliko jedan od njih ode na dugu šetnju, kako se njemu čini, stalno u istom smjeru, otkrit će veliku tajnu: iako nije susreo nikakvu zapreku i nije skretao sa puta, na neki način se vratio ipak na svoje ishodište. Mora da je njegov dvodimenzionalni svemir iskrivljen, zavijen ili zakrivljen u nekoj misterioznoj trećoj dimenziji. On ne može sebi predočiti tu treću dimenziju, ali može dokučiti njeno postojanje. Povećajte broj svih dimenzija ove priče za jedan i dobili ste stanje koje se može primijeniti na nas. Gdje se nalazi središte kozmosa? Da li postoji rub svemira? Što leži iza toga? U dvodimenzionalnom svemiru koji je zakrivljen u trećoj dimenziji NE postoji središte - barem ne na površini sfere. Središte takvog svemira ne nalazi se u samom svemiru; ono leži nedostupno u trećoj dimenziji, UNUTAR sfere. Iako je ploha površine sfere ograničena, taj svemir ne posjeduje rubove - on je konačan ali neograničen. Pitanje šta leži izvana, besmisleno je. Plosnata stvorenja ne mogu svojim snagama pobjeći is svojih dviju dimenzija. Povećajte broj svih tih dimenzija za jedan i dobivate stanje koje možda odgovara našem: svemir kao četverodimezionalna hipersfera bez središta i rubova i ništa izvan tog svemira. Zašto se čini da se sve galaktike udaljuju od NAS? Hipersfera se širi iz jedne točke, poput četverodimenzionalnog balona koji se napuhava, stvarajući svakog časa više prostora u svemiru. Neko vrijeme nakon početka širenja, kondenziraju se galaktike, koje su zatim nošene zajedno sa širenjem površine hipersfere. Postoje astronomi u svakoj galaktici i svjetlost koju oni vide također je zarobljena u zakrivljenoj površini hipersfere. Kako se sfera širi, neki astronom, u bilo kojoj galaktiki, smatrat će da se sve druge galaktike udaljuju od njega. Ne postoje povlašteni referentni sustavi. Što je neka galaktika udaljenija, to se većom brzinom udaljuje. Galaktike su ugrađene, pričvršćene za prostor, a građa prostora se širi. A sad k pitanju, gdje se u sadašnjem svemiru dogodio veliki prasak? Odgovor je, jasno, svugdje! Ukoliko nema dovoljno materije da spriječi beskonačno širenje svemira, svemir mora biti otvoren, zakrivljen poput sedlaste plohe, čija se površina proteže u beskonačnost u našoj trodimenzionalnoj analogiji. Ukoliko ima dovoljno materije, onda je svemir zatvoren, zakrivljen kao kugla u našoj trodimenzionalnoj analogiji. Ako je svemir zatvoren, svjetlost je unutar njega zarobljena. Oko 1920. godine, u suprotnom smjeru od M 31 promatrači su našli udaljen par spiralnih galaktika. Pitali su se da li je moguće da promatraju mliječni put i galaktiku M 31 iz drugog smjera - kao da gledate svoj potiljak u svjetlosti koja je obišla cijeli svemir. Danas znamo da je svemir mnogo veći nego što se to mislilo u dvadesetim godinama ovog stoljeća. Bilo bi potrebno više vremena nego što je starost svemira pa da ga svjetlost čitavog oplovi. I same galaktike su mlađe od svemira. No, ako je kozmos zatvoren i svjetlost ga ne može napustiti, onda je potpuno ispravan opis svemira kao crne jame. čelite li saznati kako izgleda unutar crne jame, pogledajte oko sebe. P.S. Nadam se da vam nije žao PREpunjenog pad-a ;)
nauka.84 basrak, -> #70, igors
> Inace pre nekoliko godina cuo sam teoriju kojom se objasnjava > crveni pomak. Ona kaze da elektron u atomu gubi vremenom > energiju i da se spusta ka jezgru. U tom > Inace to je bilo jedno od alternativnih objasnjenja crvenog > pomaka. Takođe iz knjige "Kozmos" Karla Sagana: Gotovo cijela suvremena kozmologija - a posebno zamisao o svemiru koji se širi te veliki prasak - temelji se na ideji da je crveni pomak udaljenih galaktika u stvari Dopplerov efekt, da je posljedica udaljavanja. Međutim, postoje i druge vrste crvenog pomaka u prirodi. Na primjer, gravitacijski crveni pomak svjetlosti prilikom napuštanja izvora snažnog gravitacijskog polja, kada ona mora izvršiti toliki rad da gubi energiju, što udaljeni opažač zamjećuje kao pomak emitirane svjetlosti prema dužim valnim dužinama i crvenijim bojama. Pošto smatramo da u središtima nekih galaktika postoje masivne crne jame, i to bi bilo razumljivo objašnjenje za crvene pomake tih galaktika. Međutim, određene uočene spektralne linije su karakteristične za vrlo rijedak, difuzni plin, a ne za silno visoke gustoće koje očekujemo u okolimi crnih jama. ... Među nekim astronimima je ipak prisutan crv sumnje da nije sve u redu s dedukcijom od crvenih pomaka preko Dopplerovog efekta pa do širećeg svemira. Astronom Halton Arp pronašao je zagonetne i zapanjujuće primjere galaktike i kvazara, ili par galaktika koji, naizgled fizički povezani, imaju vrlo različite crvene pomake. U nekim slučajevima čini se da postoji most sastavljen od plina, prašine i zvijezda koji ih povezuje. Ukoliko crveni pomak nastaje širenjem svemira, bitno različiti crveni pomaci upućuju na bitno različite udaljenosti. No dvije galaktike koje su u međusobnoj fizičkoj vezi, ne mogu biti vrlo udaljene jedna od druge - u nekim slučajevima, sudeći po crvenom pomaku čak i milijarde svjetlosnih godina. Drugi astronomi kažu da je to pridruživanje ipak čisto slučajne prirode: da se, na primjer, neka bliska sjajna galaktika i mnogo udaljeniji kvazar, slučajno nalaze jedan uz drugo i imaju vrlo različite crvene pomake i brzine udaljavanja, odnosno nisu stvarno povezani. Takvo statističko povezivanje se slučajno mora tu i tamo dogoditi. Vodi se rasprava o pitanju da li je broj koincidencija veći nego što bi se očekivalo ako se radi o slučajnosti. Arp ukazuje i na druge slučajeve gdje je galaktika sa malim crvenim pomakom okružena s dva kvazara velikog i gotovo identičnog crvenog pomaka. On smatra da se ti kvazari ne nalaze na kozmološkim udaljenostima već se izbacuju na lijevo i na desno od "obližnje" središnje galaktike, te da su veliki crveni pomaci posljedica nekog do sada još nerazjašnjenog mehanizma. Protivnici takvog mišljenja nas uvjeravaju u slučajno povezivanje i zagovaraju konvencionalno Hubble-Humasonovo tumačenje crvenih pomaka. Ukoliko bi Arp bio u pravu, mnogi egzotični mehanizmi, predloženi da bi se objasnili energije udaljenih kvazara - lančane eksplozije supernova, supermasivne crne jame i slično, bili bi nepotrebni. Međutim, bit će potreban neki drugi egzotični mehanizam da bi se objasnilo crvene pomake. U svakom slučaju, nešto se vrlo čudnoga zbiva u dubinam prostora.
nauka.85 bjevdjic, -> #80, ice.t
██ Jako mi zao ako sam se sluzio drukcijom terminologijom nego vi- stavise ██ imam 12 godina. Mnogo se zahvaljujem sto ste reagovali na moju temu, ██ i od sada u glavnom pratim ovu temu. Nisam sve uspeo da procitam, ali ██ sam nasao nekoga kako spominje antimateriu. Neznam da li je to vec neko ██ napisao al evo sta znam. Sa uživanjem pratim ono što pišeš! Samo tako nastavi! :)
nauka.86 dr.grba, -> #83, basrak
>> poznavaoca Shakespearea, koji je živio u viktorijanskoj Engleskoj, nazvati >> ćemo tu zemlju Plohadonija. Neki od nas su četverokuti; neki trokuti; neki ...u srpskom prevodu ova zamlja se zove Ravnođija. (: Ovaj citat niko nije poslao na Sezam... ... ima već godinu dana, sigurno...
nauka.87 basrak, -> #86, dr.grba
> Ovaj citat niko nije poslao na Sezam... > > > > ... ima već godinu dana, sigurno... Znači džaba što sam se otkinuo od pisanja :( Bio sam izgleda prebrz na alt+w. Tako mi i treba kad nisam naučio domaći - ko pita ne skita. Ali, svejedno, ako je to tako često čitano kako onda opet nije jasan odgovor na pitanje šta leži izvan granica svemira? Ovo je tako izuzetan primer iz kog se puno toga može povezati.
nauka.88 radosav,
Neverovatno je koliko se još ljudi seća serije "Kosmos". :)
nauka.90 ice.t, -> #28, nlazic
>> sila postaje primetna tek u makrokosmosu (hoću da kažem da je >> gravitaciona sila koja deluje između recimo protona i elektrona >> ništavna u odnosu na elektrostatičku). Svakako, jer sve ostale sile su jače od gravitacione, a na kraju gravitaciona pobedćuje svaku drugu- kao Crna rupa.
nauka.91 ice.t, -> #32, nlazic
>> :> Ima veze sa naukom, ali ima i sa zvezdama. :) Šta mislite o tome da se >> :> preselimo u extra:zvezde? >> >> OK, nemam ništa protiv, tamo verovatno ima ljudi koje se bolje >> razumeju u sve ovo. :) Možda, ipak da sačekamo temu: "Da li su zvezde starije od svemira?"
nauka.92 ice.t, -> #33, bjevdjic
>> Iako se odavno zna da na Suncu ima molekula kiseonika i vodonika, >> do sada niko nije ni pomišljao da bi ova dva elementa mogla >> da se kombinuju tako da formiraju vodu, s ozbirom na izuzetno >> visoku temperaturu koja vlada na ovoj zvezdi (oko 5.700 stepeni >> Celzijusovih). Da li to znači da i na Jupiteru ima vode? Najobičniji planetarni sistem ima po dva sunca, dok kada se naš formirao, Jupiter, koji se odvojio od sunca isuviše je otišao, i bio je premali za Drugo sunce. Da li to znači da i na Jupiteru ima vode? Da li bi na Jupiteru mogle da opstanu jednoćeliski organizmi ili je tamo temperatura isuviše velika? Nikola (sa samo malo nade da negde tamo ima nekog) :))
nauka.95 ice.t, -> #74, bjevdjic
>> Pretpostavlja se da upravo ovakva nebeska tela, zvezde koje >> iz različitih razloga nisu doživele potpuno "sazrevanje", >> ulaze u sastav takozvane nevidljive ili skrivene materije. >> Prema najnovijim predviđanjima, na skrivenu masu otpada >> 90 do 99 odsto Vasione. Ukoliko je ova pretpostavka tačna, >> astronomi će se naći pred rešenjem jednog od najbitnijih >> pitanja kosmologije koje objašnjava razliku u masi poznate >> Vaseljene i njenog teoretskog modela. Upravo si rešio skoro celu našu diskusiju. Uključuj se brzo u razgovor jer ovo postaje vruće. VIDLJIVA MATERIJA: MATERIJA KOJA NESTAJE (nedostaje): 1. Tamna materija 1. Crne rupe 2. Tamne zvezde 2. Pretvaranje mase u energiju (recimo, antičestice) 3. teška materija- barjoni Ako bi ove dve grupe materija bile jednake (po masi) onda bi Svemir prestao da se širi.
nauka.99 basrak, -> #88, radosav
> Neverovatno je koliko se još ljudi seća serije "Kosmos". Evo nešto konkretnije - nije mi se dalo da prevodim, pa evo ovako u izvornom obliku ruskog engleskog ;) - ovo tek toliko da se vidi pravi odnos tj. red velicine, ali i univerzalnost gravitacije: Four kinds of interactions between elementary particles are known: strong, electromagnetic, weak, and gravitational (we have listed them in the order of diminishing of their intensity). The intensity or strength of an interaction is customarily characterized with the aid of the so-called coupling constant. The latter is a dimensionless parameter determining the probability of the processes due to the given kind of interaction. The ratio of the values of the constants gives the relative strength of the corresponding interactions. STRONG INTERACTION. This kind of interaction ensures the binding of nucleons in a nucleus. The coupling constant in strong interaction has a value of the order of 10. The greatest distance over which strong interaction manifests itself (the radius of action r) is about 10e-13 cm. ELECTROMAGNETIC INTERACTION. The coupling constant is 1/137¸10e-2. The radius of action is unlimited (r=ý). WEAK INTERACTION. This interaction is responsible for all kinds of beta decay of nuclei (including e-capture), for many disintegrations of elementary particles, and also for all the processes of interactions of neutrinos with a substance. The coupling constant is 10e-14 in its order of magnitude. Weak interaction, like its strong counterpart, is short-range. GRAVITATIONAL INTERACTION. The coupling constant has a value of the order of 10e-39. The radius of action is unlimited (r=ý). Gravitational interaction is universal. All elementary particles without any exception are subjected to it. In the processes of the microworld, however, gravitational interaction does not play an appreciable part. P.S. Ima i nastavak: kratak pregled klasa elem. čestica i njihovih osobina. Recite ako vas zamaram ili ako je većini vas ovo poznato.
nauka.100 dr.grba, -> #95, ice.t
>> Uključuj se brzo u razgovor jer ovo postaje vruće. Šta postaje vruće? Da neće možda svemir implodirati trećeg četvrtka? Da pripremimo šprajcove, stubove, nosače i ostali zaštitni mat'rijal? <:
nauka.101 dr.grba, -> #99, basrak
>> Recite ako vas zamaram ili ako je većini vas ovo poznato. Piši. Ovo najzad ima veze sa ovom temom.
nauka.102 bjevdjic,
SATELITSKO OSMATRANJE OPASNIH VULKANA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ LONDON, 16. juna - Sateliti se mogu koristiti za osmatranje opasnih vulkana i precizna merenja koja pokazuju kada će nastati erupcija, piše časopis "Nejčer" (Nature). Naučnici francuskog Nacionalnog centra za svemirske studije (Tuluz) pratili su radarom iz satelita (ERS-1) erupcije vulkana Etna 1992. i 1993. godine. Na snimcima su registrovane pojave koje su prethodile erupciji, kao i nalet lave, prenosi Rojter pisanje časopisa. Francuski eksperti, otuda, smatraju da bi se ta tehnika mogla koristiti za praćenje svih opasnih vulkana.
nauka.104 basrak, -> #99, basrak
> Ima i nastavak: kratak pregled klasa elem. čestica i njihovih > osobina. Kako niko ne viče dosta! evo i nastavka: It is rather difficult to give strict definition of the concept of an elementary particle. As a first approximation, we can define elementary particles to be such microparticles whose internal structure at the present stage of development of physics cannot be presented as a combination of the other particles. In all phenomena observed to date, each such particle behaves like a single whole. Elementary particles can transform into one another. To explain the properties and the behaviour of elementary particles, we have to supply them, in addition to mass, electric charge and spin, with a number of additional quantities characterizing them - quantum numbers. Elementary particles are usually divided into four classes [there presumably exists another class of particles - GRAVITONS (quanta of a gravitational field). These particles have not yet been discovered experimentally]. The first of them includes only a single particle - the PHOTON. The second class includes LEPTONS, the third - MESONS, and, finally, the fourth class includes BARYONS. Mesons and baryons are often combined into a single class of strongly interacting particles called HADRONS (the Greek word "hadros" means large, massive). Let us briefly characterize the listed classes of particles. 1. Photons, š (quanta of an electromagnetic field), participate in electromagnetic interactions, but do not have strong and weak interactions. 2. Leptons derive their name from the Greek word "leptos", which means "light-weight". They include particles having no strong interaction: muons (Š-, Š+), electrons (e-, e+), electron neutrinos (grčko-slovo-ni-u-indeksu-e, ni-nadvučeno-sa-~(tilda)-u-indeksu-e) and muon neutrinos (isto-kao-malopre-samo-u-indeksu-Š). All leptons have a spin equal to 1/2, and are therefore fermions. All leptons have weak interaction. Those of them that carry an electric charge (i.e. muons and electrons) also have electromagnetic interaction. 3. Mesons (the Greek word "mesos" means middle) are strongly interacting unstable particles not carrying a so-called baryon charge. They include Ń-mesons or pions (Ń+, Ń-, Ń°), K-mesons or kaons (K+, K-, K°, K°-nadvučeno-sa-~), and the eta-meson (grčko-slovo-eta). The mass of K-mesons is about 970 m-u-indeksu-e (u prevodu: masa elektrona, a od sad pa na dalje i u buduće m-e) (494 MeV for charged and 498 MeV for neutral K-mesons). The lifetime of K-mesons is of the order of 10e-8 s. They decay with the formation of Ń-mesons and leptons or only leptons. The mass of an eta-meson is 549 MeV (1074 m-e), its lifetime is of the order of 10e-19 s. Eta-mesons decay with the formation of Ń-mesons and š-photons. The mass of charged pions is the same and equals 273 m-e (140 MeV), the mass of a Ń°-meson is 264 m-e (135 MeV). The lifetime of Ń+ and Ń- mesons is 2.60x10e-18 s, and of a Ń°-meson is 0.8x10e-16 s. Unlike leptons, mesons have not only weak (and, if charged, electromagnetic), but also strong interaction, The latter manifests itself when they interact with one another, and also in interaction between mesons and baryons. The spin of all mesons is zero, so that they are bosons. 4. The class of baryons combines nucleons (p, n) and unstable particles having a mass greater than that of nucleons and called HYPERONS (veliko-lambda, ń+, ń°, ń-, veliko-Ú°, veliko-Ú-, ŕ-). All baryons have strong interaction and, consequently, readily interact with atomic nuclei. The spin of all baryons is 1/2, so that baryons are fermions. Except for the proton, all baryons are unstable. When baryon decays, a baryon is formed without fail in addition to other particles. This is one of the manifestations of the law of baryon charge conservation. In addition to the particles listed above, a great number of strongly interacting short-lived particles called RESONANCES have been discovered. These particles are resonance states formed by two or more elementary particles. The lifetime of resonances is only about 10e-23 to 10e-22 s. Some of the resonances are bosons and must be included in the class of mesons. Other are fermions and must be included in the class of hyperons.
nauka.105 dr.grba,
Baš me drugar upravo podsetio: da li vam je poznato - da li se pojavio prevod knjige "Strela vremena" Stivena Hokinga? Najavljeno je... ima više od godine, sigurno...
nauka.109 bjevdjic,
(POLITIKA, ponedeljak 19. jun) LEžENJE STRUJOM ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Radeći sa generatorima električnih struja visoke frekvencije, Nikola Tesla je primetio na sebi da one nisu opasne, ne izazivaju štetna dejstva na čoveka. Slučajnim zapažanjem povoljnog fiziološkog dejstva ovih struja nastala je era njihove primene u medicini. Ovde treba navesti da je elektroterapija jednosmernom strujom već postojala u Evropi, zahvaljujući radovima francuskog lekara Dišena početkom druge polovine prošlog veka. U brojnim pokušajima da se lečenima daju šokovi (električni udari višeg napona i veće struje), kao što su pre toga radili lekari sa električnim ribama - ražama, mnogi su umrli na lekarskom stolu. NEOBIžNA PRAčNJENJA Tesla je odmah uvideo da se takve pojave sa električnim strujama visoke frekvencije ne dešavaju. I to je pokazao 20. maja 1891. na Kolumbija koledžu u Njujorku. Naslov predavanja bio je "Eksperimenti sa strujom vrlo visokih frekvencija i njihova primena u metodama veštačkog osvetljenja". Prisustvovao je mladi lekar-elektroterapeut dr Monel. Dvadeset godina kasnije, on u pozamašnom udžbeniku za studente i lekare "Električne struje visoke frekvencije u medicini i zubarstvu", izdatom 1910. u Njujorku, iznosi svoje utiske: "Jedne nezaboravne noći 1891. godine Nikola Tesla, Sloven, mladi entuzijasta sa poetskim nadahnućem i izgledom genija, stajao je ispred članova Američkog instituta električnih inženjera AIEE paleći sijalice strujom koja je neškodljivo prolazila kroz njegovo telo i grejala do usijanja žice dodirom njegove ruke... Veselim držanjem i bez fizičkog naprezanja Tesla se uključio u kolo električne struje koja bi, po svim zakonima naizmenične i jednosmerne struje, dovela predavanje do kraja jer bi dragi predavač bio mrtav. Ipak, on se izvukao, zapanjujući gledaoce i prikazujući sve više i više razna neuobičajena električna pražnjenja, novorođena u nauci o elektricitetu i krštena imenom - visoke frekvencije. Ovo predavanje je proslavilo Teslu u svetu." U ovom predavaju, a ranije u jednom članku iz 1891. godine, Tesla je ukazao na pozitivno fiziološko i terapeutsko dejstvo ovih struja, ispitujući ih na sebi, svojim saradnicima i drugim dobrovoljcima. Ali, uvek je ukazivao: "Prepuštam lekarima da ispituju i koriste ove struje". U knjizi dr Monela nalaze se petogodišnji nalazi nekoliko klinika iz Amerike i Evrope koje, pored ostalog, na osnovu hemijskog ispitivanja mokraće zaključuju o pozitivnom delovanju ovih struja. U to vreme nije bilo mnogih lekova, pogotovo sulfonamida i antibiotika, a za vitamine se još nije znalo. Rentgen je objavio svoj rad 8. novembra 1895. u Biltenu Akademije nauka u Berlinu, a već 11. marta 1896, za manje od pet meseci, u časopisu "Elektrikal rivju" pojavio se prvi Teslin članak sa obavljenim eksperimentima "O rendgenskim zracima". Za godinu i po dana obelodanio je deset radova na tu temu i održao jedno predavanje (delimično o tome). SNAčNI ZRACI Pošto je dao toliko članaka sa oglednim rezultatima za tako kratko vreme, jasno je da je njegovo ispitivanje sa svetlećim cevima u kojima se nalazio razređen gas bilo blisko radu sa Kruksovim i Lenardovim cevima, sa kojima je, u stvari, Rentgen izvodio opite. Dok su svi, a bilo je mnogo naučnika koji su počeli da izučavaju rendgenske zrake, koristili jednosmernu električnu struju malog napona. Tesla je isključivo radio sa električnim strujama visoke i vrlo visoke frekvencije i napona (nekoliko stotina hiljada volti). Upotrebljavao je svoj transformator. Zahvaljujući visokom naponu, Tesla je dobio, što niko pre njega nije uspeo, izuzetno snažne rendgenske zrake, iks-zrake kako ih je Rentgen nazvao. Uspeo je da se ovi zraci odbijaju od metalne ploče i sa njima dobije senku na fotografskoj ploči. U svom prvom saopštenju Akademiji nauka u Berlinu Rentgen je izneo da nije uspeo da dobije reflektovane zrake svojih iks-zraka. Zahvaljujući visokonaponskom transformatoru, a po priznanju samog Rentgena, Tesla je poboljšao učinak rendgenskih cevi (Tesla ih je nazivao Lenardovim). Povećao je jačinu iks-zraka, a time poboljšao senku, rendgensku sliku. Već u prvim eksperimentima Tesla je uočio da iks-zraci mogu da budu štetni po zdravlje. Pošto je koristio visoke napone, uspeo je da oponaša atmosfersko pražnjenje (munja) u Lenardovoj cevi. Naime, u cevi je zadržao gotovo normalan atmosferski pritisak vazduha, a ipak stvarao iks-zrake. A to znači da je prvi eksperimentalno dokazao da prilikom grmljavine i sevanja munja nastaju iks-zraci u prirodi. Danas je poznato da u atmosferi, pored kosmičkih, ima iks, gama i ultraljubičastih zraka i svi su štetni ako im se čovek dugo izlaže. Dr Dejan Bajić
nauka.110 bjevdjic,
(POLITIKA, ponedeljak 19. jun) OčIVLJENA PRABAKTERIJA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Američki istraživači ostvarili su poduhvat dostojan "Parka iz doba jure". Oživeli su bakteriju koja je milionima godina "spavala" u grumenu smole. Raul Kano i članovi ekipe sa kalifornijskog politehničkog univerziteta upotrebili su fosilizovane ostatke ose, pre 25 do 40 miliona godina zarobljene u grumenu smole, koja je pala sa nekog tropskog drveta. To se dogodilo u oligocenu, kako se naziva prva polovina tercijera. čuta smola je pažljivo obrađena kako bi iz nje moglo da se izvuče tkivo "zarobljenog" insekta. Sićušni komadići tkiva su stavljeni na hranljivu podlogu, a dve nedelje kasnije istraživači su otkrili spore praistorijske bakterije koje su počele da "klijaju" i stvaraju nove ćelije. Pošto je osa uginula, bakterija se preobrazila u sporu, objašnjava Kano, koji je na ovu "uspavanu praistorijsku lepoticu" naleteo slučajno tragajući za delovima DNK džinovskih reptila. Pretvorivši se u sporu, bakterija se praktično hibernirala, što joj je omogućilo da preživi ovako dugo u nepovoljnim uslovima. - Ona je spavala dubokim snom. Mi smo je samo probudili - kaže ovaj istraživač, koji je obnovio delove DNK praistorijskih biljaka i životinja, među kojima i zebre koja je odavno nestala sa lica naše planete. Ovo otkriće se graniči sa naučnom fantastikom, tako da neki naučnici nisu spremni da poveruju da se to zbilja dogodilo, uprkos činjenici da o njemu piše ozbiljni naučni časopis "Sajens". Neki od njih smatraju da treba biti obazriv, pošto postoji mogućnost da je bakterija u postupku prenošenja fosilnih ostataka upala na hranljivu podlogu. "Probuđena" bakterija, kažu članovi ekipe, pripada porodici Bacillus Sphaericus, bezopasnoj vrsti koja pomaže osama da svare hranu i da se odbrane od drugih bakterija. Ova praistorijska "lepotica", čiji se DNK po strukturi nešto razlikuje od njenih savremenih rođaka, proizvodi prirodni antibiotik i enzime koji bi mogli da se iskoriste u medicini.
nauka.111 nlazic, -> #83, basrak
*> Nadam se da vam nije žao PREpunjenog pad-a ;) Javljam se posle kratkog odsustva :) Tekst koji si poslao me je oduševio. Način rezonovanja koji si izneo u ovoj pričici pruža odgovore na sva pitanj oko kojih smo ovde raspravljali i čini mi se da je to najispravniji način posmatranja sveta oko nas. Pozdrav, :) Nebojša :)
nauka.112 nlazic, -> #80, ice.t
*> Jako mi zao ako sam se sluzio drukcijom terminologijom nego vi- *> stavise imam 12 godina. Mnogo se zahvaljujem sto ste reagovali na moju *> temu, i od sada u glavnom pratim ovu temu. Nisam sve uspeo da Samo napred. :) O tvojim tekstovima mislim isto što i bjevdjic: "Sa uživanjem pratim ono što pišeš! Samo tako nastavi! :)" Pozdrav, :) Nebojša :)
nauka.113 basrak,
A evo nesto i o materiji i antimateriji: The Schrodinger equation does not satisfy the requirements of the theory of relativity - it is not invariant with respect to the Lorentz transformations. In 1928, the British physicist Paul Dirac succeeded in finding a RELATIVISTIC QUANTUM-MECHANICAL EQUATION for an electron from which a number of remarkable corollaries follow. First of all, this equation naturally, without any additional assumptions, gives us the spin and the numerical value of the intrinsic magnetic moment of an electron. The spin was thus found to be a quantity that is simultaneously a quantum and a relativistic one. But this does not exhaust the significance of Dirac's equation. It also made it possible to predict the existence of an electron's antiparticle - the POSITRON. Dirac's equation gives not only positive, but also negative values for the total energy of a free electron. Investigation of the equation shows that at a given momentum of a particle p it has solutions corresponding to the energies ┌───────────────────────────────┐ (*) E = ˝ ű c^2*p^2+(m-u-indeksu-e)^2*c^4 There is an interval of energy values between the maximum negative energy ( -1*(m-u-indeksu-e)*c^2 ) and the minimum positive energy ( +1*(m-u-indeksu-e)*c^2 ) that cannot be realized. The width of this interval is 2*(m-u-indeksu-e)*c^2. Hence, two regions of the energy eigenvalues are obtained, one begins from +(m-u-indeksu-e)*c^2 and extends to +ý and the other begins from -(m-u-indeksu-e)*c^2 and extends to -ý. In non-quantum relativistic mechanics, the energy is expressed through the momentum with the aid of an expression coinciding with Eq. (*), so that it formally can also have negative values. In non-quantum theory, however, energy changes continuously and therefore cannot intersect the forbidden band and pass from positive values to negative ones. In the quantum theory, the energy can change not only continuously, but also in a jump, so that the existence of a forbidden band cannot prevent the transition of a particle to states with a negative energy (compare with the transition of an electron in a semiconductor from the valence band to the conduction band). A particle with a negative energy must have very strange properties. Upon passing over to states with a decreasing energy (i.e. with a negative energy increasing in magnitude), it could liberate energy, say, in the form of radiation, and since │E│ is restricted by nothing, a particle having a negative energy could emit an infinitely great amount of energy. A similar conclusion can be arrived at as follows. A glance at the equation E=mcř reveals that the mass of a particle having negative energy will also be negative. Under the action of a retarding force, a particle with a negative mass should accelerate instead of retarding, doing an infinitely great amount of work on the source of the retarding force. These difficulties should seem to make us acknowledge that states with a negative energy must be excluded from consideration as leading to absurd results. This, however, would contradict some of the general principles of quantum mechanics. Therefore, Dirac chose a different way. He assumed that transitions of electrons to states with a negative energy are usually not observed because all the available levels with a negative energy are already occupied by electrons. We remind our reader that electrons obey the Pauli principle which prohibits more than one particle from being in the same state. According to Dirac, a vacuum is a state in which all the levels of negative energy are populated by electrons, while the levels with a positive energy are vacant. Since all the levels below the forbidden band are occupied without any exception, the electrons at these levels do not reveal their presence in any way (Similarly, in an dielectric, the electrons completely filling the valence band do not react in any way to the action of an electric field). If the energy E ˛ 2*(m-u-indeksu-e)*cř is imparted to one of the electrons at negative levels, then this electron will transfer to a state with a positive energy and will behave in the usual way like a particle with a positive mass and a negative charge. The vacancy ("hole") formed in the collection of negative levels must behave like an electron having a positive charge. Indeed, the absence of a particle having negative mass and charge will be perceived as the presence of a particle having a positive mass and a positive charge. This first particle of those predicted theoretically was called a POSITRON. When a positron and an electron meet, they annihilate (vanish) - the electron transfers from a positive level to a vacant negative one (This process is similar to the recombination of an electron and a hole in a semiconductor). The energy corresponding to the difference between these levels is liberated in the form of radiation. The term "annihilation" must not be understood literally. In essence, the particles (electron and positron) do not vanish, but transform into other particles (gamma photons). Dirac's theory was so "crazy" that most physicists were very distrustful of it. It won recognition only after the American physicist Carl Anderson in 1932 detected a positron in the composition of cosmic rays. In a Wilson cloud chamber placed between poles of an electromagnet, a positron left the same track as an electron born simultaneously with it, except that this track was curled in the opposite direction. Electron-positron pairs are born when gamma photons pass through a substance. This is one of the main processes resulting in a substance absorbing gamma rays. In complete accordance with Dirac's theory, the minimum energy of a gamma photon at which the birth of a pair is observed is 2*(m-u-indeksu-e)*cř=1.02 MeV. ... Electron-positron pairs may also be produced when charged particles, for example, electrons collide: _ _ _ _ _ + (**) e + e --> e + e + e + e ... Dirac's equation in a somewhat modified form may be applied not only to electrons, but also to other particles having a spin 1/2. Consequently, for each such particle (for example, a proton or a neutron) there must exist an antiparticle. By analogy with process (**), the birth of a proton-antiproton pair or of a neutron-antineutron pair can be expected when nucleons having a sufficiently high energy collide. ... An antiproton differs from a proton in the sign of its electric charge and in its intrinsic magnetic moment (in an antiproton the magnetic moment is negative, i.e. directed oppositely to the mechanical angular momentum). The main feature distinguishing an antiproton from a proton (and in general a particle from an antiparticle) is their ability of mutual annihilation, as a result of which other particles are produced. An antiproton may annihilate when it encounters not only a proton, but also a neutron. ... Not only fermions, but also bosons have antiparticles. For example, a Ń- meson is the antiparticle with respect to a Ń+ meson. There are particles that are identical with their antiparticles (i.e. that have no antiparticles). Such particles are called ABSOLUTELY NEUTRAL. They include photon, Ń° meson, and the eta-meson. Particles identical with their antiparticles are not capable of annihilation. This, however, does not signify that they in general cannot transforms into other particles. P.S. Jel' čita neko ovo uopšte? Nadam se da razumete (engleski naravno ;) P.P.S. vladooooooo!