FORUM.12

27 Jun 1994 - 27 Nov 1994

Topics

gde.smo (77)
jugoslavija (16)
ex.yu (2183)
srbija (437)
svet (14)
ljudska.prava (1)
mediji (140)
trac (30)
devojke (1986)
iseljenje (54)
razno (61)
unknown (1)

Messages - srbija

srbija.203 severian, 04 Oct 94 -> #199, peca

> Sta li se ovo desava izmedju Slobe i Marica > odnosno Knina, jeli i njima stavljamo blokadu > ili je ukidamo?:)) Najzanimljivije u celoj stvari je kako Martić nesme da 'opali' po Miloševiću (ah, sve se vraća sve se plaća:))), već za blokadu napada ja_iako_madjar_ne_bojim_se_srbije Bracu Kertesa...

srbija.204 veca, 04 Oct 94 -> #197, severian

>> žujem da nisu dozvolili ni posetu? Samo nikako da se >> otmem utisku da Šešelj, na svoj uobičajeno perverzni način, Više nije u samici, a i dozvolili su mu posetu, tj. danas je Maja Gojković bila kod njega. Kaže da je imao duel sa vaspitačem ili "vaspitačem" :) tj. kad je ovaj došao, Šešelj ga je oterao i rekao da ide da vaspitava upravnika zatvora :)

srbija.205 peca, 06 Oct 94 -> #200, supers

!! U Beogradu se vec utanacuje plan sa Krajisnicima o nacinu transporta !! nakon sto se sankcije suspenduju. Verovatno ce stvar funkcionisati na !! principu: posle svakog izvestaja granica postaje suplja, a kad se priblizi !! sto dana, onda opet malo vise discipline da bi i sledeci izvestaj bio !! pozitivan, pa onda opet salji itd. Nema sanse za to, jer Sloba stvarno hoce da rusi Karadzica, dosadilo mu da mu se on opire svakom prilikom i dovodi mu autoritet u pitanje. Ovo sa Palama, sukob, to je vise naskodilo Slobinom ugledu medju NJEGOVIM biracima nego sve sto je opozicija ovde pricala pet godina. On ima srecu da mu biraci uglavnom crpe pamet sa tv Beograd, ali opet nije lako bas za dan sve okrenuti naglavacke. Sloba sad mora da srusi Karadzica i nece birati sredstva. Dali ce da uspe to da vidimo:)

srbija.206 zqusovac, 07 Oct 94 -> #200, supers

> U Beogradu se vec utanacuje plan sa Krajisnicima o nacinu transporta > nakon sto se sankcije suspenduju. Verovatno ce stvar funkcionisati na > principu: posle svakog izvestaja granica postaje suplja, a kad se > priblizi sto dana, onda opet malo vise discipline da bi i sledeci > izvestaj bio pozitivan, pa onda opet salji itd. Nazalost general bezbednjak Bo Pelnas nije mali Perica. Mehanizam ide ovako: primeti se 'curenje'. Odmah se obavestava srpska strana i MKBJ (Medjunarodna Konferencij o Bivsoj Jugoslaviji - citaj Oven i Stoltemberg), pa dalje Gali. Ukoliko u toku pet dana jos nesto procuri, humanitarni posmatraci posalju izvestaj da curi i automatski se trenutno obustavlja suspenzija sankcija. poz, zq

srbija.207 zqusovac, 07 Oct 94 -> #205, peca

> Sloba sad mora da srusi Karadzica i nece birati > sredstva. Dali ce da uspe to da vidimo:) Ovo je javni apel, ocekujem da ce mu se pridruziti i drugi: SREDI MARGINE U EDITORU, IZGLEDA MI KAO DA JE NA EKRANU BUGARSTICA poz, zq

srbija.208 superhik, 08 Oct 94 -> #206, zqusovac

=:> Mehanizam ide ovako: primeti se 'curenje'. Odmah se =:> obavestava srpska strana i MKBJ (Medjunarodna Konferencij o =:> Bivsoj Jugoslaviji - citaj Oven i A ako sloba ne da da nešto procuri ?! O:)

srbija.209 gari, 08 Oct 94 -> #205, peca

=-> Nema sanse za to, jer Sloba stvarno hoce =-> da rusi Karadzica, dosadilo mu da mu se on =-> opire svakom prilikom i dovodi mu autoritet =-> u pitanje. Ovo sa Palama, sukob, to je vise =-> naskodilo Slobinom ugledu medju NJEGOVIM =-> biracima nego sve sto je opozicija ovde =-> pricala pet godina. On ima srecu da mu biraci =-> uglavnom crpe pamet sa tv Beograd, ali opet =-> nije lako bas za dan sve okrenuti naglavacke. =-> =-> Sloba sad mora da srusi Karadzica i nece birati =-> sredstva. Dali ce da uspe to da vidimo:) Mislim da mu je to najveci cilj za sada, jer ne samo da ce Karadzic da ga ka*a kad' god mu se cefne, nego moze da mu se desi da mu upadne i sekira u med i da Srbi iz Bosne dobiju pravo da udju u konfederaciju sa Jugoslavijom (uostalom to pravo Muslimani i Hrvati vec imaju), a tada ce Zloba ipak morati da racuna i na novo biracko telo koje po broju i nije tako mocno koliko je mocno po sadasnjem izbornom zakonu, sto se moglo videti na Kosovu (malo biraca, a puno izabranih poslanika), ali je zato (ili ce biti ;) jako nastrojeno protiv Milosevica (Ipak je STV-Pale ono sto se emituje na tom podrucju...)

srbija.210 ndragan, 08 Oct 94 -> #150, zqusovac

/ (Napomena jezickim puristima: Nizozemska je pravilno, Holandija / nepravilno) Nizozemska je država koja ima nekoliko pokrajina, među kojim Holandiju i Limburg. To je sad pitanje da li da i dalje govorimo Holandija misleći na celu nižnju zemlju, kao što kažemo Engleska misleći na celu Veliku Britaniju, sve držeći se sopstvene navike i pazeći da ne govorimo kao bivša nam braća, ili da malo obratimo pažnju na geografiju.

srbija.211 ndragan, 08 Oct 94 -> #180, milan

/ je vrvelo od prideva "pravilno", preciznije "praviljna" / kako to Rusi kažu. Ovaj ritualni prilog obavezno je Da znaš. Doživeo sam da Rus uopšte ne ume da kaže "da" ili "tako je", nego kaže "praviljna". Pitam, "po kom to pravilu, ajde pokaži mi pravilnik", a on (tj ona) blene u mene ko tele u šarena vrata. Nije da sam ja tako loš sa ruskim, nego oni na tom mestu imaju mentalnu blokadu. / Izgleda, naime, da se i Amerikanci guraju u ovaj prostor. BTNJ, čujem po Mađarskoj trač da dinar opstaje zahvaljujući tome što ga Ameri ispod žita pumpaju dolarima, edabi kasnije uknjižili koji hektar zone uticaja, pošto su bivše nam zapadne republike već maznuli Nemci. Bilo mi je čudno, jer su Ameri već uknjižili Makedoniju, a Grci su im kao stari saveznici, te koji ćemo im još i mi, al' posle mislim da i može da ima neke logike.

srbija.213 milan, 08 Oct 94

(Emitovana 8. oktobra 1994.) Srbotopija 74. Dobar dan poštovani slušaoci, danas je subota 8. oktobar 1994., a ovo je "Srbotopija", i govori vam Milan Božić. Prvi putnički avion je sleteo na beogradski aerodrom dok Šešelj, valjda kao Miloševićev zalog svetskim moćnicima, i dalje sedi u zatvoru. Mimo bezakonja koje je provalilo prilikom njegovog zatvaranja, samo hapšenje izgleda nije ostavilo nikakve političke posledice. Svake večeri se u prostorijama Opštinskog odbora za Stari Grad, Srpske radikalne stranke održavaju protestne večeri. Večeras će govoriti i Vuk. Protestvovaće verovatno protiv bezakonja, pozdraviti svoje kumče Nikolu, Šešeljevog sina koga je i krstio, pozvati na hrišćanski oproštaj a možda malo podsetiti i na okolnost da ga kum, dok je on sedeo u zatvoru nije branio, naprotiv. čivot tako teče dalje i da vidimo šta nam je činiti, rekli bi naši stari odnosno gde da letimo ovog vikenda nad čeme se verovatno pitaju neki mlađi, koji su tokom ovog rata stavili u džepove stotine hiljada, a neki i milione pa su sada spremno dočekali otvaranje aerodroma i priliku da doručkuju u Beogradu a ručaju u Rimu dok im žena ili ljubavnica, ili možda obe pretresaju radnje po Via Veneto. žinjenica je da je prvi putnički avion, posle preko dve godine, na Beogradskom aerodromu izazvao veliko uzbuđenje. Istina, Amerikanci su, koliko da nam malo ogade život, još par nedelja otezali sa davanjem saglasnosti da se rezolucija o čak i ovako sitnom ublažavanju sankcija, primeni izmišljajući razne hipotetične prekršaje iako su humanitarni posmatrači na čelu sa švedskim generaslom, valjda sanitetskim, hvalili našu predusretljivost. No, konačno, avion, čudo tehnike, "teži od vazduha a leti", "čelična žtica", je sleteo i probudio mnoge emocije, i političke a i one druge, mada, prznajem, ovo "one druge" sam dodao uz reč emocije koliko radi potpunosti, jer mi uošte nije jasno ima li u poslednje vreme ikakvih drugih javnih emocija u ovoj zemlji sem političkih. Ergo, avion je sleteo - primećuje da ga ovim digresijama preterano dugo držim u vazduhu i da ste počeli da gubite strpljenje - i otvorio novu političku sezonu. Da se radi o važnom događaju ubeđivao nas je čak i BBC koji je imao snimljenu reportažu sa beogradskog aerodroma što je za njih velika retkost jer su kao blazirana medijska kuća od velike reputacije prestali da snimaju i sada daju praktično samo komentare. No, što se toga tiče, Bastilja ih je u tome pretekal još od osnivanja pre tri i po decenije, pa je niko nije proglasio za najugledniju televizijsku kuću na svetu. Naprotiv! Šta ćete, svet je pun nepravdi. Meni se ipak sve nekako čini da je BBC ovu reportažu snimio samo da bi je naši mediji - naravno oni koji podržavaju Slobinu mirotvornu politiku - reemitovali, edabi ubedili našu skeptičnu javnost da je uspeh mirotvorne politike ogroman kada, zaboga, eto sleće čelična žtica koju je došao da uslika čak i BBC. žim je predmetna žtica, inače iz ruskih šuma, sletela svi su počeli da daju prigodne izjave. Najviše su se potrudili Rusi i Britanci. Oni su se, naime, potrudili da se značaj ovog ublažavanje sankcija naduva preko svake razumne mere, a zatim i da se oni isture kao glavni srpski zaštitnici. Rusi su, pošto im je lakše da se igraju srpskog zaštitnika jer nisu pod nikakvim formalnim obavezama kakve imaju Britanci jer su članovi NATO pakta, u avion čak posadili žurkina i poslali ga da hvali Slobu i one koji ga podržavaju. žurkin je izgleda postigao razuman kompromis sa vrhovima ruskog MIP-a a i sa samim Jeljcinom, jer je, posle Goraždanskog incidenta, kada je žestoko raspalio po verolomnosti Srba, istovremeno i žestoko zagrizao da postane Kozirjev umesto Kozirjeva. No pošto je tvrda žurkinova linija gađenja Miloševića i Karadžića, u Moskvi definitivno propala, on se malo primirio i pustio da ga polako potiskuju sa mesta glavnog ruskog pregovarača za Jugoslaviju. Osim toga, potrudio se i da svaki put kada ugrabi priliku da dođe u Jugoslaviju pohvali Slobinu mirotvornu politiku. Pomirljivost se isplatila ili, finijim, diplomatskim rečnikom rečeno, žurkin je dokazao da je pravi profesionalac, pošto se u ovoj profesiji profesionalnost meri količinom prevara i uvreda koje od libanskih, libijskih, somalijskih, haićanskih i jugoslovenskih drumskih razbojnika možete da izdržite, a da ne prolupate. Kao takav, žurkin je prekomandovan na mesto ruskog ambasadora pri NATO paktu u Briselu i time je ostao na drugoj ili, u najgorem slučaju, trećoj poziciji u ruskom MIP-u jer mu je, mimo samog Kozirjeva, još jedino ambasador u UN Voroncov konkurent za sam vrh. Ovako oporavljeni žurkin, veselo je seo u Aeroflotov avion za Beograd i došao da podeli komplimente Slobi, Momiru i Zoranu - razume se, ne Đinđiću nego Liliću - kao i njihovim političkim saveznicima u takozvanoj SeReJot. Ovako trijumfalističko ponašanje Slobe i njegovih ruskih saveznika naišlo je na razumljiv revolt ovdašnjih protivnika te politike. Istina, neki od njih su u zatvoru pa ne znamo šta imaju da kažu jer Miško Radoman, upravnik Centralnog zatvora, ne dopušta Šešelju da u prostorijama ove elitne vaspitne ustanove drži konferencije za štampu a neki od njih se boje finansijske policije i hapšenja svojih vrlih finansijera pa se trude da progutaju knedlu i ne istresu šta sve misle o ovoj vazduhoplovnoj šaradi. Tako je lopta pala u Koštuničinu avliju. On, kao neko kome ni vredni Radmilovi službenici ne mogu pronaći nikakvu mrlju na biografiji, jedini je od nacdemokratskih lidera koji još čista srca i mirnog sna može da govori. Koštunica je, naravno, ocenio ublažavanje sankcija kao beznačajno, prodaju Zapadnih Srba kao genocid a Miloševićevu politiku kao katastrofalnu po zemlju. Do tog mesta je sve išlo manje više normalno i u skladu sa Koštuničinom globalnom politikom. Onda je Koštunica, i inače sklon da nadugačko i naširoko elaborira svoje teze, krenuo da minimizira, u što većoj meri, uspeh ublažavanja sankcija. Prvi let aviona iz Moskve je nazvao beznačajnim i..., i onda je, što bi rekli novinari po beogradskim redakcijama, "detonirao". Za ovoliku, izdaju, uzviknuo je Koštunica, dobili smo samo jedan avion sa jednim nižim činovnikom Ministarstva inostranih poslova Rusije! Mašala! Da mi je nesrećnim sticajem okolnosti, Koštunica predsednik vlade ili ministar spoljnih poslova, na ovakvu izjavu bih se prepao od straha. Nazvati lično Jeljcinovog izaslanika, pomoćnika ministra spoljnih poslova Rusije i njenog ambasadora pri NATO paktu, "nižim činovnikom MIP-a" nije više hrabar, čak ni oštar stav. To je samo dokaz da su u Srbiji čak i ljudi Koštuničinih intelektualnih kapaciteta, kada je strast, izazvana političkim neuspehom u pitanju, sposobni da odvale bilo šta. Na jako izoštren način ova izjava upravo pokazuje u koliko velikoj meri je u Srbiji vođenje politike određeno borbom za uspeh odnosno borbom da se bude u pravu, a u koliko maloj meri je određeno onim zbog čega navodno svi koji se politikom bave i postoje, a to je javni interes. No, da se vratimo našem avionu. Vlasti su dakle bile presrećne, nacdemokrati nesrećni a saveznici vlasti u ovoj politici, poput Britanaca, Rusa, SPO-a i Građanskog saveza su manevrisali, pokušavajući da za sebe izvuku kakvu političku korist. Rusi su, čini se, izvukli najveću političku korist i Britanci su se ozbiljno zabrinuli za svoje pozicije na Slobinom kanabetu. Verovatno je najzabrinutiji bio i inače zabrinuti lord Oven koji je verovatno pomislio da mu se ne samo Nobelova nagrada za mir - ona se ionako već smeši Miloševiću - nego, sva je prilika, i mesto genseka Ujedinjenih nacija izmiču. Zato je gospodin lord, kako je svojevremeno voleo da ga zove Alija Izetbegović, videvši da Nobelova nagrada za mir izmiče i seda na Slobino kanabe odlučio da promeni stranku i potraži sreću i karijeru na drugom mestu. Iako, naravno, nije napustio SPS- prva ljubav zaborava nema - dobro je razumeo da prava kadrovska moć leži u SK- PJ. Zato je, da najedi žurkina, i iznenadi sve svojim tipično britanskim džentlmenskim manirima, odlučio da potegne "kviska" i pohvali gospođu Marković - univerzitetskog profesora iz Beograda kako, navodno sarkastično, voli da je zove već pomenuti Koštunica. Biranim rečima lord je pohvalio njenu antiratnu i miroljubivu politiku koja nije mogla da ostane bez uticaja ni na njenog supruga što se iz priloženog vidi. Ne znamo koliko je stvar uspela jer je g-đa Marković zauzeta deložacijom i derogacijom Mihaila Markovića - onog nenokautiranog - pa još nismo videli u "Dugi" njen otpozdrav gospodinu lordu, ali je sasvim jasno da je pozicija druga Akašija, poverenika SK-PJ za Tokio i okolinu ozbiljno ugrožena. Uostalom, poštovani slušaoci, to ne treba ništa posebno da vas čudi, britanska kvaziaristokratija, koja se školovala po raznim Oksbridžima, uvek je bila sklona levičarenju i ništa me ne bi čudilo da nam opet obnovi kakvu Kominternu. Ostale vazduhoplovne kompanije su odmah počele da se nadmeću u slanju aviona u Beograd ali to više nije to, "Aeroflot" je odneo šnjur. Gospodin Panić je otkupio deset karata za prvi JAT-ov let za Moskvu ali nismo saznali da li je planirao da u Moskvu prošeta svoju prethodnu ili možda svoju buduću vladu. Vuk nije na aerodromu dočekao ni jedan avion nezadovoljan nedovoljnim ublažavanjem sankcija. Tu on očigledno deli Koštuničino mišljenje samo što Koštunica drži da nam ublažavanje sankcija samo stvara probleme i da nam otupljuje revolucionarnu oštricu u borbi za srpsku stvar dok Vuk drži da nam ni to ne bi pomoglo jer je srpska stvar ionako propala. Đinđić nije iskoristio prvi let za Moskvu. Ne znamo da li je to zato što ga je Panić pretekao i otkupio karte pa su mu u JAT-u ponudili da ga stave na listu čekanja dok Sloba ne odluči šta će sa njime ili je to možda zato što mu je Gajdar otkazao uzvratnu posetu pošto mu je po povratku u Moskvu žestoko natrljan nos zato što se smucao po Palama, makar i sa Đinđićem. Šešelj, Koštunica i Vuk takođe nisu nisu bacali pare na avionske karte; Šešelj zato što je u zatvoru, Koštunica zato što ima strah od letenja, a Vuk zašto je računao da će ga se ovom svečanom prilikom setiti i dati mu kakvu reklamnu kartu makar za turističku klasu. Isti strah nije pokazala Srpska pravoslavna crkva, a ni njegova svetost koja je avionom krenula u Rusiju da podrži Aleksija II, mitropolita moskovskog i patrijarha cele Rusije, velike Male i Bele, koji se još kako tako opire izdajničkom preduzeću Slobe i Jeljcina. Naime, u Moskvi, poštovani slušaoci stvari stoje još gore nego u Beogradu. Ovde se bar Koštunica i Šešelj bore za srpsku stvar, a Đinđić energično govori ni da ni ne, dok se tamo izdaja proširila na sve strane pa se čak ni Ruckoj i čirinovski ne oglašavaju da bezočno letenje aviona od Moskve do Beograda osude. Natrag se, međutim, njegova svetost nije vratila avionom JAT-a, pa čak ni Aeroflota, pa čak ni na surčinski aerodrom. Zato je tim avionom doleteo, kako su ga agencijske vesti predstavile, sveštenik "Makarije iz Crne Gore", a sve mi se nešto čini da se radi o Makariju, igumanu manastira Reževići. Bilo kako bilo, Makarije je doleteo i izjavio da njegova svetost nije došla ovim letom jer je "let plaćen krvlju srpskog naroda". Da Makarije nije došao tim avionom nego peške, kako priliči monasima i isposnicima, njegovu izjavu bi mogli i progutati, a ovako je opasno ugrozio Koštunicu u takmičenju za gaf nedelje. Ipak, nisu se svi u srbijanskoj političkoj čaršiji bavili vazduhoplovstvom, pa čak ni kulturom, naukom niti pak sportom. Neki su iskoristili priliku da malo porade na sprečavanju izbora. Istina, nije baš i da je neka prevelika navala u gradu na izbore. Kakva promena u odnosu na 1990., 1991., 1992. pa čak i 1993! Tada je opozicija naprosto žudela za izborima očekujući da vlastima što pre dođe glave. Kod prvih se činilo da je pobeda već viđena stvar. Leon Kojen je samo SPO-u predviđao više od sto poslanika što je, sabrano sa ostalim strankama, značilo da će socijalisti teško uopšte i ući u parlament. Pošto se tada ispostavilo da socijalisti nemaju nameru da predaju vlast i da će sve - od televizije do pogodnog prebrojavanja glasova - da učine da na vlasti i ostanu i da birači baš ne hrle, kao u ostalim istočnoevropskim zemljama, da gurnu listić u opozicionu kutiju i komuniste pošalju u istoriju, očekivanja na sledećim izborima su se umerila ali se opozicija ipak nadala da će, ako ne pojedinačno, a ono đuture da sobali Slobu. Ali, ove sezone stvari stoje sasvim drukčije. Iako je ovo oktobar, mesec kada u Srbiji padaju vlade i raspisuju se izbori, ipak nekako izgleda da niko na pokazuje entuzijazam da na njih i pohrli. Socijalisti, iako u republičkoj skupštini imaju tanku a u saveznoj nikakvu većinu, ne žele da oprobavaju sreću sa svojom novom odećom za ovu sezonu. Nekako im se čini da se publika nije dovoljno navikla i da se još mora raditi na prevaspitavanju masa u mirotvornim logorima za prevaspitavanje. Uostalom, Sloba je tek juče dobio od kraljevčana povelju za mir u svetu pa i šire, pa valja dobiti bar još pola godine na vremenu da mirotvorstvo uhvati ukorena. SPO, oslabljen unutrašnjim sukobima - svi potpredsednici izabrani pre dve godine su do sada podneli ostavku - disidiranjem Rakitićeve grupe i pobunom malog ali bučnog radikalnonacionalističkog dela članstva, na izbore gleda kao na noćnu moru. DSS je preslab da finansijski, ali i što se tiče prelaska cenzusa u pojedinim izbornim jedinicama, izdrži kampanju a radikali, bez obzira na Šešeljeve tvrdnje da Milošević pada, imali bi na izborima priliku da na svojim leđima osete propagandni bič socijalista, a možda i ozbiljnije kazneno-popravne mere ako hapšenje Šešelja uopšte nešto najavljuje. Jedino bi možda Đinđiću odgovarali savezni izbori koliko da svoj prethodni uspeh sa republičkih overi sa većim brojem poslanika ali i da se ratosilja male i tvrdoglave Mićunovićeve grupe. Ukratko, vlasti rade na sprečavanju izbora, a opozicija se baš neće pretrgnuti da ih u tome spreči. Odsustvo većine u saveznoj skupštini socijalisti su do leta rešavali Rakitićevom grupom otcepljenom od SPO-a. Jednostavno su ignorisali zahtev SPO-a da mu se vrate mandati isključenih članova i eto njima 11 glasova. Rakitićeva grupa je funkcionisala kao neka umerena šešeljevska varijanta jer je njen nacionalizam bio manje verbalno radikalan od Šešeljevog a i za razliku od njega nisu imali stranku pa bi izbori za njih bili jednaki političkoj smrti, te su do leta bili spremnai da podrže aktuelne vlasti. Međutim, posle radikalizacije Miloševićevog mirotvorstva, njihova politička platforma nije mogla da izdrži savezništvo sa socijalistima i oni su se pobunili na šta su se socijalisti obsetili da oni ipak nemaju pravo na te mandate. No socijalisti su se toga obsetili nekako "na pola" odnosno oduzeli su im mandate na Mandatsko- imunitetskom odboru ali je Radoman na samoj sednici Veća građana namerno zabrljao stvar da bi se dobilo u vremenu. Naime umesto njihovih treba da dođu SPO-ovi poslanici što onda socijalistima otvara problem dogovora sa Vukom. Politički gledano socijalisti su se približili politici SPO-a pa tu ne postoje problemi ali je SPO kao velika stranka istovremeno i prilično "zahtevna" odnosno traži stvarnu podelu vlasti. Kada su ocenili, slično kao i u januaru ove godine prilikom formiranja republičke vlade, da je cena izgleda prevelika, socijalisti su primenili isti metod kao i tada, ali na drugu, već osuđenu, Šešeljevu stranku. Jednostavno su aktivirali sedam svojih ljudi među radikalima koji su se prisetili da se Šešelj ne ponaša lepo i u skladu sa bon tonom pa su osnovali sopstvenu poslaničku grupu. Inače, ova "bon ton" poslanička grupa nema pravo da postoji jer Poslovnik dopušta da jedna lista ima samo jednu poslaničku grupu, ali zar je u ovoj zemlji zakon uopšte važan? I, sada su socijalisti rešili sve probleme oko izborne more. U samoj skupštini imaju sedam otcepljenih radikala koji po potrebi mogu da im naprave većinu ali i da spoje lepo sa korisnim i oslabe radikale. Priča se uostalom da će se ovaj blagotvorni metod primeniti i u republičkoj skupštini. Osim toga socijalisti na samim vratima skupštine imaju još 22 poslanika. To su 11 Rakitićevih, sa unutrašnje strane vrata, koji strepe da ih ne najure i 11 SPO-ovih, sa spoljnje strane vrata, koji žude da unutra uđu. Ceo ovaj cirkus, ponovljen po ko zna koji put sa arbitrarnim "uzimala-davala" određivanjem kome će ostati a kome ne mandat a povrh svega začinjen sa skidanjem imuniteta nepodobnim šešeljistima ima jednan sasvim jasan cilj. Taj cilj je diskreditacija ustanova parlamentarizma. Iako je Šešelj davao sve od sebe da to učini, on je radio u korist svoje štete a na zadovoljstvo vlasti. Jer, čim jedna ustanova novog parlamentarnog poretka ne radi, socijalisti je rado i lako zamenjuju sa svojim klasičnim upravljanjem iz senke kabineta izvršnih vlasti. Ovako, izbori neće dugo biti potrebni. Možda nikad više.

srbija.214 milan, 08 Oct 94 -> #211, ndragan

> BTNJ, čujem po Mađarskoj trač da dinar opstaje zahvaljujući tome što > ga Ameri ispod žita pumpaju dolarima, edabi kasnije uknjižili koji > hektar zone uticaja, pošto su bivše nam zapadne republike već > maznuli Nemci. Bilo mi je čudno, jer su Ameri već uknjižili > Makedoniju, a Grci su im kao stari saveznici, te koji ćemo im još i > mi, al' posle mislim da i može da ima neke logike. Ja sam lično uvek pristalica Okamove oštrice. Globalna velesila misli i dela globalno. Ona ne može da kaže da je ne zanima šta se radi u Singapuru jer i zbivanja u Singapuru mogu ugroziti ili pomoći njene globalne interese. Isto važi i za ovo tle. Svi se nadmeću za bivšu Jugoslaviju, dakle, moraju i oni. Pl poz M

srbija.215 milan, 08 Oct 94 -> #209, gari

> Mislim da mu je to najveci cilj za sada, jer ne samo da > ce Karadzic da ga ka*a kad' god mu se cefne, nego moze > da mu se desi da mu upadne i sekira u med i da Srbi iz > Bosne dobiju pravo da udju u konfederaciju sa Jugoslavijom > (uostalom to pravo Muslimani i Hrvati vec imaju), a tada > ce Zloba ipak morati da racuna i na novo biracko telo Te "sekire u medu" se Radovan IV boji k'o đavo krsta. Pl poz M

srbija.216 zqusovac, 10 Oct 94 -> #210, ndragan

> Limburg. To je sad pitanje da li da i dalje govorimo Holandija misleci > na celu niznju zemlju, kao sto kazemo Engleska misleci na celu Veliku > Britaniju, sve drzeci se sopstvene navike i pazeci da ne govorimo kao Bio bi red da postujemo stvarnost a ne da istrajavamo na svojim (istorijskim) zabludama. poz, zq

srbija.217 srdjan.j, 13 Oct 94 -> #210, ndragan

==> Nizozemska je država koja ima nekoliko pokrajina, među kojim Holandiju i ==> Limburg. To je sad pitanje da li da i dalje govorimo Holandija misleći U mome atlasu iz osnovne škole ( izdanje 1983-4. ) piše Holandija, koliko se ja sećam uvek se u Srbiji govorilo Holandija i šta sad ? Da li treba sada da menjamo naziv ? Srđan.

srbija.218 supers, 15 Oct 94 -> #217, srdjan.j

>> U mome atlasu iz osnovne skole ( izdanje 1983-4. ) pise >> Holandija, koliko se ja secam uvek se u Srbiji govorilo >> Holandija i sta sad ? Da li treba sada da menjamo naziv ? Dobro, dobro, u svim atlasima pise Holandija, i misljenja sam da se taj izraz toliko odomacio da ga ne treba na silu ukidati, ali cinjenica je da nije logican. Nizozemska/Holandija je drzava koja se sastoji od sledecih pokrajina: Severni Brabant, Zeeland, Limburg, Juzni i Severni Holland, Utrecht, Gelderland, Overijssel, Drenthe, Friesland, Groningen i polderi. Dakle, buduci da je Holland samo jedna oblast zemlje, logicno je upotrebljavati naziv Kraljevina Nizozemska. To je i jedini dosledni prevod njihovog Koninkrijk der Nederlanden.

srbija.219 milan, 15 Oct 94

(Emitovana 15. oktobra 1994.) Srbotopija 75. Dobar dan poštovani slušaoci, danas je subota 15. oktobar 1994., a ovo je "Srbotopija", i govori vam Milan Božić. Ove sedmice mirotvorni napori g. Miloševića počeli su da daju rezultate, ali sada, na iznenađenje naivnih, ovde, u zemlji. Konačno, to im je valjda bila i osnovna namena. Očigledno, naša vlast je podršku koju je polako i neodlučno, ali sigurno i bez alternative, počela da joj pruža takozvana međunarodna zajednica shvatila kao "zeleno svetlo" da se obračuna sa svojim političkim protivnicima. Naravno, definitivni obračun bi se mogao smatrati kao neka vrsta maksimalnog političkog programa i malo je verovatno da je to, bar za sada, ostvarivo. Minimalan, pak, program se sastoji u tome da se sopstvena vlast konsoliduje, učvrsti i odmakne od prokletih 40% glasova odnosno 50% poslanika. Da se odmakne od broja odnosno procenata oko kojih se socijalisti vrte, evo, već dve godine. Okret ka miru je zapravo najviše koristio baš ovom socijalističkom preduzeću. Jer sada, potpuno neuznemiravani od međunarodne javnosti, mogu da pritegnu dizgine a i da štogod nelegalno učine bez straha da će im se na glavu obrušiti kakva antikomunistička kampanja sa Zapada podržana konkretnim udarcima, poput sankcija ili neposredne materijalne pomoći protivnicima. Deja vu, utisku, utisku "već viđenog" zaista niko ne može da pobegne. Naravno, svi imaju asocijaciju na Bravara i njegova vremena mirnog i ničim ometanog carevanja odnosno na način kako je on stigao do apsolutne vlasti u zemlji i nepodeljene međunarodne podrške. Iako se analogija ne može izbeći, ako ništa drugo a ono zbog cinizma, tako tipičnog za velike i moćne, i politike dvostrukih standarda, opet tako tipične za njih, čini mi se da sličnost tu i prestaje. Jer, nema nikakve sumnje da su vremena u kojima je Milošević u jurišnim odredima američkih medija nazivan "balkanskim kasapinom" - da li i nepovratno? - prošla. Sada je on partner, u priličnoj meri i dalje neravnopravan jer je pod sankcijama i onim što bi pravnici nazvali "osnovana sumnja", ali se na njega gleda kao na nezaobilazan faktor stabilnosti ili nestabilnosti regiona. Istovremeno i Amerika i Rusija i moćne evropske zemlje polako redefinišu i svoju politiku prema njemu i regionu kojim vlada pošto je sasvim jasno da će, ako ništa drugo a ono zato što ne smeju da ostave prazan prostor u koji će se suparnik ubaciti, morati da sarađuju sa njime. Osim toga, sasvim je izvesno da, posle odluke da "igraju na Miloševića" zapadne zemlje nemaju neki prevelik izbor što se tiče odnosa prema unutrašnjim pitanjima političkog života i demokratizacije u Srbiji. Ne jednom sam ponavljao da njih opozicija zanima samo u onoj meri u kojoj slabi Miloševićeve pregovaračke pozicije odnosno, šire gledano, njegovu ukupnu moć. Sada, pošto je proteklo nekoliko godina, postaje sasvim izvesno da se oni ne usuđuju da zaigraju na stvarnu promenu vlasti u Srbiji ne zato što vole diktatore, već zato što se, douše opravdano, boje nestabilnosti koju bi ta promena mogla da izazove. I tu negde, na rubovima ove politike prestaje i Miloševićeva sličnost sa Bravarem. Jer, sve ostalo je drukčije, ne što se suštine tiče nego što se obima, dimenzija i značaja njegove epohe tiče. Naime, država koja mu je ostala u rukama posle sakaćenja Jugoslavije znatno je manja od prethodne, pa samim tim i manje značajna. Padom berlinskog zida iščezao je bipolarni svet u kome se u rvačkom zahvatu gušaju komunizam i kapitalizam. Sada svi imaju svoje, najčešće različite interese pa je značaj jgoslovenskog prostora - i onog starog i ovog novog - kao "nečega između", iščezao. Povrh svega "sakata" Jugoslavija je sada srpska država, istina ne ona o kojoj su maštali Dobrica Ćosić, Mihailo Marković, Kosta žavoški, Miodrag Perišić i Milorad Vučelić, ali je srpska, što znači da složen sistem međunacionalnih odnosa ne privlači onoliku pažnju raznih nacionalnih i transnacionalnih organizacija i interesa kao nekad. Prostije rečeno, "magični trio", Kominterna, Vatikan i CIA se ne bavi toliko intenzivno nama. Fascikla sa našim "slučajem" jeste na njihovim stolovima ali na njoj više ne piše "hitno" i nije prva odozgo tako da šefu uvek bode oči kada izjutra dođe na posao. Tako gledano sadašnje "ponavljanje istorije" deluje kao neka minijaturizovana, minimizovana, bleda čak kopija velike freske koju su Bravar i savremenici oslikali sredinom ovog veka. U tom ključu valja čitati i najnovija zbivanja. Pre svega, to znači da Miloševiću nisu date u potpunosti odrešene ruke da situaciju razrešava kako zna i ume, već su projektima tzv. kontakt grupe postavljene stroge granice za manevrisanje na spoljnjem planu. To je, uostalom, prilično logično jer veoma složen sistem međusobno često suprotstavljenih interesa prisiljava međunarodne činioce da se solidarno drže one politike koju dogovore pošto su svesni posledica iskakanja iz koloseka. Upravo zato Amerikanci koji su najizrazitije "antisrpski" nastrojeni odustaju od radikalnih mera poput vojnih akcija i skidanja embarga na oružje muslimanima, a Rusi koji su pak ponajviše "prosrpski" postavljeni pristaju na solidarno poštovanje politike sankcija i tvrdog odnosa prema Zapadnim Srbima iako bi ih politički impuls i interes upravo vodili ka tome da ih jednostrano prekrše i ozbiljnije zalegnu za "srpsku stvar". Ovakvih ograničenja je Milošević veoma dobro svestan i zato ni ne pomišlja da od plana kontakt-grupe odstupi. Prema tome, ako Oven, Stoltenberg, Redman, Kozirjev i slično društvo tvrde da im je on obećao da će priznati Hrvatsku i Bosnu u avnojevskim granicama u to ne treba sumnjati. Pravo pitanje je kada će se to desiti. Sa jedne strane bilo bi logično pretpostaviti da će se to dogoditi za jedno godinu do dve i to redosledom: Hrvatska pa Bosna. To je normalna pretpostavka sa stanovišta spoljnopolitičkih interesa kako Jugoslavije tako i Srba. Jer, u Hrvatskoj je potrebno postići odgovarajuća ustavna rešenja kojima bi se Srbi vratili u hrvatski ustav i bar na delu teritorija dobili autonomiju uz eventualne oblike personalne ili bar kulturne autonomije za one Srbe koji ostanu van te autonomije. Tek iza toga, bilo bi prirodno da se očekuje priznanje Hrvatske. Bosanski lonac je još složeniji jer osim odbijanja Karadžićeve družine da pristane na ponuđena teritorijalna rešenja, kontakt-grupa još nije ocrtala konture ustavnih rešenja pa se ne zna ni kako će se Bosanska unija uopšte ustavno-pravno postaviti, ni koliko će biti međunarodnih subjekata, ni kakva će biti njihova međunarodna prava a kakve će biti unutrašnje obaveze. Kako je za ovaj posao potrebno svakako preko godinu dana, čak iako ne računamo politički obračun sa Karadžićem koji kad tad mora da usledi, ispada da se priznavanje Bosne i Hercegovine ne može očekivati pre kraja sledeće godine. Međutim, iz međunarodnih krugova dopiru vesti da se oba priznanja mogu očekivati čak do kraja ove godine! Ove iznenađujuće vesti dobijaju potvrde i iz domaćih "obično dobro obaveštenih krugova". U čemu je stvar? Odnosno, kako protumačiti ove, izgleda sasvim ozbiljne nagoveštaje? Svakako , sigurno je da spoljni pritisak igra ulogu. Rusi su više nego jasno stavili do znanja da se ne mogu izboriti za ukidanje sankcija do proleća, ako se odnosi bivših jugoslovenskih republika ne regulišu odnosno ako se, poput Zajednice nezavisnih država one međusobno ne "ispriznaju". Dakle, ako želi ukidanje sankcija i aktiviranje novog Maršalovog plana od čak 100 milijardi dolara za deset godina namenjenih bivšem jugoslovenskom prostoru koji Amerikanci i Evropa nude poput neke šargarepe za slučaj da razvoj događaja krene povoljnim tokom, Milošević mora da požuri. Avramovićev program je ionako na izmaku i spoljne injekcije su od presudnog značaja. Bruto-nacionalni proizvod je prepolovljen ako ne i sveden na trećinu i zemlji preti, ako se ovo stanje samo još malo produži, trajno civilizacijsko zaostajanje. Međutim, to, čini mi se, nije glavni razlog za žurbu. Bez obzira na razumljivu želju da se iz kandži sankcija izvuče, pre svega da bi politički lakše disao, režim ima osnovni unutrašnji političko-inercijski poriv da se održi. U tom smislu sankcije mu nisu pretnja. Naprotiv. žak bi, ma koliko to paradoksalno izgledalo, naglo ukidanje sankcija moglo da ga ugrozi jer bi otvorilo druga, dnevna, unutrašnjepolitička pitanja. Pravi motiv režima leži u okolnosti da njegovoj stabilnosti škodi ovo nerazrešeno stanje, ovaj limbo između rata i mira. Glavni njegov problem su "talasanja" u sopstvenim redovima. Poverljivi izveštaji koji pristižu "sa terena" iz srbijanskih palanki, varošica, varoši i gradova kazuju da, bez obzira što je autoritet samog Gazde nepoljuljan, pripadnici establišmenta postavljaju mnoga pitanja na koja ne nalaze odgovore. Mimo simpatija za Zapadne Srbe, među njima se otvara debata o smeru i toku političkih rešenja za Srbe preko Drine. Isti izveštaju kažu da nije problem u tome što među vladajućim socijalistima ima naklonosti ka Karadžiću, a ima je, koliko je problem u tome što se unutrašnja debata grana i razvija, razmatrajući mnoga potencijalna politička rešenja - od unitarne države, preko federacije i konfederacije do ekonomsko-carinskih unija - čime se, jasno, slabi ideološka i politička homogenost "vojnika partije" naviklih iz Bravareve epohe na odlučne i čvrste stavove Centra. Upravo to izgleda da je odlučujuće u donošenju odluke koja se nazire. Ako se priznanje Hrvatske i Bosne i Hercegovine obavi brzo, establišment je prešao svoj Rubikon i iza toga nema povratka. Šta više, tada se odnosi, i ekonomski ali, što je mnogo važnije, i politički sa Zapadnim Srbima mogu obnoviti u sasvim novom svetlu. Jer, posle priznanja, definitivno nestaje bivše Jugoslavije čiji se leš u raspadanju mota oko nogu svakoga ko je u Srbiji na vlasti ili to pokušava. Nadalje, iza toga se sve dileme nosilaca vlasti u zemlji razrešavaju. Zapadni Srbi postaju "naša braća u inostranstvu" i onda se kreće u rešavanje njihovog statusa iz tog, sasvim novog ugla. Uticaj "srpskog pitanja" na jugoslovensku unutrašnju politiku time, naravno, neće prestati ali će ga politika rešavati na drugačiji način. Tada će, odjednom, obnova veza sa bivšim jugoslovenskim republikama, u međuvremenu stasalim u nedozrele ili poluzrele države, postati imperativ jer se time, zaboga, olakšava položaj "naših tamo". Time će i položaj Miloševića u jugoslovenskom prostoru ojačati jer će imati jednu svoju "petu kolonu" u Hrvatskoj i jednu svoju federalnu ili konfederalnu jedinicu u vazda slaboj i nestabilnoj Bosni i Hercegovini. Sa daljim stabilizovanjem stanja u tim bivšim republikama značaj SRJ će samo rasti jer ona, iako možda ne može da dobije rat protiv Hrvatske i Bosne i Hercegovine može svakako da im život pretvori u pakao taman onda kada se naviknu da koliko toliko normalno žive. Pretnja "imao pa nemao" je mnogo gora od stalnog bombardovanja na koje se kad tad naviknete, kaže sarajevski esejista Smajlović, u jednom od poslednjih brojeva "Oslobođenja". Time će Bosna i Hercegovina upasti, konačno i neopozivo u jugoslovensku sferu uticaja, a Hrvatska nikada neće moći da sa njom u potpunosti raskine. Jugonostalgičari će ponovo postati legitimni. U Hrvatskoj i BiH će biti most i faktor za kroćenje "aždaje na Istoku", a u SRJ će se legitimisati kao garanti stabilnosti života "naših tamo". Konačno, BiH neće neograničeno moći da postoji bez veza i sa SRJ i sa Hrvatskom i nije nemoguće da će se neka carinska i ekonomska unija ubrzo stvoriti, a nisu van pameti ni kasnija politička povezivanja. Milošević će se, kako to već biva, najbolje snaći, zlosrećni Lilić će biti potpisivač priznanja i neka vrsta novog Kalafatovića, a ja ću opet u miru moći da budem srpski nacionalista. No, dok se ovakvo ili slično, ili sasvim drukčije razrešenje očekuje, režim ne gubi vreme na unutrašnjem planu na kome su mu ruke potpuno odrešene bez opasnosti da ga muče i gnjave razni borci za demokratiju. Dok širu javnost zabavljaju povelje "Slobi mirotvorcu" koje mu dodeljuju Kraljevo i Ćuprija, ili kao utehu za Nobelovu nagradu koja po običaju kasni ili možda i iz straha da Milošević i ovde ne ponovi Bravarevu biografiju pa ne ostane bez svog Nobelovog odličja, vredni mravi poretka dovode polako u red ono što je rat uneredio. Nekoliko paralelnih frontova, mimo "fronta mira", otvorio je režim poslednjih sedmica. U saveznoj skupštini, cepajući stranke i strančice na frakcijice i klupčiće, vlast se polako primiče zavetnoj dvotrećinskoj većini posle koje će moći da promeni izborni sistem u većinski i time jednom zauvek reši sve svoje probleme nastale pojavom elementarne nepogode zvane višestranačka parlamentarna demokratija. Na opozicionim opštinama taj posao umesto vlasti rade sami opozicionari. Najviše par miliona maraka, koliko ukupno na tim opštinama može biti u opticaju da se ukrade, posvađalo je tri glavne opozicione stranke odnosno njihove dične odbornike koji napasti sitne, srednje i velike krađe nisu mogli da odole. Beskrajnu seriju skandala više ne mogu da reše ni stranačka rukovodstva jer na bilo kakav pritisak odbornici, izabrani u većinskom sistemu, jednostavno napuštaju stranku, sa pravom verujući da je stotinak hiljada maraka u džepu i lokal na dobrom mestu bolji vrabac u ruci, od goluba demokratskih opozicionih ideala na grani. Tako će problem lokalne vlasti koju su na desetak opština od dve stotine u Srbiji socijalisti izgubili 1992. rešiti sama opozicija uz beznačajnu pomoć vlasti koja će samo doći da pokupi leševe. Sledeći dijalog jednog poznatog beogradskog estradnog advokata i jednog vrlog opozicionara, finansijera jedne od glavnih opozicionih stranaka najbolje oslikava trenutnu političko-privrednu sliku na tom frontu. Finansijer veli: "Baviću se politikom samo dok se zemlja ne dovede u red posle ovih komunističkih štetočina, a posle ću da se bavim zarađivanjem para!". Na to mu estradni advokat odgovara: "Bavi se zarađivanjem sada. A kada se zemlja dovede u red - e, tek onda nećeš moći da zarađuješ!" Pare, koje vrte tamo i gde burgija neće, postale su jedno od glavnih političkih oružja sistema. Izgleda da su, spretni u snalaženju u svim novim situacijama, shvatili da remonetarizacija zemlje i Avramov program donose sobom i nova pravila igre. Mimo para koje će rešiti izgleda sudbinu lokalnih opozicionih vlasti, pare će rešiti i sudbinu nezavisnih medija. Lišeni pomoći organizacija za kulturnu i humanitarnu pomoć, kojima su vlade zemalja iz kojih su izgleda namignule da se više preterano ne angažuju oko naših nezavisnih medija, ova medija su izgleda osuđena na polako umiranje. Besparica, naravno, izaziva unutrašnje sukobe oko i inače nerešenih odnosa jer su sva nezavisna medija nastala pobunom novinara od nekadašnjih društvenih novinskih i radio-televizijskih kuća koje su povrh svega privatizovana na način koji je na ivici legaliteta a i rade bez odgovarajućih zakonskih dozvola što ih čini lakim plenom za vlasti, bilo da ih pokupuju, bilo da njima upravljaju pomoću deonica koje drže njihovi ljudi kao u "RTV Politici", bilo da ih poguše novim medijama poput BK telekoma, RTV giganta Braće Karić, bilo da ih zakonski povrate natrag jer su ionako njihovi. Zato sasvim patetično i komično deluje ovonedeljna serija saopštenja svih opozicionih stranaka koje podržavaju sadašnju upravu NTV Studio B sa Kojadinovićem na čelu a kritikuju Lilu Radonjić, Zorana Ostojića, Marka Jankovića, Olju Bećković, Tanju Jordović, Mariju Babović i ko zna koliko još najuglednijih opozicionih novinara koji su krenuli da se sa upravom razračunaju oko imovinskih odnosa u kući u kojoj novinari zarađuju najviše sto dinara, a i dan danas se ne zna ko od njih ima koliko deonica i po kom kriterijumu. Kako u našim opozicionim strankama saopštenja ne sastavljaju ljudi koji nisu bar deset puta bili na NTV Studio B, oni savršeno znaju da su ovi novinari baš ono što je kuću i činilo i da je bez njih sasvim svejedno da li će NTV Studio B uopšte i postojati. Ipak, oni se svrstavaju uz Kojadinovića u paničnom strahu da im se ne ugasi poslednja nezavisna televizija, a ne zato što misle da je pravda na njegovoj strani i da su pobrojani novinari stvarno "agenti režima" za šta ih saopštenjima optužuju. Međutim, beogradski mangupi tvrde da je sa nezavisnim medijama ionako gotovo jer su Amerikanci prešli na, kako se to zlobno kaže, "indirektno finansiranje opozicije". Naime, kažu poznavaoci politike iz dorćolskih kafića, "Ameri će da istovate kamion para Slobi pred kuću, a on će da deli kome hoće i ako hoće." Ako je stvarno tako Lili ne vredi ni da najuruje Kojadinovića. Osim, možda, iz moralnih razloga, ako se to nekoga još uopšte tiče.

srbija.220 zqusovac, 16 Oct 94 -> #219, milan

> Time ce Bosna i Hercegovina upasti, konacno i > neopozivo u jugoslovensku sferu uticaja, a Hrvatska nikada > nece moci da sa njom u potpunosti raskine. Jugonostalgicari Da se nisi malo zaleteo/izleteo? poz, zq P.S. > zlosrecni Lilic ce biti potpisivac priznanja i neka vrsta > novog Kalafatovica, a ja cu opet u miru moci da budem Opet mi dugujes pice.

srbija.221 astral, 16 Oct 94

│Ţ█Ů█ "Snickers"? Ognjene, jos jednom, film nema veze sa cokoladnim slatkisem ;).

srbija.222 zqusovac, 16 Oct 94

> Novi Sad je na severu Srbije ;) Novi Sad je severno od Srbije ;) poz, zq

srbija.223 fifana, 16 Oct 94 -> #222, zqusovac

> Novi Sad je severno od Srbije ;) Al' ga stalno guraju ka jugu. Na svu srecu ne da se. ;> Lj.

srbija.224 gari, 17 Oct 94 -> #218, supers

=-> Drenthe, Friesland, Groningen i polderi. Dakle, buduci da je =-> Holland samo jedna oblast zemlje, logicno je upotrebljavati naziv =-> Kraljevina Nizozemska. To je i jedini dosledni prevod njihovog =-> Koninkrijk der Nederlanden. ili: Kraljevina Nizozemlja.

srbija.225 gari, 17 Oct 94 -> #222, zqusovac

=->> Novi Sad je na severu Srbije ;) =-> =-> Novi Sad je severno od Srbije ;) Novi Sad je u Vojvodini, koja se nalazi izmedju Srbije, Hrvatske, Madjarske i Rumunije.

srbija.226 supers, 18 Oct 94 -> #224, gari

>> =-> Koninkrijk der Nederlanden. >> >> ili: Kraljevina Nizozemlja. Dobro, nemam nista protiv doslovnog prevoda, mada je pitanje koliko je u duhu naseg jezika. Ako cemo tako, Butan od sad zovemo Zemlja Zmaja.

srbija.227 superhik, 18 Oct 94 -> #225, gari

=:> Novi Sad je u Vojvodini, koja se nalazi izmedju =:> Srbije, Hrvatske, Madjarske i Rumunije. Novi Sad je u Madjarskoj! Kada god odem tamo svi pričaju na madjarkom! ;((((

srbija.228 fancy, 18 Oct 94 -> #227, superhik

ŮŢ> Kada god odem tamo svi pričaju na madjarkom! ;(((( Kaže se "na mađarici"..;)

srbija.229 gari, 18 Oct 94 -> #225, gari

=-> Novi Sad je u Vojvodini, koja se nalazi izmedju =-> Srbije, Hrvatske, Madjarske i Rumunije. I GLAVNI grad je iste... ;)

srbija.230 gari, 19 Oct 94 -> #226, supers

=->>> =-> Koninkrijk der Nederlanden. =->>> =->>> ili: Kraljevina Nizozemlja. =-> =-> Dobro, nemam nista protiv doslovnog prevoda, mada je pitanje =-> koliko je u duhu naseg jezika. Ako cemo tako, Butan od sad zovemo =-> Zemlja Zmaja. A mi cemo biti Juzna Slavija. :)

srbija.231 gari, 19 Oct 94 -> #227, superhik

=-> =:> Novi Sad je u Vojvodini, koja se nalazi izmedju =-> =:> Srbije, Hrvatske, Madjarske i Rumunije. =-> =-> Novi Sad je u Madjarskoj! =-> Kada god odem tamo svi pricaju na madjarkom! ;(((( Malo teza varijanta... ;) Mora da si bio na telepu ( deo NS, kao npr. Rakovica ;) tamo ih ima sigurno vise od 40%. Znas kako je, kod nas mozes slobodno pricati maternjim jezikom, bez opasnosti da te neki kreten ne napljuje zbog toga.

srbija.232 gtomic, 19 Oct 94 -> #227, superhik

> Novi Sad je u Madjarskoj! Maaaarš!

srbija.233 zqusovac, 19 Oct 94 -> #230, gari

> A mi cemo biti Juzna Slavija. :) Juzna Slavonija poz, zq

srbija.234 superhik, 20 Oct 94 -> #231, gari

=:> tamo ih ima sigurno vise od 40%. Znas kako je, kod nas =:> mozes slobodno pricati maternjim jezikom, bez opasnosti =:> da te neki kreten ne napljuje zbog toga. žekaj da li smo se mi razumeli!? Koji je tvoj maternji jezik? I zašto bih se ja plašio da me u rođenoj zemlji neko ne 'napljuje' zato što sam govorio jezik svoje zemlje!??? A uostalom zašto se ulice (u Subotici) pišu i na srpskom i na mađarskom!?

srbija.235 stigor, 20 Oct 94

... i tako noćaske na PTC I, Prle i Tihi odbraniše beogradsku el. centralu ... Zato Beograd, danas, treba da im bude zahvalan što uživa u blagodetima struje ... ;))

srbija.236 severian, 20 Oct 94 -> #235, stigor

> ... Zato Beograd, danas, treba da im bude zahvalan > što uživa u blagodetima struje ... ;)) Kad smo kod struje... nešto vrtim po glavi. Sada su uvodili restrikcije kada potrošnja dostigne 95*E09 Wh (podatak objavljen pre neki dan). E sad, sećam se prošle godine da je potrošnja dostizala i svih 120*E09 => instalacije mogu da izdrže ovu potrošnju i one nisu problem. Ovo jedino znači da struje nema dovoljno da podmiri potrošnju, što će reći, ako izuzmemo priče_za_malu_decu da neće da krčme rezerve za zimu, da ili struju izvoze ili nisu uradili remonte na svim kapacitetima. Kako se vrli nam guverner obrušio na povećanje cene sve mi 'smrdi' na izvoz (koji mi finansiramo mrakom:( ). PS: kad je ispod 10 stepeni isključe struju, kad je iznad 25, a oni isključe vodu. J*beš državu koja funkcioniše u temperaturnom intervalu (10,25)...

srbija.237 dejanr, 20 Oct 94 -> #236, severian

>> Ovo jedino znači da struje nema dovoljno da podmiri potrošnju, >> što će reći, ako izuzmemo priče_za_malu_decu da neće da krčme rezerve >> za zimu, da ili struju izvoze ili nisu uradili remonte na svim >> kapacitetima. Kako se vrli nam guverner obrušio na povećanje cene sve >> mi 'smrdi' na izvoz (koji mi finansiramo mrakom:( ). Ove restrikcije su, po mom mišljenju, bile čist pritisak da se povećaju cene. Remonti nisu završeni, to je istina, ali je struje bilo, osim jednom, pretprošle srede, kad je stvarno došlo do pada napona (ali tada nije ni bilo restrikcija ;)

srbija.238 dcolak, 20 Oct 94 -> #231, gari

│ Mora da si bio na telepu ( deo NS, kao npr. Rakovica ;) │ tamo ih ima sigurno vise od 40%. Znas kako je, kod nas │ mozes slobodno pricati maternjim jezikom, bez opasnosti │ da te neki kreten ne napljuje zbog toga. Uđem u prodavnicu, tražim hleb, a oni meni nešto na mađarskom. Ja kažem 'ne znam mađarski' oni i dalje pričaju na mađarskom. Opsujem im sve p.s. i izađem... Sledge DAMMIR!

srbija.239 stigor, 20 Oct 94 -> #236, severian

> izuzmemo priče_za_malu_decu da neće da krčme rezerve za zimu, > da ili struju izvoze ili nisu uradili remonte na svim Javna tajna je da se izvozi za cache devize a i fakat je da 50% industrije ne radi ... Ovo po*ebava*e i plašenje naroda, o tobože "nedovoljnim količinama struje", je samo uvod pred poskupljenje ... Dešavalo se to i ranije, pogotovo pred Božić ili Novu godinu, kada naše "komšije" (Bug, Rum, Mak ..) ne pitaju za cenu struje, samo da je ima - i tako mi ostanemo u mraku zarad viših ciljeva i održanja stabilnosti dinara... :) > kapacitetima. Kako se vrli nam guverner obrušio na povećanje > cene sve mi 'smrdi' na izvoz (koji mi finansiramo mrakom:( ). Za tvoju informaciju, nije se guverner obrušio na povećanje, već naš vrli pre*ier, guverner je bio kočničar ... Sa "višeg" mesta je došla uredba o ne-poskupljenju struje, za sada ... > PS: kad je ispod 10 stepeni isključe struju, kad je iznad 25, a > oni isključe vodu. J*beš državu koja funkcioniše u > temperaturnom intervalu (10,25)... Eh, da je samo taj interval, odavno za njih više ne važe propisana odstupanja, fercera sve u šesnaest ... :)

srbija.240 dcolak, 20 Oct 94 -> #238, dcolak

│ Uđem u prodavnicu, tražim hleb, a oni meni nešto na mađarskom. Ja │ kažem 'ne znam mađarski' oni i dalje pričaju na mađarskom. Opsujem │ im sve p.s. i izađem... ────────────────── U sebi, naravno ;) Sledge DAMMIR!

srbija.241 vlador, 20 Oct 94 -> #234, superhik

> I zašto bih se ja plašio da me u rođenoj zemlji neko > ne 'napljuje' zato što sam govorio jezik svoje zemlje!??? Tebe, verovatno, niko za to neće napljuvati. Ali ne treba napljuvati ni one koji ne govore zvaničnim jezikom koji je na snazi u YU nego (svojim) maternjim. > A uostalom zašto se ulice (u Subotici) > pišu i na srpskom i na mađarskom!? Pa? U čemu je problem? Ako je neko Mađar on ne treba da zna u kojoj ulici živi?

srbija.242 superhik, 21 Oct 94 -> #238, dcolak

=:> im sve p.s. i izađem... ------- Ovaj izraz nisam čuo !??? AJde mi ga objasni!

srbija.243 superhik, 21 Oct 94 -> #241, vlador

=:> Pa? U čemu je problem? Ako je neko Mađar on ne treba =:> da zna u kojoj ulici živi? Problem je u tome što neki ljudi (madjari) u N.S-u NEĆE da pričaju srpski ! A ovamo se bune kako im nije dobro u YU! Imaju sva prava itd. U nemačkoj si OBAVEZAN da učiš nemački! isto i u austriji i u svakoj drugoj zemlji!

srbija.244 dcolak, 21 Oct 94 -> #238, dcolak

srbija.245 gari, 21 Oct 94 -> #233, zqusovac

=->> A mi cemo biti Juzna Slavija. :) =-> =-> Juzna Slavonija ^^^^^ Tuzna ;(((

srbija.246 gari, 21 Oct 94 -> #234, superhik

=-> Cekaj da li smo se mi razumeli!? =-> Koji je tvoj maternji jezik? Srpski. A, sto pitas? 'Oces da me proteras mozda? ;) =-> I zasto bih se ja plasio da me u rodenoj zemlji neko =-> ne 'napljuje' zato sto sam govorio jezik svoje zemlje!??? Nisam ni govorio o tome. Radi se o tome da ako govoris MADJARSKI, RUSINSKI, RUMUNSKI i sl. ONDA moze da se nadje neko ko ce da te napljuje... Nemoj "pogresno" inerpretirati. =-> A uostalom zasto se ulice (u Subotici) =-> pisu i na srpskom i na madarskom!? Da bi se madjari osecali ravnopravnije :) Verovatno zato sto ih ima dovoljan procenat da ako im vec opstina uzima neki porez, onda ima da se i prave table za ulice tako da su im friendly-user :) To ti je tako svugde u DEMOKRATSKOM svetu.

srbija.247 gari, 21 Oct 94 -> #243, superhik

=-> =:> Pa? U cemu je problem? Ako je neko Madar on ne treba =-> =:> da zna u kojoj ulici zivi? =-> =-> Problem je u tome sto neki ljudi (madjari) =-> u N.S-u NECE da pricaju srpski ! =-> A ovamo se bune kako im nije dobro u YU! =-> Imaju sva prava itd. =-> U nemackoj si OBAVEZAN da ucis nemacki! =-> isto i u austriji i u svakoj drugoj zemlji! Jeste, a ti mi nadji primer u NS da Madjar NECE da govori srpski. To lupanje mozda moze da prodje kod Beogradjana, ali kod Novosadjana moze, ali malo sutra... A ja odmah da ti navedem primer mog drugara, zove se FEKETE SANDOR, Madjar po nacionalnosti, a NE ZNA Madjarski. Verovatno neki gadan infiltrirani element. :) Stvani pvacenik - domaci izdajnik. :))

srbija.248 gari, 21 Oct 94 -> #238, dcolak

=-> │ Mora da si bio na telepu ( deo NS, kao npr. Rakovica ;) =-> │ tamo ih ima sigurno vise od 40%. Znas kako je, kod nas =-> │ mozes slobodno pricati maternjim jezikom, bez opasnosti =-> │ da te neki kreten ne napljuje zbog toga. =-> =-> Udem u prodavnicu, trazim hleb, a oni meni nesto na madarskom. Ja =-> kazem 'ne znam madarski' oni i dalje pricaju na madarskom. Opsujem =-> im sve p.s. i izadem... U Novom Sadu? Moram da izrazim duboku sumnju u istinitost navoda. Evo da ne bude da samo ja tako pricam, nadam se da ima jos novosadjana koji prate ovu konferenciju, pa nek me opovrgnu ili podrze, sta vec misle... ;)

srbija.249 gari, 21 Oct 94 -> #242, superhik

=-> =:> im sve p.s. i izadem... =-> ------- =-> Ovaj izraz nisam cuo !??? =-> AJde mi ga objasni! po spisku, verovatno ;)

srbija.250 .obj, 21 Oct 94 -> #247, gari

> Moram da izrazim duboku sumnju u istinitost navoda. > Evo da ne bude da samo ja tako pricam, nadam se da > ima jos novosadjana koji prate ovu konferenciju, pa > nek me opovrgnu ili podrze, sta vec misle... ;) Slažem se sa tvojim navodima, ni ja za sve ove godine u Novom Sadu nisam sreo Mađara koji ne zna ili neće da priča srpski, a BTW sam osnovnu školu završio u mešovito srpsko-mađarskoj školi "Petefi Šandor". Takve "anegdote" (o Mađarima koji neće da pričaju srpski i o Srbima koji ne znaju srpski nego mađarski) vole da pričaju, pa mom iskustvu, isključivo izbeglice (i "izbeglice"), tj. ljudi koji od odnosima Srba i Mađara znaju koliko ja znam o odnosima Tutsa i Putsa (ili kako se već zovu) u Ruandi.

srbija.251 cdragan, 22 Oct 94

Auuu ... eto nama vrlo skoro izbora... Na palmi se upravo prikazuje pornić ... i to pravi sa svim neophodnim detaljima .. :)

srbija.252 dejanr, 22 Oct 94 -> #243, superhik

>> Problem je u tome što neki ljudi (madjari) u N.S-u NEĆE da pričaju srpski! >> U nemačkoj si OBAVEZAN da učiš nemački! isto i u austriji i u svakoj >> drugoj zemlji! Složićeš se da je jedno učiti, drugo znati, a treće koristiti :)

srbija.253 superhik, 22 Oct 94 -> #248, gari

=:> Moram da izrazim duboku sumnju u istinitost navoda. =:> Evo da ne bude da samo ja tako pricam, nadam se da =:> ima jos novosadjana koji prate ovu konferenciju, pa =:> nek me opovrgnu ili podrze, sta vec misle... ;) Ko zna ...možda su dali res na ovu temu!? Ma dobro de nemoj odma da padaš u vatru ! Samo me zanima zašto bi madjari (i madjarice) trebali da se osećaju ravnopravnije kad u ovoj državi imaju SVE na SVOM (madjarskom) jeziku!?

srbija.254 fancy, 22 Oct 94 -> #253, superhik

ŮŢ> Samo me zanima zašto bi madjari (i madjarice) ŮŢ> trebali da se osećaju ravnopravnije kad ŮŢ> u ovoj državi imaju SVE na SVOM (madjarskom) jeziku!? ...osim što im se ponekad osporava korišćanje istog... mislim, jezika.

srbija.255 maksa, 22 Oct 94 -> #251, cdragan

>> Na palmi se upravo prikazuje pornić ... i to pravi sa >> svim neophodnim detaljima .. :) Takvo pomno praćenje političkih previranja nije dobro za srce. ;)

srbija.256 drndi, 22 Oct 94 -> #241, vlador

>> Pa? U cemu je problem? Ako je neko Madar on ne treba >> da zna u kojoj ulici zivi? Ako je neko Madjar neka zivi u Madjarskoj, a ako zivi u Srbiji neka govori srpski.

srbija.257 gari, 22 Oct 94 -> #253, superhik

=-> Ko zna ...mozda su dali =-> res na ovu temu!? =-> Ma dobro de nemoj odma da padas u vatru ! =-> Samo me zanima zasto bi madjari (i madjarice) =-> trebali da se osecaju ravnopravnije kad =-> u ovoj drzavi imaju SVE na SVOM (madjarskom) jeziku!? ^^^^^^^^^^^^^^^^^ :))) Da se ne bi previse natezali, a ti lepo pozovi rinoceros ili bilo koji BBS koji je u VNET-u, pa se ukljuci u konferenciju Guns... ili HelpVojvodina i videces kako ces sa svojim stavovima okuvati diskusiju... p.s. Ukoliko ne znas brojeve, evo ti ih: ================================================= Rhinoceros Novi Sad 00-24 021/350-751 144,V42B 00-24 021/350-941 24,V42B 00-24 021/350-928 24,V42B Nucleus Podgorica 00-24 081/41-288 24,MNP5 Balkan Novi Sad 21-07 021/20-717 24,V22B Durlan HC Nis 00-24 018/713-836 192,MNP4/5 Ecstasy Indjija 00-24 022/53-218 144,V42B Genius Beograd 23-07 011/322-3881 24,V22 Magic Beograd 22-07 011/444-2850 24,V42B ================================================= Mislim da ces moci vrlo lako naci diskutante... ;)

srbija.258 crncic, 22 Oct 94 -> #243, superhik

>> U nemačkoj si OBAVEZAN da učiš nemački! >> isto i u austriji i u svakoj drugoj zemlji! Još samo da mi objasniš i zašto su Srbi na Kosovu morali da uče Albanski... ;>

srbija.259 mikis, 22 Oct 94 -> #235, stigor

+> ... i tako noćaske na PTC I, Prle i Tihi odbraniše beogradsku +> el. centralu ... Zato Beograd, danas, treba da im bude zahvalan +> što uživa u blagodetima struje ... ;)) A zato više nema isključenja... ;))) p.s. Kad će da dižu poštu u vazduh? ;>>

srbija.260 stigor, 22 Oct 94 -> #259, mikis

>+> ... i tako noćaske na PTC I, Prle i Tihi odbraniše beogradsku > A zato više nema isključenja... ;))) Udarilo nj.v. "pokeraš" rukom o sto, i premi*ru zabranilo da podigne cenu struje i da ne zamajava više "radni" narod sa informacijama kako struje nema i da su elektrane u remontu ... I svi ućutaše, jer im se ne napušta mesto koje vuče prosečni mesečni LD u visini od soma dinara ... > p.s. Kad će da dižu poštu u vazduh? ;>> Nisu ni pokušavali, to im nije bilo u opisu dužnosti, okupatori su hteli, ali im ovi nisu dali ... ;)

srbija.261 milan, 22 Oct 94

(Emitovana 22. oktobra 1994.) Srbotopija 76. Dobar dan poštovani slušaoci, danas je subota 22. oktobar 1994., a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Udarni politički događaj ove nedelje je, naravno, bio Miloševićev govor u Centru "Sava", upriličen povodom 50 godina od pobede nad fašizmom, mada uglavljen u termin proslave ili komemoracije, već kako ko voli i kako shvata, 50 godina takozvanog oslobođenja Beograda. Kako nam TV Bastilja javlja, sve svetske agencije i novine, a i najugledniji politički analitičari i komentatori su nadugačko i naširoko analizirali Miloševićev govor i posvetili mu veliku pažnju pa i nama ne preostaje ništa drugo nego da ga malko seciramo i premećemo, ako ništa drugo a ono zato da ne izgubimo korak sa onim "najuglednijim" komentatorima i analitičarima a i da ne ugrozim svoju reputaciju. Uostalom - ko zna? - možda tako postanem i "svetski", pa Radio B92 počne da me plaća u devizama. Što se TV Bastilje tiče ona je, naravno, obratila pažnju na mirotvorno-državničku komponentu govora, bar kako je ona shvata. Nadugačko i naširoko, i naveliko i naviskoko, su navođeni citati raznih svetskih medija koji su Predsednika blagosiljali za dobru volju da se zaustavi rat i podvlačili njegove reči da je ishod rata povoljan za Srpstvo Vaskoliko te da je postignuto ono što se želelo i da je sada red da se sa susedima počnu popravljati odnosi, a u zemlji plate. Kako su ove priče i naklapanja nama odavno poznate, ja ću u svom komentaru obratiti pažnju na jednu sasvim drugu komponetnu Miloševićevog govora koja nije direktno u vezi sa njegovim nedavnim preobraćenjem ali ima itekako posrednih veza sa isti preobraženjem a čini mi se i ozbiljnih nagoveštaja budućih zbivanja. Ta komponenta nam je, posle će se ispostaviti pomalo pogrešno, bila naglašena vremenom i temom čudnog skupa na kome je Milošević govorio. Skup je održan, kako već rekoh, 20. oktobra i bio posvećen onom čuvenom takozvanom oslobođenju Beograda tj. Srbije odnosno narečenoj godišnjici pobede nad fašizmom. Antifašizam je, inače, u ideološkom životu našeg vladajućeg establišmenta, ideološka pojava čak nešto starijeg datuma od mirotvorstva. Jer, kao što je poznato, mirotvorstvo je pronađeno u noći između 30. i 31. jula ove godine dok je znamenita izjava Predsednika "Politici" u brzoj komunikaciji između Beograda i Igala prerađivana, dorađivana i doterivana da bi negde pred zoru, zaustavljena rotacija "Politike", koja je nervozno čekala, ponovo puštena u pogon da bi list na prvoj strani ponosno, celom svetu, poneo poruku koja je glasila: "Mir, brate, mir!" Antifašizam je, pak, pronađen čitava 24 dana ranije, i to 7. jula, razume se takođe ove godine, kada je predsednik, ali ne republike, već poslaničke grupe SPS u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na proslavi jednog isto tako mutnog praznika kada je jedan avanturista ubio jednog žandara na vašaru i tako otpočeo ustanak protiv Nemaca, održao govor. Pomenuti gospodni, pogađate naravno da se radi o bastiljinom direktoru Vučeliću, je u govoru iznenađenoj javnosti objavio da smo se u II svetskom ratu mi, što će reći Titovi partizani, borili ne samo za slobodu nego i protiv fašizma. Iznenađenje javnosti je bilo ne u tome što je to tada prvi put saznala, nego što joj je ta činjenica prvih 45 godina posle rata bila toliko nabijana na i u nos da je pravo čudo što na predmetni nije prokrvarila, da bi potom, sledećih pet, dok su trajali raspad Jugoslavije i rat za nasleđe, bila zaboravljena. žinjenica, mislim, a ne javnost. Razlozi nisu bili daleko od pameti jer su, zbog razumljive zlovolje srbijanskih građana i seljaka da svoje sinove pošalju na stratišta, rat za naš račun i na naš račun, vodili uglavnom radikalni ili ostrašćeni nacionalisti koji, ako već nisu nosili samo kokardu ono nisu bežali od toga da kokardu i petokraku zajedno stave na šlem. Takvima svakako nije bilo osobito drago da im se kroz uši provlači priča o našem tradicionalnom antifašizmu i manje ili više uspešnoj antifašističkoj borbi, ne zbog toga što su sebe osećali kakvim fašistima; naprotiv, taj epitet su oni sam čuvali za ustaše i balije, već zato što je ritualna priča o antifašizmu bila obavezno garnirana dodatkom o "domaćim izdajnicima" kao fašističkim slugama. Spisak pak, "domaćih izdajnika" se istina završavao slovenačkim belogardejcima, ali je obavezno počinjao četnicima, čijim su se nastavljačima u manjoj ili većoj meri osećali svi učesnici poznijih faza rata u BiH. Stoga je Vučelićev govor 7. jula svakom poznavaocu političkih prilika u Srba, a to su, naravno svi Srbi koji su ikada popili bar kafu u kafani, bio znak da se nešto novo događa. Šta je to novo postalo im je jasno 24 dana kasnije kada su uz predmetnu kafu pročitali još uvek jeftinu - samo 30 para -"Politiku". Vučelić je, dakle, tim govorom ponovo izvukao iz rukava antifašizam ali ga je, naravno, i u skladu sa 45 godina sticanom navikom, začinio pričom o "domaćim izdajnicima". Vučelić ne bi bio Vučelić da "domaćim zidajnicima" nije pride i pripretio rekavši im da će svim sredstvima braniti "tekovine revolucije". U prvim mesecima kampanje novooživljeni antifašizam se, mora se priznati, koristio na uobičajen način, tj. služio je kao batina da se raspali po svakome ko je "pročetnički nastrojen" što u interpretaciji naših prerušenih komunista označava jednu čudnu smešu svih srpskih nekomunističkih političkih snaga, u koju se svrstavaju ne samo četnici pa čak ni samo njihovi krvni neprijatelji, Ravnogorci đenerala Mihailovića, već praktično svako ko se ne protivi da se petokraka zameni sa krunom. No, naravno, bilo je više nego jasno da je oštrica ovde usmerena pre svega na Šešelja i nacdemokrate koji podržavaju Radovanovu družinu, dok je preko Drine ciljano na pomenutu družinu koja je svoju državu u nastajanju počela da fundira, osim prirodno na vojsci i policiji, i na nekoj vrsti teokratsko-četničke tradicije o čemu ćemo pred kraj reći još nekoliko reči ali je za ovu sliku dovoljno. Režim je dakle, izvukao iz rukava antifašizam komunističkih boja i počeo da njime mlati po svojim neprijateljima. U kampanji su učestvovali svi oni kojima je to posao ali su se pridružili, sasvim nepozvani, i kadrovi iz tame prošlosti pa se tako oglasio i sam Peko Dapčević koji je uz pohvalnu reč "našoj revoluciji" naglasio da je njena najveća tekovina što je narode jugoslavije ujedinila u federativnu Jugoslaviju. Mašala! Bilo kako bilo. činilo se da antifašistička komponenta mirotvorne kampanje ima jasnu komunističku usmerenost i da joj je svrha sasvim jasna. Konačno, i sam Milošević je u svom govoru u Vranju raspalio po "domaćim izdajnicima" a bombradovanje raznim odličjima i plaketama kojima su ga u povodu 50 godina svog oslobođenja obdarivali razni srbijanski gradovi pod vlašću espesovaca nije, prestajalo. Prvoborci Kosova Polja su otišli najdalje pa su čak predložili da se Milošević odlikuje Ordenom Pobede, najvišim posleratnim komunističkim odlikovanjem. Ovaj orden se dodeljivao za ratne pobede i osim Bravara ga je dobilo još samo nekoliko najećih ratnih komandanata. Kako se nije moglo konstatovati koji je to rat Milošević vodio i dobio prerevnosni prvoborci su ljubazno odbijeni skretanjem pažnje na činjenicu da su to ordeni bivše države, one koju su Pekovi saborci stvorili, te da ordenje te države "puj pike ne važi", a da novi nisu izmišljeni pošto Šešelj ometa Božovića da donese odgovarajuće zakone. Ukratko činilo se to nekom grotesknim kao meni ili potresnim kao našim nacdemokratima, ništa neobično, ništa na šta nismo navikli iz Bravareve epohe se nije događalo jedino što je bilo stavljeno u drugu funkciju. Zato mi se i najava Miloševićevog govora na centralnoj svečanosti, kako se to nekada govorilo, u Centru "Sava", nije činila osobito zanimljivom. Računao sam da će malo da mirotvori a malo da okuplja oko sebe borce bivše Jugoslavije koji su se zatekli sa ove strane Drine i, gotovo. Međutim, govor je bio pravo iznenađenje. Ne samo da je Sloba mirotvorio i nudio dobre odnose okolnim novonastalim susedima što se i moglo predvideti, već u govoru nigde nije raspalio po "domaćim izdajnicima" a antifašističku borbu je tretirao na jedan skoro zapadnoevropski način. Najšokantniji deo govora, međutim, nije došao na kraju nego na samom početku. Naime, Milošević se svoj govor otpočeo rečima koje ću doslovno citirati. Kada je stao za govornicu rekao je: "Neka večeras, na ovoj velikoj svečanosti kojom obeležavamo pedesetu godišnjicu oslobođenja Srbije, naše prve misli budu upućene borcima za slobodu, svima koji su doprineli pobedi nad fašizmom nezavisno od rase, nacije, vere, uniforme ili zastave pod kojom su se borili za slobodu. Molim vas da im minutom ćutanja odamo poštu." Svako ko kaže da ovim nije bio zaprepašćen, laže. Odjednom, jednom rečenicom, zapravo polurečenicom, Milošević nudi ono što se od njega već skoro deceniju traži - takozvano nacionalno pomirenje. Tu, naravno, nema eksplicitnog priznanja da su u Srbiji postojala dva antifašistička pokreta - partizanski i ravnogorski - ali je poruka jasna i nedvosmislena. Bez obzira na uniformu i zastavu, svi koji su se u Srbiji borili protiv fašizma mogu počivati u miru - orakul vladajućeg poretka im je podario svoje blagovoljenje. I ostatak govora je bio u tom stilu - o Srbiji koja se naratovala, o njenim žrtvama kroz istoriju, o pomoći koju je pružala Srbima van Srbije kao i Srbima koji su van sebe, o tome kako je sada vreme da Srbija dobije bolje plate i bolje grejanje, i tako dalje i tako bliže. Nije bilo ni jednog pominjanja komunizma pa čak ni socijalizma. Sve komunističko što se, eventualno moglo pronaći na čitavoj priredbi bilo je izvođenje Teodorakisovih kompozicija. Šta bi ovakav Miloševićev govor mogao da znači? Osim puke potrebe da se pokaže državnički format i širokogrudost, koji, ruku na srce, nikada nisu bili neke Miloševićeve prepoznatljive osobine, sasvim je jasno da su i politički motivi po sredi. Koji? Kako finese o "nacionalnom pomirenju" i antifašističkim borcima svih "rasa, nacija, vera uniformi i zastava" nisu, kao značajne, prepoznatljive Zapadu - uostalom svi izveštaji agencija su se bavili Miloševićevim mirotvornim a ne ovim porukama u govoru - očigledno je da je poruka namenjena unutrašnjoj ili, ako tako hoćete, unutarsrpskoj upotrebi. Jedna od upotreba joj je jasna. To je pokušaj da se nacionalna usijanost, naglo narasla u jednom delu srpskog biračkog tela, onog okupljenog oko nacdemokratskih stranaka ali i onog koje se nalazi posvuda pa i u vladajućoj stranci, i koje se okupilo oko tri-četiri godine trubljenih ideala o stvaranju srpske države, malo ohladi. Osim toga ruka nacionalnog pomirenja je usmerena i prema aktuelnom političkom trenutku. Srpski pokret obnove koji stalno insistira na Ravnogorskom pokretu i njegovoj antifašističkoj borbi koju su komunisti posle rata falsifikovali i perverzno predstavili kao služenje okupatoru, može da ovo shvati kao novi znak pomirenja. Posle julskog mirovnog preokreta, nestaje i druge najvažnije prepreke u odnosima dveju najvećih stranaka u zemlji, pa se već naziru konture neke moguće saradnje ili čak koalicije. Mimo dnevnopolitičkih i koalicionih potreba u samoj Srbiji, ovo obaranje tenzije i uvođenje nacionalnog pomirenja na mala vrata, može da bude i signal Palama. Konflikt, u ovoj situaciji, ni Beogradu ni Palama nije nešto za čime da žude. Iako su, na duge staze, šanse Pala da se održe u sukobu sa Beogradom nikakve, predugo istrajavanje Karadžićeve družine na vlasti u sopstvenoj državi može ozbiljno da potkopa Miloševićev kredibilitet u svetu koji od njega, ako ga je već prihvatio kao novog Tita, očekuje i da vlada i da rešava probleme poput Tita. njih malo ili nimalo ne zanima Mloševićeva potreba da se temeljno obračuna sa Kradžićem već ih pre svega zanima da Milošević potonjeg, živog ili mrtvog, natera da prihvati plan kontakt grupe i uključi se u proces smirivanja bosanske krize. U tom smislu i Milošević je pred odlukom. Ili da ide na dug i temeljan sukob sa Karadžićem koji će imati izvesno pobedonosni ishod ili da rešava svoje spoljnopolitičke probleme tako što će izići u susret zahtevima takozvane međunarodne zajednice i ući u rešavanje bosanske krize a to znači da uz manje ustupke obnovi odnose sa Palama i pokuša da povrati svoj uticaj. Ovaj govor može da znači i pripremanje terena za tako nešto ili bar otvaranje prostora da tako nešto ne bude nemoguće. Sa Pala pak, bar za sada, ne stižu nikakvi slični signali. Naprotiv, Karadžić kao da se priprema za tešku rovovsku borbu. Veoma uporno pokušava da se poveže sa Krajinom i da postane činilac u pregovorima Knina i Zagreba kako bi, pošto su mu na istoku zatvorene granice, napravio sebi izlaz ka zapadu. Istovremeno, on učvršćuje svoju državu iznutra, pripremajući tako prvi srpski međudržavni konflikt od pobune zelenaša pod kraj I svetskog rata u Crnoj Gori. Sistematski rašćišćava policiju i obaveštajnu službu od ljudi povezanih sa Beogradom. Pre neki dan je krenuo i na kontraobaveštajni centar u tradicionalnom uporištu svojih protivnika, u Banja Luci. Vlada je donela uredbu o prevođenju društvene u državnu imovinu što je prvi noviji slučaj nacionalizacije od 1958 naovamo. Dobro obavešteni krugovi tvrde da se posebna pažnja obraća i vojsci čiji su aktivni oficiri ponajviše pod sumnjom da su previše odani Beogradu. Tvrdi se da je Mladićevo okruženje promenjeno tako da je sada potpuno izolovan od "beogradskih kadrova", a da je čak i njegovo lično obezbeđenje promenjeno i zamenjeno ljudima sa Pala. Jednom rečju, srpska bosanska teokratska država se učvršćuje i izgleda priprema na dug i težak sukob. Da li te pripreme znače stvarnu odlučnost ili samo pokazivanje snage pred dogovor, vreme će pokazati. Biće, uostalom, zanimljivo videti da li će najnoviji Miloševićev signal dobiti kakav odziv na Palama. I, za kraj, da ostanem u temi, jedna mala vinjeta od preko Drine. Učvršćujući svoj aparat Karadžić verovatno oseća i nedostatak iskustva u upravljanju i vladanju kako kod sebe tako i kod svojih ljudi. Aparatčici iz Bravareve epohe očigledno su nedostaju da ga poduče veštini političkog ratovanja. Više saradnju sa njima ni ne krije, pa je pre neki dan za savetnika imenovao Milanka Renovicu, bivšeg bosanskog komunističkog funkcionera, koji je, ako se sećate, bio svojevremeno jedan od onih koji su se beskonačno rotirali na čuvenim jednogodišnjim funkcijama predsednika Partije odnosno Predsedništva države. Sećam se da smo ih tada zlobno zvali "dežurni u predsedništvu". Ako ga se i ne sećate nije čudo jer ga i dok je bio predsednik Predsedništva Komunističke partije niko nije primećivao. Konačno toga se trošilo dva na godinu. A da nemate razloga da se brinete nad svojim lošim političkim pamćenjem i da je ono slično političkom pamćenju čak onih koji bi valjalo da ga imaju razvijeno, svedoči i sledeća priča o predmetnom Milanku. Priča je iz Sarajeva i potiče upravo iz vremena kada je Renovica postao predsednik Predsedništva SKJ. Mesec ili dva po preuzimanju partije, Bravarev, bar titularni naslednik je povezao suprugu da pazari po sarajevskoj čaršiji. Supruga je krenula u neku radnju, a on se parkirao na samu obalu Miljacke na mesto gde je parkiranje zabranjeno. Prišla su dva milicionera i zatražila mu dokumente. Kada je u ličnoj karti pročitao da je Milanko, rođen u čini mi se Sokolcu, ili već takvoj nekakvoj nedođiji, prvi mu je rekao: "Ovog puta neću da ti naplatim kaznu kad si iz Sokolca. Vi tamo po onim vašim livadama parkirate gde Aoćete alA ovo je bre grad, ne može da se parkira gde stoji ovaj znak. Nego sledeći put da paziš kadA dođeš u grad, inače ću da te kaznim!" Možda je zato Milanko i odabrao da savetuje Radovana na Palama. Ipak to nije neki veliki grad, lako se može parkirati bilo gde.

srbija.262 fancy, 22 Oct 94 -> #256, drndi

ŮŢ> Ako je neko Madjar neka zivi u Madjarskoj, a ako zivi u Srbiji neka ŮŢ> govori srpski. Pretpostavljam da Srbi u npr. Mađarskoj moraju da govore mađarski, a u Kanadi, kanadski itd..? Jesam li ispravno shvatio tvoju logiku, ili sam možda nešto propustio?

srbija.263 vlador, 22 Oct 94 -> #256, drndi

> Ako je neko Madjar neka zivi u Madjarskoj, a ako zivi u Srbiji neka > govori srpski. Hmm...

srbija.264 veca, 22 Oct 94 -> #237, dejanr

>> Ove restrikcije su, po mom mišljenju, bile čist pritisak da se >> povećaju cene. Koliko sam čula cene su povećane za 50% ali to nije zvanično objavljeno. Ne znam da li ste čuli u vestima na NTV, (keva i ja smo poginule od smeha) nakon žovićeve prozivke, ide otprilike ovako: elektrodistribucija pohvaljuje, dal' građane ili beograđane, ne sećam se tačno, što su, iako je niska temperatura smanjili potrošnju struje za 15% :) Ajde! :)

srbija.265 veca, 22 Oct 94 -> #236, severian

>> PS: kad je ispod 10 stepeni isključe struju, kad je iznad 25, a oni >> isključe vodu. J*beš državu koja funkcioniše u temperaturnom >> intervalu (10,25)... Eh, da je samo to. Od kad je izvršen puč na opštini Voždovac, mi naprasno imamo toplu vodu, što reče dejran, socijalisti otkrili toplu vodu na Voždovcu ;))

srbija.266 superhik, 23 Oct 94 -> #258, crncic

=:> Još samo da mi objasniš i zašto su Srbi na Kosovu morali da =:> uče Albanski... ;> Ko ? Ja ? Pitaj garija! O:)

srbija.267 ilazarevic, 23 Oct 94 -> #256, drndi

> Ako je neko Madjar neka zivi u Madjarskoj, a ako zivi u Srbiji neka > govori srpski. Ovo je jako lukavo rešenje (I have a cunnin' plan, što bi rekao Boldrik). Ti u stvari predlažeš iseljavanje Mađara?

srbija.268 gari, 23 Oct 94 -> #265, veca

=-> Eh, da je samo to. Od kad je izvrsen puc na opstini Vozdovac, mi =-> naprasno imamo toplu vodu, sto rece dejran, socijalisti otkrili =-> toplu vodu na Vozdovcu ;)) Pazi da vam ne otkriju i hladnu. :))

srbija.269 dcolak, 23 Oct 94 -> #248, gari

│ U Novom Sadu? │ Moram da izrazim duboku sumnju u istinitost navoda. │ Evo da ne bude da samo ja tako pricam, nadam se da │ ima jos novosadjana koji prate ovu konferenciju, pa │ nek me opovrgnu ili podrze, sta vec misle... ;) Ne, ne, ne, moja greška. Nije bio Novi Sad već neki grad kod one peščare :) Išlo se tamo na ekskurziju ;) Slično je bilo i nekada davno u Sloveniji. Mi po srpski (engleski) a oni bez prestanka piče slovenački :) Ne znam u čemu je bio štos.. :) Sledge DAMMIR!

srbija.270 dcolak, 23 Oct 94 -> #256, drndi

│ Ako je neko Madjar neka zivi u Madjarskoj, a ako zivi u Srbiji neka │ govori srpski. Ma neka govori što god hoće, ali ako radi u "javnoj" firmi neka govori službeni jezik. Sledge DAMMIR!

srbija.271 dcolak, 23 Oct 94 -> #251, cdragan

│ Na palmi se upravo prikazuje pornić ... i to pravi sa │ svim neophodnim detaljima .. :) YESSS! :) Hm, dakle petkom u 03:00? Da nije svaki dan? Jel se repriziraju? :) Direktan prenos u Chatu? ;) Sledge DAMMIR!

srbija.272 dejanr, 23 Oct 94 -> #264, veca

>> > Ove restrikcije su, po mom mišljenju, bile čist pritisak da se >> > povećaju cene. >> >> Koliko sam čula cene su povećane za 50% ali to nije zvanično >> objavljeno. Ne! Cene uopšte nisu povećane, mada se govori o nekih 10%. Međutim, elektroprivreda je, na principu APP (ako prođe, prođe) zaračunala ljudima kilovate preko 2000 mesečno po ceni koja važi za industriju. Verovatno će to morati da opozove. U stvari, najbliže je istini da trenutno niko ne zna koliko košta struja koju troši i koliko će je platiti.

srbija.273 fancy, 23 Oct 94 -> #269, dcolak

ŮŢ> Slično je bilo i nekada davno u Sloveniji. Mi po srpski (engleski) a ŮŢ> oni bez prestanka piče slovenački :) Ne znam u čemu je bio štos.. :) U Engleskoj sam se trudio da sa ljudima pričam engleski, u Italiji mešavinom italijanskog i engleskog, u Grčkoj isto tako, a budući da slovenački ne znam mada razumem donekle, nije mi smetalo što sam se sa slovencima sporazumevao uglavnom na engleskom, osim kada bi neko od njih govorio srpski. Računam, jebi ga, ko mi je kriv što nisam naučio jezik jedne od republika u zemlji u kojoj sam živeo. Priznajem, ne ponosim se time, i zato nikad nisam ni insistirao na tome da svi od Vardara pa do Triglava i nazad moraju da govore srpski / hrvatski...

srbija.274 superhik, 23 Oct 94 -> #262, fancy

=:> Pretpostavljam da Srbi u npr. Mađarskoj moraju da govore =:> mađarski, a u Kanadi, kanadski itd..? Pa zar ne govore!??? Među sobom nek govore šta hoće ali u prodavnicama moraju da pričaju na engleskom!

srbija.275 dcolak, 23 Oct 94 -> #273, fancy

│ govorio srpski. Računam, jebi ga, ko mi je kriv što nisam naučio jezik │ jedne od republika u zemlji u kojoj sam živeo. Priznajem, ne ponosim se │ time, i zato nikad nisam ni insistirao na tome da svi od Vardara pa do │ Triglava i nazad moraju da govore srpski / hrvatski... Naravno. No kako nisam znao slovenački koristih engleski. Oni i dalje pričaše slovenačkim bez ikakve želje da koriste shj koji su očigledno znali.. Sledge DAMMIR!

srbija.276 superhik, 23 Oct 94 -> #271, dcolak

=:> Direktan prenos u Chatu? ;) E da ! Nevezano za conf. kada će onaj 'romansirani' log iz chat-a! (lavirint)????

srbija.277 fancy, 23 Oct 94 -> #274, superhik

ŮŢ> =:> Pretpostavljam da Srbi u npr. Mađarskoj moraju da govore ŮŢ> =:> mađarski, a u Kanadi, kanadski itd..? ŮŢ> Među sobom nek govore šta hoće ŮŢ> ali u prodavnicama moraju da pričaju na engleskom! Nisi samo precizirao jel' u Mađarskoj ili u Kanadi..?

srbija.278 fancy, 23 Oct 94 -> #275, dcolak

ŮŢ> Naravno. No kako nisam znao slovenački koristih engleski. Oni i ŮŢ> dalje pričaše slovenačkim bez ikakve želje da koriste shj koji su ŮŢ> očigledno znali.. Bigaje... šta da ti kažem, osim da se meni zaista toliko tvrdoglave persone nisu zalomile u kontaktu sa slovencima...

srbija.279 bdm., 23 Oct 94 -> #272, dejanr

## U stvari, najbliže je istini da trenutno niko ne zna koliko košta struja ## koju troši i koliko će je platiti. Tačno tako, jedino što znam jeste da mi je pre akontacija bila 7 dinara, a od ovog meseca skoro 14... :( BDM.

srbija.280 drndi, 23 Oct 94 -> #262, fancy

>> Pretpostavljam da Srbi u npr. Madarskoj moraju da govore madarski, a u >> Kanadi, kanadski itd..? >> Jesam li ispravno shvatio tvoju logiku, ili sam mozda nesto propustio? Ja smatram da npr. Srbi u Madjarskoj moraju da znaju madjarski ako im je tamo stalno mesto boravka i da ga priznaju kao sluzbeni jezik. A kako ce izmedju sebe da se sporazumevaju - njihova stvar. Btw. u Kanadi ce verovatno govoriti francuski ili engleski. ;)

srbija.281 drndi, 23 Oct 94 -> #267, ilazarevic

>> Ovo je jako lukavo resenje (I have a cunnin' plan, sto bi rekao Boldrik). >> Ti u stvari predlazes iseljavanje Madara? Ne, objasnio sam ono sta sam mislio u prethodnoj poruci, pa da ne ponavljam.

srbija.282 drndi, 23 Oct 94 -> #270, dcolak

>> Ma neka govori sto god hoce, ali ako radi u "javnoj" firmi neka >> govori sluzbeni jezik. Pa naravno, to sam i ja rekao.

srbija.283 mikis, 23 Oct 94 -> #242, superhik

+> =:> im sve p.s. i izađem... +> ------- +> Ovaj izraz nisam čuo !??? +> AJde mi ga objasni! 1) Post Scriptum 2) PostScript 3) Pravilo Službe 4) ... ;))

srbija.284 zqusovac, 24 Oct 94 -> #258, crncic

> Jos samo da mi objasnis i zasto su Srbi na Kosovu morali da uce > Albanski... ;> Da im nije od tog 'viska znanja' opao ugled? Sasvim je normalno da u mesovitoj sredini, pogotovu ako je odnos toliko drasticno u korist Albanaca, Srbi uce albanski. Kroz ucenje jednog jezika dosta se nauci i o toj kulturi i mentalitetu. Uostalom, znam dosta starih Srba i Crnogoraca na Kosovu i u Crnoj Gori koji zive u sredinama gde je velik broj Albanaca koji nikada nisu isli u kole i nikada ih niko nije terao, pa odlicno govore albanski. Jednostavno, znali su da je tako i zgodnije i pametnije. Kad se sretnu stari Srbin i stari Albanac svaki pozdravlja ne na svom maternjem jeziku, vec na jeziku onog drugog. poz, zq

srbija.285 fancy, 24 Oct 94 -> #280, drndi

ŮŢ> Ja smatram da npr. Srbi u Madjarskoj moraju da znaju madjarski ako im ŮŢ> je tamo stalno mesto boravka i da ga priznaju kao sluzbeni jezik. A ŮŢ> kako ce izmedju sebe da se sporazumevaju - njihova stvar. Pojam "dvojezičnost" ti ništa ne znači..? Pazi od čega je počelo (4.256): Ţ>>> Pa? U cemu je problem? Ako je neko Madar on ne treba Ţ>>> da zna u kojoj ulici zivi? Ţ> Ţ> Ako je neko Madjar neka zivi u Madjarskoj, a ako zivi u Srbiji neka Ţ> govori srpski. Dakle: 1. Ako je neko Mađar, neka živi u Mađarskoj. 2. Ako (neko) živi u Srbiji, neka govori srpski. Koliko vidim, ovde se postavlja pitanje postojanja Mađara u Srbiji, dok je svim ostalima -koji žive u Srbiji- kao jezik kojim se govori određen srpski... lepo. ŮŢ> Btw. u Kanadi ce verovatno govoriti francuski ili engleski. ;) Ajde..? A koji od ta dva je službeni..?

srbija.287 drndi, 24 Oct 94 -> #285, fancy

>> Dakle: >> 1. Ako je neko Madar, neka zivi u Madarskoj. >> 2. Ako (neko) zivi u Srbiji, neka govori srpski. >> Koliko vidim, ovde se postavlja pitanje postojanja Madara u Srbiji, dok >> je svim ostalima -koji zive u Srbiji- kao jezik kojim se govori odreden >> srpski... lepo. Uf, nesporazum. Madjari u Srbiji su navedeni cisto kao primer, to (po meni) vazi i za sve ostale. Nemam ja nista protiv toga da u Srbiji zive Madjari niti da koriste svoj maternji jezik, ali ako (kao sto je na pocetku diskusije bio slucaj) ne koriste sluzbeni jezik (u ovom slucaju srpski) na javnom mestu - npr. radnici u javnim preduzecima, onda to nije u redu. Ako neko odbija da govori sluzbeni jezik zemlje u kojoj zivi onda ni ne treba da zivi u istoj. A kako ce da se sporazumevaju izmedju sebe njihova stvar, sve dok to direktno ne ugrozava ostatak populacije - kao sto je ovde bio slucaj. >> ŮŢ> Btw. u Kanadi ce verovatno govoriti francuski ili engleski. ;) >> >> Ajde..? A koji od ta dva je sluzbeni..? Oba.

srbija.288 crncic, 24 Oct 94 -> #284, zqusovac

>> Da im nije od tog 'viska znanja' opao ugled? Ne, nije, ali ne može se ni na taj način gledati na takvu stvar. >> Sasvim je normalno da u mesovitoj sredini, pogotovu ako je odnos toliko >> drasticno u korist Albanaca, Srbi uce albanski. Kroz ucenje jednog Ne bih se baš složio da je normalno. Normalno bi bilo da im se omogući da biraju da li će učiti jezik Albanaca ili neće. Ovako su svi bili primorani da ga uče (mislim na decu), jer to je bio obavezan predmet.

srbija.289 superhik, 24 Oct 94 -> #277, fancy

=:> Nisi samo precizirao jel' u Mađarskoj ili u Kanadi..? Pa logično: u Kanadi!

srbija.290 superhik, 24 Oct 94 -> #285, fancy

=:> Dakle: =:> 1. Ako je neko Mađar, neka živi u Mađarskoj. =:> 2. Ako (neko) živi u Srbiji, neka govori srpski. =:> Koliko vidim, ovde se postavlja pitanje postojanja Mađara u =:> Srbiji, dok je svim ostalima -koji žive u Srbiji- kao jezik =:> kojim se govori određen srpski... lepo. Kako ne shvataš!? U 'javnim' ustanovama neka govore srpski (u Kanadi engl....) a između sebe neka govore šta hoće!

srbija.291 sjer, 25 Oct 94 -> #225, gari

> Novi Sad je u Vojvodini, koja se nalazi izmedju > Srbije, Hrvatske, Madjarske i Rumunije. I Republike Srpske Krajine. :)

srbija.292 fancy, 25 Oct 94 -> #290, superhik

ŮŢ> Kako ne shvataš!? Pa to i nije pisalo tamo. To što jedno pišete a drugo mislite, to je samo problem vaše artikulacije. ŮŢ> U 'javnim' ustanovama neka govore srpski (u Kanadi engl....) ŮŢ> a između sebe neka govore šta hoće! Pretpostavljam da se i od Srba koji žive i rade u nekoj, recimo, bolnici u Mađarskoj u, recimo, etnički čistom ;) srpskom mestu, očekuje da pričaju na Mađarskom..?

srbija.293 fancy, 25 Oct 94 -> #287, drndi

ŮŢ> treba da zivi u istoj. A kako ce da se sporazumevaju izmedju sebe ŮŢ> njihova stvar, sve dok to direktno ne ugrozava ostatak populacije - ŮŢ> kao sto je ovde bio slucaj. Kako reče..? ugrožavanje..? a gde je to ovde bio slučaj..? Inače, ponavljam... pojam dvojezičnost itt, to ti ne govori ništa..?

srbija.294 fancy, 25 Oct 94 -> #291, sjer

ŮŢ>> Novi Sad je u Vojvodini, koja se nalazi izmedju ŮŢ>> Srbije, Hrvatske, Madjarske i Rumunije. ŮŢ> I Republike Srpske Krajine. :) Kako reče, ovo zadnje..? Gde to beše..??

srbija.295 drndi, 25 Oct 94 -> #292, fancy

>> Pretpostavljam da se i od Srba koji zive i rade u nekoj, recimo, bolnici >> u Madarskoj u, recimo, etnicki cistom ;) srpskom mestu, ocekuje da ^^^^^^^^^^^^^^ >> pricaju na Madarskom..? Ajde daj neki primer etnicki cistog mesta (srpskog) u Madjarskoj!

srbija.296 drndi, 25 Oct 94 -> #293, fancy

>> Kako rece..? ugrozavanje..? a gde je to ovde bio slucaj..? >> Inace, ponavljam... pojam dvojezicnost itt, to ti ne govori nista..? Pa koliko se secam, kao ugrozavanje sam shvatio da covek nije moga da kupi namirnice u Novom Sadu zato sto prodavac nije znao srpski. Tebi ne bi smetalo da udjes u pekaru u Beogradu i da trazis burek a prodavac ti kaze nesto na siptarskom? I kad si navalio, objasni sta mislis pod pojmom dvojezicnosti?

srbija.297 drndi, 25 Oct 94 -> #294, fancy

>> ŮŢ> I Republike Srpske Krajine. :) >> >> Kako rece, ovo zadnje..? Gde to bese..?? Ako cemo tako onda se treba upitati i gde je ta SRJ? I koje su tacne granice? Nesto sam cuo, ali......

srbija.298 mikis, 25 Oct 94 -> #260, stigor

+> > p.s. Kad će da dižu poštu u vazduh? ;>> +> +> Nisu ni pokušavali, to im nije bilo u opisu dužnosti, okupatori +> su hteli, ali im ovi nisu dali ... ;) Pu, majku mu, ja se taman ponadao ;))

srbija.299 mikis, 25 Oct 94 -> #277, fancy

+> ŮŢ> Među sobom nek govore šta hoće +> ŮŢ> ali u prodavnicama moraju da pričaju na engleskom! +> +> Nisi samo precizirao jel' u Mađarskoj ili u Kanadi..? ;)) Sorry što se mešam u ovako zanimljivu raspravu, ali ovo me podseti na epizodu Monti Pajtona sa lažnim mađarsko-engleskim rečnicima :)))

srbija.300 superhik, 25 Oct 94 -> #292, fancy

=:> Pretpostavljam da se i od Srba koji žive i rade u nekoj, =:> recimo, bolnici u Mađarskoj u, recimo, etnički čistom ;) =:> srpskom mestu, očekuje da pričaju na Mađarskom..? DA! Zato što žive u Mađarskoj! Huh! dosta mi je ove diskusije! ;)

srbija.301 stigor, 25 Oct 94 -> #298, mikis

>+> Nisu ni pokušavali, to im nije bilo u opisu dužnosti, >+> okupatori su hteli, ali im ovi nisu dali ... ;) > Pu, majku mu, ja se taman ponadao ;)) Pa posle onakvog govora nj. veličanstva na 50godišnjici (oslobodjenja i prosvetljenja), Prle i Tihi su odustali, videli da je ovde sve OK, pa nisu hteli da troše dinamit zabadava ... :)

srbija.302 fifana, 25 Oct 94 -> #250, .obj

> Slazem se sa tvojim navodima, ni ja za sve ove godine u Novom Sadu nisam > sreo Madara koji ne zna ili nece da prica srpski, a BTW sam osnovnu Nisam iz NS, ali sam tamo cesto bivala, imala rodbinu, majka mi iz Vojvodine - te gluposti o Madjarima koji ne znaju/nece da znaju srpski su stvarno samo za one koji nikad nisu mrdnuli iz svog sela (makar bilo veliko kao Beograd). Cak i u Subotici, gde zaista ima ljudi koji lose govore srpski, svako se, ukoliko se ljubazno i civilizovano ponasas, trudi da se sporazume sa tobom. Lj.

srbija.303 fifana, 25 Oct 94 -> #284, zqusovac

> Uostalom, znam dosta starih Srba i Crnogoraca na Kosovu i u Crnoj Gori koji > zive u sredinama gde je velik broj Albanaca koji nikada nisu isli u kole i > nikada ih niko nije terao, pa odlicno govore albanski. Jednostavno, znali To je jedini razuman pristup odnosima. Usput, pre rata (II) moja majka je uredno, po svojoj zelji, fakultativno ucila madjarski (Subotica, Senta, Beckerek) i, kol'ko znam, nista joj nije falilo. Lj.

srbija.304 fifana, 25 Oct 94 -> #285, fancy

> 1. Ako je neko Madar, neka zivi u Madarskoj. > 2. Ako (neko) zivi u Srbiji, neka govori srpski. > Koliko vidim, ovde se postavlja pitanje postojanja Madara u Srbiji, dok > je svim ostalima -koji zive u Srbiji- kao jezik kojim se govori odreden > srpski... lepo. Ma ne, to znaci da u Srbiji zive samo Srbi. To je jos lepse. Potpuno u skladu sa uvazavanjem nacionalnih manjina. ;>>>>> Lj.