FORUM.9

Topics

1. gde.smo (608)
2. jugoslavija (43)
3. srbija (1253)
4. svet (513)
5. politika (7)
6. bonton (0)
7. ljudska.prava (5)
8. mediji (404)
9. trac (168)
10. devojke (1002)
11. iseljenje (480)
31. razno (462)

Messages - srbija

srbija.608 voki, 01 Sep 93 -> #277, zqusovac

>> Pošto je Voki otišao na odmor, ne znam ima li smisla da njemu >> repliciram na onu prvobitnu ljutitu poruku (a i u medjuvremenu >> smo se nas dvojica privatno jedan drugome izizvinjavali zbog >> dževe i ustanovili da znamo da se sasvim slažemo, ali da nas >> je postojanje neargumentovanih psihopata u Forumu (bilo je >> spomenuto i jedno svima poznato userime ali ga, kao vaspitan >> čovek, ovde ne mogu preneti jer nisam pitao Vokija za dozvolu) >> sve toliko istraumatizovalo da LAč !!!!!!! (šta si mislio da se nikad neću vratiti???) E, ovaj put bi stvarno mogao da objasniš grešku koju si počinio, evo, ja te najlepše molim. Nisam ti se uopšte izvinjavao (ni ti meni) i nemam nameru, a od one tvoje po meni pogrešno intonirane i adresirane poruke nismo se ni videli ni čulu, nit' sam primio od tebe, niti ti poslao mail. (eto, posle diskusije o private mailu praktičnog problema:) i ja se nadam da ćemo ga zq i ja sporazumno rešiti, kao primer za Spantica). Priznajem da te poznajem, ali nisam siguran da ti baš najbolje znaš ko sam ja !? Moguće je da si me pobrkao sa nekim: ja sam Vojislav Dimitrija Milošević II (junior). Ničiji username u "razgovoru" sa tobom nisam pomenuo jer "razgovora" nije ni bilo. LAGAO SI ! ne kažem da je bilo namerno ali već ćeš ti, bar se nadam, naći za shodno da mi objasniš kako je došlo do takve omaške. Slažemo se više nego što se moglo pomisliti iz tvoje "prve" poruke, ali to je daleko od "sasvim slažemo". Moja poruka je, naravno, bila ljutita i uvek ćeš takvav odgovor od mene i dobiti na onakvu poruku (a i na ovakvu na koju ti sada repliciram). Voki.

srbija.609 voki, 01 Sep 93 -> #282, zqusovac

srbija.610 voki, 01 Sep 93 -> #359, milan

>> zbog toga što se te organizacije nisu postavile kao stranke >> već pre kao organizacije za zaštitu ljudskih prava. Oni (pre >> svega Građanski savez) to rade čak i svesno brkajući stranku i >> Odbor za zaštitu ljudskih prava. ...i Centar za antiratne akcije. Kao potvrdu videti pismo Vesne Pešić u "VREME"-nu od 30.08.1991. Pozdrav Voki.

srbija.611 voki, 01 Sep 93 -> #407, ladislavs

>> Dok nisu prisajedinjena Brda (do 1830) borba je bila uz Lovćen >> - niz Lovćen. Jes' a Lovćen ravan ko' tepsija, pa na nultoj nadmorskoj visini :)))))) Nije brdo, nego breg :))))) Pozdrav Voki.

srbija.612 voki, 01 Sep 93 -> #458, zqusovac

>> A što Srbi nisu imali tako neku enklavu, pa i Srbija je puna >> kojekakvih vukojebina? Ma čoveče srbijanske vukojebine su šala za crnogorske :))) (mašala lepa brda:) Oli si ti, jado, kadgođ pošjetio Montenegro ? Pozdrav Voki.

srbija.613 voki, 01 Sep 93 -> #463, zqusovac

>> UDBe - čitaj Srbije) Opet ti u onom stilu "Vi Srbi" :( Ako je UDBA = SRBIJA, onda može i CRNA GORA = INFORMBIRO :))) Pozdrav Voki.

srbija.614 voki, 01 Sep 93 -> #534, bbaja

>>> đđ razlikovati od na primer spodoba iz tkz. Beogradskog >>> kruga, >> Spodoba?!?! >> A jel' su toliko ruzni? Ne zna se: niko ni da ih pogleda, samo se sami sa sobom druže :) Pozdrav Voki.

srbija.615 voki, 01 Sep 93 -> #559, zqusovac

>> Lepo neko reče još pre par vekova da je Srbima i Rusima sudjen >> komunizam A Crnogorcima ? >> A što se mojih predaka tiče, od 1419. za svakog od njih znam >> ko je bio, gde je živeo, šta je radio, kime se ženio i kakav XXXXXXXXXXXXX XXXXX >> mu je bio obraz. XXXXXXXXXXXXXXX Znam ja jednog Kusovca bio gensek KP na fakultetu... Eh al' to me nikad nije povuklo da se njemu i ostalim Kusovcima i Crnogorcima obraćam sa "VI CRNOGORCI STE KOMUNISTI"... Znam čoveka, nije više (a manje?) komunista. Pozdrav Voki.

srbija.616 milan, 02 Sep 93 -> #610, voki

> Kao potvrdu videti pismo Vesne Pešić u "VREME"-nu od 30.08.1991. Jes' vala, razlepi onu Ninčićevu ni za šta. Pl poz M P.S. Koliko vidim Nora Beloff nije uspela da najuri Vasića; da li će Vesna uspeti da najuri Roksandu? ;))

srbija.617 milan, 02 Sep 93 -> #613, voki

> Ako je UDBA = SRBIJA, onda može i CRNA GORA = INFORMBIRO :))) Hm!? Poslednji put kada sam bio u Crnoj Gori (dve ili tri gofine unazad, baš uoči pokušaja oslobađanja Dubrovnika) više su mi nekako delovali da su u predinformbiroovskoj fazi, kao da su još uvek u 1946. i da se još nisu izdelili na one koji su protiv i koji su za Ruse. Pl poz M P.S. A verovatno nikad i neće. ;)

srbija.618 zqusovac, 02 Sep 93 -> #608, voki

> LAč !!!!!!! Ili si potpuno lud ili maksimalno bezobrazan. Nakon tvog odlaska nazvao me zajednički poznanik i poslao mi mail (ime ću mu navesti ako se saglasi) i preneo tvoju poruku koju nisi stigao da mi lično uručiš jer si otputovao. Ustanovili smo da smo u suštini saglasni, primio sam preko njega tvoje izvinjenje zbog tona, otposlao svoje uz uvažavanje itd. Da ti nisu na letovanju isprali mozak? Pozdrav, zq

srbija.619 drazen, 02 Sep 93 -> #617, milan

> Poslednji put kada sam bio u Crnoj Gori (dve ili tri gofine > unazad, bas uoci pokusaja oslobadanja Dubrovnika) vise su mi > nekako delovali da su u predinformbiroovskoj fazi, kao da su jos > uvek u 1946. i da se jos nisu izdelili na one koji su protiv i > koji su za Ruse. Od tada su dosta avanzovali. Sada lice na Croate iz 1990 godine. Pl poz D

srbija.620 voki, 02 Sep 93 -> #616, milan

>> P.S. Koliko vidim Nora Beloff nije uspela da najuri Vasića; da >> li će Vesna uspeti da najuri Roksandu? ;)) Jok. Pozdrav Voki.

srbija.621 voki, 02 Sep 93 -> #618, zqusovac

>>> LAč !!!!!!! >> >> Ili si potpuno lud ili maksimalno bezobrazan. >> >> Nakon tvog odlaska nazvao me zajednički poznanik i poslao mi >> mail (ime ću mu navesti ako se saglasi) i preneo tvoju poruku >> koju nisi stigao da mi lično uručiš jer si otputovao. >> Ustanovili smo da smo u suštini saglasni, primio sam preko >> njega tvoje izvinjenje zbog tona, otposlao svoje uz uvažavanje >> itd. >> >> Da ti nisu na letovanju isprali mozak? POLA IZVINJENJA, NESPORAZUM JE U PITANJU ! :( Naime, zajednički poznanik ti je zaista poslao poruku u moje ime, što ja nisam znao, a inače nisam imao nameru preko njega da ti šaljem poruke, već sam ga samo molio da spreči dalju diskusiju do mog povratka. Sad, čovek je u najboljoj nameri doveo nas dvojicu u "krvavi" sukob. POLA KRIVICE ZA NESPORAZUM SNOSIŠ I TI ! Poruka br. 3.277 Zqusovac: >> ...u međuvremenu smo se nas dvojica privatno jedan drugome >> izvinjavali zbog dževe i ustanovili da znamo da se sasvim >> slažemo... Nesrećno si se izrazio, sa onim "nas dvojica" umesto da mi staviš do znanja da je to bio neko treći a ne ja, što sam ja neznajući za posrednika :( okarakterisao kao laž (ono delimično i jest neistina). I eto ti onda optužbi za laž, pa za ispiranje mozga.... :( A znao sam da će se razjasniti i da nećemo spanticu pružiti zadovoljstvo da likuje sa onim svojim insistiranjem na javnom objavljivanju private mail-a :))))))))) (a što nijedan od vas dvojice ne šibnu i meni mail da znam šta se dešava ?) Još jednom ti uručujem pola izvinjenja (za pola krivice koliko snosimo ja i zajednički poznanik) i molim za oproštaj greha :) Od tebe ne očekujem izvinjenje jer "tvoj" deo krivice, za ovaj deo nesporazuma ;), pada na teret zajedničkog poznanika (pozdravio ga Lord Oven :) Avaj, suštinski nesporazum koji proističe iz onih naših početnih međusobnih poruka ostaje. I dalje mislim da si se okomio na pogrešnu adresu, stao si mi na žulj, pa me se čuvaj :))))))) Pozdrav Voki. P.S. Izvinjenje svima zbog ovolikog tupljenja, ali nadam se da ćete shvatiti da ovo nije moglo u private mail jerbo je "klanje" bilo javno pa valja javno i da se razreši.

srbija.622 djelovic, 02 Sep 93 -> #621, voki

> POLA IZVINJENJA, NESPORAZUM JE U PITANJU ! :( Ajd' sledeći put nemoj da se koristiš jakim rečima kao što je "laž" dok ne pitaš prvo o čemu se radi. Uopšte, čini mi se da se u poslednjih nekoliko meseci stepen tolerancije među ljudima na Sezamu naglo snizio :(.

srbija.623 fancy, 02 Sep 93 -> #621, voki

ŮŢ> (a što nijedan od vas dvojice ne šibnu i meni mail da znam šta se dešava Pa, vratio si se iznenada i počeo da pucaš iznenada, a zajednički poznanik je usput i zaboravio O:) na incident..:) ŮŢ> Još jednom ti uručujem pola izvinjenja (za pola krivice koliko ŮŢ> snosimo ja i zajednički poznanik) i molim za oproštaj greha :) Ovde znači "zajednički poznanik" dobija 25 % krivice... O.K. ^^^^ ŮŢ> Od tebe ne očekujem izvinjenje jer "tvoj" deo krivice, za ovaj ŮŢ> deo nesporazuma ;), pada na teret zajedničkog poznanika (pozdravio ŮŢ> ga Lord Oven :) A ovde još 50 % !!!!!! ^^^^ Epilog svega je da je zajednički poznanik učestvuje u krivici sa 75 % !! ^^^^ Lepo ste to smislili, nema šta..:( Fancy p.s. bolje biti brat nego zajednički poznanik... p.p.s. :)

srbija.624 asterix, 02 Sep 93 -> #622, djelovic

> pitaš prvo o čemu se radi. Uopšte, čini mi se da se u poslednjih nekoliko > meseci stepen tolerancije među ljudima na Sezamu naglo snizio :(. Eh da je to samo na Sezamu ... :(

srbija.625 bbaja, 03 Sep 93 -> #607, voki

>|| Eh, ali avaj, zelenasi su bili za federaciju sto su i >|| dobili, kao i autonomiju (?) u okviru iste. Ovi sto se danas ====== Sta su dobili? Taj "federalni status" i "autonomija" se ogledala i u imenu drzave u koju su nelegalno usli - KSHS

srbija.626 veca, 03 Sep 93 -> #621, voki

>> P.S. Izvinjenje svima zbog ovolikog tupljenja, ali nadam se da ćete >> shvatiti da ovo nije moglo u private mail jerbo je "klanje" Nakon one dve neprijatne poruke, ovo je pravo osveženje :) žak, veoma lep gest!

srbija.627 veca, 03 Sep 93 -> #622, djelovic

>> Ajd' sledeći put nemoj da se koristiš jakim rečima kao što je "laž" >> dok ne Slažem se! Na reč LAč diže mi se kosa, pogotovo što ovde za to nema potrebe, a ni svrhe.

srbija.628 veca, 03 Sep 93

Radovan Karadžić izjavio da Srbi u Bosni nisu u ratu.

srbija.629 voki, 03 Sep 93 -> #622, djelovic

>> Ajd' sledeći put nemoj da se koristiš jakim rečima kao što je >> "laž" dok ne Pa sad istina nije bila, samo što je čovek mislio drugačije nego što je napisao.... :))) Pozdrav Voki.

srbija.630 voki, 03 Sep 93 -> #623, fancy

>> Epilog svega je da je zajednički poznanik učestvuje u krivici >> sa 75 % !! >> žžžž Lepo ste to smislili, nema šta..:( Pa nećemo valjda ZQ i ja da budemo krivi :)))))) Nema ljutiš :) One procente nemo' bukvalno da shvataš, znaš ono da pola kod nas nije uvek 50 %. Izbegavajmo da delimo krivicu na grame i priznaj da smo zas*ali sva trojica po malo, OK ? Pozdrav Voki.

srbija.631 voki, 03 Sep 93 -> #625, bbaja

>> Sta su dobili? Taj "federalni status" i "autonomija" se >> ogledala i u imenu drzave u koju su nelegalno usli - KSHS Xm, kasnije su dobili... pa bih ja da se požalim kako jedan glas državljanina Crne Gore vredi više od mog... a sad ih još i pitali 'oće li sa Srbijom u III Jugu (hteli!), a mene niko nije ni pitao (a ja radije ne bih!), pa se ti sad žali svojima, a ja ću svojima (mada su moji i tvoji isti s obzirom da živeješ ođe, al' mislim na one tamo u C.G. nek se žale svojima, samo ne znam šta se ti žališ sem ako nemaš ludu želju da živiš u dijaspori :)))) Pozdrav Voki. P.S. Ma sve ti je, lepo, do sada (više puta) objašnjavao Milan...

srbija.632 voki, 03 Sep 93 -> #626, veca

>> Nakon one dve neprijatne poruke, ovo je pravo osveženje :) >> žak, veoma lep gest! Pa nisam ja baš Nemac :) Tu sam negde Austrijanac :) Nesporazum, dešava se :( Pozdrav Voki.

srbija.633 novim, 05 Sep 93 -> #628, veca

> Radovan Karadžić izjavio da Srbi u Bosni nisu u ratu. pa i nisu. oni su u bosni.

srbija.634 milan, 05 Sep 93

[Emitovana 4. septembra 1993. godine] Srbotopija 22. Dobro veče poštovani slušaoci, danas je subota 4. septembar 1993., a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Gospodinu lordu Ovenu, kako g. Izetbegović voli da ga zove ne razumevajući, izgleda, značenje reči "lord" a možda čak ni značenje reči "gospodin", po drugi put za šest meseci, se eto, izmiče iz ruku Nobelova nagrada za mir, klizavo, poput pastrmke iz neke od brzih bosanskih reka. Zadovoljio bi se "gospodin lord" i sa mestom genseka Ujedinjenih nacija, a možda bi ga, ako su mu finansije presahle, čak i pretpostavio Nobelovoj nagradi, jer, "obično dobro obavešteni krugovi" kažu da se sa tog mesta ne odlazi sa manje od 10 miliona dolara u džepu, al' su se i tu "gospodinu lordu" postavile prepreke. Od kada je američka administracija Generalnu Skupštinu Ujedinjenih nacija pretvorila u svoj alternativni Kongres, umno shvativši da se tu glasačka većina ostvaruje za mnogo manje para i medijskih skandala no u onom pravom, šanse da se ovaj poverenik SPS-a za Veliku Britaniju nađe na tom mestu su ozbiljno spale. Jer, malo je, naime, verovatno da bi Sjedinjene američke države ovo mesto, pri zdravoj pameti g. Kristofera i u treznom stanju g-đe. Olbrajt prepustile čoveku koji simbolizuje sve njihove diplomatske i vojne neuspehe na Balkanu. I, eto, bar ove nedelje, gospodinu lordu su se i nagrada i sinekura izmakle iz ruku. Kažem "ove nedelje", jer već sledeće, ko zna? Ko zna šta sve može da se izvuče iz bosanskog lonca, samo ako se kašika dovoljno duboko zavuče. Ono što za sada znamo, i vi i ja, jeste da su ženevski pregovori prekinuti u sredu i da je nacrt sporazuma, kako su to dvosmisleno formulisala dvojica kopredsednika "ostao na stolu". Da li će na stolu ostati, u neizmenjenom obliku, do sledeće runde "svetskog prvenstva u pregovaračkom maratonu" kako je u jednom od dnevnika našeg radija ženevske pregovore nazvala g-đica Kuburovićeva, ostaje da vidimo. Jedino je sigurno da će sledeća runda takođe biti održana u čenevi jer su pregovarači već dobili dobrani popust po hotelima u kojima su se pretvorili u takoreći stanara, ama ka' će ne znamo. Pregovori su prekinuti, kako sam pretprošle nedelje u ovom komentaru i pretpostavio, zbog odbijanja g. Izetbegovića ili, rečnikom gg. Karadžića i Miloševića rečeno, zbog odbijanja "muslimanske strane". Predmetna "muslimanska strana" je odbila da stavi svoj potpis na sporazum zato što je nezadovoljna veličinom teritorije koju treba da dobije njena država ili federalna jedinica, već kako ko, u tim finim nijansiranjima mere povezanosti koju treba da ima posleratna bosanska država, voli da kaže. Ovaj detalj ne ponavljam, poštovani slušaoci, zbog toga što držim da ste blesavi pa nešto što je ponovljeno bar stotinak puta u poslednja dva dana, niste zapamtili, već da vam koncentrišem pažnju na ovu činjenicu da bi vam ukazao na jedan apsurd ili ironiju savremenih ratova, pregovaranja i sporazumevanja. Naime, ako biste, recimo, bili sa Marsa - jer ako živite na "zemljanoj kugli" kako je ovu našu planetu nazivao Kočićev junak, a Karadžićev zemljak, David Štrbac, nema šanse da za bosanski rat i njegova krvoprolića i političke podrobnosti niste čuli - a ponešto znali o ratovima i njihovim posledicama ne biste mogli a da se ne zapanjite. Naime, pomenuta muslimanska strana, koja je u ovom ratu dobila, a ma koliko to bilo tragično istinito je, takve batine da je pravo čudo da tamo još ima živih, i koja je svedena na 10% teritorije, sada već pouzdano bivše Bosne i Hercegovine, napušta pregovore nezadovoljna što će posle njih, ako potpiše, dobiti 30% teritorije. Istovremeno, srpska strana je revoltirana ovom muslimanskom, mislimo mi, konačno, sa pravom, diverzijom i oseća kao da joj je uspeh odnet ispred nosa. Uspeh? Kakav uspeh, pitali biste se vi da ste sa predmetnog Marsa. Kako može biti uspeh ako se posle pregovora muslimanskom protivniku teritorija koju drži utrostručava a Srbi gube skoro četvrtinu jer sa skoro 70% teritorije koju drže spadaju tek na nešto više od 50%. Isti revolt su pokazali i Hrvati, čiji bi pretpostavljeni gubici teritorija bili nešto manji, ali ipak!? Tu mora da nešto ozbiljno nije u redu sa zdravom pameću pregovarača, ili se možda nije radilo o uspehu? O uspehu se, sva je prilika, ipak radilo jer se, po donošenju odluke da prihvate ženevske sporazume, poslanici Skupštine Republike Srpske ne bi, valjda, onako grlili i ljubili i ne bi se, opet valjda, g. Karadžić tako žestoko zapio da je posleponoćnu konferenciju za štampu jedva izdržao na stolici. Izdržao kažem, jer ju je ionako praktično održao njegov portparol džon Zametica koji, izgleda, ne pije. Ipak, da se vratimo na "zemljanu kuglu", vi sa Marsa niste i shvatate o čemu se radi. Naravno. Nisu tri "strane" u bosanskom ratu jedine ratujuće strane i, što je još važnije, odavno su prošla vremena u kojima je jedino odnos snaga na bojnom polju određivao ishod i posledice rata. Ima, bar po nas Srbe, i nešto veoma ironično u tome. Iako se o toj okolnosti u istorijskim i političkim knjigama već odavno nadugčko i naširoko pisalo i analiziralo mi kao da te knjige nismo čitali. I, pravedna kazna za propuštene časove i debelo kašnjenje u pisanju domaćih zadataka nas je i stigla. Taman smo u dva rata naučili lekciju da ne smemo da dopustimo da nas zateknu nenaoružane i da nam vežu ruke na ležđa žicom pa kako kome - nekom metak iz malokalibarskog pištolja u glavu a nekom, ko je imao manje sreće ako se srećom to nazvati može, udarac maljem; taman smo ovaj rat dočekali dobro naoružani i, zadojeni svim strahovima i paranojama iz prethodnih, krenuli u ono što ja volim da zovem "preventivna odmazda"; taman smo ga, i to brzo i relativno lako, dobili, kad ono - nema više, izašlo iz mode, ne nosi se ove sezone. Neće da nam priznaju pobedu. I, ne samo da neće da nam priznaju pobedu, nego su nam i, povrh svega uveli sankcije, a i najveća i može biti jedina globalna sila sveta, ne samo da nije na našoj strani nego još i otvoreno navija za protivnika. Opet je, po ko zna koji put, sudija pristrasan. Sudi u korist protivnika, prekida igru kada smo mi u napadu, svira penal "za ništa" što bi rekli vatreni navijači. I, to je, možda, i najvažnije iskustvo, koje smo, po beskrajno skupu cenu, cenu kojoj se kraj još ne nazire, u ovom ratu za jugoslovensko nasleđe stekli. Šta više, imam utisak da će budući istoričari, kada uzmu u obzir ogromne dimenzije prostora na kojima se rat vodio i po kojima su Srbi imali istorijsku nesreću da se u prethodnih nekoliko vekova raseju, kada uzmu u obzir da su Srbi u rat ušli odbijajući da prihvate demokratske institucije pobednika u hladnom ratu Zapada i kada uzmu u obzir da su Srbi jedini u njega krenuli na tenkovima na kojima je stajala zastava sa petokrakom i to baš na tenkovima koji su protiv tih istih Srba upućeni nekoliko meseci pre početka rata, verovatno zaključiti da smo imali neverovatnu sreću da i ovako prođemo. Ovaj nalaz, da upotrebim terminologiju psihijatra sa Pala, kada već izučavam njegove pacijente je, možda, sasvim subjektivan, ali imam utisak da ga i on i njegove ratne poglavice ako ne "na javi" a ono sigurno u podsvesti više nego prihvataju. U tome leži i tajna njihovog, sada vidimo preuranjenog, radovanja posle odluke da prihvate ženevske sporazume. Ono što me u ovoj radosti brine je mogućnost da u nekom od sledećih ratova primenimo kasno naučenu lekciju iz ovog, pa se dobro snabdemo saveznicima i dobro preobučemo u tada moderan politički poredak a gadovi opet izmene pravila i u modu uđe nešto treće što nam danas još uvek i ne pada na pamet. I, eto ipak, radovao bih se i ja, ali iz drugih razloga. Radovao bih se kada bih, umesto da budem hroničar, mogao da budem istoričar ovih zbivanja, ali kako danas nismo u prilici da budemo istorija nego smo tek puka građa za istoriju, ne preostaje mi ništa drugo nego da se sa ovih sintetičkih refleksija prebacim na analitičke. Da vidimo dakle, kako se ta građa za istoriju ove nedelje pravila, pre svega u čenevi a pomalo i ovde u Beogradu. Svaka runda pregovora o razrešenju bosanske krize razlikuje se po mnogo čemu od neke druge runde tih istih pregovora, bilo zbog stanja na ratištu, bilo zbog promena odnosa međunarodnog faktora prema ratu a bilo zbog unutrašnje-političkih promena u političkom životu triju zaraćenih i dveju pridruženih ratujućih strana. Međutim, one imaju među sobom i jednu sličnost. Ta sličnost se ogleda u okolnosti da se u svakoj turi pregovaranja uvek prihvata kao datost, kao neminovnost, nešto što je u prethodnoj muslimanska strana ili njena moćna zaštitnica - SAD - odbijala kao nemoguće i neprihvatljivo. U ovoj turi to je mirenje sa teritorijalnom podelom Bosne. Rat je počeo posle odcepljenja Bosne i Hercegovine od Jugoslavije koje je izvela muslimansko-hrvatska koalicija. Država je, sada se svi u tome slažu, dobila i preuranjeno priznanje i međunarodnu podršku da po svaku cenu zadrži unitarni karakter mada se njena veća kopija - sama Jugoslavija - upravo zbog toga raspala. Od samog početka rata pojavile su se jasne razlike između Evrope i Rusije sa jedne i SAD sa druge strane. Evropa je, uz iznuđenu podršku Rusije, pokušavala da Bosnu očuva ali da joj promeni državno uređenje kako bi koliko-toliko izašla u susret trima nacionalnim zajednicama koje je čine. Amerika je pak, i politikom prethodne i politikom ove administracije uporno insistirala na inicijalnom unitarnom konceptu države i podršci netom priznatoj pa time i legalnoj vlasti na čelu sa muslimanskim liderom Izetbegovićem, nekom vrstom bosanskog Jovana bez Zemlje, čime je davala sve osnove za sumnju da o jednom trošku pokušava da realizuje bar dva svoja politička cilja - da razjedini Evropu i učini joj život na jugu nesnošljivim i da ojača svoj uticaj među umerenim islamskim zemljama na čelu sa Turskom. Sasvim neočekivanu potvrdu ove moje teze, koju sam iznosio i u ranijim emisijama, dala su mi nedavno objavljena sećanja bivšeg američkog ambasadora u Beogradu Cimermana. On tu iznosi veoma zanimljive refleksije o Bejkerovim greškama u pogledu procena da rat neće izbiti i da čvrsto treba nastojati na širokom međunarodnom priznanju i Slovenije i Hrvatske i Bosne, što je trebalo da spreči Srbe da iz njihovog sastava izdvoje svoje nacionalne teritorije. Ono što je još zanimljivije je da Cimerman priznaje da je odmah otišao u Sarajevo posle postizanja Lisabonskog sporazuma o etničkoj regionalizaciji Bosne i Hercegovine iz februara 1992., na koji je istina Izetbegović teška srca pristao, i naložio mu da sporazum pogazi, što predmetnom, naravno, nije bilo teško da učini. Kao vrhunac cinizma nauččnika kome je eksperiment propao, Cimerman danas kaže da "Lisabonski sporazum i nije bio tako loš" i da je možda mogao da pomogne u izbegavanju rata. No Izetbegović ga je odbio i rat je izbio. Tokom rata, od runde do runde pregovora, Izetbegović a i njegovi američki zaštitnici su popuštali u ovom konceptu, pristajući na revizije državnog koncepta, da bi ih odmah zatim odbacivali. Međutim, situacija na ratištu je lomila Izetbegovića, a neočekivano čvrst otpor Evrope u kome se sve intenzivnije nametala Rusija slomio je militantnost obe američke administracije. Svaka mera ili odluka koja je pod pritiskom američke administracije donošena a koja je, eventualno, prelazila meru radikalnosti na koju je Evropa bila spremna, bila je razvodnjavana proceduralnim, diplomatskim i političkim manevrima evropskih zemalja. Tu se pokazalo da mimo sirove sile, kojom Amerika nesumnjivo raspolaže, za stvarno vladanje svetom, američki politički establišment ima još mnogo toga da u spoljnoj politici nauči. Ne mogu da pobegnem analogiji Amerike sa g. Miloševićem koji je takođe tokom ove tri godine vežbao domaće zadatke iz spoljne politike. Analogija se pretvara u podudarnost kada se osmotre oni koji su platili školarinu i za g. Miloševića i za Amerikance. To su, naravno, Srbi. čenevska runda pregovora je, ipak, donela definitivno pristajanje ne samo Izetbegovića nego i Amerike na teritorijalnu podelu Bosne. To je ono što je, bez obzira na razočarenje koje je u srpskoj javnosti doneo prekid pregovora, ključno i što kraj rata, ovog puta realno, čini izvesnim. Pregovori su, u stvari, prekinuti zbog nezadovoljenih teritorijalnih zahteva muslimanske strane, koji bi, naravno, prema stanju na ratištu, bili potpuno bespredmetni, smešni čak, da iza njih ne stoje moćni zaštitnici. Izetbegović je tražio Prijedor i podrinske gradove, tvrdeći da je u njima izvedeno "etničko čišćenje" i da bi ostavljanje ovih gradova Srbima, u stvari, značilo da međunarodna zajednica priznaje posledice ovakvog terora. Međutim, osim možda u slučaju Prijedora, on nije pokazao osobit entuzijazam da to što je tražio i dobije. Kao da je, tražeći ove gradove, on zapravo zadovoljavao opsesivnu potrebu američkih medija koji floskulu o nepriznavanju posledica "entičkog čišćenja", a koja je nepažnjom ili slabošću naše pregovaračke strane ušla i u zaključke Londonske konferencije, ponavljaju po nekoliko puta na dan. Ono što je, zapravo, bio pravi zahtev, jeste zahtev za izlaskom na more. Izetbegović je tražio Neum i teritorijalnu vezu Neuma sa glavninom muslimanske republike. Lopta je, tako, u stvari, prebačena u hrvatsko dvorište i muslimani su pregovore napustili zbog hrvatske nepopustljivosti, ako se ovde ta reč može uopšte upotrebiti. Ovaj zahtev je interesantan i iz jednog drugog ugla, glavnog ugla zbivanja na ženevskoj konferenciji, a to je suštinsko pristajanje muslimana i Amerikanaca na teritorijalnu podelu Bosne. Naime, kako je g. Boban u jednoj izjavi, pomalo cinično, ali sasvim razumno, primetio, izgleda da ni sam Izetbegović ne veruje da će buduća bosanska država funkcionisati kao celina jer, zašto bi, inače, tražio izlaz na more ako se podrazumeva da će kretanje ljudi i roba biti slobodno po celoj državnoj teritoriji. Bilo kako bilo, Izetbegović je prekinuo pregovore a srpska i hrvatska strana su ga proglasile za krivca. Međunarodni čimbenici, što bi Tuđman rekao, nisu, međutim, tu reč prevalili preko usta. Američka administracija je otišla i dalje i prvo, kroz Kristoferova usta, Srbe i Hrvate oglasila za krivce jer su, citiram, "pokazali veliku tvrdoglavost i neelastičnost" da bi zatim, Di Di Mejers, portparol Bele Kuće, krivicu direktno suzio na Srbe, obećavši im, onako usput, da bombardovanje još uvek nije zaboravljena opcija. Međutim, da namerno parafraziram Marksa, iz inata, kad' već sami marksisti izbegavaju da ga pominju, ono što je nekada delovalo kao tragedija, u ponavljanju se pretvara u farsu. Pristajanje muslimana i Amerike na podelu Bosne je sada definitivno i pretnje vojnom intervencijom imaju za cilj tek puko iznuđivanje teritorijalnih uspupaka. Izgleda da će psihijatrovi drugari i pacijenti morati da održe još po neku noćnu sednicu skupštine i da daju još po neki bosanski gradić. Podrinski gradovi, naravno, ne dolaze u obzir jer je to osnova vekovnog sna srpske države o opkoračivanju Drine. Verovatno je zato da će morati da ode Prijedor ili već neko takvo mesto, nama dovoljno nepoznato i udaljeno. Pravi problem, međutim, ipak ostaje muslimanski izlaz na more. I, eto, ponovo naša sudbina zavisi od trećeg faktora na koji ne možemo da utičemo. Povrh svega taj treći faktor - Hrvati - ozbiljno je oslabljen međunarodnom izolacijom u koju, od početka međusobnih sukoba sa muslimanima, postepeno pada. Kako su ih čak i njihovi saveznici i doskorašnji zaštitnici Nemci, "ostavili na suvom", njihova pregovaračka pozicija je znatno oslabljena. Sa druge strane, pak, još jedno presecanje svoje države koja preterano naliči kifli, i odsecanje Dubrovačke županije, Hrvati nikako ne mogu da dopuste. Realna je, dakle, opasnost da pregovori koji bi se između Srba i muslimana mogli relativno lako završiti, uz tu i tamo pokoji srpski ustupak ma koliko on Karadžićevim ratnim poglavicama bio bolan, mogu da zaglave na hrvatsko-muslimanskim međusobicama. žini mi se da će se upravo na tom mestu odvijati zakulisna diplomatija sledećih dana. Pregovori sada zaista postaju tripartitni i odjednom se čitav okolni prostor uvlači u obzorje bosanske krize. Sada najednom i Prevlaka, i zaleđe Dubrovnika i srpske Krajine postaju aktuelne. Pregovori Miloševića i Tuđmana, koji su se do sada vodili u relativnoj tišini i senci, dobijaju međunarodni značaj i verovatno će njih dvojica biti izložena intenzivnom međunarodnom pritisku da postignu bar konture sporazuma u koji bi se nekako mogla uklopiti i bosanska situacija. Da li će sporazum biti postignut i nije neko teško pitanje. Odgovor na njega je "da". Pravo pitanja su kako će on izgledati i koliko će vremena biti potrebno da se do njega stigne. Konture srpskih ustupaka muslimanima sam već izneo i one nisu osobito značajne i zanimljive. Mnogo interesantniji je muslimanski izlaz na more i čini mi se da će biti rešen na sličan način kao i njihov izlazak na Savu, pomoću nekog puta, koridora, bescarinske zone ili sličnih šibicarskih kombinacije kojima je "gospodin lord" sklon, a koje ne donose rešenje već samo privid rešenja koji omogućava da se papiri potpišu. Vreme u kome će rešenje biti postignuto je, pak, najneizvesnija stvar od svih koje su u igri. Vreme je faktor koji istovremeno igra i za i protiv svih zaraćenih strana. Sa odmicanjem muslimanima povećava stradanja ali i šansu da američka administracija popusti pod pritiskom ratnog lobija, Hrvatima učvršćuje Herceg-Bosnu ali udaljuje šansu da reše problem Krajina dok Srbima pak donosi priliku da Bosnu podele ne na tri nego samo na dva dela ali zato direktno guši Srbiju koja je, što zbog sankcija a što zbog sposobnosti vladajućih socijalista ionako na izmaku snaga. Šta će vreme stvarno doneti teško je prognozirati, ali je zato bilo veliko zadovoljstvo slušati srpske političare kako su reagovali na prekid ženevskih pregovora. Kada malo bolje razmislim, čini mi se da se svako kuvao u svom sosu, u svojoj stvarnoj ili imaginarnoj realnosti koju je tokom ovih nekoliko godina stvarao. Milošević je, sa pozom čoveka koji je dobro obavio posao ali nije u tome imao razumevanje svojih partnera, zavapio nad sankcijama koje su ionako jedina njegova briga jer je druge stvari po Jugoslaviji izporešavao kako mu se htelo. Ponovo unevši svoj ton svemoćnog provincijskog partijskog sekretara, oštro je upitao međunarodnu zajednicu kako može da sprovodi sankcije nad Srbima ako su muslimani krivi za prekid pregovora. Mogu da mislim kako su se zamislili nad ovim apsurdom. Samo je trebalo da im on to kaže i oči su im se otvorile. Naravno, sem ovog ispada, na drugim razbojima g. Milošević nastavlja veoma vešto da tka. Uputio je Vlatka Kurira u Kinu i Rusiju računajući da se stvorena atmosfera njihovog protivljenja sankcijama, ako već ne može iskoristiti za ukidanje, a ono bar može iskoristiti za energičnije kršenje. Mali problem su mu trenutno Grci koji već počinju da gube nerve što stvar u Bosni nije obavio jer sankcije itekako pogađaju njihov turizam, ali pošto je sezona već na izmaku, valjda će mu oprostiti kada u posetu Grčkoj dođe. Ostali, manje važni političari, su se takođe vrteli oko svojih problema koji se prelamaju kroz bosansku krizu. G. Šešelj je rekavši par uobičajenih rečenica o srpskim interesima u Bosni krenuo na sasvim drugu stranu. Osećajući da se kraj rata bliži on shvata da mu je vreme da stekne image jednog bona fide političara. Poput lopova koji je završio krađu on sada pokušava da zatre tragove. Sa punom snagom se baca na unutrašnjepolitičke probleme, ustremljuje sa na aktuelnu vlast u nižim stratuumima i, kao šlag na torti, osniva vladu u senci, nešto nad čime je ostala opozicija mudrovala dve godine ali se nije odlučila. G. Koštunica je ostao na visini svoje načelnosti i mrzovoljnosti. Razumno upozorivši da je i rešenje bosanske krize i ukidanje sankcija još daleko on se povukao u tišinu svoje ozbiljnosti. G. Drašković, sušta suprotnost svom, kako sam g. Koštunica kaže, već bivšem koalicionom partneru, vratio se iz Grčke, gde se, kaže, lepo odmorio, i odakle je, još prošle nedelje napao podelu Bosne. Kada je video u kakvu se nezgodu uvalio, povrh svega došavši i u sukob sa delom vrha svoje stranke, a sve zbog toga što je izgleda na odmoru zanemario praćenje svetskih medija i propustio da primeti da su čak i Amerikanci pristali na podelu, g. Drašković je izmislio objašnjenje koje ide na to sa se podelom Bosne na tri dela de facto priznaje muslimanska nacija. Vešto ali nedovoljno. Mada, ko zna, možda mu Mladić izađe u susret pa Bosnu podeli na dva dela? Najzanimljiviji je bio g. Mićunović. On je jedini ukazao na okolnost, koju čak ni g. Milošević nije spomenuo, da srpska pregovaračka strana u Bosni u potpunosti ignoriše naše interese i da svoj potpis čak ni ne uslovljava ukidanjem sankcija prema Srbiji. Na to je odmah reagovao g. Krajišnik koji je, ne trepnuvši, izjavio da je to deo ženevskih sporazuma, ama ga mi nismo - da li namerno? - videli. G. Mićunović je, i sa time ću završiti, otvorio i još jednu zanimljivu temu - mere za preživljavanje dok nam g. Krajišnik ne ukine sankcije. Na pitanje novinara - "od koga će dobiti paketić za snabdevanje?" - g. Mićunović je rekao da on doduše ne zna od koga će dobiti paketić, jer ne zna ni da li pripada nekoj mesnoj zajednici ali da tu računa na svoju suprugu. E, pa neka nauči. Valjaće mu. Uostalom izmišljena je i nova reč, predivna neoboljševička konstrukcija, "nosilac snabdevanja porodice". Ako ste, dakle, nosilac snabdevanja, ostavljam vas da vežbate nošenje i želim vam prijatno veče. Prijatno veče, naravno, želim i onima koje ćete snabdevati.

srbija.635 fancy, 05 Sep 93 -> #633, novim

ŮŢ>> Radovan Karadžić izjavio da Srbi u Bosni nisu u ratu. ŮŢ> pa i nisu. oni su u bosni. E, pa ne bih rek'o... Kol'ko znam oni su na Zelenjaku, Terazijama, u Knezu, na Kaleniću... i svugde gde su 'vize...

srbija.636 milan, 12 Sep 93

[Emitovana 11. septembra 1993.] Srbotopija 23. Dobro veče poštovani slušaoci, danas je subota 11. septembar 1993., a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Kurt Erih Zukert (Kurt Erich Suckert) inače poznatiji pod svojim italijanskim imenom Kurcio Malaparte (Curzio Malaparte) književnik i publicista, poznat je kao romanopisac autor romana "Koža" i "Kaputt" ali i kao ekstravagantni i neposlušni Musolinijev sledbenik, fašista po opredeljenju ali, izgleda, ne i po ubeđenju. Među političkim analitičarima, poznatiji je, pak, kao autor je više glasovite nego značajne knjige "Tehnika državnog udara" (Tecnica del colpo di Stato). U ovoj knjizi je Malaparte pokušao da na makijavelistički način analizira sredstva i način za ostvarenje prevrata. Politički filozofi, skloni marksiziranju, rekli bi da je Malaparte pokušao da metodologiju prevratništva emancipuje od eventualne ideologije realizatora i socijalnih uslova za uspeh prevrata, kao što je Makijavelija politiku, odnosno vladanje, pokušao da emancipuje od etike. Uspeh makijavelija je nesumnjiv a koliko je Malaparte uspeo u svome preduzeću prepuštam ekspertima na procenu. Ja bih pak hteo samo da vam skrenem pažnju na jednu njegovu značajnu tezu. Malaparte kaže, pripisujući tu misao Lavu Davidoviču Bronštajnu, poznatijem kao Trocki, da "revoluciju pokreću i izvode tehničari; samo oni mogu i da je zaustave". Trocki je ovo, a naravno i bilo šta drugo, mogao da izjavi zato jer je njegova revolucija uspela. Ništa ne uspeva kao uspeh. Veštinom Trockog da sa 1000 mornara, organizovanih u savršeno efikasne grupe zadužene za preuzimanje pojedinih ustanova i strateških objekata ovlada Sant Peterburgom impresionirala je ne samo komuniste nego, eto vidimo, i fašiste. Organizacija i planiranje, male kadrovske jurišne grupe dobro obučene i sposobne, preduslov su za uspeh prevrata, uporno ponavlja Malaparte. Ipak, kao i u svakom prevratu računa se samo uspeh. Da je u revoluciji 1917. Trocki prošao kao u revoluciji 1905. danas bi se o njemu jedva ponešto znalo, možda malo više nego o ocu Gaponu koji je predvodio demonstrante na čuvenoj Hodinki koja se završila pokoljem koji je bio uvod u revoluciju 1905. Pobunjeni ratni drugovi iz 16. banjalučke ili krajiške oklopne brigade među čijim imenima razabiramo tek po neko, a među kojima se kao šarmantni paradoks izdvaja izvesni odvažni Zec, tek su istakli svoju kandidaturu za istorijske udžbenike. Kao vojnicima, bilo im je lako da ispoštuju pravila koja je postavio Trocki, a opevao Malaparte. žak i da Malaparteovu knjigu nisu čitali - a svakako nisu jer mi ne deluju kao ljudi koji ma šta sa tvrdim koricama čitaju - pravila tehnike državnog udara su im u vojničkoj krvi i u treningu koji traje već, evo, skoro dve godine. Sve ostalo je obavijeno velom tajanstvenosti. U balkanskoj krčmi se, naravno, ne veruje objašnjenjima na prvu loptu i niko nije poverovao da je povod za akciju "Septembar '93" kako se, marketinški veoma dopadljivo, poput nekog filmskog ili pozorišnog festivala, zove ovaj banjalučki mini puč, stvarno u onome što je sadržano u zahtevima vođstva pobune koje se, pomalo meteorološkim rečnikom prilagođenim za elementarne nepogode, zove Krizni štab. Zato su, od ranog jutra, juče su po Beogradu zvonili telefoni. Bivši prijatelji, nekada većinom svi članovi Saveza komunista koje je život razdvojio i rasuo po raznim političkim strankama naše parlamantarne i vanparlamentarne pozornice, prisećali su se telefonskih brojeva svojih drugih bivših prijatelja ili ih izvlačili iz dobro sakrivenih notesa. Socijalisti, espeoovci, komunisti, reformisti pa i demokrati, kako oni obični tako i oni srpski, uzajamno su se siti iznatelefonirali postavljajući samo jedno pitanje: "Ko stoji iza ovog?" Već oko podne pitanje je postalo odvažnije i preciznije. Glasilo je: "Da li radikali stoje iza ovog?". Poslepodnevni telefonski razgovori su već bili decidirani: "Da, radikali stoje iza ovog!" Svako se pozivao na takozvane "pouzdane izvore" a javna potvrda je pronađena u saopštenju Opštinskog odbora SRS za Banja Luku koje je, istina, veoma uzdržano ali ipak, podržao zahteve ratnika za više hleba i pravde. U beogradskim krugovima zavladali su nemir i strah. Ne znam naravno, koliko su i kako, o motivima puča, informisani g. Milošević i njegov unutrašnji krug, ali je činjenica da su čak i sami vrhovi njegovog establišmenta bili uznemireni i neinformisani. Mnogi su se pitali: "Da li je to Šešeljev Maroko?" Da li će ŠeŠelj, poput Franka, osvojiti neki udaljeni dominion a odande krenuti na Madrid? Izgleda da je to ono što je revoltiralo g. Mićunovića i prelilo već prepunu čašu. On ustaje znatno pre mene i, kada su mene uspeli da iznerviraju i uznemire beskrajnim zvrndanjem telefona, mogu da pomislim koliko li su se tek njemu popeli na glavu. Zato je u podne i došao iznerviran na konferenciju za štampu i održao jedan od svojih najopozicionijih govora. Priznajem da sam bio u dilemi da li da se obradujem nad tim što g. Mićunović postaje opozicionar ili da se uplašim i odmah zgrabim pasoš, ovaj stari dok još važi, i zapalim u najbližu zemlju preko čije granice budu hteli da me puste. G. Mićunović je direktno optužio g. Šešelja da sprema puč, a njegovu "vladu u senci" kao pripremu za preuzimanje vlasti u trenutku kada zemljom ovladaju haos i beznađe. Ovo je bio onaj opozicioni deo nastupa g. Mićunovića, deo koji me je kao neka vrsta njegovog come back- a obradovao. Ono što mi je uteralo strah u kosti je bio drugi deo njegovog nastupa u kome je optužio vlast da ništa efikasno nije učinila da Šešelja u tim njegovim navodnim namerama spreči. Opa, pomislio sam, kada Mićun tako nešto kaže onda mora da je jako uplašen. Jer, zapazite, on nije optužio vlast da stoji iza Šešeljevih akcija već da nije sposobna da ga u tome spreči. Kao da se već otrgao kontroli ako je ikada pod njom i bio. Tako je, da li samo sticajem okolnosti, čitava ova politička nedelja bila u znaku Šešelja i njegovih radikala. Osnivanje njegove "vlade u senci" uznemirilo je političku javnost koja je, tako, načinila jak pritisak na političke stranke da se o njemu i njegovim namerama izjasne. Vladajući socijalisti su, po svom običaju, gurnuli stvar pod tepih. G. Dačić je na direktno pitanje novinara odgovorio da je formiranje vlade u senci normalna pojava u parlamentarnim sistemima previdevši, slučajno ili namerno, da ovo nije normalan parlamentaran sistem. Međutim, bez obzira što se ovaj odgovor čini veoma ciničnim meni se pre čini da je on pre odraz straha i zbunjenosti nego cinizma superiorne vlasti. Opozicija je, ipak, bila odlučnija. Da stvari stoje veoma ozbiljno svedoči i u sredu plasirana a dugo čekana odluka DSS da se konačno distancira od Šešelja. Formulaciju je, istina kao kroz zube, procedio g. Koštunica ali je ona bila jasna. On Šešeljevu stranku ipak ne smatra pravom opozicijom. Za razliku od Mićunovića, Koštunica je ostao na pola puta. On i dalje, dakle, smatra Šešelja priveskom vlasti ali ne i pravom opasnošću. Ko je u pravu ostaje da se vidi, uz opasnost da to saznamo prekasno. Ponovno pospoljavanje fenomena Šešelj bacilo je pomalo u senku ostala zbivanja u zemlji i njoj pridruženim zemljama. Jedan od takvih, važnih događaja koji je ostao u senci je kadrovska obnova Vojske Jugoslavije. Naime, u utorak 7. septembra 1993. u Beogradu je održana sednica Vrhovnog saveta odbrane. Oni koji su pre tri nedelje bili zabrinuti nad kadrovski problemima u vrhu Vojske Jugoslavije, sada mogu da odahnu. Vrhovni savet odbrane je umanjio njihove strepnje i izašao u susret njihovim nadama - opet imaju generale. Nedostajući komandanti rodova, vidova, armija i korpusa kao i načelnici štabova su konačno naimenovani, a tamo gde je zafalilo generala, pukovnici su promaknuti u generalske činove. Lako i brzo, za jednu noć, bez nekih osobitih problema. Sada lepo vidimo da je g. Šešelj bio u pravu kada je tražio da se malo prorede i pukovnički redovi jer i tamo ima ne malo onih koji su "podobni za penziju" a, i što jes' jes', osetio je čovek i opasnost od novog doštampavanja generala. I, eto, desilo se! Uostalom, ne može on toga toliko da izposmenjuje koliko oni toga mogu da izponaimenuju. Očigledno, sindrom nazvan "Miloševićev kadrovski rulet" dostigao je i Vojsku Jugoslavije što je više nego jasan simptom da je i ona od sada u njegovom posedu. Ovaj "Miloševićev kadrovski rulet" se već više od pola decenije vrti u i nad zemljom Srbijom, pa zato, kao jedna važna antropološko politička pojava, zaslužuje našu punu pažnju. U fenomenološkoj ravni, ova kadrovska politika bi se mogla najbolje definisati kao nerazmrsiva mešavina čistki i rotacija. Naime, primetno je da kada Milošević nekoga premesti sa jednog mesta na drugo - a s obzirom da živimo u ratnom komunizmu koji nam je on nametnuo, pre se može reći "kada nekoga prekomanduje sa jednog ratnog rasporeda na drugi" - dugo, ili čak nikada, ne može da se razabere da li ga je unapredio ili unazadio. žak i kada nekoga smeni, ne zna se da li ga je smenio za uvek. Ja volim da koristim izraz "malo ga smeni". Ovo pravilo, naravno, važi isključivo za njegove karove, junake i prvoborce "antibirokratske revolicije" koja je započela Osmom sednicom, ljude koje je Gazda "svojom rukom" napravio ili bar pribavio. Kadrove bivšeg režima, ljude koji su mu prišli kada su i ako su ocenili da je on karta koja dobija, kao što su Jović, Vidić ili žkrebić, Milošević je pustio da potonu ili odu niz vodu i nestanu u zaboravu iako su mu verno služili. Svoje, ipak, drugačije tretira. žak i kada ih smeni on im nađe neku sinekuru za utehu. Ova sinekura, čak najčešće, biva boljom od gubitka za kojim je tugu valjalo da uteši. Setite se samo prve smene, smenjivanja ili kako to već da na zovemo, koja se dogodila u vrhu miloševićevog establišmenta. Još odavno, mnogo pre raspada Jugoslavije, najuren je Zoran Todorović, glavni kadrovik Beograda. Zaboravili smo tačne razloge, a i nije važno. Bitno je da je on, odmah zatim, dobio da "pridrži kanticu sa naftom" odnosno postao važan funkcioner naftne industrije. To svakako nije mesto na kome bi očekivali najurenog političara. I svi ostali kadrovi - kako krupna tako i sitna riba imaju sličan curricullum vitae. Tako je, recimo, Radoman Božović sa mesta neuspešnog predsednika srpske vlade preseljen na mesto kopredsednika Savezne skupštine. Tu je, "malo smenjen" i ćušnut ali ne i uništen, pa ovde vidimo i praktičnu stranu vrtoglavog kadrovskog ruleta, verno služio interesima i imperativima Miloševićeve politike. Sada se pak primiče suđenje bivšim ministrima iz njegove vlade, Vlajkoviću i Mihailoviću, pa se već govorka da bi proces, sasvim razumno, mogao da "zakači" i Božovića što bi značilo da bi popularni "Sloba" morao daga smeni sa funkcije. Da, ali gde? Dobro obavešteni a nikad identifikovani kažu da će, ako se proces ozbiljno ustremi ka Božoviću, za šta je mala šansa, pogotovu posle puštanje pomenutih ministara da se brane sa slobode, prava kazna za predsednika vlade čija se vlada bavila privrednim kriminalom, biti mesto direktora "Geneks"- a. mašala! Drugi znameniti kadar, koji je stalno u bubnju ali i stalno biva izvučen je Aleksandar Bakočević. On je prebivao na srpskoj poitičkoj sceni još iz vremena bivšeg režima i za njega zli jezici kažu da još samo nije bio patrijarh. Za našu temu je, međutim, zanimljiv samo njegov politički put u Miloševićevoj epohi. U tom vremenu je, prvo, bio gradonačelnik Beograda pa je uklonjen jer je Milošević ocenio da je previše popularan, odnosno da se "previše slika" po televiziji. Držan je, neko vreme, na dobro plaćenom mestu predsednika JOK-a, na kome, zbog sankcija, ionako nije imao posla. U politički život je vraćen, reanimiran rekli bi lekari, na mesto predsednika višestranačke skupštine Srbije kada je sa istog mesta uklonjen Slobodan Unković. Sada je član Ustavnog suda Jugoslavije, neke vrste "groblja slonova" istog poput onog kakav je i Ustavni sud Srbije u kome je, recimo jedan Ratko Butulija koji čak nema ni jedan overen semestar Pravnog fakulteta. O diplomi i da ne govorimo. Maločas pomenuti Slobodan Unković je, kao Miloševićev kadar koji mu je obezbedio univerzitetsku podršku na Osmoj sednici bio, za nagradu, rektor Univerziteta u Beogradu, da bi se, potom, uspeo na mesto prvog predsednika višestranačke Skupštine Srbije. Sa toga mesta je pao jer se činilo da se, posle devetomartovskih događaja, previše prisno drži pod ruku sa Mićunovićem koji je - o gle čuda! - i tada bio gledan, od strane vlasti, kao opozicionar. Jedno vreme je "stavljen na led" ali je sada vraćen na popravni ispit na mesto ministra za nauku i tehnologiju. I tako dalje ..., i tako dalje ... Kao i za vrh establišmenta, ista ili slična pravila važe i za niže stratuume. Za primer ću uzeti samo jednu ženu, kadar iz nekadašnje ekipe Zorana Todorovića, Snežanu Aleksić. Ona je bila, kroz razne univerziteske, partijske i omladinske ogranizacije zadužena za sitne i prljave poslove. Da je novinar, rekli bi da je bila "plaćena po čoveku a ne po šlajfni". Po osnivanju SPS, u rano leto 1990., ušla je u Glavni ali ne i Izvršni odbor iako je bila kandidat. Izgleda da su među glasačima Glavnog odbora preovladali ili muški šovinizam ili gađenje. Bilo kako bilo, odmah je otkomandovana među "žene u bundama" što je naziv od milja za čuvenu organizaciju "čene za Jugoslaviju" koju je predvodila Buba Morina. Tu je, stalno se lomeći između SPS i SK-PJ, od angažmana u specijalnom ratu prešla i na pravi kada je predmetni u Krajinama i izbio. U kritičnim fazama rata, vidimo je u kratkim kadrovima Bastiljinih reportaža, kako u maskirnoj uniformi obilazi ranjenika po VMA. Iako član SPS, primala je platu u SK-PJ. Konačno, da bi se siromašnijoj sestrinskoj stranci olakšao platni spisak, prebacuju je na mesto pomoćnika ministra za nešto u sadašnjoj srpskoj vladi. Tu je i sada, ili bar ja tako mislim pošto ove nedelje nisam proučavao kadrovske transfer liste. I tako, u nedogled. U novije vreme, poput generalskih čistki i imenovanja, Miloševićeva kadrovska politika poptima i inflatorne elemente, prateći tako, sociološki verno, i sudbinu čitavog društva. Nekoliko vlada i još više garnitura ministara je izposmenjivano za ovih nekoliko godine. Tu se, već na primeru predsednika vlada, a o ministrima i da ne govorimo, uočava silazna linija. Uvek je za sledećeg predsednika vlade dolazio još gori od prethodnika, rušeći, tako, u beogradskoj političkoj čaršiji uvreženo ubeđenje da "od ovoga goreg nema". Naprotiv - ima, ima! Uočite, uostalom, tu silaznu liniju Radmilović-Zelenović-Božović-Šainović. Kao da je Miloševićev rezervoar katastrofalnih kadrova naprosto nepresušan. No, naravno nije samo u tome stvar. Mnogi Miloševićevi ljudi mi se u privatnim razgovorima žale da se za izvesna mesta naprosto više ne mogu pronaći ljudi. Oni koji imaju ikakve sposobnosti ili ugled boje se ministarske fotelje ili neke druge visoke funkcije, kao đavo krsta znajući da ih gazda koliko sutra može najuriti. Tako se, ono što je u prvoj fazi vladavine izgledalo kao sredstvo za vešto održavanje discipline među svojim kadrovima polako preokreće u svoju suprotnost. Istovremeno, sa eskalacijom krize to postaje i tipičan simptom gubljenja nerava. Milošević je i sam, u jednom intervjuu TV Bastilji, dok je još bio na vrhuncu slave i sjaja, na jedno slugeranjsko pitanje direktora Bastilje: "A šta biste vi imali sami sebi da prigovorite?" odgovorio: "Pa, eto, mnogi mi prigovaraju a i meni se samom čini, da loše biram svoje saradnike!" pokazavši time, još tada, jednu svoju karakternu osobinu. Sada, kada su stvari dogorele do nokata, ta osobina postaje i politička. Miloševiću su se linije fronta opasno produžile. Politički i stvarni rat se odvija u ogromnom trouglu između Knina, Horgoša i Dragaša. Svaka tačka u ovom trouglu ia posebne probleme, gledanja i interese. Srpske Krajine u Hrvatskoj su izložene ostepenom nagrizanju, tehnologijom osvajanja "parče po parče" koju od početka ove godine primenjuje Tuđmanov režim. Milošević tu ništa ozbiljno ne može da preduzme, čak i ako se nije potajno dogovorio sa Tuđmanom da Krajine pusti niz vodu. Puč u Banja Luci, radikalski ili ne, nije samo zatvorio put za vojno snabdevanje svoje sabraće u Krajinama već je i otvorio novu epizodu u političkom životu Republike srpske. Ta epizoda se zove "borba za vlast u osvit mira". Različitost tla i ljudi u Bosni je takva da se jedva, ako ikako, može kontrolisati. Dok Biljana Plavšić sa Majevice uzvikuje da bi rado videla Istočnu Bosnu očišćenu od muslimana i da je etničko čišćenje jedan prirodan proces u Banja Luci gladni vojnici traže više ratnog komunizma i front u gradu pretpostavljaju po značaju frontu prema muslimanima i Hrvatima. Negde na jugu sedi pesnik. šofer i istoričar Božo Vučurević i svoj gladni pogled upravlja prema bogatom Dubrovniku i Konavlima. njega ne zanimaju ni Odvažni Zec ni Biljana od Majevice. Ovde u Srbiji proper, glad i protivnici g. Miloševića se takođe množe i jačaju. Bilo da Šešelj pođe sam na osvajanje vlasti čega se pribojava Mićunović, bilo da odluči da se stvarno opoziciono postavi čemu se nada Koštunica, politička jesen će biti burna i zahtevaće od Miloševića da upregne sve svoje moći. Tu mu više njegova kadrovska kombinatorika neće biti od pomoći. Naprotiv! ljudi koje je tako okretao i prevrtao mogu se, ako primete da je "đavo odneo šalu" okrenuti protiv njega, a oni koje još drži na funkcijama pokazati toliko nesposobnim da ne mogu održati poluge vlasti. Svojevremeno je "Špigl" objavio zapisnike sa poslednjih sednica Politbirona JSRPN, partije tada vladajućih komunista u Istočnoj Nemačkoj. Održane su 10,11,12 i 13 novembra 1989. u trenucima kada je na ulicama Lajpciga i Berlina bilo preko tri miliona ljudi i kada je berlinski zid rušen kamen po kamen. ništa od atmosfere sa ulica se ne vidi iz ovih zapisnika sem kratke izjave ministra unutrašnjih poslova da je sve pod kontrolom. Ostali tok sednica je bio posvećen kadrovskim problemima. Menjali su se direktori čeličana, ambasadori, direktori banaka sa opravdanjem da su oni krivi za lošu ekonomsku situaciju. Tokom ta četiri dana je smenjeno i imenovano bar pedeset ljudi. A berlinski zid je pao. Ostavljajući vas sa ovom, možda ipak preterano optimističnom slikom, želim vam prijatno veče.

srbija.637 veca, 13 Sep 93

Počeli da dele bonove za hranu :( Poniženje do poniženja... a stoka i dalje ćuti i još se raduje što dobijaju bonove.

srbija.638 peca, 14 Sep 93 -> #637, veca

!! Poceli da dele bonove za hranu :( !! Ponizenje do ponizenja... nije to toliko ponizenje,bilo je racionalisanja u engleskoj mislim i u americi za vreme rata.U engleskoj cak do 50-te ili 1951,ne secam se. ponizenje je sto nas lazu jer kladio bi se da ce sa tim bonovima biti ko sa bonovima za benzin,imas bon i mozes da se uslikas (za tvsrbije) sa njim,jer robe ima samo na crno.

srbija.639 veca, 14 Sep 93 -> #638, peca

>> ponizenje je sto nas lazu jer kladio bi se da ce sa tim bonovima >> biti ko sa bonovima za benzin,imas bon i mozes da se uslikas U tome i jeste poenta, već danas piše na nekim prodavnicama da nema artikala koji se mogu podići (kupiti) na bonove.

srbija.640 kriss, 14 Sep 93 -> #637, veca

>> Poniženje do poniženja... a stoka i dalje ćuti i još se >> raduje što dobijaju bonove. Bilo im poslednje ... (i stoci i stoci). :(

srbija.641 voki, 16 Sep 93

"Za pripremu akcije S 93 na Palama se znalo još pre desetak dana i to zahvaljujući informaciji koju je tamošnjem rukovodstvu preneo Dragoljub Mićunović, predsednik Demoskratske stranke, saznajemo u krugovima bliskim vlastima Republike Srpske." ("Borba", 16.09.1993., str. 2, potpis E.B.)

srbija.642 fancy, 16 Sep 93

E, nešto se ućutasmo..??? Gde ste braćo ;) ??? Šta je... ćistka..?? frrrrka... a? SEPTEMBAR '93... 'de ste..?. pobegli u brda??? Molim? ne čujem??? ...pobedio narod??? Je li? A jesu li i studenti bili u pravu '68 ??? Da? Ehe he he... Pozdravio vas general-idiot ;))) (going on Marshall ;>> ) 'Oće li uskoro ta obnova... pa da opet padne šema Brčko-Banovići Na polasku svratite do Smiljanićeve 33 da vam isporučim Koštunicu... (vodite i onaj genetski nesporazum, braću Petroviće... i zadržite kusur.) Maj '80 - Septembar '93 (Fancy) p.s. ne znam ša mi bi... al' se definitivno osećam bolje :)))))))

srbija.643 bbaja, 17 Sep 93 -> #642, fancy

>|| Na polasku svratite do Smiljaniceve 33 da vam isporucim >|| Kostunicu... (vodite i onaj genetski nesporazum, bracu >|| Petrovice... i zadrzite kusur.) Gde da ih vodimo? Zar i njih na streljanje?

srbija.644 fancy, 17 Sep 93 -> #643, bbaja

ŮŢ>> || Kostunicu... (vodite i onaj genetski nesporazum, bracu ŮŢ>> || Petrovice... i zadrzite kusur.) ŮŢ> Gde da ih vodimo? ŮŢ> Zar i njih na streljanje? More, preko mosta.. preko bilo kog mosta. Može i na Novi Beograd! Fancy p.s. A mostove ima da srušimo...

srbija.645 voki, 18 Sep 93 -> #643, bbaja

>> Gde da ih vodimo? >> Zar i njih na streljanje? Ex da, ti si izgleda (nasledno ? i dalje?) kratkom postupku... ;> Pozdrav Voki.

srbija.647 milan, 19 Sep 93

[Emitovana 18. septembra 1993.] Srbotopija 24. Dobro veče poštovani slušaoci, danas je subota 18. septembar 1993., a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. G. Šešelj je, pre nekoliko nedelja, kada je u Saveznoj skupštini maltretirao nesrećne poslanike SPS-a koji sada verovatno proklinju dan kada su ušli u brak iz računa sa njime, stupio u polemiku i sa g. Crnčevićem, poznatijim kao Brana Crnja. Brana Crnja je poslanik SPS-a, ama nije i član stranke, što je, priznaćete, krajnje neobičan običaj, ali nećemo danas o njemu. Polemika je bila višestruko interesantna, preciznije, ako mi lingvisti ne zamere, rekao bih barem trostruko interesantna. Prvo, zato što je tom prilikom, Brana Crnja bio krajnje pomirljiv i govorio nešto u stilu: "Nemoj Vojo, složena su ta državna pitanja, a ti o njima kao slon u staklarskoj radnji!". Međutim, predmetni Voja, ali ne Koštunica, je odgovorio nimalo pomirljivo, tiradom tipa: "Ide patka preko Save, nosi pismo na vr' glave, a u pismu piše, ne volim te više!". Time je g. Šešelj objavio da je između njega i Brane Crnje došlo do, što bi rekli marksisti, konačnog i neopozivog raskida. To svakog srpskog patriotu treba pomalo i da rastuži, jer mu Brana dođe kao neki saosnivač i ideolog Šešeljeve stranke. Istovremeno Brana Crnja je popravljao i opozicioni imidž radikalno srpske političke pozicije, jer nikada nije bio niti član komunističke partije, niti nosio kafu Hamdiji Pozdercu, niti se bavio opštenarosnom odbranom. Ali, eto! čivot piše romane. Druga neobičnost iliti interesantnost, koja se pospoljila u ovoj polemici je okolnost da je g. Crnčević mesecima ćutao u ovom sazivu Savezne skupštine, što mu u ranijim, u kojima je takođe izigravao nestranačkog poslanika, nije bio običaj. Treće, a to je i razlog što sam se sada prisetio ovog incidenta, g. Šešelj je pomalo iznenađen, ali i ljut zbog toga što ga ideološki kompanjon ostavlja, rekao: "Veoma sam se iznenadio kada se g. Crnčević naglo aktivirao. Šta više, u trenutku kada se aktivirao, začulo se neko pištanje i ja sam se uplašio. Na sreću, to je bio samo pejdžer!" Tako sam se i ja, poput g. Šešelja, veoma iznenadio kada se ove nedelje, naglo aktivirao g. Borislav-Bora (koji Bora?) Jović. žim sam ga ugledao na ekranu, kao da sam osetio hladan vetar koji duva iz tame, ne tako daleke, ali ipak prošlosti. Odmah sam pomislio sam da on opet daje neku dramatičnu ostavku na funciju, što će reći da je i ova Jugoslavija krenula da se raspada. Onda sam se obsetio da će ova Jugoslavija morati sa se raspadne bez pomoći g. Jovića, jer je on, poput nekog opasnog oružja, neutralizovan na mestu potpredsednika SPS. G. Milošević se ponadao da će tako i da ostane, te da će g. Jović zaboraviti da je na toj funkciji. Međutim, njegove, a izgleda i naše, nade su se izjalovile i g. Jović je u utorak, 14. septembra 1993. godine učinio jedan veoma odlučan i hrabar potez. G. Jović se, naime, toga dana pojavio na konferenciji za štampu SPS. Hrabrost g. Jovića se nije očitovala u tome što je on, tom priliko, rekao nešto hrabro, opoziciono ili - ne daj Bože! - pametno. Naprotiv, tog istorijskog dana, po sebe, a za nadati se je ne i po nas nas, g. Jović se istakao fantastičnom izjavom kojom se opasno odvojio od Mihaila Markovića (onog nenokautiranog) u borbi za prvo mesto u hrestomatiji političke gluposti u Srba. G. Jović je, ne trepnuvši - mada ovo kažem napamet pošto sam u tom trenutku samo slušao, a ne i gledao njegov nastup - izjavio da su "građani sa oduševljenjem prihvatili najnovije mere Vlade". Bravo građani! Bravo Boro! Mada mi se ovaj citirani deo najviše dopao, bilo je i drugih bisera, kojima valja posvetiti pažnju. Tako je veoma simpatičan bio onaj deo kada je g. Jović ustvrdio da mu je frižider prazan jer nema vremena da čeka u redovima. Iz ovoga se može zaključiti da je sklonost ka hrani loša navika koja se stiče čekanjem u redovima, te da se ta loša navika može iskoreniti odsustvovanjem iz redova. Tako se skoro nameće - kao mera koju uskoro možemo očekivati - nalog organima reda da, osim dilera, počnu da privode i građane koji čekaju u redovima ili bar da redove kao mesta sticanja loših navika, rasturaju. Uzgred, kada smo već kod redova, dopustite mi i jednu digresiju. Ne znam da li ste uočili zapanjujuću disciplinovanost građana koji čekaju u redovima. Istina, pokatkad se pojavi neki "padobranac" koga iz reda izbace ili, ako isuviše podseća na momke koji ratuju preko Drine, uz gunđanje pripuste u red. Ponekad se u redu čekajući građani posvađaju oko količine dobara koja se po jedinici čekajućeg građanstva "deli". Zanimljivo je da se u redovima uvek čeka da se nešto "deli". Građani nikada ne pomišljaju da oni može biti, s obzirom da im uzimaju i novac, nešto čak i kupuju. Ali, i to je ono što je, bar meni, potpuno zaprepašćujuće za naše redove, nikakvi protesti protiv vlasti, ili bar protiv apstraktnih "onih koji su do ovoga doveli", a o neredima i da ne govorim, ne čuju se iz redova. Turobna i neprijatna neaktivnost prati redove. Kao da građani ćute i trpe priznajući nesvesno da su za stanje u kome su i sami krivi. Možda se stide jer se sećaju svoje posete Ušću i povika "Slobo, slobodo!". Možda se prisećaju kafanskog politiziranja, iz vremena kada su još imali para za kafane, u kojima su crtajući po salvetama granice Karlobag- Karlovac-Ogulin-Virovitica učestvovali u kreiranju buduće imperijalne politike i tako i sami prizivali đavola. A možda je u njima puki strah, običan strah koji se uvukao u kosti, ne smem da kažem gene da me neki biolog ne izgrdi, tokom poluvekovne totalitarne vlasti pa u svakom ćutljivom čekaču pored sebe nejasno prepoznaju nekoga ko ih može odvesti "gde treba" i gde im neće trebati hrana koju čekaju u redu jer će se država starati o njima. Ne znam. Pomalo ih razumem ali im se i dalje čudim. Možda ipak preterujem. Možda ćutanje dugih redova po srpskim gradovima znači nadu, veru da će sve proći i redovi nestati kao što su nastali pa potom i nestali pre tri-četiri decenije. U svakom slučaju taj ko dobro poznaje psihologiju onih koji čekaju u ovim redovima ima i najveću šansu da ovom zemljom vlada. G. Jović, a on je na tapetu, koliko da vas podsetim, javno se odrekao ove šanse. I dok je on na konferenciji za štampu evocirao uspomene na jedan drugi politički rečnik iz vremena kada je tako nešto moglo da prođe jer je relativno blagostanje bilo poduprto sa stvarnom policijskom silom, g. Dačić, zvanični portparol SPS je kao na iglama sedeo pored njega i strepeo šta sve bivši vrhovni kokomandant JNA može da odvali. G. Dačić, je pokušavao i štogod da prozbori, ali se g. Jović nije dao i pričao je i pričao, kao da smo u osamdesetim godinama. njihov uzajamni položaj za stolom, razmena pogleda i otimanje za reč su jasno svedočili o sukobu između "mladih lavova" i "starih slonova" koji, kao i u svakom establišmentu u krizi, besni u našoj političkoj eliti. E, sada se, poštovani slušaoci, pažljiviji među vama, koji se sećaju uvodnih rečenica sa kojima sam počeo, već pitaju : "A u čemu se ispoljila pomenuta hrabrost g. Jovića? U prodavanju magle? U oduševljenju redovima?" Naravno, ne! njegova hrabrost se ispoljila u pukoj okolnosti da se uopšte i pojavio na konferenciji za štampu. Jer, kao što rekoh, g. Milošević ga je ostavio na toj funkciji nadajući se da će on zaboraviti da je na funkciji. Potom je i sam zaboravio da je g. Jović na toj funkciji. Odjednom, ničim provociran, g. Jović skreće pažnju na sebe. Vojničkom terminologijom, a sada smo u ratnim vremenima pa je ona sasvim legitimna, g. Jovićev nastup mu dođe kao otvaranje vatre sa rezervnog artiljerijskog položaja. Dok ne pucate, neprijatelj ne zna gde ste, ali kada zapucate, otkrivate gde se nalazite, pa uskoro možete očekivati vatru po vama. Jedna granata napred i jedna pozadi, koliko da vas uraklje. Treća ide direktno u cilj. Ovakva hrabrost mora da je nečim veoma važnim motivisana, Jer, inače, to je puka neopreznost i g. Joviću bi moglo da se desi da je skupo plati. Naime, ako "obično dobro obavešteni krugovi" lažu, pa g. Milošević ipak, mimo tvrdnji pomenutih "krugova", gleda televiziju, moglo je da se desi da ugleda g. Jovića na "malom ekranu TV prijemnika" što rekao Rdovan, ali ne Kradžić već onaj iz drama Duška Kovačevića. U tom slučaju,g. Jović može da bere kožu na šiljak. Mogu da zamislim g. Miloševića kako treska vratima po Predsedništvu i viče: "Ubiću onog Minića! Nije mi rekao da ovoga još uvek drži na funkciji!" Mada, g. Milošević je sam kriv. Sve stranke pa i njegova jednom nedeljno, krajnje uredno, kao da novinari umiru od radoznalosti da čuju šta one misle, drže konferencije za štampu. I uvek na konferencijama nastupaju lideri tih stranaka, jedino on zabušava i stalno podmeće Dačića. Nije ni čudo što je g. Jović uočio upražnjeno mesto i priliku i, eto događaja! Stvarno, šta je g. Milošević radio za vreme dok je g. Jović držao konferenciju za štampu. Preciznije, dok se u zgradi na Ušću - eto opet Ušća nikako da od njega pobegnemo! - događala prošlost, gde se ove nedelje događala sadašnjost? Na budućnost neću ni da mislim, isuviše je crna. Mimo redova koji su sve duži i radnji za koje ne mogu da kažem da su sve praznije jer su naprosto potpuno prazne, glavna atrakcija ove nedelje je bio banjalučki puč od organizatora nazvan "Akcija septembar '93" koju su novinari skratili u oznaku koja asocira na neki model oružja, nazvavši je kratko "S 93". Akcija je toliko privukla pažnju političke javnosti da je bacila u zasenak i navodno približavanje stavova zaraćenih strana u bivšoj Bosni i Hercegovini kao i omanji rat između Republike Hrvatske i Republike Srpske Krajine koji je, buknuo, pa stao da bi Zagreb i Knin dobili po koju raketu i granatu po glavi, pa se potom ponovo nastavio i na kraju stao, završivši se delimičnim povlačenjem Hrvata iz osvojenih sela u koje su ušle trupe UN što je verovatno i bio osnovni cilj Zagreba u ovom otimanju Krajina "na parče" koje traje, evo, već skoro celu godinu. "S 93" se juče završila, bez ispaljenog metka, potpunim trijumfom Radovana Karadžića. Meč je dobio, na poene, jednoglasnom odlukom sudija, čak tako virtuozno da se čovek mora zapitati da možda i on sam nije jedan od onih na koje valja sumnjati da su organizovali ovaj puč, a možda je njegovom uspehu doprineo i izvrstan kondicioni trening u pregovaranju koji, već skoro dve godine, od Lisabonskog sporazuma, ima i na domaćem i na stranom terenu sa najpokvarenijim i najsurovijim protivnicima kojima on nimalo ne ustupa. Šta je Karadžić izveo na banjalučkom terenu za sada je tajna. Tek, pučisti su se povukli uz nejasna obećanja da neće biti krivično gonjeni. Krizni štab akcije "S 93" je pretvoren u telo sa neverovatnim nazivom "Odbor za praćenje aktivnosti na realizaciji zahteva..." otprilike onako kako su se zvala tela sastavljena od penzionisanih udbaša i oficira pri mojoj mesnoj zajednici u vremenima dok još nismo imali tu sreću da na našoj opštini uživamo u blagodetima Deposove vlasti. Izgleda i da je, onako usput, odvažnog Zeca i još nekolicinu drugova pojeo mrak, ali to ostaje da se vidi. Formulacija da glavni akcijaši u ovoj akciji odlaze "na kraći odmor" zvuči veoma zloslutno. Karadžić je ishod prokomentarisao kao uspeh političke akcije kojom je izbegnuto vojno rešenje tj. krvoproliće, što se samo po sebi razume kao očekivana izjava. Izjava je, međutim sadržala i jednu, za jednog političara na vlasti na ovim prostorima, do skoro sasvim neverovatnu rečenicu. Karadžić je naime, rekao: "Ova akcija je dovela do toga da su iz Banja Luke nestali bogati ljudi, a bez njih ne možemo voditi ovaj rat i preživeti." Ovu rečenicu vredi zapamtiti. Po prvi put neko na vlasti u ovoj zemlji bogate ljude ne pominje u negativnom kontekstu. Da li je ovo, što bi marksisti rekli "suštinsko opredeljenje" ili je samo eksplozija besa nad posledicama privatnih hapšenja koja su vršili odvažni Zec i drugovi, takođe ostaje da se vidi, kaogod i sudbina pomenutih, kako Zeca i drugova tako i uhapšenika. Rečenica je, takođe, i dovoljno misteriozna bar što se tiče otkrivanja pravih ako ne organizatora a ono inspiratora puča. Naime, oba sumnjivca, i komunisti i radikali, su po tipu političkih aspiracija obuhvaćena pojmom onih koji proganjaju bogate ljude. Radikali, istina, to rade indirektno, promovišući politiku "jednakih stomaka" i ishrane sa zajedničkog kazana, ali "princip je isti, ostalo su nijanse". Tako je glavna tajna ostala pred nama sakrivena. Ta tajna, tajna organizatora, je upravo ono nad čim je prošle nedelje razmišljao politički Beograd. Ako izuzmemo mogućnost da je puč izbio spontano i da Zec i drugovi nisu imali inspiratore, podstrekače ili pomagače, ne toliko zbog toga što je to nemoguće, već zato što bi to za beogradsku političku čaršiju bilo nezanimljivo, jedino su radikali i komunisti bili ozbiljno sumnjivi. Prve vesti iz Banja Luke su, da vas podsetim, ukazivale na radikale. Sve se nekako slagalo. I Šešeljevi bedževi koje su neki od akcijaša nosili na uniformama, i zahtevi za politikom jednakih stomaka pa i saopštenja odbora SRS u prekodrinskim srpskim zemljama. Odjednom, posle nepunih nedelju dana, u utorak, istog dana kada je g. Jović držao svoju muzejsku konferenciju za štampu, usledio je nagao obrt - radikali loptu ubacuju u dvorište levice. Na svojoj konferenciji za štampu, g. Šešelj je u organizatore puča uvrstio, mimo svog uobičajenog neprijatelja komunista iz SK-PJ, i kontraobaveštajnu službu i policiju i "tvrdo krilo SPS na čelu sa Radmilom Bogdanovićem"!Zašto? Otkuda taj nagao obrt, prekretnica u odnosima sa svojim protivprirodnim koalicionim partnerom? Prvo, valja raspraviti pitanje organizatora i inspiratora banjalučkih akcijaša. Na primer, iako su radikali bili glavni sumnjivci, nije uopšte nemoguće da su inspiratori ili organizatori banjalučkog puča upravo oni, ili i oni, na koje g. Šešelj ukazuje. Kao u svakoj dobroj policijskoj istrazi, u spisak sumnjivih ulaze pre svega oni koji imaju motiv. A komunistima i levom krilu SPS-a motivi za doakavanje g. Karadžiću svakako ne nedostaju. Osim toga, ne treba isključivati ni operativnu saradnju, "na terenu" što bi bivši aktivisti rekli, krugova koje predsednik srpskih radikala imenuje, sa njegovim sopstvenim ljudima u toj oblasti, sa, ili čak i bez, neke posebne koordinacije sa centralom u Beogradu. Uostalom, u duhovnom i političkom haosu i beznađu koje vlada srpskim javnim prostorom, lik bivšeg sekretara komiteta, koji je bio i honorarni saradnik UDBA-e ili KOS-a i pomoću takvih veza žario i palio svojim atarom da bi sada postao fanatični četnički vojvoda, nije neka neobična pojava. Pre bi se moglo reći da je u srpskim prekodrinskim krajevima postao tipičan. Takvi ljudi ne moraju biti ili radikali ili komunisti, oni mogu biti i radikali i komunisti. žini se, dakle, da organizacioni aspekti banjalučke akcije i nisu baš toliko važni. Sigurno je samo da su u nju prste umešali ljudi i političke organizacije sa radikalnim političkim pogledima; i sa levice i sa desnice. U kojoj proporciji i kakvo je uopšte danas značenje podele na levicu i desnicu ostaje izgubljeno u magli semantičkog haosa u kome smo. Stoga je naglo Šešeljevo distanciranje banjalučkih događaja stvar koju ne treba povezivati sa faktičkim stanjem tamo, već sa mogućim političkim implikacijama tog stanja ovde. I, tu leži ključ tajne. Pre svega valja se podsetiti da se Šešelj nije samo distancirao od ovih događaja, već ih je i pripisao svom dojučerašnjem koalicionom partneru, istina uz malu ogradu "tvrdo krilo", ali je jasno na koga je upravljena oštrica napada. Odmah zatim je usledio zahtev za glasanjem o poverenju Šainovićevoj vladi koji su potpisali svi poslanici srpskih radikala. Pardon, osim jednog, ali je izričito naglašeno da je bio bolestan. Potom se aktivirala i vlada u senci, za koju je SK-PJ kroz usta svog predsednika g. Draškovića, već pronašao naziv "diktatura u senci", i koja je aktuelne srpske vlasti optužila da su obezbedile jedva 40% pšenice potrebne za ishranu stanovništva. Takođe, srpski radikali su "otkazali ljubav" i TV Bastilji. Poimence su napadnuti gg. Vučelić i Milanović i eksplicitno zatražene njihove glave, a, onako usput, zahtevano i ukidanje harača za izdržavanje Bastilje koji se naplaćuje kroz račune za struju. Podsećam da su ovo, koliko do juče, radikali zdušno branili kao meru za dovođenje Šiptara u red koji, eto, valjda kao glavni oblik podrivanja srpske države, na Kosmetu ne plaćaju pretplatu. Šešelj je, dakle, opalio sa svih artiljerijskih položaja, i glavnih i rezervnih. Da li je time otkrio svoj položaj poput zlosrećnog g. Jovića? Malo je verovatno da je hapšenje nekolicine istaknutijih srpskih radikala, ako ratnih profitera iz Banja Luke, od strane vrednih akcijaša, moglo biti uzrok ovoj nagloj promeni u Šešeljevoj politici. Pre bi se moglo reći da je klizanje akcije "niz ledinu" i Karadžićev uspeh koji je počeo da se nazire, Šešelju bio znak. Znak da, ali za šta? Da li je Šešelj ovo protumačio kao znak da Milošević više nema vremena da čeka na mir u Bosni. Jer, sa mirom u Bosni, kao važnim političkim poenom, Milošević bi mogao da pođe na neke vanredne izbore i tamo, uz odgovarajuće "brojanje" glasova, ispravi svoju grešku iz decembra prošle godine. Osim potrebe da se ratosilja Šešelja, svodeći ga, recimo na 10%, Milošević mora i sebi da obezbedi preko potrebnu apsolutnu parlamentarnu većinu bez koje, sada se to tako jasno pokazuje, nikako ne može stabilno da vlada. Možda je, dakle, Šešelj zaključio da Milošević više neće da čeka i da je odlučio da ga se odmah debarasira. Nasuprot tome, a koristeći isto činjenično stanje, Šešelj je mogao da zaključi i da su Miloševićeve teškoće nesavladive. Mir u Bosni nije ni na vidiku ako Amerikanci nastave da ga uporno sabotiraju. žak i da se u čenevi nešto i potpiše, ostaje otvorenim pitanje realizacije. Povrh svega Amerikanci su, blokadom Makedonije otvorili pitanje ratnog ili političkog, svejedno, fronta. Na Kosovu je Srbija ukopana kao Englezi u Indiji čekajući kada će protivnik prvi da udari. Ovakvo stanje se može držati petrificiranim niz godina, ako ne i decenija, i ako Milošević ne dobije energičnu podršku Evrope, što je daleko od izvesnog, infrastruktura vlasti će se raspasti. žini mi se da je Šešelj razmišljao na ovaj drugi način, ali da je pri tome uzeo u obzir i realnu opasnost da bi vladajući establišment uskoro mogao da "dođe sebi" i otreznivši se os simpatija za radikale krene u ofanzivu. Ukratko, čini mi se da je Šešelj krenuo u ofanzivu želeći da predupredi protivnikovu ofanzivu koju uskoro može da očekuje. Zaključujući ovako, Šešelj je imao u vidu i širu "marginu greške", jer je možda procenio da ako i nije došlo vreme da baš preuzme vlast, ono bar može dobiti stvarno učešće u njoj. Da li greši? Teško je biti prorok, ali rekao bih da greši! Do sada, istina, Šešelj nije napravio ni jednu ozbiljniju grešku. U prvoj fazi borbe za vlast je eksploatisao svoje sličnosti sa vlašću - jak patriotski naboj koji su po prirodi stvari nosili ratovi u Hrvatskoj i Bosni. Tako je i ukapitalisao nuz efekte izborne kampanje socijalista iz decembra 1992 koja je, u stvari, bila koncentrisani napad na "nepatriotsku opoziciju". Na sličan način je ukapitalisao i prirodnu želju za pravdenom raspodelom bede koja se spontano javlja u krizama ovako dramatičnih razmera. Sada je, možda, odlučio da pređe u drugu fazu, u fazu u kojoj, s obzirom da nije na vlasti i nema o vratu brojan gladan i alav establišment, može biti radikalniji od vlasti u pozivanju na okupljanje oko zajedničkog kazana. Situacija mu, u svakom slučaju ide na ruku. Međutim, to su sve elementi za statičku procenu političke situacije. Za dinamičku procenu nedostaju mu brojni elementi koji se, osim intuitivno, ne mogu proceniti. Kako u ovoj zemlji vlast leži u infrastrukturi a ne u vladi i parlamentu, policija i kontraobeveštajna služba mogu odigrati odlučujuću ulogu. U javnoj bezbednosti Šešelj možda i ima neku podršku među nižim stratuumima, ali je u državnoj bezbednosti bez ikakve podrške.TV Bastilja je pod potpunom kontrolom vlasti i malo je verovatno da bi Šešelj mogao izdržati koncentrisan napad od jedno mesec dana. Konačno, treći politički faktor na srpskoj sceni - demokratska opozicija - skoro u potpunosti marginalizovana tokom ove godine, počinje da dobija ulogu. Ona je istina u dilemi, nekima se kao g. Koštunici čini da savremena Srbija liči na nemačku iz 1923. a nekima kao gg. Mićunoviću i Draškoviću da ona pre liči na Nemačku iz 1933. Već prema tome, ona će se opredeljivati za vlast ili za radikale. G. Đinđić je juče, suprotno očekivanjima koja proističu iz stava g. Mićunovića, najavio učešće u rušenju vlade, istina uz politički bezvredan sofistički obrt prema kome se radikali pridružuju inicijativi DS a ne ona njihovoj. Saopštenje SPO-a koje je izdato pre nepuna dva sata, kategorički odbija bilo kakvu saradnju sa radikalima koje eksplicitno svrstava u fašiste i time indirektno podržava vlast. DSS se još nije izjasnio. Prema stanju na terenu ovaj Šešeljev napad je otišao u prazno. No, videćemo! Utakmica se nastavlja!

srbija.648 milan, 26 Sep 93

ŠEmitovana 25. septembra 1993.Ć Srbotopija 25. Dobro veče poštovani slušaoci, danas je subota 25. septembar 1993., a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Negde krajem maja ove godine, grupa rođaka i članova porodica naših građana muslimanske veroispovesti koji su oteti iz voza na delu barske pruge koji prolazi kroz sada već definitivno bivšu BiH, posetila je predsednika Miloševića. Tražili su od njega da pomogne i ubrza rasvetljavanje ovog čudovišnog, a inače i dan danji nerasvetljenog zločina. Posetu smo pominjao u jednoj od tadašnjih "Srbotopija", ali u jednom sasvim drugom kontekstu. Tada sam grdio Fond za humanitarno pravo, koji je pružao pomoć rodbini žrtava, jer je posetu tako trapavo organizovao i dao priliku g. Miloševiću za dalje uzdizanje svog medijskog image-a, a da za uzvrat, ni Fond a ni nesrećne, verovatno već odavno mrtve žrtve, nisu od toga imali nikakve koristi. Poseta je, međutim, opet ću vas podsetiti, imala i scenografiju, dekor, režiju - nazovite to kako god hoćete - koja je neodoljivo podsećala na scenografiju trga "Venticinljue del maio" (25. maja) u Buenos Airesu gde su majke nestalih (dissaparacidos na španskom) u policijskim progonima i akcijama "eskadrona smrti", demonstrirale nedeljama noseći njihove uveličane fotografije i, misle politički analitičari, pripremile teren za pad argentinske vojne hunte. I grupa članova porodica naših dissaparacidos- a, je poput argentinskih, nosila slike svojih bližnjih. Sećam se da me je čitav događaj bio veoma iznervirao, ali ne samo zbog toga što je Miloševiću poklonjen veliki politički poen jer je on posetu iskoristio da preti nepoznatim otmičarima ali i svojim lenjim i nesposobnim policajcima, nego i zbog kopiranja atmosfere sa trga 25. maja. Verovatno je da su oni koji su savetovali rodbinu nesrećnih žrtava otmice namerno hteli da kopiraju jednu, u celom svetu prepoznatljivu, sliku žrtava ugrožavanja ljudskih prava. Na tome im nije zameriti mada je sličnost bila prilično neukusna. Sećam se da je sličan metod primenio kongresmen džozef Diogardi kada je, posle povlačenja iz Kongresa, počeo da vodi šiptarski lobi. On je naime naredio svim šitarskim demonstrantima, i ovde na Kosmetu i svuda u svetu, da podižu dva prsta u obliku slova latiničnog "V" i da pale sveće, jer tako podsećaju na žehe na Vaclavskim namjestima, na sliku koju je, i to sa simpatijama zapamtio čitav svet. Diogardiju je štos uspeo jer su svetske televizijske mreže bile preplavljene slikama Šiptara koji pale sveće i ja sam verovatno bio jedan od retkih koji se pitao: "Otkud to da Šiptari, koji su pretežno muslimani, pale sveće?" Naravno, nisam ja bio iznerviran zbog primene Diogardi tehnike od strane onih koji su savetovali rodbinu žrtava otmice, već zbog nečeg mnogo ozbiljnijeg. Ja sam, naime, kao i svi Srbi, veoma sujeveran. Ova slika mi je bila naprosto zloslutna. Pomislio sam, ne prizivajte Argentinu, ne prizivajte Južnu Ameriku, dobićete je! I, kada sam pre tri dana čuo za nestanak Dušana Reljića, urednika spoljnopčolitičke rubrike "Vremena", setio sam se te majske posete predsedniku. žini mi se da je bio baš 25. maj - eto još jedne kobne sličnosti između nas i Argentinaca - i odmah mi se, što beogradski žargon kaže "stari film brzo odmotao" a kadrovi novog, bogato muzički ilustrovanog taktovima argentinskog kadra, počeli da ređaju u glavi. Pomislio sam, počelo je! Ugledni urednik spoljnopolitičke rubrike posle NIN-a najpoznatijeg beogradskog nedeljnika, odmeren i potpuno beskonfliktan, bez ikakve javne političke aktivnosti, nestaje jednog dana, ostavivši za sobom uredno zaključana kola sa nepojedenim burekom u njima. Dva dana kasnije se pojavljuje i precizno i suvoparno, do u detalj, opisuje otmicu, hapšenje, privođenje - kako to nazvati? - koje su izvela dvojica, takođe odmerenih i bezbojnih ljudi, koja su ga potom 36 sati ispitivala, pokazujući zaprepašćujuće poznavanje naoko beznačajnih detalja iz njegovog rada i rada redakcije. žak su se i predstavili da su agenti KOS-a, do mesta saslušavanja su ga sproveli sa crnom kesom navučenom na glavu a vratili su ga, što jes', jes' skoro do kućnog praga. I, gotovo! Ovakve bezlične slike nasilja, automatizovanog, institucionalizovanog i birokratizovanog uvek su mi dizale kosu na glavi, mnogo više no nasilje praćeno afektima. Okolnost da se g. Reljić ipak vratio, da nije nestao bez traga, iako mu je u razgovoru, opet uljudno, nagoveštena i alternativa da može završiti kao "leš na ratištu" kazuje da je naša "Argentina na Balkanu" još u povoju, ali ipak! Beogradska politička čaršija odmah je uzela čitav slučaj pod svoje britke komentatorske makaze. njene reakcije su značajne i indikativne taman koliko i sam događaj. Odmah su se formirale dve glavne škole mišljenja a u njima mnogi smerovi, odseci i studijske grupe. Prva, malobrojna, ali ne beznačajna, škola mišljenja, je a priori pretpostavila da je ceo događaj izmišljen. Ona ima i dva smera. Prvi smer veli da je Reljić imao potrebu ili obavezu da se tajno od porodice, prijatelja i kolega, negde udalji na dva dana i da ju je na ovaj način i rešio. Prema ovom smeru, burek u kolima je čista šteta, jer posle dva dana burek nije ni za šta. Drugi smer misli da je ovo ujdurma redakcije "Vremena" u svrhu podizanja tiraža za šta vredi žrtvovati burek. Dobro obavešteni novinarski krugovi kažu da je to ionako svejedno, jer koliki god da vam je tiraž, od izdavanja novina ne možete živeti. Uvek dobro obavešten, Šešelj ovo i zna pa zato i misli da naši novinari žive od izdavanja otadžbine. No, to je tema za neku drugu priliku. Držim da je postojanje ove škole mišljenja istovremeno i dobar i loš znak. Dobar, jer svedoči da smisao za humor još uvek nije napustio grad na mestu gde leđa Evrope gube pristojno ime, a loš, jer svedoči o izvesnoj naivnosti i neiskustvu, koji se prikrivaju cinizmom. Ovakva reakcija je po stereotipu veoma slična reacijama građana na prve oružane pljačke banaka pre nekoliko decenija. Tada su čistačice metlama jurile pljačkaše naoružane pravim pištoljima jer nisu ni pomišljale da pištolji mogu i da opale. Slično se, na prve pojave uličnog terorizma, koji je na velika vrata ušao u Beograd atentatom na turskog ambasadora pre petnaestak godina koji su izvela dvojica jermenskih ekstremista, ponašao ceo Tašmajdanski park. Svi šetači su jurili atentatore, a jedan pukovnik Brajović, Crnogorac dakle, je šetao unuka parkom i kada je video atentatora koji beži, probao je da ga zaustavi i uhvati. Pukovnik Brajović je pri tome bio ranjen ali je zaradio i najviše tursko odlikovanje - Veliku međediju. Kako je g. pukovnik, Crnogorac, podneo sramotu što je dobio tursko odlikovanje jureći čoveka koji je, što bi u Crnu Goru rekli, "pošjeka Turčina", nije mi poznato, ali se nadam da su ga bar sin i snaha dobro izribali što je, umesto da čuva dete, vodio privatni rat po Tašmajdanu. Međutim, ta vremena su uveliko prošla, i sada na svaki pucanj čitave kafane disciplinovano ležu na pod. Iskustvo čuda čini. Onaj drugi deo beogradske političke čaršije, koji je shvatio da je đavo već odavno odneo šalu, i da je krčma na Carigradskom drumu u kojoj žive, sada postala stecište drumskih razbojnika koje carska policija niti može niti hoće da dovede u red, događaj je uzeo za ozbiljno. Ova druga škola mišljenja je, naravno, kao sasvim nelogičnu, odmah odbacila mogućnost da se stvarno radi o pripadnicima KOS-a - vojne kontraobaveštajne službe - kako su se otmičari predstavili. Ne samo zbog toga što je van pameti da se u jednoj tako tajnoj akciji, Služba, koja posao radi, uopšte predstavlja, već što je sasvim neverovatno da se u krizi u kojoj je vojska, njena kontraobaveštajna služba bavi tako sitnim slučajevima akvizicije obaveštajnih informacija među novinarima spoljnopolitičkih rubrika. Iako se tu lako složila, škola se odmah podelila na nekoliko studijskih grupa. Prva je pretpostavila da iza akcije stoji neko kome je u interesu da kompromituje KOS i vojsku. Kandidata svakako ima puno jer su se i radikali i socijalisti, svako na svoj način okomili na vojsku što je, tu skoro, i završilo velikim "pokoljem generala". U okviru ove studijske grupe je nestalo nekoliko smerova i svaki je "secovao" na po nekog. Jedan smer je secovao na Šešelja koji je nezadovoljan jer su u gomili najurenih generala bili i oni koji su njemu naklonjeni, drugi je secovao na socijaliste koji žele da dokrajče KOS kao poslednji ostatak titoizma u VJ, a treći na unutar frakcijske borbe u samom KOS-u. Druga studijska grupa je suptilnije izučavala tok samog saslušavanja i iz njega pokušala da izvuče zaključak o kome se radi, odnosno da nađe odgovor na pitanje "Ko stoji iza ovoga?". Jedan smer u njoj je akciju pripisao policiji odnosno UDBA-i i međusobnom sukobljavanju njenih frakcija. Kao "krunski dokaz" za svoju teoriju, ova grupa je isticala odgovore koje je, navodno, dao g. ministar policije, poznat po svom specifičnom izgovaranju slova "ć", koje predmetni ministar izgovara kao "tj". Naime, krugovi zainteresovani za Reljića su, navodo, stupili u kontakt sa g. ministrom i on je na pitanje: "Ko je upleten u događaj?", opet navodno, odgovorio "Nemam saznanja da su moji!". A na dodatno pitanje: "Da li to znači da nisu?", po treći put navodno je odgovorio: "Ne znatji!". Drugi pak smer misli da je Reljić puka žrtva neke unutrašnje provere, i da su njegovi islednici dobili potrebne informacije već prvog dana jer su ga drugog saslušavali reda radi, a da su zapravo proveravali nekog svog čoveka i da im je, sticajem okolnosti, Reljić bio jedini izvor da provere, recimo, neku priču svog čoveka o nekom događaju u nekoj ambasadi gde je i Reljić bio prisutan. Treći smer veruje, izvodeći zaključak iz uljudnog ponašanja i dobre obaveštenosti otmičara, da oni pripadaju obaveštajnoj službi MIP-a i da je Reljić žrtva nekih njihovih unutrašnjih trzavica koje su posledica čistki u saveznim organima. I, tako, u beskraj... Ovolika sklonost bogradske političke čaršije da kombinuje, analizira, spletkari i političari, tj., jednom rečju da tračari, svedoči da duh socijalizacije još uvek nije napustio Beograd, ali da mu je došao vakat da se umesto traganjem za odgovorom na pitanje da li je neka čeršijska znamenitost homoseksualac ili nije, bavi nalaženjem odgonetki na neke mnogo stvarnije i surovije zagonetke. Svojevremeno je g. Dragutin Gostuški, u nekoj od svojih provala lucidnosti, konstatovao da Srbi dockan sazrevaju. Isto, izgleda, važi i za njihovu duhovnost, kako kulturnu tako i političku. Na svu sreću, ratovi ubrzavaju sazrevanje, a unuk pukovnika Brajovića je sada već zreo mlad čovek i verovatno je odavno naučio da zalegne u zaklon kada pripuca. Voleo bih samo da mu ta veština, u godinama koje su pred nama, ne bude potrebna previše često. U svakom slučaju, ostavimo analize beogradske političke čaršije po strani. Ma koja od njih, ili neka sasvim nova, bila tačna, poruka prvih taktova argentinskog tanga koji su odsvirani na uvo g. Reljiću je jasna. Uostalom, kako to patetični, muzici jedva priučeni voditelji emisija klasične muzike na režimskim medijama, vole da kažu :"Muzika ne zna za granice!". Poruka je upućena pre svega nezavisnim medijama, ali i svim slobodno mislećim ljudima ovde. Ona je, osim toga, i kratka i zato politički sadržajna i nagoveštavajuća. Ona glasi: "Ne talasaj!". Argentina je na južnoj zemljinoj polulopti pa je tamo najhladnije na jugu. Najzaostaliji regioni Argentine su na jugu a tamo su i proterivali političke protivnike. Još kao dete sam, prihvativši globus zdravo za gotovo, progutao za tili čas nešto oko čega su se vekovima lomila ideološka koplja i gorele lomače. Progutao sam, naime, činjenicu da je zemlja okrugla, ali sam se ipak pitao kako oni dole ne padnu kada vise glavom nadole. Posle sam shvatio da se oni isto pitaju za nas, jer mi njima nekako dođemo "dole" pa sam se pomirio sa time da oni ne padaju iz istih razloga iz kojih i mi ne padamo, ma šata bili ti razlozi. Iako je, dakle, tamo sve naopačke, ipak je nekako nama slično i blisko. Postoji, međutim, i jedna važna razlika. Ono što je njima jug nama je sever. Naravno, nije to razlika, to je analogija. Razlika je u tome što je nama sever malo poveći i na njemu se nalazi čitava jedna Rusija, a njihov jug je mali i šiljat, pogledajte moju omiljenu spravu iz detinjstva - globus - i uverićete se da je nama na glavi mnogo više no što njima visi o nogama. I, dok se ovde u Beogradu kulise za Grande Guignolle ala Arnetniniana polako postavljaju - primećujem i da se reditelj g. ljubiša Ristić vraća na beogradsku teatarsku scenu što je znak da ćemo imati i pesnika političkog nasilja koje se priprema - na severu od Srbije se odvija prava predstava, a ne lutkarska. U nju su svi uperili svoje zabrinute poglede. Tamo, više naših glava, u Rusiji, dešava se takozvana "kriza". Kriza je stalno stanje ruske, kaogod i srpske, države poslednjih desetak godina, što je još jedno svedočenje o bliskosti naših naroda; svedočenje kome se, istina, akademik Mihailo Marković ne bi baš preterano obradovao. Ovih dana, "kriza" se malo zaoštrila. U sukob su došli "crveno-smeđi" kako jeljcinovci zovu komunističko-nacističku opozicionu grupaciju sa "privremenom okupacionom vladom" kako predmetna zove jeljcinovce. Preciznije, to i nije baš pravi sukob nego je Jeljcin, osetviši se dovoljno jakim, odlučio da stavi tačku na Vrhovni sovjet, jedinu instituciju koja je u nepromenjenom sastavu preživela iz komunističkih vremena i koja je, samim tim, u sebi sačuvala sav "žal za prošlošću". Istina, Jeljcin to nije pokušao da učini na neki preterano nežan način, čak ni na politički grub ali dozvoljen način. On je, naprosto, predsedničkim ukazom, raspustio parlament. Kako ovakav ukaz nema nikakvo ozbiljno utemeljenje u ustavu on je srpski rečeno - a na ruskom se slično kaže - izvršio državni udar. Nema nikakve sumnje da su glavne državne instutucije i ogranizacije, a pre svega vojska i policija u potpunosti odane Jeljcinu, pa u ishod puča ne treba ni sumnjati. Osim toga Jeljcin uživa ogromnu međunarodnu podršku. Na brzinu pregledajući reagovanja vlada širom sveta primetio sam da su samo jugoslovenska i kineska pokazale izvesnu uzdržanost, a sve ostale mu daju podršku koja varira od uzdržane do frenetične. Istina zrno državničke mudrosti kubanske, libijske, iračke i vijetnamske vlade nisam ni video ali za to, verujte mi, nema ni razloga. Tamo je sve jasno. Kako uopšte ne sumnjam da bi srca i naše i kineske vlasti, veselo zaigrala pri pomisli da bi Hazbulatov sa svojim drugarima mogao da se dokopa vlasti, to uzdržanost ne tumačim kao znak državničke mudrosti već kao znak rezignacije, mirenja sa sudbinom i procene - do koje nije teško doći - da "crveno-smeđi" nemaju nikakvih šansi na uspeh. Kako je akademik Mihailo Marković ovih dana bio van Beograda, u poseti Centru za strateške studije bugarske socijalističke partije, u SPS nije bilo dovoljno starih i iskrenih koji bi Hazbulatovljevoj bratiji dali podršku. Odmena je zato došla iz SRS. Šešelj je, sa dirljivom iskrenošću, izrazio svoje simpatije za "crveno-smeđe" koje on, istina, naziva "patriotskim snagama", ali to ništa ne menja na stvari. No, prošlost je prošlost, i Hazbulatovljeva bratija već pripada istoričarima iako je još uvek u zgradi parlamenta mada sada već opkoljenog od strane - o ironije - pripadnika najelitnije divizije "Đeržinski" i bez struje, vode i, onoga što je modernim, čak i ruskim, političarima najmilije - televizije. Ona, naprosto, više nema nikakvu realnu moć da se dokopa vlasti. Jedino bi mogla, ako se eventualno dokopa uticaja nad nekom većom vojnom jedinicom, koja raspolaže sredstvima za stratešku odmazdu, da izazove neku nesreću, nad čime strepi ceo svet, ali to nije političko, to je više meteorološko ili seizmološko pitanje, dođe mu nekako kao elementarna katastrofe. Sa te tačke gledišta Jeljcinov puč, kao tako reći gotova stvar, ne bi zasluživao vreme u ovoj emisiji. Međutim, mi smo mala zemlja sa velikom vezanošću za Rusiju. Kada ona dobije kijavicu, nama obavezno sledi zapaljenje pluća. Kakve, dakle, mogu biti posledice ruskih događaja na zbivanja ovde? Jeljcinovo definitivno rašćišćavanje sa komunističko- nacističkim blokom će u znatnoj meri oslabiti osovinu SPS- SRS. Da li će demokratska opozicija moći to da iskoristi da prisili vlasti na ozbiljnije ustupke drugo je pitanje. Bojim se međutim, da je njena notorna nesposobnost već više puta dokazana. Međutim, ono što je izvesno, to je da će pritisak koji osovina SPS-SRS vrši na javne slobode biti u znatnoj meri neutralizovan što realizaciju argentinskog scenarija može ozbiljno usporiti i odložiti. Da li će argentinski scenario biti samo odložen ili i definitivno otkazan zavisi od zbivanja u okruženju Srbije - od bosanskih sporazuma i od ukidanja sankcija koje jedino može da zaustavi srljanje zemlje u peronistički fašizam na srbijanski način. Ovde je, međutim, znatno teže proceniti efekte moskovskih događaja. Strateški gledano, ne može se dogoditi ništa bitno. Jeljcinova vlada je ionako vodila rusku politiku na Balkanu i ona tu ona neće ništa bitno menjati. Šta više, može se očekivati da će u sledećoj godini mnogo energičnije zaleći na srpsku stranu. Time bi u Rusiji kupila poslušnost i otupela spremnost onih nacionalističkih snaga koje su mnogobrojne ali nisu organizaciono vezane za hazbulatovljevu grupu, da se i organizuju. Problem je, međutim, što je Jeljcin parlamentarne izbore zakazao za decembar, što znači da će Rusija biti bar dva meseca u izbornoj groznici, pokušajima osporavanja legitimnosti ovih izbora a možda i nereda koje "crveno- smeđi" uspeju da organizuju po nekim mestima u kojima još imaju uticaja. Jednom rečju znači da će Rusija biti zaokupljena unutrašnjim brigama. To će Izetbegoviću, a verovatno i njegovim američkim patronima, dati nadu da se još nešto može ušićariti. Otezanje pregovora automatski odlaže i samo otvaranje pitanja ukidanja ili ublažavanja sankcija, i to je ono mesto na kome smo mi stvarne žrtve "ruske kijavice". Istina, velika briga američke administracije da se njihovom mezimcu Jeljcinu nešto loše ne desi, možda i zaustavi jastrebove tipa Dola i Mekloskog, ukoliko se u Vašingtonu proceni da bi prevelik pritisak na Srbiju škodio "privremenoj okupacionoj vladi" u Moskvi. Ukratko, čeka nas gadna zima, puna hladnoće gladi i odloženih rešenja. Svi politički obračuni koji su u Srbiji u toku dobijaju na značaju i intenzivnosti. Akademik Mihailo Marković se, u međuvremenu, vratio sa strateškog saborovanja u Bugarskoj, ali nam je, zaokupljen obnavljanjem ljubavi sa bugarskom levičarskom sabraćom koja je prekinuta još 1948., uskratio svoj komentar zbivanja u Moskvi. Ipak, na jednom drugom Saboru, onom Vukovom u Tršiću, pre nepunih nedelju dana, 19. septembra, Mihailo Marković je održao strateški govor iz toga možemo rekonstruisati i njegov stav glede ovih strateških pitanja. Govoreći o svemu i svačemu u Srpstvu vaskolikom, što zaslužuje čitavu jednu emisiju, Mihailo Marković je rekao da se srpski narod kreće horizontalama i vertikalama. nemojte sad' da ma zapitkujete šta to znači, ne znam ni ja. Bilo kako bilo, duž hoprizontala, veli Marković, uvek nailazimo na zidove i granice. Svet koji sebe smatra hrišćanskim i humanim, a laže naravno, zatvorio nam je horizontale. Vertikale pak nije mogao. Iz zemlje nam dolaze naša žita, naše rude i, pazi sad' - trave. To nam nisu mogli oduzeti. Još manje nam mogu oduzeti duhovne vertikale, naše vizije, istorijsko pamćenje, korene identiteta i još koješta, dopunite uostalom sami što ja moram sve da vam kažem. Približavamo se pobedi, kaže Marković, a dotle, sasvim sigurno, istrajaćemo! Poruka je, dakle, jasna. Ako nam onemoguće horizontalne, preći ćemo na vertikalne komunikacije. Svejedno je šta se događa u Rusiji, pobeda istine je neminovna. Samo je pitanje vremena a ono je nama sasvim nebitno. Lenjin je i danas živ, življi od svih živih. Istrajavajmo, dakle, postojano, misli Marković. Međutim, da bi se istrajalo, potrebno je biti hladne glave. U tome je i problem jer, izgleda da Srbin može biti hladne glave samo ako mu je glava pri tome i prazna. žim Srbin ima nešto u glavi, ona se usija. Sa ovom dilemom ostavljam vas i želim prijatno veče. Ovo je bila "Srbotopija" a govorio vam je Milan Božić, ozbiljno zakačen "ruskom kijavicom".

srbija.649 cdragan, 26 Sep 93

Juče u Beogradu ŠEŠELJU POCEPALI KOŠULJU Ukratko, juče je Šeki dobio drugog sina. Mali je na tatu, težak je pet kila a na svet je došao carskim rezom. - Zvaće se Aleksandar, po Aleksandru Ruckoju, novom predsedniku Rusije, rekao nam je vojvoda Vojislav Šešelj, vodj Srpske radikalne stranke. današnja politika.

srbija.650 zqusovac, 26 Sep 93 -> #649, cdragan

> težak je pet kila a na svet je došao carskim rezom. Kod Šešelja ništa bez noža. > - Zvaće se Aleksandar, po Aleksandru Ruckoju, novom > predsedniku Rusije, rekao nam je vojvoda Vojislav Šešelj, vodj > Srpske radikalne stranke. Bez obzira na moje mišljenje o Šešelju, želim da mu dete poživi duže na ovom svetu od Ruckoja na mestu 'Predsednika Rusije'. poz, zq

srbija.651 bbaja, 27 Sep 93 -> #648, milan

>|| ....................................................... Treci >|| smer veruje, izvodeci zakljucak iz uljudnog ponasanja i dobre >|| obavestenosti otmicara, da oni pripadaju obavestajnoj sluzbi >|| MIP-a i da je Reljic zrtva nekih njihovih unutrasnjih >|| trzavica koje su posledica cistki u saveznim organima. Ob.sluzba MIP-a nema nikakve ingerencije unutar SRJ, a ni nikakve zakonske, organizacione ili bilo kakve druge mogucnosti da privede bilo koga. Sto se tice cistki, tu si u pravu.

srbija.652 neman, 27 Sep 93

RTS je objavila konkurs za radno mesto "Predsednikov najomiljeniji opozicionar" :))) Sinoc je u emisiji "Direktno" iliti aktuelnosti pustila Desnokrilnog, B.B. ali advokata, Dacica i Djindjica. Ispljuvase Sainovica, al sto ispljuvase i Seselja :)) B.B. ali advokat je izjavio da u Srbiji postoje dve vlade u senci, jedna Rugovina, druga Seseljeva a da ce srpski narod imati podjednake koristi od obe :)))))) neman

srbija.654 cdragan, 27 Sep 93 -> #653, pyramid

>> ŠEŠELJU POCEPALI KOŠULJU > E, od ovakvih poruka mi je stvarno muka. Molim te ako > možeš, uzdrži se. Ne vidim zašto bi ti bila muka od jedne normalne vesti koja je objavljena u dnevnim novinama ???

srbija.655 zqusovac, 27 Sep 93

Mozda je neuobicajeno, ali iako sam vec replicirao na ovo u conf komunikacije, moram da ponovim i ovde jer po meni ovde i spada: ----- ..co reply 12.1434 > naivni ....pogledaj samo koliko mladih ljudi...klinaca i sl. ide > na koncerte narodnjaka , koliko ih ima na poselu i sl. ...To moze Danas sam od najmladje sestre (I gimnazije) cuo nesto neverovatno. Aj' sto sam video Dzejovu kasetu kod nje, nego mi kaze da klinci na zurkama masovno djuskaju na narodnjake !!! Kad smo vec kod toga (znam da nema veze sa temom, ali...) danas sam joj gledao citanku :((( Nesto malo stare knjizevnosti (Gilgames, Grcka i ostalo na 15 strana sve zajedno), zatim dva tabaka hagiografija, zitija Svetog Save, anegdota o Svetom Savi, predanja o Svetom Savi, Sveti Sava u prirodi i lovu... zatim jedno 100 strana narodne poezije, narodnih epskih pesama, narodne poezije, narodnih epskih pesama, narodne poezije, narodnih pripovetki, narodnih epskih pesama..., pa nakon Pocetka bune na dahije 5 strana baroka, 5 strana dubrovacke knjizevnosti, pa Laza K. Lazarevic, pa Laza K. Lazarevic, pa Jakov Ignjatovic, pa J. Ignjatovic... Kuku i lele i lele i kuku. Ako je tako u gimnaziji u Beogradu kako li je tek u strucnim skolama po unutrasnjosti gde profesori povratnici iz Belih orlova tumace gradivo na svoj nacin. Nema potrebe da Vojvotkinja dolazi na vlast, sta god da ostane od ove zemlje bice upropasceno za 20-ak godina kada generacija sadasnjih svetosavskih dzejovskih djaka stasa za funkcije :(((((((( poz, zq

srbija.656 zqusovac, 27 Sep 93 -> #651, bbaja

> Ob.sluzba MIP-a nema nikakve ingerencije unutar SRJ, a > ni nikakve zakonske, organizacione ili bilo kakve druge > mogucnosti da privede bilo koga. Sto se tice cistki, A posto je sve izvedeno u skladu sa zakonom onda garant nisu oni jer po zakonu nemaju ingerencije ;) poz, zq

srbija.657 voki, 27 Sep 93 -> #652, neman

>> postoje dve vlade u senci, jedna Rugovina, druga Seseljeva a >> da ce srpski narod imati podjednake koristi od obe :)))))) Bojim se da je odvalivši ovu glupost *B.B. ali advokat* u paravu (!?) ali to nikako ne bih nazvao korist ;> Pozdrav Voki.

srbija.658 drassa, 27 Sep 93 -> #656, zqusovac

>>> Ob.sluzba MIP-a nema nikakve ingerencije unutar SRJ, a >>> ni nikakve zakonske, organizacione ili bilo kakve druge >>> mogucnosti da privede bilo koga. Sto se tice cistki, >> >> A posto je sve izvedeno u skladu sa zakonom onda garant >> nisu oni jer po zakonu nemaju ingerencije ;) Naravno da nemaju ingerencije da privedu, ali zato smeju da upucaju ;) Bye, Drassa

srbija.659 drassa, 27 Sep 93 -> #655, zqusovac

>> Nema potrebe da Vojvotkinja dolazi na vlast, sta god da >> ostane od ove zemlje bice upropasceno za 20-ak godina >> kada generacija sadasnjih svetosavskih dzejovskih djaka >> stasa za funkcije :(((((((( Meni se čini da si ti neki opasan :) I treba da stasa ta generacija... I još nešto: verovatno si i ti imao nekog svog džeja i neko svoje svetosavlje u mladosti? Jeli bre, a kako se ti krstiš? Sa tri prsta ili celom šakom? Ajde, bre odgovaraj! Od tvojih komentara ljudi mogu da se oraspolože :))))))) Bye, Drassa

srbija.660 milan, 27 Sep 93 -> #655, zqusovac

> Nema potrebe da Vojvotkinja dolazi na vlast, sta god da ostane od ove > zemlje bice upropasceno za 20-ak godina kada generacija sadasnjih > svetosavskih dzejovskih djaka stasa za funkcije :(((((((( Bojim se da je upropašćeno još mnogo ranije. Džej i Sveti Sava se medijski ekvivalentno prezentiraju kao Đorđe Marjanović i Bravar u negdašnjim vremenima. To je posledica rušenja analitičkih standarda građanskog društva koje su obavili komunisti. Posle je svejedno da li se jedna paradigma zameni drugom. Pl poz M

srbija.661 ndragan, 28 Sep 93 -> #648, milan

/ "Venticinljue del maio" (25. maja) u Buenos Airesu gde su === I ja obožavam JusCir :)

srbija.662 asterix, 28 Sep 93 -> #659, drassa

> Ajde, bre odgovaraj! Od tvojih komentara ljudi mogu da se > oraspolože :))))))) Ne više od toga bi nas oraspoložilo kad bi nam saopštio da si se obrijao do glave, kupio dizel farmerke i reebok patike i da nam sad obajšnjavaš nešto tipa: 'pa šta fali džeju, baš je dobar1'.

srbija.663 bbaja, 28 Sep 93 -> #659, drassa

>|| I treba da stasa ta generacija... I jos nesto: verovatno si >|| i ti imao nekog svog dzeja i neko svoje svetosavlje u >|| mladosti? Kada vec nisi u stanju da za svog "Dzeja" izaberes nekoga ko nije Dzej i kada do svog "svetosavlja" ne mozes da dodjes samostalno, svojim mozgom ili obrazovanjem, pa se time jos i ponosis, spremno-drcan da se, cak, svadjas (vredjas), onda postajes i zauvek ostajes Frankestajn jednog propalog sistema bez kulture i buducnosti. (moja poruka je zasnovana i na nekim drugim tvojim "prilozima" raspravama u Forumu)

srbija.664 bbaja, 28 Sep 93 -> #660, milan

>|| Bojim se da je upropasceno jos mnogo ranije. Dzej i Sveti >|| Sava se medijski ekvivalentno prezentiraju kao Dorde >|| Marjanovic i Bravar u negdasnjim vremenima. To je posledica >|| rusenja analitickih standarda gradanskog drustva koje su >|| obavili komunisti. Posle je svejedno da li se jedna paradigma >|| zameni drugom. Komunisti su, da te podsetim, koliko toliko kontrolisali kic - bar sto se tice njegove afirmacije na oficijelnim radio i TV programima. Ovi sada upravo sistematicno isvesno forsiraju kic. P.S. Nije valjda da izjednacavas Djoku Marijanovica sa Dzejom, odnosno Svetog Savu sa Titom.

srbija.665 bbaja, 28 Sep 93 -> #656, zqusovac

>|| A posto je sve izvedeno u skladu sa zakonom onda garant nisu >|| oni jer po zakonu nemaju ingerencije ;) Pa ja ti rekoh da nemaju ni organizacionih mogucnosti.

srbija.666 zqusovac, 28 Sep 93

Malopre procitano saopstenje SPS-a. Poceo odstrel Vojvotkinje. Sta su sve napisali, bice veselo. Seselju ne dajem prevelike sanse mirnim putem. ;) poz, zq

srbija.667 index, 28 Sep 93 -> #666, zqusovac

÷­÷ţ Malopre procitano saopstenje SPS-a. Poceo odstrel ÷­÷ţ Vojvotkinje. Odstrel? Šta će da rade kad ga odstrele? Vanredno sranje? Možda je ono ulizivanje opoziciji u saopštenju poziv na koaliciju? Ne verujem (tu bi neko morao da bude strašno glup). ÷­÷ţ Sta su sve napisali, bice veselo. Seselju ne dajem prevelike ÷­÷ţ sanse mirnim putem. ;) A Šešelj se, budala, primio pa počeo da ih pljuje...A oni su se samo cenjkali ;). Biće fešte...;) Nenad

srbija.668 drazen, 28 Sep 93 -> #655, zqusovac

> Kad smo vec kod toga (znam da nema veze sa temom, ali...) danas sam joj > gledao citanku :((( Nesto malo stare knjizevnosti (Gilgames, Grcka i ostalo > na 15 strana sve zajedno), zatim dva tabaka hagiografija, zitija Svetog > Save, anegdota o Svetom Savi, predanja o Svetom Savi, Sveti Sava u prirodi > i lovu... Sveti Sava u borbi za 100 kvadrata? Ili poucna prica kako je isti svetac sanjao da se nasao naslikan na ikoni u gornjem dzepu od pidzame jednog neuspelog pisca zitija? > zatim jedno 100 strana narodne poezije, narodnih epskih pesama, > narodne poezije, narodnih epskih pesama, narodne poezije, narodnih > pripovetki, narodnih epskih pesama..., pa nakon Pocetka bune na dahije 5 > strana baroka, 5 strana dubrovacke knjizevnosti, pa Laza K. Lazarevic, pa > Laza K. Lazarevic, pa Jakov Ignjatovic, pa J. Ignjatovic... Deca ce posle takve skole verovatno da zakljuce da su samo Srbi pismeni. A posto svi drugi bolje zive od Srba, zakljucak je da pismenost kvari zivot. I pocepace istu citanku. Sto i nije steta. Steta je sto nece nabaviti drugu. Pl poz D

srbija.669 drazen, 28 Sep 93

Da li je Reljiceva zena takodje clan redakcije Nedeljnog izdanja? Negde sam nacuo da se ista preziva Bogavac. Pl poz D

srbija.670 zqusovac, 28 Sep 93 -> #659, drassa

> I treba da stasa ta generacija... I jo{ ne{to: verovatno si > i ti imao nekog svog d`eja i neko svoje svetosavlje u mladosti? E gluposti: evo ga veliki humanista i altruista koji se zalaze da BAS TU generaciju ne pobijemo, a neku drugu po potrebi i mozemo ??? Za mog dzeja i moje svetosavlje: i jesam i nisam. Sigurno da sam nesto vise a nesto manje voleo, ali sam svoje preferencije stekao tako sto sam upoznao razlicite ideje, pokrete, knjige... pa birao. Roditelji su me blago usmeravali a drustvo je bilo prilicno slobodno po tom pitanju. Kad smo vec kod te teme: komunizam (socijalizam, Titoizam) je bio daleko postenije drustvo od ovoga danas jer je bilo dovoljno deklarativno biti ZA, da bi mogao da mislis sta hoces. Naravno da je i to nesloboda, ali to je bio jedan dzentlmenski sporazum zasnovan na licemerju. Danas svi uzimaju sebi za pravo (pogotovu 'odabrani') da ti vire u kucu, krevet, tanjir, pisma... i proveravaju da mozda ne zastranjujes od NJIHOVOG poimanja pravih vrednosti. Uostalom vidi nize. Ako hoces poredjenje: ONO je bilo kao da kazes zeni da je nisi prevario a oboje znate da jesi al' nikom nista; OVO je kao da ti mesna zajednica, ili pop, ili Danijel Sifer ili sta ja znam ko, sedi za vratom i proverava jesi li je prevario. > Jeli bre, a kako se ti krsti{? Sa tri prsta ili celom {akom? Ovo je ilustracija onoga sto sam gore naveo. Sta te briga da li se i kako se krstim, ili klanjam, ili se u misticnom transu molim svom kaktusu. I da neces mozda da mi kazes kako ti po tom podatku mozes nesto pametno da zakljucis? Citaj malo forum: ljudska.prava, mozda nesto naucis. poz, zq

srbija.671 zqusovac, 28 Sep 93 -> #665, bbaja

> Pa ja ti rekoh da nemaju ni organizacionih > mogucnosti. Kako se razmnozavaju razne policije i koliko nad njima ima kontrole, ne bih se u to kladio. Danas u Srbiji jedino raste pendrek. poz, zq

srbija.672 drazen, 28 Sep 93 -> #659, drassa

> Meni se cini da si ti neki opasan :) > I treba da stasa ta generacija... I jos nesto: verovatno si > i ti imao nekog svog dzeja i neko svoje svetosavlje u mladosti? > > Jeli bre, a kako se ti krstis? Sa tri prsta ili celom sakom? > > Ajde, bre odgovaraj! Od tvojih komentara ljudi mogu da se > oraspoloze :))))))) > > Bye, Drassa Sad' mi je jasno odakle ti SS u korisnickom imenu DraSSa. Pl poz D

srbija.673 drassa, 28 Sep 93 -> #662, asterix

>> i da nam sad obajšnjavaš nešto tipa: 'pa šta fali džeju, >> baš je dobar1'. Da... Baš je dobar onima koji ga slušaju... Kao što je meni dobar Jean Michael Jarre ili Vangelis... Bye, Drassa

srbija.674 drassa, 28 Sep 93 -> #663, bbaja

>> Kada vec nisi u stanju da za svog "Dzeja" izaberes Na to već imaš odgovor... Da skratim: Ukusi su RAZLIžITI! >> pa se time jos i ponosis, spremno-drcan da se, cak, >> svadjas (vredjas), onda postajes i zauvek ostajes >> Frankestajn Mislim da nisam nikoga uvredio, a ako se to slučajno i dogodilo, nije bilo namerno... No, indirektna ili direktna vređanja su zaista prisutna u CONF, pa bi i ti mogao da se navikneš na to... Neki su SPS-ovci (to je ovde uvreda), neki su adolescenti iliti nedozreli etc. Ima toga, a ja se trudim da takve kvalifikacije ne izričem... >> (moja poruka je zasnovana i na nekim drugim tvojim >> "prilozima" raspravama u Forumu) Što se mojih "priloga" tiče, nisu ništa lošiji ili boji od ostalih ;) Bye, Drassa

srbija.675 drassa, 28 Sep 93 -> #664, bbaja

>> TV programima. Ovi sada upravo sistematicno isvesno >> forsiraju kic. I to je DEMOKRATIJA :) Bye, Drassa

srbija.676 drassa, 28 Sep 93 -> #666, zqusovac

>> Sta su sve napisali, bice veselo. Seselju ne dajem >> prevelike sanse mirnim putem. ;) Onomad sam rekao da je uvek potreban krivac... Na žalost, on je najmanje kriv za ratno profiterstvo i ostalo što mu se pripisuje... No, vlada u senci... Bolja je od vlade na BINI ;) Bye, Drassa

srbija.677 drassa, 28 Sep 93 -> #667, index

>> A Šešelj se, budala, primio pa počeo da ih pljuje...A oni >> su se samo cenjkali ;). Pa pljuju ih mnogi... Šta njima znači pljuvač manje-više ? Bye, Drassa

srbija.678 voki, 28 Sep 93 -> #664, bbaja

>> Komunisti su, da te podsetim, koliko toliko kontrolisali kic >> - bar sto se tice njegove afirmacije na oficijelnim radio i >> TV programima. Ma jel' Tito ozbiljno ? Pozdrav Voki.

srbija.679 spantic, 28 Sep 93 -> #663, bbaja

> (moja poruka je zasnovana i na nekim drugim tvojim > "prilozima" raspravama u Forumu) Hajde, hajde, pa ne vređa ti čovek Tita ;)

srbija.680 milan, 29 Sep 93 -> #664, bbaja

> P.S. Nije valjda da izjednacavas Djoku Marijanovica sa Dzejom, > odnosno Svetog Savu sa Titom. Ma ne. Nema među njima čak ni sličnosti. Zato sam ih i odabrao za primer. Naprosto kada se stvori analitički vakuum onda je u modlu moguće staviti bilo šta umesto bilo čega. Poenta sa komunističkom destrukcijom nije se ticala njihovog malograđanskog ukusa koji je nesumnjiv. Tako gledano oni jesu bili brana od palanačkog kiča ali je to nebitan, nuz efekat. Supstancijalno je da su oni stvorili ili otvorili mogućnost relativizacije svih javnih vrednosti i time pripremili put za Šešelja ili Amfilohija ili Karadžića iili Vučurevića ili već šta padne. Pl poz M

srbija.681 milan, 29 Sep 93 -> #670, zqusovac

> Kad smo vec kod te teme: komunizam (socijalizam, Titoizam) je bio daleko > postenije drustvo od ovoga danas jer je bilo dovoljno deklarativno biti > ZA, da bi mogao da mislis sta hoces. Naravno da je i to nesloboda, ali to > je bio jedan dzentlmenski sporazum zasnovan na licemerju. Danas svi > uzimaju sebi za pravo (pogotovu 'odabrani') da ti vire u kucu, krevet, > tanjir, pisma... i proveravaju da mozda ne zastranjujes od NJIHOVOG > poimanja pravih vrednosti. Uostalom vidi nize. Upadaš u ozbiljnu metodološku grešku druže Zorane! Za kaznu treba da pročitaš "Vaprosi ljenjinjizma" (ovo je skandal, ružno mi je da 'vako pišem, insistiram da se na SEZAM-u uvede ćirilica, naročito ruska). Iz ovog kapitalnog dela druga Kobe sve će ti se reći samo. Poredeći komunizam i klero-fašizam (al modo Servico) ti si uporedio "zreli socijalizam" sa "klero-fašizmom u nastajanju". Naravno da je u tom slučaju socijalizam "prošao bolje". Međutim, kada smo ga gradili itekako smo zavirivali u kuće, krevete, tanjire i pisma edabi bili sigurni da oni koji će se u tim krevetima živi probuditi jesu dobar materijal za Novog žoveka. Kada smo se dovoljno osigurali, dozvolili smo i slobodno mišljenje. Sada vidimo, na žalost, pogrešno i prerano! Dakle, druže, kada za jedno dvadesetak godina budemo imali zreli klero-fašizam, onda će samo "prilaženje ruci o Vaskrsu" patrijarhu Amfilohiju biti dovoljno da te pustimo da misliš šta god hoćeš (ako imaš alat). Do tada, strpi se! "Borba za celovito srpsko nacionalno biće nije običan život, borba za celovito srpsko biće je nešto sasvim drugo!" (Desnokrilni, Opštinski komitet DSS za Topolu, petak 10. septembar 1993., uvodno izlaganje) Pl poz M

srbija.682 index, 29 Sep 93 -> #677, drassa

÷­÷ţ>> A Šešelj se, budala, primio pa počeo da ih pljuje...A oni ÷­÷ţ>> su se samo cenjkali ;). ÷­÷ţ ÷­÷ţ Pa pljuju ih mnogi... Šta njima znači pljuvač manje-više ? Oni(SPS) to teško praštaju (sujeta je to...). Poenta je u tome da SPS nije obezbedio nikakav oslonac pred ovo saopštenje, dakle - čisti blef. Cilj istog je bio da se Šešelj malo disciplinuje (on njima preti uskraćivanjem podrške vladi, a oni njemu - "možemo mi i bez tebe"(nije citat)). Da je Šešelj ćutao i odmah otišao kod Oca_onog_autotrkača da se pokaje - dobio bi dva-tri ministarska mesta, a ovako... Ako opozicija bude pametna tj. ako ne bude davala povoda wadikalima i socistima da se ujedine neko od njih će morati da strada, a zna se i ko...nema televiziju.

srbija.683 ndragan, 29 Sep 93 -> #659, drassa

/ I treba da stasa ta generacija... I još nešto: verovatno si / i ti imao nekog svog džeja i neko svoje svetosavlje u mladosti? Jedina mi je šansa da opstanem, da izgradim sebi dovoljno imidža i novaca da ne dođem slučajno u situaciju da jednog dana zavisim od mišljenja nekog polupismenog dizelaša. Imam i sad, ali nije ni nalik, i dobro se drži(du), za razliku od. / Jeli bre, a kako se ti krstiš? Sa tri prsta ili celom šakom? Nikako. Što, jel mora? E, tek onda neću.

srbija.684 fancy, 29 Sep 93 -> #672, drazen

ŮŢ> Sad' mi je jasno odakle ti SS u korisnickom imenu DraSSa. TANJUG... Zna se ;) Fancy

srbija.685 bbaja, 29 Sep 93 -> #674, drassa

>|| Na to vec imas odgovor... Da skratim: Ukusi su RAZLICITI! Nije stvar u ukusima. Stvar je u civilizacijskom nivou i elementarnoj kulturi i obrazovanju.

srbija.686 bbaja, 29 Sep 93 -> #679, spantic

>|| Hajde, hajde, pa ne vreda ti covek Tita ;) Ne, nego ti je uvredio Slobu, pjesnika sa Pala i general-idiJota.

srbija.687 bbaja, 29 Sep 93 -> #676, drassa

>||>> Sta su sve napisali, bice veselo. Seselju ne dajem >||>> prevelike sanse mirnim putem. ;) >|| >|| Onomad sam rekao da je uvek potreban krivac... Na zalost, >|| on je najmanje kriv za ratno profiterstvo i ostalo sto mu >|| se pripisuje... ?????????????????????????????????????????????????????? ?????????????????????????????????????????????????????? ??????????????????????????????????????????????????????

srbija.688 .bale., 29 Sep 93 -> #669, drazen

> Da li je Reljiceva zena takodje clan redakcije Nedeljnog izdanja? > Negde sam nacuo da se ista preziva Bogavac. Mislim da je pisala neke tekstove za srpski Vjesnik, ali ne znam da li je baš član redakcije. Zove se Svetlana Bogavac, nema je u impresu.

srbija.689 .bale., 29 Sep 93 -> #681, milan

> mi je da 'vako pišem, insistiram da se na SEZAM-u uvede > ćirilica, naročito ruska). Iz ovog kapitalnog dela druga Kobe Eno, ja sam već uploadovao AMS ćirilicu za TeX :-) Ima sva ruska slova :)

srbija.690 zqusovac, 29 Sep 93

Bas nesto danas razmisljam kako se polako vracamo u kameno doba: sutra idem u nenakvo selo kod Smederevske Palanke da kupujem i cerecim tele. Izgleda da dolazimo do stadijuma gde ce muskarci loviti za prehranu, zene staviti koze i hraniti buljuk dece kojima ce se dizati natalitet (a ne da nam se tamo nekakvi Siptari kote), grejacemo se i transportovati takodje kao u kameno doba... poz, zq

srbija.691 zqusovac, 29 Sep 93 -> #669, drazen

> Da li je Reljiceva zena takodje clan redakcije Nedeljnog izdanja? > Negde sam nacuo da se ista preziva Bogavac. Snezana Bogavac, Borba. Povremeno pise za Vreme (vidi seriju napisa o Beloj ruzi i Novoj vizantiji i ostalim neverovatnim i zanimljivim avanturama Kurira Jovice i Ideologa Oca Hegela Miliradovica). poz, zq

srbija.692 zqusovac, 29 Sep 93 -> #676, drassa

> Onomad sam rekao da je uvek potreban krivac... Na zalost, > on je najmanje kriv za ratno profiterstvo i ostalo sto mu > se pripisuje... Jadni, naterali ih silom ili su bili u zabludi. poz, zq

srbija.693 zqusovac, 29 Sep 93 -> #681, milan

> Upadas u ozbiljnu metodolosku gresku druze Zorane! Za kaznu > Poredeci komunizam i klero-fasizam (al modo Servico) ti si > uporedio "zreli socijalizam" sa "klero-fasizmom u nastajanju". Sto jes jes, u pravu si. Nisam pomislio da ovde ima ljudi koji se dovoljno dobro secaju komunizma u nastajanju, u moje vreme ipak su bili poceli krediti. > imali zreli klero-fasizam, onda ce samo "prilazenje ruci o > Vaskrsu" patrijarhu Amfilohiju biti dovoljno da te pustimo da Ako to znaci da ce izvesni Risto Radovic koji se predstavlja gorenavedenim imenom da se iscisti sa Cetinja, pozdravljam. poz, zq

srbija.694 skerl, 29 Sep 93 -> #675, drassa

│>> TV programima. Ovi sada upravo sistematicno isvesno │>> forsiraju kic. │ │ I to je DEMOKRATIJA :) └──── demokratija = kic Eto odgovora na raniju diskusiju o tome sta je kic ;)

srbija.695 voki, 29 Sep 93 -> #690, zqusovac

>> Bas nesto danas razmisljam kako se polako vracamo u kameno >> doba... Šta ćeš, posledice komunizma ;< Pozdrav Voki.

srbija.696 veca, 29 Sep 93 -> #676, drassa

>> on je najmanje kriv za ratno profiterstvo i ostalo što mu >> se pripisuje... A za šta je najviše kriv?

srbija.697 veca, 29 Sep 93 -> #690, zqusovac

>> Bas nesto danas razmisljam kako se polako vracamo u kameno doba: Kamo lepe sreće da je polako...

srbija.698 drassa, 30 Sep 93 -> #670, zqusovac

Na prethodne poruke sam se uzdržao, ali.... >> Kad smo vec kod te teme: komunizam (socijalizam, >> Titoizam) je bio daleko postenije drustvo od ovoga danas >> jer je bilo dovoljno deklarativno biti ZA, Ovde Mislimo isto... >> Citaj malo forum: ljudska.prava, mozda nesto naucis. Ovde ne mislimo isto... Bye, Drassa

srbija.699 drassa, 30 Sep 93 -> #672, drazen

>> Sad' mi je jasno odakle ti SS u korisnickom imenu DraSSa. SS:=Š; :)))))))))))))))))))))) Bye, Drassa

srbija.700 drassa, 30 Sep 93 -> #671, zqusovac

>> se u to kladio. Danas u Srbiji jedino raste pendrek. Pa, kad si pomenuo ljudska prava... Pendrek je stvar koja bi trebalo da ih obezbedi... Bye, Drassa

srbija.701 drassa, 30 Sep 93 -> #685, bbaja

>> Nije stvar u ukusima. Stvar je u civilizacijskom >> nivou i elementarnoj kulturi i obrazovanju. Ukratko... Obrazovanje stvara ukus... Kako možeš da voliš ono što ne poznaješ? Zato sam i napisao da su ukusi različiti... Bye, Drassa

srbija.702 drassa, 30 Sep 93 -> #686, bbaja

>> Ne, nego ti je uvredio Slobu, pjesnika sa Pala >> i general-idiJota. Ne, nego sam samo rekao ono što mislim... Bye, Drassa

srbija.703 drassa, 30 Sep 93 -> #683, ndragan

>> Jedina mi je šansa da opstanem, da izgradim sebi dovoljno >> imidža i novaca da ne dođem slučajno u situaciju da >> jednog dana zavisim od mišljenja nekog polupismenog >> dizelaša. Nego šta! >> Nikako. Što, jel mora? E, tek onda neću. Najzad da neko pametan odgovori u duhu demokratije :) Bye, Drassa

srbija.704 drassa, 30 Sep 93 -> #694, skerl

>> demokratija = kic Ispravka: if (vlast=SPS) and (RTS=false) then demokratija:=kic; if (vlast<>SPS) and (RTS=true) then demokratija:=voters; >> Eto odgovora na raniju diskusiju o tome sta je kic ;) Eto odgovora o tome šta je demokratija ;) Bye, Drassa

srbija.705 drassa, 30 Sep 93 -> #682, index

>> ministarska mesta, a ovako... Ako opozicija bude pametna >> tj. ako ne bude davala povoda wadikalima i socistima da >> se ujedine neko od njih će morati da strada, a zna se i >> ko...nema televiziju. Pa, zar opozicija može da da podršku strankama na vlasti? Mislim da bi to bila tuga Božija! Što se tiče Lagalovizije, svi znaju da je to instrument u rukama moćnika, tako da ne moraš posebno da se uzbuđuješ oko toga... Najveća laž koja će i TV SPS-u doći glave bila je izjava da je hiperinflacija zaustavljena i to u udarnom dnevniku pre nedelju-dve :) Bye, Drassa

srbija.706 drassa, 30 Sep 93 -> #687, bbaja

>> ?????????????????????????????????????????????????????? Ne mogu tačno da se setim, ali negde u forumu ili biznisu sam ostavio par eseja na koje nisam dobio odgovore... Tamo se možda nalaze odgovori na tvoje znakove pitanja :) Bye, Drassa

srbija.707 drassa, 30 Sep 93 -> #692, zqusovac

>> Jadni, naterali ih silom ili su bili u zabludi. Jok, samo lansiraju još jednu od svojih laži! Bye, Drassa

srbija.708 ndragan, 30 Sep 93 -> #664, bbaja

/ P.S. Nije valjda da izjednacavas Djoku Marijanovica sa Dzejom, / odnosno Svetog Savu sa Titom. Ovako loš sluh je takođe primer za kič iz onog vremena. Svaki komesarčić je mogao da ti iščupa rečenicu iz konteksta i protumači je, do stadijuma blagog informativnog razgovora, ili i jače. žovek je samo poredio pakovanja. Ako su ista, tim gore po pakere.

srbija.709 dragisak, 30 Sep 93 -> #680, milan

> > P.S. Nije valjda da izjednacavas Djoku Marijanovica sa Dzejom, > > odnosno Svetog Savu sa Titom. > > Ma ne. Nema među njima čak ni sličnosti. Zato sam ih i > odabrao za primer. Naprosto kada se stvori analitički vakuum > onda je u modlu moguće staviti bilo šta umesto bilo čega. Nije Đoka bio tako loš. Koliko znam on je objavio prvu domaću LP ploču, tamo negde 1959. U svoje vreme je bio neka verzija domaćeg Elvisa. čenske su vrištale i čupale kosu na njegovim koncertima. On je u ovu sredinu, nakon partizanskog folklora, uneo elemente zapadne 'estrade'. Ako ste gledali film 'Zvižduk u osam' znaćete na šta mislim. Uzgred, on mi je ujak. :) Evo i jednog trača. Znate šta je bila prva žena Đorđa Marjanovića ? Bila je reprezentativac Jugoslavije u bacanju kugle. 8) I bila je oko 10 godina starija od Đorđa. :) Đorđe je, inače, porekčom iz imućne građanske provincijske porodice. Otac mu je bio direktor banke pre rata.