CIVIL.1

19 Nov 1991 - 30 Sep 1992

Messages - o.jeziku

o.jeziku.102 squsovac, -> #101, dzakic
>> Nije tačno! Evo, ja sam bio u pravu. ;) Svo vreme tvrdim da >> nemam pojma. :))) žžžžžžžžž > Meni su stalno govirili da bi trebalo reći "sve vreme", a ne >"celo vreme" niti "svo vreme". Lepo reče čovek da "nema pojma"! ;))
o.jeziku.104 balinda, -> #101, dzakic
>>>> Svo vreme tvrdim da nemam pojma. :))) >> ^^^^^^^^^ >> Meni su stalno govirili da bi trebalo reći >> "sve vreme", a ne "celo vreme" niti "svo vreme". Rekoh li ja da nemam pojma? ;)
o.jeziku.105 bandit, -> #60, prvul
>.> Toooo!!! Imam i amandman na tvoj predlog: zvanicni jezik engleski :) Ja se slazem! Johnny
o.jeziku.106 spantic, -> #95, balinda
> Bojim se da je za tu diskusiju vrlo slaba "litertura" TV > serija o Vuku Karadžiću. ;) Za "literturu" baš i ne znam, ali za literaturu bi trebalo da si u pravu ;) Mada kupačice uopšte nisu loše ;)
o.jeziku.107 spantic, -> #84, dejanr
> Ja takav program nisam video još od nekog prastarog > WordStar-a. Znaš li nešto konkretno što pravi takve > probleme? Gotovo ne mogu da zamislim. Bilo je problema sa starom verzijom Norton editora, ali novije je i to davno rešila. Možda je mislio na domaće programe specijaluzovane namene?
o.jeziku.108 spantic, -> #96, balinda
> To samo za sebe stoji ali je, bar za mene, slab argument. > Nalazim čak dva razloga zašto tako mislim. Mislim da > preterano insistiranje na nekoj svojoj posebnosti, > pogotovo ako ta posebnost ne donosi nekakvu očitu > prednost, nije dobro. U tom pogledu Englezi su prvaci > sveta. Poznata je njihova metereološka prognoza kada nad > Kanalom vlada nevreme. Englezi ne samo što kažu nego tako > i misle: "Evropa je odsečena!" :))) Nikako se ne slažem. Ne vidim po čemu uporno proturaš takvu tvrdnju. Nije svetska perspektiva u unifikaciji, od toga se davno odustalo. Sada mnoge kompanije se prilagođavaju pojedinim tržištima, po logici, ako neće oni ima ko hoće. "Misli globalno, delaj lokalno". Nikako ne vidim zašto bismo insistirajući na svom standardu, svojim "kvačicama" u latinici i svojim pismom ćirilicom bilo kome šta naturali? Naturanje je upravo obrnuta stvar. Kada nešto plaćam, onda i želim da bude po mojim zahtevima. Neće mi isporučilac diktirati šta mi "treba" i još da traži da mu platim. > narodi, a Srbi to jesu koliko god mi bili ponosni, onda je > to najblaže rečeno smešno. Mi nemamo ni blizu takvu > "snagu" na bilo kojem civilizacijskom mestu da bi se > preterano insistiranje gotovo na bilo kojoj svojoj > posebnosti moglo odraziti bilo kako osim štetno po nas. (?) Zaista i još jednom (?). Šta je autor ovim hteo da kaže? Naprotiv, insistiranje na posebnosti donosi korist po nas, na kraju krajeva zanimljivost. Posebnost je zanimljiva ljudima, ne unisonost. Niko zaboga razuman ne zagovara zabranu latinice ili učenja stranih jezika, ali ni uništenje posebnosti.
o.jeziku.109 dejanr, -> #108, spantic
>> Kada nešto plaćam, onda i želim da bude po mojim zahtevima. Neće mi >> isporučilac diktirati šta mi "treba" i još da traži da mu platim. Problem je samo u tome što mi retko plaćamo a često radimo "ono drugo" ;) Uzgred, jedno je kad tražimo program po narudžbi, a drugo kad koristimo "gotov". Recimo za primer Clipper - da li će Nantucket da ugrađuje YU sortiranje da bi umesto 50,000 kopija prodao 50,005?
o.jeziku.110 ilazarevic, -> #99, mnikolic
█> dana. (jaaaaaaaaaaaao, kad počnem da vas bombardujem █> pravilima ;)) ), te da ću bačiti na Sezam sve o "trebanju" █> čim ukucam (ima oko 3 strane). Za početak: NIKO OD █> DISKUTANATA (žAK NI JA ;)))) NIJE BIO SASVIM U PRAVU! █ █ toooooooooooo, prave informacije na pravo mesto! Organizuj to u fajl, da mogu lepo da ga čuvam :)
o.jeziku.111 mkiric, -> #103, squsovac
>> /Upotrebljavao sam kurent (vel.slova) i umesto kurziva i umesto pojačanog >> (bold) teksta u originalu. SQ/ Zar kurent nisu mala, a verzal velika slova? >> 22. Svakom pismenom čoveku poznato je (u teoriji, doduše, znatno više nego >> u praksi) da se glagol TREBATI mora upotrebljavati kao bezličan, dakle >> samo u oblicima 3. lica jednine (TREBA; TREBALO JE, TREBAĆE, TREBALO BI.) ^^^^^ A-HA! :)) >> glagol TREBATI može se ^^^^^^^^^^^^^^ A-HA! ;(( :)))) Kao što ti reče, niko nije savršen (pa čak ni ja ;) ). Prilog ti je odličan, ako ima još i ako te ne mrzi - ŠALJI JOŠ!.
o.jeziku.112 mnikolic, -> #110, ilazarevic
> Organizuj to u fajl, da mogu lepo da ga čuvam :) Mislim da si replicirao na pogresnu poruku. Pravila o 'trebanju' :) je obecao SQusovac i nalaze se u poruci 5.103. Pozdrav, m.
o.jeziku.113 balinda, -> #108, spantic
>> Nikako se ne slažem. Ne vidim po čemu uporno proturaš takvu >> tvrdnju. Nije svetska perspektiva u unifikaciji, od toga se >> davno odustalo. Niko i ne kaže da je unifikacija poželjna. Zašto, odmah, stav koji ti nije blizak isteruješ u njegovu krajnost? Raznolikost sveta je njegova prva snaga. Postavljanje nekakvih standarda je samo racionalisanje takve raznolikosti tamo gde od nje nema prevelike koristi već samo štete. To svi rade pa je prirodno da je rade i "mali". Npr. i ponosni Englezi su polako popustili u vezi sa decimalnim sistemom, polako popuštaju prema "unufikaciji" Evrope. (Kako bi to ti verovatno nazvao?) Šveđani su u saobraćaju prešli na desnu stranu kolovoza iako je to pre svega stvar odluke a ne nekakve prednosti u odnosu na vožnju levom stranom. Jedini ozbiljan razlog za ovakve postupke je želja da se postigne nekakav standrad i kompatibilnost sa ostatkom sveta. Nejčešće, takvo prilagođavanje čovečanstvu, ume i prilično da boli. :( Zalaganje za (nekakvu!) reformu pisma samo je želja da i nama upotreba pisma bude lakša a transparentnost u odnosu na svet veća. Ne vidim da time gubimo. Naravno, slažem se sa tobom, da kriterijum pristajanja na prilagođavanje svetu bude samo jedan od argumenata kada se o bilo kakvim promenama razmišlja. >> (?) Zaista i još jednom (?). Šta je autor ovim hteo da kaže? >> Naprotiv, insistiranje na posebnosti donosi korist po nas, na >> kraju krajeva zanimljivost. Posebnost je zanimljiva ljudima, >> ne unisonost. Niko zaboga razuman ne zagovara zabranu latinice >> ili učenja stranih jezika, ali ni uništenje posebnosti. Ne stoji da se želi uništiti posebnost. (?) Reč je samo o racionalisanju. I Kinezi su "zanimljivi" sa svojim pismom, ali odbijaju svojom posebnošću. Možda to Kinezi sebi i mogu priuštiti. (?) Nama bi bio primereniji drugi, savremeniji, pristup. Tamo gde naša posebnost donosi samo probleme nama samima a ne donosi ništa, (osim posebnosti!?) mudro bi bilo da se korigujemo. (?) Tamo gde posebnost donosi vrednost, svakako treba istrajati na njoj. Radi se o tome da takva mesta prepoznamo a ne da unapred odbijamo čak i diskusiju u ime formalnog nacionalnog interesa, a zamenimo ga suštinskim.
o.jeziku.114 spantic, -> #109, dejanr
> Uzgred, jedno je kad tražimo program po narudžbi, a drugo > kad koristimo "gotov". Recimo za primer Clipper - da li će > Nantucket da ugrađuje YU sortiranje da bi umesto 50,000 > kopija prodao 50,005? Ako očekuje širenje na tom tržištu zašto ne? I inače je taj problem, sličan naravno, od interesa i za druge.
o.jeziku.115 squsovac, -> #111, mkiric
> Zar kurent nisu mala, a verzal velika slova? Verzal su, koliko mi se čni, i velika i mala (suprotan pojam je kurziv), a kurent je VELIKA (ne fizički veća u smislu Pt20 umesto Pt10, već ono što je na engl CAPS (CAPITALS)).
o.jeziku.116 balinda, -> #115, squsovac
>>>> Zar kurent nisu mala, a verzal velika slova? >> >> Verzal su, koliko mi se čni, i velika i mala (suprotan pojam >> je kurziv), a kurent je VELIKA (ne fizički veća u smislu Pt20 >> umesto Pt10, već ono što je na engl CAPS (CAPITALS)). Jest' da ja nemam pojma, :) ali mislim da ovo znam. (?) Kurent su mala slova. Npr: "Balinda". (Ovde nema veze što je "B" veliko, smatra se da je tekst napisan kurentom. Verzal je, naravno, obrnuto tj.: "BALINDA". Fizička veličina ovde je irelevantna već samo status "caps lock-a" na tastaturi. Kurziv, s druge strane, odeđuje zakošenost slova. Npr. u venturinoj teminologiji reč je o tzv. "italic-u". Dakle, zakošeni tekst bez obzira na veličinu. U tom smislu moguć je kurziv kako kurent tako i verzal teksta.
o.jeziku.117 isekulovic, -> #82, spantic
>> > da znas - ja od oca naucih da se kaze zapeta, a u skoli su >> > nam utuvili da 'nije zapeta nego zarez'. posle sam tek cuo >> > da je to uvedeno radi kompatibilnosti sa hrvatima. a sad >> > opet zapeta. ţën┐╗>> >> Jeste, a oni ostali kod tocke :) Ivan Klajn "Kako se kaze (recnik jezickih nedoumica)" "TOCKA i tocan (tocnost,netocan itd.) uzeto je iz ruskog, dok fonetskom razvoju sh. jezika vise odgovaraju oblici tacka, tacan itd. Pravopisom iz 1960. bilo je predvidjeno da se zadrze samo oblici sa A, ali se u Hrvatskoj kasnije odstupilo od toga." "ZAPETA je rusizam, kao i tocka umesto tacka. Pravopisom iz 1960. usvojen je termin zarez, koji je danas definitivno prihvacen u skolama, pa nema razloga za vracanje na zapetu."
o.jeziku.118 squsovac, -> #116, balinda
Ja priznajem da sam o tome pročitao iz jednog udžbenika za grafičku školu, a usvojio sam iskustva iz rada sa našim štamparijama. S druge strane totalna je konfuzija u toj yu terminologiji (italic nije isto što i kurziv) i sl. Eto još jedne knjige koju moram da pronadjem u neredu svoje sobe. Daklle, do citata, neka ostane da nisam u pravu jer je 2:1 ;)), mada i dalje mislim da jesam u pravu.
o.jeziku.119 balinda, -> #118, squsovac
>> S druge strane totalna je konfuzija u toj yu terminologiji >> (italic nije isto što i kurziv) i sl. Eto još jedne knjige >> koju moram da pronadjem u neredu svoje sobe. Daklle, >> do citata, neka ostane da nisam u pravu jer je 2:1 ;)), >> mada i dalje mislim da jesam u pravu. Ja imam takvu knjigu i nalazi se samo par metara od mene, ali me mrzi da pogledam. :))) No, izgleda da ću i ja ipak morati. (?) ;) Što se tiče razlike između italika i kurziva, u potpunosti se slažem. Italic je (bar koliko ja znam?) samo zakošen (slentovan) tekst a kurziv je ipak posebno (vrlo lepo!) pismo koje je u principu zakošeno. Oni koji se bave DTP-om poturaju italic računajući da naručilac ne zna za razliku a nemajući (pogotovo u ćirilici) pravi kurziv. Kurziv je širom sveta uobičajeno pismo na (recimo) drugoj strani novina i to za tekst u kome redakcija ili kakav istaknuti novinar piše svoj komentar. P.S. Pokušavam da našu prednost u "istini" sa kvantiteta prebacim na kvalitet. :>>>
o.jeziku.120 ilazarevic, -> #112, mnikolic
█ Mislim da si replicirao na pogresnu poruku. Pravila o 'trebanju' :) █ je obecao SQusovac i nalaze se u poruci 5.103. Ne, znam šta sam uradio. Ubacio sam i ono iz tvoje poruke da bi moj reply bio logičan nastavak odgovora ;)
o.jeziku.121 squsovac, -> #119, balinda
>> do citata, neka ostane da nisam u pravu jer je 2:1 ;)), > P.S. Pokušavam da našu prednost u "istini" sa kvantiteta prebacim > na kvalitet. :>>> Nisam ni sumnjao da ćeš prepoznati moju otrovnu strelicu! ;)) Mashala! :))
o.jeziku.122 igor.mil, -> #76, ndragan
> njima sam vec preporucio da predu na drugu stranu ulice kad ugledaju ovu > temu Kad te vidim da mi ovako slatko komandujes, dodje mi da pisem po 10K dnevno (makar prekucavao clanke iz Politike Ekspres) samo da bih tebe nervirao.
o.jeziku.123 balinda,
Imam jedan predlog, gotovo molbu, o kome sve vreme razmišljam ali mi je neprijatno da pominjem. Reč je o željenoj praksi međusobnog ispravljanja pravopisa, gramatike, tastaturnih i logičkih pogreški. Mišljenja sam da bi mnogo bolje bilo ako bi se na svakodnevne greške ukazalo *samo* u ovoj temi umesto da se prekida kontinuitet nekakve diksusije u temi u kojoj je greška učinjena. Time bi se postogao još jedan sporedan efekat koji (bar sudeći prema sinoćnem dominirajućem mišljenju u chat-u) pomaže svrsi a izbegava prisustnu zluraodost da se prstom pokaže na "krivca". To što meni lično takvo pokazivanje ne smeta, kada se radi o meni, i nije nekakav argument da vas ne zamolim da promenimo ponašenje. Ipak je i ova konferencija namenjena korisnicima i ja sasvim opravdavam njihovo mišljenje da se preterano insistiranje na pogreškama može shvatiti kao nepristojnost a svakako teško da može biti civilizovano. Dakle, ako se tekst prenese u ovu temu, izgubiće se autorstvo što i nije bio naš cilj repliciranja, za ne? ;) Valjda nam je važnije da pokažemo "gde se greši" a ne "ko greši"? Izuzetak od ovog pravila lepog ponašanja, sasvim bi mogle biti pogreške učinjene u ovoj temi. (?) U ostatalom lepo bi bilo da makar u jednoj temi više pazimo. Pored toga izuzetno je poželjno da se objasni zašto nešto nije pravilno napisano? (Bez toga sve i nema baš previše smisla.)
o.jeziku.126 ndragan, -> #84, dejanr
/ Ja takav program nisam video još od nekog prastarog WordStar-a. Znaš / li nešto konkretno što pravi takve probleme? Gotovo ne mogu da / zamislim. evo ga ZZov CORE editor u kojem pišem poruke; predviđen je da radi pripremu za venturu (aha, i ventura!): evo jedan chr 177: <177>; i WS - pitanje je kako kodira te znake; moglo bi malo dampa pa da vidimo. Stari WS je setovao osmi bit na poslednjem slovu u reči; ako i dalje radi tako (ne znam - obrisao sam ga), onda mora da chr 128 - chr 255 kodira nekim predznakom itd. / Po JUS-u, YUSCII više NIJE standard, zamenjen je sa 852CP a YUSCII se / može koristiti kao standard samo na platformama koje imaju isključivo / sedmobitni kod, dakle ne na PC-ju. što ne reče ranije ;). bez zezanja, za ovo nisam znao, a mogli bismo malo da pročačkamo drajvere - kako na herkulesu koji ima juski u čipu (i na štampaču) prikazati CP852 bez šetnje u grafički mod...gde je zakić? za kbd je lako (vkeyb); ostaje prekodiranje za štampače. kako pretumbati eprome, ili zabraniti uvoz štampača koji ne podržavaju CP852? Bue_ NDragan
o.jeziku.125 ndragan, -> #94, balinda
/ zbog svoje brzopletosti pa mi je milina živa da se ispravim. ;) ostani mi ispravljen. nisam hteo da te ispravljam prvi put, a drugi put me uhvatila trenutna paranoja - da se ja ne kartam od početka partije po pogrešnim pravilima. znam da znam, ali da li ima nešto što znaju svi osim mene (kao naprimer đ=dž i obratno)? sad mi je lakše kad vidim da (još) nisam lujnuo Bue_ NDragan
o.jeziku.124 ndragan, -> #78, spantic
/ Znam da je inercija, kao i konzervativnost, velika među računarcima, što se paradoksalno slaže sa dinamičnošću same struke. koliko konzervativnih kolega poznajemo? let me think... ko nije preboleo c64... ko ono reče ništa bez fortrana... Bue_ NDragan
o.jeziku.127 ndragan, -> #96, balinda
/ za nas. Ja sam pristalica da se borimo da više vredimo pa tek onda, i cilj smo obojica shvatili, a ja sam samo malo hteo da onjušim vazduh u gornjim krajevima, da se uživim u neka buduća vremena kad nam tako nešto krene od ruke / prihvatanje ostalih u evropsku civilizacijsku porodicu treba? Mali smo treba, nogekako. mali smo - you asked for it. ako uvrtimo sebi u glavu da nešto ne može(mo), onda stvarno i ne može(mo). ali ovaj narod ima i onaj narodni vic: šta dete zna šta je trista kila. mogu da tvrdim da smo mi ta deca koju ne zanima koliko je to trista kila, nego digne i nosi. sledeći put uštrcavam samopouzdanje direktno u jugularnu venu.
o.jeziku.128 ndragan, -> #122, igor.mil
/ dnevno (makar prekucavao clanke iz Politike Ekspres) samo da bih tebe / nervirao. tačno, tacno. ovo ti je bilo strašno strasno. imam živce ko pajvane - samo izvoli. mada mislim da te tzlanke okatziss (okačiš) uz poruku da ne moram da ih čitam. hteo sam reći da u diskusijama o.jeziku ipak treba da budemo jasni i razgovetni. code=none ne doprinosi tome; u svakom PADu nađem bar dve poruke koje menjaju smisao zbog toga i moram da razmišljam šta je pesnik hteo da kaže. svi programeri su lenji. ja na reč 'komandovanje' prelazim na drugu stranu ulice. ono je bila samo preporuka. nisi valjda shvatio ozbiljno? ja mogu pomalo da čantram, a ko to uzme zdravo za gotovo, sam je sebi kriv. Bue_ NDragan
o.jeziku.129 ndragan, -> #123, balinda
/ Mišljenja sam dakle, mislim. ne znam da li je ovo jezička greška (to bi trebalo videti kod dr Klajna), ali mi zvuči kao fraza iz perioda socrealizma, što privatno smatram za stilsku grešku. btw, ispravite i mene ponekad. niko nije satršen, a kako sam krenuo, ispašće da Balinda najviše greši - u stvari najviše piše :). Bue_ NDragan
o.jeziku.130 dejanr, -> #126, ndragan
>> evo ga ZZov CORE editor u kojem pišem poruke; predviđen je da radi >> pripremu za venturu (aha, i ventura!): evo jedan chr 177: <177> Zavisi kako snimaš, Core može da snimi u ascii ili u ventura formatu.
o.jeziku.131 igor.mil, -> #128, ndragan
>/ dnevno (makar prekucavao clanke iz Politike Ekspres) samo da bih tebe >/ nervirao. > > tacno, tacno. ovo ti je bilo strasno strasno. > > imam zivce ko pajvane - samo izvoli. mada mislim da te tzlanke okatziss > (okacis) uz poruku da ne moram da ih citam. A kako bih te onda nervirao? :)) SSalim se. Naravno, nemam nameru da preduzimam tako drastichne mere (uzgred recheno, verujem da bih ja pao kao prva njihova zzrtva), jedino mi je zasmetalo ono ssto mi je zasmetalo, ali nije vazzno. SSta visse, moje uchesscce (ovo bass super izgleda!) u ovoj temi cce biti svedeno na minimum dok ne ugradim slova sa kvachicama (ssto cce se po svoj prilici desiti posle isteka moje poslednje pretplate na Sezam).
o.jeziku.133 miro, -> #45, dzakic
■■> Na koju foru onda "Decjim novinama" iz Gornjeg Milanovca ■■> stizu nadudzbenice i pisma sa adresom "Dijecije novine"? ■■> :) Postoje i crnogorci koji bas ne govore istu ijekavicu kao ostatak [Jugoslavije]. Dragisa (Bosnia Man)
o.jeziku.132 miro, -> #18, mnikolic
■■> I ja sam pomislio na gresku u kucanju no sam hteo da ■■> iskoristim priliku da neko mozda malo vise rasvetli ■■> koliko su striktne razlike u smislu da se "'je' _uvek_ ■■> zamenjuje sa 'ije', i obratno". Ijekavica i ekavica se razlikuju, bar koliko ja znam, u smjeni staroslovenskog JAT. JAT ima dugu i kratku smjenu. Duga smjena je mlijeko (mleko), sijeno (seno), a kratka je smjena (smena). Znaci, ako je 'e' dugo u ekavskom izgovoru, onda je to 'ije' u ijekavskom izgovoru, a ukoliko je 'e' kratko onda je to 'je' u ijekavskom izgovoru. Ovo naravno vazi samo za ona 'e' koja poticu od JAT. Dragisa (Bosnia Man)
o.jeziku.134 miro, -> #77, dzakic
■■> Govori se ekavica, ali kako onda po onom pravilu da je ■■> IJE na naglasenom a JE na nenaglasenom slogu da ispadnu ■■> dva IJE u jednoj reci? Greska, ili se stvarno tako kaze? U ovom slucaju jedno IJE je visak, ali nikakvo pravilo generalno ne zabranjuje takvo sto. Osim toga, nije svako IJE nastalo od JAT. Dragisa (Bosnia Man)
o.jeziku.135 mkiric, -> #126, ndragan
>> / Ja takav program nisam video još od nekog prastarog WordStar-a. Znaš >> / li nešto konkretno što pravi takve probleme? Gotovo ne mogu da >> / zamislim. >> >> evo ga ZZov CORE editor u kojem pišem poruke; predviđen je da radi >> pripremu za venturu (aha, i ventura!): evo jedan chr 177: <177>; I XY Write III+ koji je u principu predviđen kao editor za Venturu, ali je i daleko više od toga. On znake 174 (ž) i 175 (Ć) tretira kao oznake za početak i kraj sekvence za oznaku stilova, pa onemogućava korišćenje punog Računari standarda. Manji problem je u znaku za hifenaciju (126 odn. ~) koji pravi probleme sa YUSCII setom. Ovo se može rešiti predefinisanjem hifenacionog karaktera. Sa YU znacima u oba seta. ima problema i u MS Word-u, mada nisu veliki. >> kako na herkulesu koji ima juski u čipu (i na štampaču) prikazati CP852 >> bez šetnje u grafički mod...gde je zakić? za kbd je lako (vkeyb); ostaje >> prekodiranje za štampače. kako pretumbati eprome, ili zabraniti uvoz >> štampača koji ne podržavaju CP852? Nema potrebe tumbati eprome - dovoljno je u drajverima (koji to omogućavaju) odgovarajuću sekvencu prepraviti tako da kad naiđe na željeni karakter prebaci štampač u švedski set, pozove odgovarajući karakter i zatim vrati štampač u USA set. Ja tako radim sa Računari standardom i nemam nikakvih problema. Tako mi rade svi programi za obradu teksta na Atariju, uključujući i WPerfect, a na PC-u XY Write.
o.jeziku.137 squsovac,
Reko' ja da ću vas bombardovati pravilima. Izvor: pomenuti priručnik Verovali ili ne, ali ispravno je: Herceg-Novi, Ivanić-Grad, Demir-kapija (što ne važi za strane gradove) - Buenos Ajres, Adis Abeba... Spojevi u kojima je prva reč tuđeg porekla, uobičajena i u samostalnoj upotrebi - pišu se po pravopisu sa crticom:bruto-težina, alfa-čestica, ali se u praksi ispoljava sklonost ka odvojenom pisanju i objavljene ocene Međuakademijskog odbora idu u tom smeru. Crta (──) a ne crtica (-) upotrebiće se kada se povezuju izrazi od više reči, tipa: IDI MI ── DOĐI MI, HTEO ── NE HTEO, DVADESET PET ── TRIDESET, takođe u izrazima tipa RAKETA ZEMLJA ── ZEMLJA i sl. Spojevi u kojima druga imenica određuje prvu pišu se odvojeno: žOVEK čABA, GRAD HEROJ, SLIKAR AMATER itd. Složeni pojmovi pišu se sastavljeno ako označavaju jedinstven pojam, npr. SRPSKOHRVATSKI (zaj. jezik Srba i Hrvata),... (str 79) Kad označavaju vezu ili odnos dva samostalna ili suprotstavljena pojma, složeni pridevi pišu se s crticom: IRANSKO-IRAžKI (rat), ENGLESKO-RUSKI (rečnik), KULTURNO-UMETNIžKI... (str 80) Pa zar sada ne bi trebalo SRPSKO-HRVATSKI? ;)))) Za razmišljanje: Zna li neko šta je pravilno: "crvenobelo", "crveno belo" ili "crveno-belo"? Šta je ispravno: 1) Gubec - Gupca, Zebec - Zepca, Kranjec - Kranjca, 2) Gubec-Gubeca, Zebec-Zebeca, Kranjec - Kranjeca ili možda nešto treće?
o.jeziku.136 squsovac,
Jedno vreme su po gradu kružili autobusi sa nalepnicama "Gazimestan - 600 godina od boja na Kosovu". Zašto 600 ciframa? Ranije pominjani priručnik, str 71: U rečima ŠESTSTO (=600), ŠESTSTOTI, ŠESTSTOGODIŠNJI i sl. piše se dva puta ST (mada se tako ne izgovara) radi razlikovanja od rednog broja ŠESTO (6) i složenice ŠESTOGODIŠNJI (6-godišnji).
o.jeziku.139 mkiric, -> #137, squsovac
>> Pa zar sada ne bi trebalo SRPSKO-HRVATSKI? ;)))) Ne, sada treba SRPSKI! ;))))
o.jeziku.138 mkiric, -> #136, squsovac
>> Jedno vreme su po gradu kružili autobusi sa nalepnicama >> "Gazimestan - 600 godina od boja na Kosovu". Zašto 600 ciframa? Verovatno zato što je tako kraće, pa na isti autobus može da stane (i naplati se) još po nešto. žisto sumnjam da su ih mučile bilo kakve pravopisne dileme. ;))
o.jeziku.140 spantic, -> #139, mkiric
>>> Pa zar sada ne bi trebalo SRPSKO-HRVATSKI? ;)))) > > Ne, sada treba SRPSKI! ;)))) Ne, ne opet! ;)
o.jeziku.145 ndragan, -> #137, squsovac
/ Zna li neko šta je pravilno: "crvenobelo", "crveno belo" ili / "crveno-belo"? sve, ali predstavlja tri različite stvari :)
o.jeziku.144 ndragan, -> #136, squsovac
/ "Gazimestan - 600 godina od boja na Kosovu". Zašto 600 ciframa? lepši biser: "dajemo robu na beskamatni kredit na 6-st, 10-et i 12-st meseci" (oglas pre par godina u izlogu 'Tekstilove' radnje u glavnoj ulici u Zrenjaninu) Bue_ NDragan
o.jeziku.141 ndragan, -> #130, dejanr
/ Zavisi kako snimaš, Core može da snimi u ascii ili u ventura formatu. u aski formatu ne snima prelome redova, samo prividno repuje (word wrap), a u stvari je ceo pasus jedan red. sezam bi to ispravio, ali kad napravim exec, prošvrljam po njemu QE editorom i onda je red od 300 znakova malo nepregledan. zato ostajem pri core/V. nazad k temi: kako unix i ostali sistemi stoje sa chr(128)-chr(255)? Sećam se da je VAX imao neku komplikaciju kompatibilnu sa sobom i kuhinjom; nas po običaju nigde, ali se juski lepo koristio (janezi su to serijski ugrađivali u terminale). našao sam danas nekog u unix temi da se nešto žalio na aski 128-159. a nema nas ni u PostSkriptu. Bue_ NDragan
o.jeziku.142 ndragan, -> #135, mkiric
/ Nema potrebe tumbati eprome - dovoljno je u drajverima (koji to to je ona caka iz cfg za 1st_word? da je samo to, ni po jada, jer 1st ni neće da pristupi štampaču dok mu se ne definiše drajver, ali meni treba nešto na PC da može da se krkne u autoexec, pa da odmah Copy txt.txt prn štampa kako valja cp852 tekst na juski štampaču, ili Type da ga valjano ispiše na ekranu, i da ne klopa više od 2K ukupno. zato sam spominjao Zakića. A možda i GBiočić? (jao sad će opet da me najure što ih palim... već smo jednom igrali ovo) Bue_ NDragan
o.jeziku.143 ndragan, -> #131, igor.mil
/> tacno, tacno. ovo ti je bilo strasno strasno. for your information, glasilo je: taccno, tacno. ovo ti je bilo strassno strasno. šo pišeš latinicom kad numeš? Bue_ NDragan
o.jeziku.146 ssokorac, -> #144, ndragan
-=)> "dajemo robu na beskamatni kredit na 6-st, 10-et i -=)> 12-st meseci" Ovo je biser broj 1-an!!!! :)))))))))))))))
o.jeziku.147 dzakic, -> #142, ndragan
# ali meni treba nešto na PC da može da se krkne u autoexec, pa da # odmah Copy txt.txt prn štampa kako valja cp852 tekst na juski # štampaču, ili Type da ga valjano ispiše na ekranu, i da ne klopa # više od 2K ukupno. zato sam spominjao Zakića. A možda i GBiočić? # (jao sad će opet da me najure što ih palim... već smo jednom # igrali ovo) Ja bih prozvan i ranije jednom, sad se setih, ali mi nije jasno zbog čega. Još sa štampačima da se bakćem ne mogu, od mene ovoliko dosta :) Da, jedino još treba da dodam i taj vaš cp852... Za herc je malo 2K jer je samo font (9x14) 3724 bajta. A taj posao sa štampačima (matričnim) radi lettrix - štampa iz grafike.
o.jeziku.148 igor.mil, -> #143, ndragan
> for your information, glasilo je: > > taccno, tacno. ovo ti je bilo strassno strasno. Da, da, bilo je prilicno duhovito, ali na zalost, nisam bio u mogucnosti da u tome uzivam. Zaista si mi u punoj meri predocio koliko sam hendikepiran sto imam code=none.
o.jeziku.149 vvelisavljev,
Da li se ne treba piše zajedno (netreba) ili odvojeneo. To zbog specifičnosti "glagola" trebati koji je malo glagol malo pridev. Viktor Zr
o.jeziku.150 cacxa, -> #149, vvelisavljev
Pa prvo si sam napisao *ne treba* a posle pitas. Kako to da je *trebati* pridev.Ajde daj jednu recenicu.
o.jeziku.151 balinda,
>> Negativnim? Ne može se generalno tako okarakterisati. >> Inače, imam utisak možda pogrešan da baš ti ovde ne >> praviš razliku izmešu pamfleta i paskvile. Ali sasvim >> si u pravu, o tome možemo nastaviti u CIVILIZACIJI. >> "PAMFLET (franc., eng. pamphlet), polemički spis, anoniman >> ili s potpisom, o nekoj ličnosti ili pitanju (pojavi) od >> opšteg interesa koje autor smatra spornim; obično je kratak >> po formi i prožet poređenjima (duhovitim, ironičnim, >> sarkastičnim, grotesknim), koja imaju za cilj da dovedu u >> sumnju, opovrgnu, ismeju, bace ljagu i sl., zavisno od >> karaktera pamfleta (namene i ličnosti); kroz istoriju je >> najčešće bio sredstvo društvene i političke borbe" >> "PASKVILA (ital. pasquinata), pogrdan, uvredljiv spis uperen >> protiv neke ličnosti, pokreta, organizacije ili grupe ljudi; >> paskvila je najčešće anonimna. PASKVILANT pisac paskvile." >> Podaci iz MALE ENCIKLOPEDIJE PROSVETE Vol. 2 Evo, preneo sam neke osnove da o ovome, ako bude interesenata, možemo nastaviti na prikladnijem mestu.
o.jeziku.152 mnikolic,
> De gustibus non disputandum est. ;) Razumeo nista sum :) Molim za prevod.
o.jeziku.153 balinda, -> #152, mnikolic
>> Molim za prevod. O ukusima ne vredi raspravljati. Izreka je srednjovekovna i u izvornom obliko obuhvata i boje (et de coloribus). Danas je popularnija skraćena verzija ali sa proširenim značenjem. Dakle: "Svako ima pravo da misli šta hoće o nečemu". (Recimo, da to tako kažem.)
o.jeziku.154 nkbog,
Povodom oglasa u Računarima 77: Da li biste verovali firmi koja prodaje rečnik, a u čijoj reklami piše: "... koji će te koristiti..." ^^^^^ "... reči koje se nenalaze u rečniku..."? ^^^^^^^^ NB.
o.jeziku.155 jpavlov, -> #154, nkbog
... Povodom oglasa u Računarima 77: ... Da li biste verovali firmi koja prodaje rečnik, a u ... čijoj reklami piše: "... koji će te koristiti..." ... "... reči koje se nenalaze u rečniku..."? Da ne okrivimo unapred ljude? Možda je u pitanju štamparska greška. Imao sam priliku da vidim taj program na mini sajmu računara u Novom Sadu, koji je nedavno održan. Program je pisan u DBase a zatim preveden Clipper-om. Lepo je našminkan, ima padajuće menije (što je pomalo glomazno za takvu vrstu softvera). Dobro je što se reč može pronaći po dva osnova i srpskom i engleskom ali je loše što podaci nisu komprimovani pa zauzima mnogo pro- stora na disku i što ne može da radi kao rezidentan. Ali cena je niža od 20 DEM i za tu pare se i ne može više očekivati. Međutim, ako se ne varam, na Sezamu je bio mnogo bolji reč- nik pod nazivom MDICT.ZIP (sad ga tamo nema, ali ga ima na no- vosadskom Rhinoceros-u). Vrlo lepo je urađen, dozvoljava unos novih reči, datoteka u kojoj su engleski pojmovi (obrađeno je kao u pravim rečnicima, što u gornjem slučaju nije) komprimo- vana je, pa ne zauzima ni blizu toliko prostora na disku (prog- ram i datoteke zauzimaju oko 325 KB). Ali se može pretraživati samo po jednom osnovu kao englesko-hrvatski, obrnuto ne važi što je velika šteta. Ali zato može da bude rezidentan, mada ja ne znam kako s obzirom da je dato vrlo šturo objašnjenje, tj. zahteva da se staruje neki program MS-KEY koji se navodno do- bija sa MS-WORD-om, ali ja ga nemam. Dakle, onima kojima nije potrebna srpsko-engleska verzija daleko je bolje da koriste ovaj rečnik, još ako je uz to i re- zidentan onda je to više nego dobro. Pozdrav Jovan
o.jeziku.156 spantic,
Nego, ima li smisla počinjati raspravu o pamfletu i paskvili Balinda? S obzirom da smo mi krenuli o njihovoj upotrebi u političke svrhe. žisto da pokrenemo raspravu ;>
o.jeziku.157 balinda, -> #156, spantic
>> Nego, ima li smisla počinjati raspravu o pamfletu i paskvili >> Balinda? S obzirom da smo mi krenuli o njihovoj upotrebi >> u političke svrhe. Šta znam? Ja sam ovde preneo one tvoje definiciji u nadi da će nekoga zainteresovati, ali ..... Što se tiče upotrebe u političke svrhe, pamflet se, između ostalog, vrlo često i upotrebljava baš u političke svrhe.
o.jeziku.158 spantic, -> #157, balinda
> Što se tiče upotrebe u političke svrhe, pamflet se, između > ostalog, vrlo često i upotrebljava baš u političke svrhe. To je u redu. Samo sam hteo da kažem da je za to, verovatn, primerenija konferencija FORUM. Ali ako to nikog ne zanima...
o.jeziku.159 balinda, -> #158, spantic
>> To je u redu. Samo sam hteo da kažem da je za to, >> verovatn, primerenija konferencija FORUM. Ali ako >> to nikog ne zanima... Primerenija za upotrebu ali za pojašnjenje baš i nije. Ipak je to književna forma i najčešće se i koristila u takvim polemikama. Slažem se da nema interesenata. (Osim nas dvojice.) :>
o.jeziku.160 ndragan, -> #154, nkbog
/ "... koji će te koristiti..." baš nisam oduševljen idejom da kupim rečnik koji će da me koristi; ipak sam staromodan i više volim obrnuto. to je kao sa onim 'baviti se jahanjem pasivno' Bue_ NDragan
o.jeziku.161 spantic, -> #159, balinda
> Slažem se da nema interesenata. (Osim nas dvojice.) :> Izgleda :)
o.jeziku.162 ovucic, -> #291, magician
Nisam ni rekao da je nepravilno. R┘ârÝókao$#í╦čuń ,U)Ę╬Ľď┴śXHŹň´ń╬ uh, lanik... Dakle, rekao sam da bi trebalo da bude shvaceno i ako u govoru skratim rec ili recenicu.
o.jeziku.163 dzakic,
Da podsetim... Ja ĆU. Mi ĆEMO. Ti ĆEŠ. Vi ĆETE. On[a|o] ĆE. Oni ĆE. Piše se sastavljeno, i pamti se: ću_ćeš_će_ćemo_ćete_će. Sad neka neko objasni zašto, ako je potrebno. Ja nisam smišljao pravopis, samo sam ga naučio.
o.jeziku.164 smiloradovic, -> #163, dzakic
|> Da podsetim... NEMOJ se piše kao jedna reč, ali NE MOGU, NE SMEM, NE ZNAM, NE MOčE ne!
o.jeziku.165 balinda, -> #164, smiloradovic
>> NEMOJ se piše kao jedna reč, a zašto ne može: "ne moj" ? ;)))
o.jeziku.166 smiloradovic, -> #165, balinda
|> a zašto ne može: "ne moj" ? ;))) Znao sam da će se neko upecati :))
o.jeziku.167 dzakic, -> #164, smiloradovic
>> NEMOJ se piše kao jedna reč, ali >> NE MOGU, NE SMEM, NE ZNAM, NE MOčE ne! Ili, NE se _uvek_ piše odvojeno osim kod NEĆU, NEMOJ, NISAM, NEMAM.
o.jeziku.168 ndragan, -> #167, dzakic
/ Ili, NE se _uvek_ piše odvojeno osim kod NEĆU, NEMOJ, ovo kod glagola, međutim kod glagolskih prideva, imenica i drugih izvedenica piše se zajedno, pa bi, naprimer: ne verovatno, ne godovanje, ne napisan - bilo skroz pogrešno. primećujem ovo i na sezamu ponekad, ali, srećom, retko. (al pazim na zareze kad pišem o.jeziku) Bue_ NDragan
o.jeziku.169 balinda, -> #168, ndragan
>> ....bilo skroz pogrešno. primećujem ovo i na sezamu ponekad, ^^^^^ >> (al pazim na zareze kad pišem o.jeziku) Još kad bi rečenicu počinjao sa velikim slovom. ;)
o.jeziku.170 ivans, -> #169, balinda
* >> ....bilo skroz pogresno. primecujem ovo i na sezamu * ponekad, ^^^^^ * >> (al pazim na zareze kad pisem o.jeziku) * * Jos kad bi recenicu pocinjao sa velikim slovom. ;) ^^ Instrumental - sredstvo. Pozdrav, Ivans.
o.jeziku.171 balinda, -> #170, ivans
>>>> Jos kad bi recenicu pocinjao sa velikim slovom. ;) >> ^^ >> Instrumental - sredstvo. :) Ops.
o.jeziku.172 ndragan, -> #169, balinda
/ Još kad bi rečenicu počinjao sa velikim slovom. ;) ružnxxxxxxxx Ružna navika, priznajem. To koristim kao stilsku caku u nekim svojim tekstovima, pa mi prešlo u naviku. A sad sam dva minuta držao mali prst na šiftu da ne zaboravim da i sledeću rečenicu počnem velikim slovom, jer nisam mogao da se setim šta sam hteo da kažem :). Verovatno ništa važno, inače bih se setio. Eh, analiza - paraliza. Bue_ NDragan
o.jeziku.173 ndragan, -> #170, ivans
/* Jos kad bi recenicu pocinjao sa velikim slovom. ;) / žž / Instrumental - sredstvo. Možda naprotiv - SA velikim slovom. Jer, Veliko Slovo i ja zajedničkim snagama započinjemo pohod u neizvesnu Novu Rečenicu. Pa ko prvi ugleda tačku. Uz malo sreće, daju se upecati i po tri tačke... Mogao bih da izdam knjigu stilskih vežbi, ali sam relativno neuvežban. Kad smo kod toga, ima li neko originalni tekst Kenoove nulte vežbe; smislio sam nekoliko komada koji bi se dali programski srediti. Bue_ NDragan
o.jeziku.175 ndragan,
Predlažem da otvorimo novu raspravu o.jeziku: da li su one stvari, kojima su nas mučili u osnovnoj školi, zastarele? Mialim na jednačenje po zvučnosti i po mestu tvorbe. Povod sam našao na samom Sezamu - u mnogim konferencijama mnogo nešto preDpostavljamo. A može i statistički uzorak: prođite ulicama kojim inače prolazite, pa izbrojte koliko ima buregdžija, a koliko bureKDčija, koliko ćevabdžija a koliko ćevaPDčija. U ND hrvatskom se upadljivo insistira na "čitaj kako ćitaš, piši kako je nastalo", pa odatle "promičba" koju verovatno čitaju kao "promidžba". Ne verujem da je to uticalo kod nas. Više sam sklon da poverujem da se radi o našoj (računarcima svojstvenoj) aljkavosti ili nebrizi. Ne mislim da sam neki izuzetak - ja grešim na nekim drugim mestima. Bue_ NDragan
o.jeziku.176 cacxa, -> #175, ndragan
> U ND hrvatskom se upadljivo insistira na "čitaj kako > ćitaš, piši kako je nastalo", pa odatle "promičba" koju > verovatno čitaju kao "promidžba". Ne verujem da je to > uticalo kod nas. Više sam sklon da poverujem da se radi o > našoj (računarcima svojstvenoj) aljkavosti ili nebrizi. Pa sad za ovo načelo nešto i nisam siguran. Kod hrvatskog razliku između č i ć ne prave otočani i primorci, dok kontinentalci to ređe rade. To potiče iz uticaja italijanskog i mekih c, dz , đ , ć kojima taj jezik obiluje. Karakterističan je viški dijalekt u kojem nema ni č ni ć. Zovu se cokavcima. ( Co ? <-> Šta ? ) Što se tiče sad popularnih reči u hrvatskom, zabune nastaju jer se ljudi slabo snalaze sa njima ( nova faca na HTV-u Mladen Lacković je započeo jedan od Dnevnika rečenicom 'U središtu pažnje naše pozornosti ovih dana je...' :). A da su reči nove baš i nisu.Dobar deo njih su bile standardne reči hrv.jez. u 19. veku. Pre bi se reklo da su od prevelike želje za *samosvojnošću* istrpali sve arhaizme koji ne zvuče previše smešno. A aljkavost i nebriga? Ima toga i tamo, veruj mi na reč...
o.jeziku.177 ndragan,
CONF REPLY SEZAM 11.16 >* Očekujte za 10-tak dana. Kako se to čita? Deset tak, ili deset manje tak? CONF REPLY CHAT 1.359 / ukinuće nam konferenciju! Za čega smo se (iz)borili? Ej, književniče, kaže se "za šta". Jezički picajzl ponovo u vašem gradu! Ulaz besplatan.
o.jeziku.178 mkiric, -> #177, ndragan
>> Ej, književniče, kaže se "za šta". >> >> Jezički picajzl ponovo u vašem gradu! Ulaz besplatan. Ako ćemo pravo, trebalo bi reći "jezička picajzla" - narodska reč "picajzla" (stidna vaš) postoji samo u ženskom rodu, slično rečima "kurva", "p*da", "stoka" ili "babica" a koje se vrlo često pripisuju baš muškarcima, čak i ova poslednja ;). Kao što ne postoji ni ženski oblik reči "doktor", "profesor", "naučnik", itd ;) pa čak ni "magarac", "idiot", "kreten", itd. ;)) Ruku na srce, poslednje tri reči se uglavnom koriste za muškarce
o.jeziku.179 dejanr, -> #178, mkiric
>> Kao što ne postoji ni ženski oblik reči "doktor", "profesor", "naučnik", Kako ne postoji? A doktorka, naučnica, profesorka? Uostalom, od sad postoji i reč duuwhrhf. Ako se potrudimo, možda je i EZ prizna ;)))
o.jeziku.180 max.headroom, -> #177, ndragan
> Jezicki picajzl ponovo u vasem gradu! Ulaz besplatan. Eh, moze li pravopis nekih cesce koriscenih reci, a koje pocinju sa 'ne' (neznati, nemati, ne ici, ne seci...). Mozda da se organizuje hajka na greske, pa onda tabela Top Ten Pravopisnih Gresaka na Sezamu ;)
o.jeziku.181 ilazarevic, -> #180, max.headroom
█ Eh, moze li pravopis nekih cesce koriscenih reci, a koje █ pocinju sa 'ne' (neznati, nemati, ne ici, ne seci...). Može, neznati se piše NE ZNATI... ispomoć ndraganu alias picajzli :)
o.jeziku.182 bojanp, -> #177, ndragan
Da dodam još jedan primer: > CONF REPLY SEZAM:problemi > ... Ja nemam I na nikog, ... Ja nemam I ni na koga,
o.jeziku.184 max.headroom, -> #181, ilazarevic
> Moze, neznati se pise NE ZNATI... ispomoc ndraganu alias > picajzli :) :)))) Da, sori :)
o.jeziku.185 ilazarevic, -> #184, max.headroom
█> Moze, neznati se pise NE ZNATI... ispomoc ndraganu alias █> picajzli :) █ █ :)))) Da, sori :) Never majnd, picajzla in action... ;)
o.jeziku.187 ndragan, -> #185, ilazarevic
/ Never majnd, picajzla in action... ;) Imam neki blagi osećaj da se nadimak zalepio... ovo mi je otprilike dvadeseti, za života moga. Nisam hteo da svoj živi nadimak (kako me ljudi zovu) prijavljujem kao juzernejm, jer ima slovo Ć, pa ne bi prošao. Txe, daj šta daš, mogao sam proći gore.
o.jeziku.186 ndragan, -> #178, mkiric
/ Ako ćemo pravo, trebalo bi reći "jezička picajzla" - narodska reč Poenta i jeste baš u tome. Obožavam reči koje zvuče kao da su švapske :). Zvuče tako majstorski.
o.jeziku.188 mkiric, -> #187, ndragan
>> Txe, daj šta daš, mogao sam proći gore. Da znaš! Recimo kao Aleksandar Bakočević, koga su nazvali po domaćinu, umesto, kao tebe, po gostu :))))
o.jeziku.189 ilazarevic, -> #187, ndragan
█ Imam neki blagi osećaj da se nadimak zalepio... ovo mi je otprilike █ dvadeseti, za života moga. Nisam hteo da svoj živi nadimak (kako me █ ljudi zovu) prijavljujem kao juzernejm, jer ima slovo Ć, pa ne bi █ prošao. Txe, daj šta daš, mogao sam proći gore. E, nadimak se uvek lepi sam, nikad ga nećeš sebi zalepiti - bio lep ili ružan ( ;) ). Ne boj se, niko neće tako da te zove...
o.jeziku.190 nkbog,
>>========================= >> 4.142 FORUM:svet >> herak, 19.01.Ned 14:28, 253 chr >> Odgovor na 4.127, dperkovic, 19.01.Ned 12:28 >>---------------------------------------------------- >>>> zadnjim replikama sa tobom i nema sta da se cuje >> Prednje replike su verovatno interesantnije. >> Postoji prednje i zadnje, odnosno prvo i polsednje. >> Prednje (zadnje) je priloška odredba za mesto, a >> prvo (poslednje) je priloška odredba za vreme. Prvo: Ovome je mesto ovde, a ne u FORUM-u. Drugo: Ako nekoga ispravljaš, ispravljaj ga ispravno (nikako položeno). Mene su mnogi pokušavali da ubede u tačnost gornje tvrdnje. Kada bi pogledali u rečniku SANU (koji je valjda najkompetentniji za to), videli bi da je jedno od značenja reči "zadnji" poslednji. (Za neupućene, reči mogu imati više značenja, a više reči može značiti istu stvar - to je bogatstvo jezika!). NB. p.s. Inače, smatra se, da je reći "poslednji", stilski bolje, "otmenije", nego reći "zadnji", ali ni jedno ni drugo nije pograšno.
o.jeziku.191 ndragan,
CONF REPLY FORUM 4.142 / Prednje replike su verovatno interesantnije. Kolega, dobrodošao u klub. Meni je ("više") već dojadilo da čantram o razlici između zadnjeg i poslednjeg. Mislio sam da je svima jasno da zadnje noge ima, naprimer, krava, a _poslednji_ put kad sam to morao da objašnjavam, neki čak nisu ni shvatili o čemu pričam. Kad sam zidao kuću, jedan razgovor sa šeficom plana i analize (da ne komentarišem dalje) je tekao ovako: -jesi li izlio zadnju ploču? -jesam, ostala mi je još samo jedna. -kako, pa ova ti je zadnja? -jeste, ali nije poslednja. Morao sam da joj crtam plan kuće, i da vidi da iza kuće (_pozadi_) imam podrum na kome je (_zadnja_) ploča, a da tek posle nje radim gornju ploču na kući, koja će biti _poslednja_. Bue_ NDragan (txe *.ajzl)
o.jeziku.192 ndragan,
CONF REPLY FORUM 4.132 / Zbog ove grseke , koja je stigla od brzog kucanja, i ne pregledanja / teksta (Ako me umor ne savlada, valjda ću se setiti da prebacim ovo u o.jeziku.) Prvo sam mislio da kažem "ne pregledanje" se piše zajedno, jer se "ne" piše odvojeno ispred glagola, a zajedno ispred ostalih vrsta reči... ali mi je nešto drugo zapalo za oko. Because of this error, which arose from fast typing, and not reviewing the text... Za moje uvo, ova rečenica jako lepo zvuči na engleskom. Na srpskom su glagolske imenice stvar koja se tek odskora naveliko troši; mom sluhu mnogo prirodnije zvuče rečenice gde ih nema. Međutim, razne jezičke mode, lenji i nedočitani prevodioci, a bogami i samouspravni socrealizam, dovedoše nas dotle da više i ne mislimo, nego se bavimo mišljenjem i drugim misaonim delovanjima. I smišljamo rečenice čiji kostur umesto pravog glagola čini vršenje glagoljenja. O ovome sam i ranije raspravljao, oko toga da li se "lament vrši", pa sam rekao da je narod izmišljao glagole kad god mu je koji zatrebao. Predlažem praktičan opit: uzmite poslednjih nekoliko dnevnika (log može da se prevede i kao "klada", ali dnevnik može da bude dnevnik veze) iz bilo koje konferencije, ili svih, i izbrojte slovo "nj". Da se kladimo da bar petina počiva u glagolskim imenicama na -nje. Na mom uzorku, 427 puta od 1102. Bue_ NDragan (txe ...ajzl)
o.jeziku.193 ndragan, -> #189, ilazarevic
/ E, nadimak se uvek lepi sam, nikad ga nećeš sebi zalepiti - bio / lep ili ružan ( ;) ). Ne boj se, niko neće tako da te zove... Pa i da me zove - biće samo u intimnom krugu nekoliko stotina sezamovaca... srećom, samo nekolicina me znaju po faci. Nema ljutim, sam sam počeo :)
o.jeziku.194 nkbog,
CONF REPLY FORUM:4.259 > Uzeo si primer za koji znaš da nema šanse da se pojavi. Ko bi > kupovao tako nešto na našem jeziku a na engleskom alfabetu? Osim > toga našlo bi se već nešto što bi to sankcionisalo, a pod tim ne > mislim samo oporezovalo. Sankcionisati znači ozakoniti, urediti zakonom, a ne kazniti. Možda si ovo i hteo da kažeš, ali je onda tekst stilski neuređen. NB.
o.jeziku.195 spantic, -> #194, nkbog
> Sankcionisati znači ozakoniti, urediti zakonom, a ne > kazniti. Možda si ovo i hteo da kažeš, ali je onda tekst > stilski neuređen. U pravu si. Moja greška. Pogrešan sklop.
o.jeziku.196 ndragan,
RACUNARI CONF REPLY 9.553 / obicno su DVV-ovi clanci jedni od najkvalitetnijih Bolji biser od ovoga je složio neki političar: "otvoreni su jedni široki procesi". Koliko je meni poznato, "jedni" (jedan, ali u množini) se može upotrebiti samo za reči koje nemaju jedninu (makaze, pantalone, naočari, gaće...). Neke gradivne i zbirne imenice mogu da imaju množinu ako se radi o vrstama (razne soli, zemlje, pesci itd), ali je šampion ispao direktor beogradske mlekare, kad je pre neku godinu objašnjavao proširenje asortimana (punomasno, obrano, poluobrano)... "sa tim mlekima...". Bue_ NDragan (Txe *zl)
o.jeziku.197 ndragan,
CONF EXTRA - REPLY na 4.162 / rež. Nikita Mikhalkov Evo ga: rusi, kad pišu svoja imena na engleskom, moraju svako "h" da pišu kao "kh", da bi gluvi englezi ukačili da to "h" IPAK treba da se čita. Ali zašto kod nas? Pa zar moramo rusko prezime da uvozimo preko engleskog prevoda? P.S. A kako rečeni englezi znaju da ono "k" ne treba da se čita? Pa, za to služi ono "h" iza njega... :)
o.jeziku.198 mnikolic, -> #197, ndragan
> Evo ga: rusi, kad pišu svoja imena na engleskom, moraju svako "h" da pišu > kao "kh", da bi gluvi englezi ukačili da to "h" IPAK treba da se čita. Ali > zašto kod nas? Pa zar moramo rusko prezime da uvozimo preko engleskog > prevoda? Ha, primetio sam to ja čim je špica krenula i znam da sam u našoj štampi i literaturi viđao samo "h", ali ipak sam pribeležio onako kako je urađeno na samom filmu. Za taj fazon da Rusi zbog engleskog pišu "kh" umesto "h" nisam znao. U stvari, sad se prisećam da sam viđao ali nisam pridavao značaj, valjda što sam znao kako se čita :)). Izvrsno zapažanje, nema šta! Pozdrav, m.
o.jeziku.199 isekulovic,
Ucio sam pre neki dan iz hemije reakcije drugog reda, pa je profesor na tabli napisao: "Reakcije II-og reda" pa me interesuje da li je ovo ^^^^^ pravilno napisano, jer sam to sad video prvi put u zivotu. Ivan
o.jeziku.200 balinda,
Pretpostavljam da smo svi bili u situaciji da kažemo: "Na telefonu ......" (?) Za očekivati je da smo dobili (najčešće zajedljivu) primedbu poput: "pa, siđi sa telefona...", ili neku sličnu. To nas je naučilo da kažemo, recimo, "kraj telefona", ili "pored telefona". Međutim, da li je ovo ispravno? Pre par godina, u jednoj radio emisiji, gostovala je legendarna spikerka - Draga Jonaš. Glavna tema razgovora bila je "o.jeziku". :) Nakon njenog objašnjenja zašto je sasvim opravdano reći "na telefonu" a ne, recimo, "kraj telefona" ja sam prestao da se drugima "ulagujem" poštujući njihove zamerke. Svestan da ovde ima dovoljno jezičkih čistunaca (mada je bilo i drugih poređenja) ;) voleo bih da čujem i drugačije argumente od onih koji su se čuli u pomenutoj emisiji. Ukratko, rečeno je da je krutost jezika po kojoj se ne može reći "na telefonu" sasvim konzervativan i štetan pristup. Jezik je u dobroj meri stvar dogovora a ovde je reč o formalnom cepidlačenju. Na sličan način mi sasvim ispravno možemo reći, na primer: "Juče sam ceo dan bio na suncu" i niko neće pomisliti da smo zaista otišli na Sunce. Takođe je moguće reći: "sviram na violini" iako nam se nameće da kažemo: "sviram violinu." U ovom primeru nemamo potrebe da tako nešto kažemo pa je i za razumeti zašto se takva upotreba obično smatra pogrešnom. (Ovaj primer je takođe zanimljiv za diskusiju!?) No, kod inicijalnog primera nalazimo se u velikoj nevolji. Sasvim je slabašna zamena reći "kraj telefona". U tom smislu moglo bi se reći, recimo, "kraj prozora" ili "pored stola" ako se već želi objasniti nekakava naša pozicija. Jednom rečju predstaviti se rečima: "Na telefonu taj i taj" sasvim je opravdano i u značajnoj meri nezamenjivo jer su ponuđene alternative "jezički čistije" samo na formalnoj osnovi a na štetu lepote jezika. (?) Šta mislite o ovome?
o.jeziku.201 balinda,
Bio sam malčice odsutan sa Sezama pa nisam imao mogućnosti da se uključim u diskusiju "ćirilica contra latinica". U vezi sa navođenjem stranih imenica u našim tekstovima možda bi najmudrije bilo napisati kako se nešto čita (uz svest da je to samo fonetski surogat) a iza toga, u zagradi napisati original. Na primer ovako: Albert Ajnštajn (Albert Einstein). Smatram da mi ovaj način bio najprimereniji i unekoliko bi se razlikovao i od hrvatske prakse koja uglavnom piše samo original i od dosadašnje srpske prakse da fonetski prevodi i imenice. (U ostalom pogledajte encikopedijska izdanje i ovde i tamo.) Na ovaj način zadovoljila bi se različiti nivoi čitalaštva uz razumnu "cenu" da poneki izgovor nije baš sasvim korektno dat jer se to standardnim setom (bilo ćirilićnim bilo latiničnim) i ne može postići. Jasno mi je da izgovorno "prevođenje" stranih imenica često može biti i smešno, ovakvu praksu smatram sasvim opravdanom uz uzlov da se navede i original. Naravno, ni ovo ne treba propisivati već shvatiti samo kao "moju" preporuku. :)
o.jeziku.202 pperencevic, -> #200, balinda
Potpuno se slažem s tobom. Normativizacija jezika u velikoj meri je zaludan posao jer se jezik opire ukalupljivanju. Naročito je pogubno podvrgavati jezik pravilima logike. Gramatička, i uopšte, jezička pravila i pravila ispravnog mišljenja pripadaju različitim nivoima. Primer "na telefonu" naročito je poučan. Ima, međutim, i drastičnijih slučajeva navodne nelogičnosti jezika, poput dvostruke negacije u srpskohrvatskom. Iz logičke perspektive, "Ne idem nikud" trebalo bi da znači da nekud ipak idem. Ali ne znači - baš zato što je jezik nešto sasvim različito od logike. Niko sigurno neće tvrditi da je standardni engleski jezik "pravilniji" od srpskohrvatskog zato što u njemu ne postoji dvostruka negacija. Idiomi u svakom jeziku naprosto vrcaju od logičkih grešaka. Ivan Klajn u jednoj svojoj knjizi tako navodi primer "Malom Perici okraćale pantalone." Neki radikalni jezički čistunac mogao bi se živ pojesti od muke nad ovom rečenicom, ali svaki prosečni govornik srpskohrvatskog jezika savršeno zna da se Peričine pantalone nisu zaista smanjile već da je Perica jednostavno porastao. Prema Klajnu, neki stariji lingvisti išli su dotle da tvrde kako je nepravilan izraz "dete staro dve godine" jer kako, zaboga, može dvogodišnje čeljade da bude staro; ili, pak da ne valja reći "kvalitetna roba", jer je imenica "kvalitet" neutralna po vrednosti, a nešto može da bude samo boljeg ili lošijeg kvaliteta. Možda je najsmešniji slučaj glagola "najaviti". Ko danas zna da je u vreme Vuka Karadžića taj glagol značio "dognati stoku". Kada je počeo da se upotrebljava u svom modernom značenju, "oglasiti" ili "nagovestiti", jezički čistunci ustali su protiv ove ponovo otkrivene reči - na sreću, bez uspeha. Takozvane strane reči često su meta napada jezičkih purista. Treba reći jednom i zasvagda - u srpskohrvatskom ne postoje strane reči. Strane reči nalaze se u stranim jezicima. Reči koje smo preuzeli iz drugih jezika punopravni su članovi srpskohrvatkog vokabulara (eto još jedne sasvim normalne i pravilno upotrebljene "strane" reči), i nema razloga zamenjivati ih pošto-poto "lepim domaćim rečima" ili smišljati njhove srpskohrvatske ekvivalente koje niko nikada neće prihvatiti. Problem je u ispravnoj upotrebi reči. Naime, jezik je izuzetno segmentiran, i neku reč koju bismo upotrebili u kakvom pravnom dokumentu nećemo koristiti u ljubavnoj prepisci ili pri pisanju recepata. Razgradnja jezika počinje onda kada ljudi stanu reči da koriste ofrlje, tamo gde im mesto nije, pridajući im često značenja koja ove nemaju. Višeslojnost jezika tako se poništava i on se svodi na bezobličnu masu leksema maglovitog značenja. U anglosaksonskim zemljama napisane su stotine knjiga o tananim nijansama u značenju i upotrebi reči. Za to je, istina, osim beskrajne strpljivosti i napornog rada, bilo potrebno nekoliko stoleća prirodne jezičke normativizacije "odozdo". Kod nas se knjige sličnog sadržaja mogu izbrojati na prste jedne ruke, pa čak i te koje postoje često su sumnjive naučne vrednosti. Na kraju, da kažem i da reči neretko koristimo nepravilno ne iz neznanja, već u prevelikoj želji da se preciznije izrazimo, da pronađemo pravi jezički oblik za našu misao. Ti si tako upotrebio izraz "inicijalni primer", što je pogrešno. Mada bi u nekom drugom kontekstu taj izraz možda bio na mestu, u ovom slučaju trebalo je jednostavno reći "prvi primer", zato što se o tome zapravo i radilo. Pridev "inicijalni" ne znači isto što i "prvi". On potiče od latinske reči "initium" - početak. U našem jeziku srodne su mu reči "inicijativa" i "inicirati", a sinonimi su mu pridevi "početni" i "pobudni" kao u sintagmi "inicijalna kapisla". Sve što je inicijalno u neku ruku je i prvo, ali sve prvo ne mora biti i pobudno. Pozdrav, Pavle.
o.jeziku.203 .bale.,
Zdravo, Ne radi mi MNP5, ali ću pokušati da otkucam: U ovoj temi ima zaista dosta materijala za diskusiju, ne vredi se mučiti oko većeg dela, ali pošto sam i ja jedan od onih zagriženih gramatičara, postaviću sada dva pitanja. 1) Otkud i kada se počela reč "par" da upotrebljava za sve i svašta, npr. par ljudi, par dana i slično, jer se svi (nadam se) sećamo da se nekada koristila isključivo uz čizme, rukavice?.. 2) Da li treba popustiti pred pokušajima da se glagolu "trebati" (ako se tako može nazvati) dodaju i drugi oblici osim "treba" i "trebalo"? Eto, toliko, mrzim kada ne radi MNP5... Regards from .bale. ! #8*)+-<
o.jeziku.204 balinda, -> #203, .bale.
>> 2) Da li treba popustiti pred pokušajima da se glagolu >> "trebati" (ako se tako može nazvati) dodaju i drugi oblici >> osim "treba" i "trebalo"? O ovome je, svojevremneo, vođena zanimljiva diskusija. Veliki doprinos je imao Srđan Kusovac. Još kada bismo novostečeno znanje usvojili. :) No, ne smeta ponavljati gradivo dok ne naučimo.