CIVIL.1

19 Nov 1991 - 30 Sep 1992

Messages - o.jeziku

o.jeziku.205 dejanr, -> #201, balinda
>> Smatram da mi ovaj način bio najprimereniji i unekoliko bi se razlikovao >> i od hrvatske prakse koja uglavnom piše samo original i od dosadašnje >> srpske prakse da fonetski prevodi i imenice. Ja samo znam da mi je povremeno bilo prilično teško da diskutujem u nekim SF konferencijama po svetu jer za gomilu ličnosti iz romana jednostavno ne znam kako se zovu. Negde je lako na osnovu fonetskog imena zaključiti kako se nešto piše u originalu, negde baš i nije, negde je nemoguće, a negde može da ti izgleda lako pa da pogrešiš i da se posle ceo svet smeje :) Ajd da vidim ko bi smeo "tek tako" da Mazgova (Zadužbina i carstvo, Asimov) "prevede" kao Mule (mada posle ispadne da se stvarno tako zvao ;)
o.jeziku.207 squsovac, -> #201, balinda
> U vezi sa navođenjem stranih imenica u našim tekstovima > možda bi najmudrije bilo napisati kako se nešto čita (uz > svest da je to samo fonetski surogat) a iza toga, u > zagradi napisati original. Na primer ovako: Albert > Ajnštajn (Albert Einstein). Smatram da mi ovaj način bio > najprimereniji i Taj način ne samo da je najprimereniji nego je i jedini zakonit. Strana imena se pišu (u srpskom) onako kako se izgovaraju (fonetska transkr.) a u slučaju prvog navođenja mora se dati i orig. ili engl. transkripcija u sluč arapskih, kineskih ili sl. imena ili naziva.
o.jeziku.208 squsovac, -> #200, balinda
Kad smo već kod telefona (na telfonu) jako je zanimljivo analizirati kako razni ljudi odgovaraju na telefonske pozive (ili pogrešno rečeno kako se "javljaju na telefon"). Od "alo", preko "da" ili "molim" do naziva firme ili sl. Kolikio sam imao prilike da vidim na zapadu je sasvim uobičajeno javiti se npr "Srđan, izvol'te". Koliko nas radi tako? Sa druge strane odgovarati sa "Alo" ili sl je krajnje imbecilno. Ne znam je li to zaostatak iz vremena kada su linije bile loše pa je trebalo tri puta u minutu vikati "Alo!!!" ili je to nešto drugo. I za kraj, videste li u amer. filmovima (kažu da je i na javi tako) da retko ko tel. razgovor završava pozdravom. Razmene se informacije, i kada obe strane osete da je kraj razgovora, jednostavno prekinu vezu. P.S. U (YU) je potpuno normalno čak i ćutati (kao što ja radim u posl. vreme) kada podigneš slušalicu (mikrotelefonsku kombinaciju)! (J)(N)(A)! :((
o.jeziku.209 mensi, -> #208, squsovac
>> odgovarati sa "Alo" ili sl je krajnje imbecilno. Ne znam >> je li to zaostatak iz vremena kada su linije bile lose pa >> je trebalo tri puta u minutu vikati "Alo!!!" ili je to >> nesto drugo. Odgovaranje sa 'Alo' se jos jedna od rogobatnih skracenica u nasem jeziku jer potice od reci Halo (englezi to citaju helou, a znaci *zdravo*). Kako smo mi skloni da sve reci skracujemo za ovo famozno H ('ladna, 'leb) to se dogodilo i sa ovom recju. Inace, reci mi sta ima neobicno u tome da se neko javi na telefon i kaze zdravo (!?), posto je to originalno znacenje ove reci. Mozemo se tesiti da tako rade i Francuzi koji govore iskvareni engleski (seti se Rrrenea i 'Alo, 'alo !!). Pozdrav, mensi
o.jeziku.211 max.headroom, -> #202, pperencevic
> prepisci ili pri pisanju recepata. Razgradnja jezika > počinje onda kada ljudi stanu reči da koriste ofrlje, > tamo gde im mesto nije, pridajući im često značenja koja > ove nemaju. Pa, vrlo diskutabilno pitanje. Da li bi svi trebali biti doktori? Razgradnja "ide na nerve" samo onima koji grade, a to su jezički uživaoci koji, eto, nemaju pametnija posla ;) Trebalo bi malo pažljivije proučavati upravo žargon, tj. kvazijezik koji si nazvao "ofrlje". Zanimljivo je sa folklorne strane.
o.jeziku.210 max.headroom, -> #200, balinda
> čistije" samo na formalnoj osnovi a na štetu lepote > jezika. (?) Ali deluje kao "pravo" :) U službenom razgovoru bi ipak bilo uputnije upotrebiti "kraj telefona". Mada, "on the line" je standard... I pitanje: Kada završavam neku jez. celinu, a na njenom kraju se mora pojaviti zagrada i u njoj, naravno, komentar - gde staviti zarez? Primer: I kada sam otišao kod nje (jezuitkinje), nije bila kod kuće. " Treba li ovde zarez, ili ispred zagrade? Primer je glup :) i nebulozan, ali služi svrsi.
o.jeziku.212 pperencevic, -> #210, max.headroom
>> I pitanje: >> Kada završavam neku jez. celinu, a na njenom kraju se mora >> pojaviti zagrada i u njoj, naravno, komentar - gde staviti >> zarez? Primer: >> I kada sam otišao kod nje (jezuitkinje), nije bila kod kuće. " >> Treba li ovde zarez, ili >> ispred zagrade? >> Primer je glup :) i nebulozan, ali služi svrsi. Evo šta o tome kaže "Pravopis srpskohrvatskoga književnog jezika": ZAGRADA c) Ako pored zagrade, tj. pored njenog prvog ili drugog dela dođe i drugi koji znak interpunkcije, on se ako se odnosi na ono što je u zagradi stavlja u zagradu. Ako ga pak zahteva ono što je van zagrade, taj znak se van nje i stavlja: Nakon njegova sviranja (to je zaista bilo divno sviranje!) izašli smo zajedno na ulicu. - On sam sprema svoju urotu (grdnu, osvetničku da će se pamtiti!) s tim paklenim strojem u nedužno bijelom, svilenom papiru. - Kada je došlo do nesporazuma (a zar je on zaista bio neizbežan?), onda je stvar morala da se zasad odloži. U tvom primeru, zarez je na pravom mestu. Pitanje je da li ti zaista trebaju te zagrade. Bolje ih izbaci. Dva zareza, jedan ispred i jedan iza reči "jezuitkinje", sasvim su dovoljni da je odvoje od ostatka rečenice i da čitaocu ukažu da se radi o apoziciji koja bliže određuje zamenicu "nje." Uopšte, zagrade treba izbegavati u pisanju. Razlog - smetaju pri čitanju. Pozdrav, Pavle. P.S. Za jezuite sam čuo. Ali, nisam siguran za jezuitkinje. Postoji li takvo što uopšte? Voleo bih da dobijem stručan odgovor, možda u konferenciji "religija".
o.jeziku.213 pperencevic, -> #211, max.headroom
>> Pa, vrlo diskutabilno pitanje. Da li bi svi trebali biti >> doktori? Razgradnja "ide na nerve" samo onima koji grade, a to >> su jezički uživaoci koji, eto, nemaju pametnija posla ;) >> Trebalo bi malo pažljivije proučavati upravo žargon, tj. >> kvazijezik koji si nazvao "ofrlje". Zanimljivo je sa folklorne >> strane. A zašto ne bismo svi bili doktori? Pa barem ovde to nije teško. ;) Šalu na stranu, svi smo mi odgovorni za jezik kojim govorimo i pišemo, mada većina nas toga nije svesna. Nije potrebno biti nikakav veliki stručnjak ili jezički sladokusac. Treba samo biti savestan. Što se tiče žargona, da si pažljivije čitao ono što sam napisao, svakako bi primetio da ja reč "žargon" uopšte nisam ni upotrebio. A pogotovu nisam mislio na žargon kada sam govorio o traljavoj upotrebi reči. Ponoviću još jednom da je jezik izuzetno segmentiran. Jezik kojim mi govorimo obuhvata prostor od svetosavskog do šatrovačkog. Naša je tragedija u tome što nemamo rečnik ni jednog ni drugog. I u tom smislu pozdravljam tvoju inicijativu za proučavanje žargona, mada mi nije baš najjasnije kako bi to bilo zanimljivo "sa folklorne strane". Evo sada nekoliko primera "kvazijezika", odnosno traljave jezičke upotrebe, pisanja ofrlje, silovanja reči - nazovi to kako hoćeš - koje sam pre tri-četiri godine skupljao po našim medijima. Njegova opsesija o vanzemaljskim bićima predstavlja veliku utopističku poruku američke tradicije novog sveta i novih granica." (Politika, 08.01.1989) - U ovoj rečenici pogrešno je "opsesija o". To je gruba greška. Reč "opsesija" ne može da se kombinuje sa predlogom "o". Ne kaže se "opsesija o nečemu". Trebalo je reći "Njegova opsednutost vanzemaljskim bićima..." Sam pukovnik Gadafi za dlaku je poginuo. (Treći dnevnik, 08.01.1989) - Autor je zapravo hteo da kaže "za dlaku je izbegao smrt". Zaklećemo se u svoja proreformska opredeljenja svetom Anti Markoviću, sve dok nam se lično ne "dogodi narod" ispred skupštinskih vrata. (Danas, br. 372, 04.04.1989) - Trebalo je upotrebiti nesvršeni glagol: "Zaklinjaćemo se..." Pavlović se građanima lažno predstavljao da poseduje "natprirodnu moć" i "vidovitost". (Politika, 23.01.1989) - Pogrešno je upotrebljen glagol "predstavljati se". Posle njega može da dođe samo veznik "kao", a nikako izrična rečenica koja počinje veznikom "da". Trebalo je reći, npr: "Pavlović je građane lagao tvrdeći da..." ili "Pavlović se građanima lažno predstavljao kao vidovnjak." Svi argumentiraju etikom, pa je u Savezu komunista ;) sve više etika a sve manje etičkih ljudi. (Danas, br.402, 31.10.1989) - Trebalo je reći "etičnih", što znači "moralnih". "Etički" znači "koji se odnosi na filozofsku disciplinu etiku". Ključan zahtev Gorbačova - poništene odluke o nezavisnosti. (podnaslov u Politici od 02.04.1990) - Trebalo je upotrebiti određeni pridevski vid: "ključni". I za kraj, jedan biser: Političko iskustvo britanskog premijera u odnosima sa Sovjetskim Savezom patentirano je u ovdašnjoj javnosti kao neka vrsta pouzdane ekspertize za Mihaila Gorbačeva. (Politika, 27.04.1989) - Rečenica je potpuno besmislena zato što je autor silovao reči "patentirati" i "ekspertiza". MIslim da je sada malo jasnije šta znači koristiti maternji jezik ofrlje. Kada počne da se gubi razlika izmedju "etičan" i "etički", između svršenih i nesvršenih glagola, ili između određenog i neodređenog pridevskog vida, kada se više ne zna šta reči znače i kada se one međusobno kombinuju protivno svim pravilima - onda je to razgradnja jezika. A od razgradnje jezika do razgradnje nacije - mali je korak, u šta smo se i sami uverili.
o.jeziku.214 squsovac, -> #211, max.headroom
> Pa, vrlo diskutabilno pitanje. Da li bi svi ****************** Budući da je ovo konferencija o jeziku: Nešto je dikutabilno ili nije. Ne postoji nešto što je "diskutabilnije" od nečeg drugog što je takođe diskutabilno. Takođe ne postoji nešto što je "vrlo diskutabilno", niti nešto što je tačnije, netačnije, ponosnije, unosnije, poštovanije...
o.jeziku.216 max.headroom, -> #212, pperencevic
> papiru. - Kada je došlo do nesporazuma (a zar je on zaista > bio neizbežan?), onda je stvar morala da se zasad odloži. Da, to mi je trebalo. Hvala na iscrpnom odgovoru! > određuje zamenicu "nje." Uopšte, zagrade treba izbegavati > u pisanju. Razlog - smetaju pri čitanju. Ali, ako je preko potrebno prokomentarisati tekst, svako umetanje komentara među zareze bi predstavljao još veći problem za onoga koji čita. (?)
o.jeziku.215 max.headroom, -> #213, pperencevic
> žargona, mada mi nije baš najjasnije kako bi to bilo > zanimljivo "sa folklorne strane". Negde sam video naslov "Spoznajući jezik - spoznajemo sebe"... Ono "sebe" se odnosi na narod u celini. Is this so, *folks*? :) > Evo sada nekoliko primera "kvazijezika", odnosno traljave > jezičke Ok, nisam odmah skopčao :) Ono što si naveo nije žargon. Mislim da je sasvim dovoljno i "Politiku" pogledati ;)
o.jeziku.217 ndragan, -> #199, isekulovic
/ pa je profesor na tabli napisao: "Reakcije II-og reda" Koliko se ja sećam gramatike :), rimski brojevi se koriste _isključivo_ kao redni, te se ovo može čitati kao "drugi-og" ili "drugog-og". Ovo važi i za druge jezike, koliko mi je poznato, a jedini inostrani biser na tu temu su Ameri, koji su slovima od dva metra ispisivali "XXIIIrd Olympic Games" :), ali to je već glupost IV reda. Bue_ NDragan
o.jeziku.218 princess, -> #217, ndragan
Sta te cudi......... Trebao bi da cujes moje profane kako odvaljuju akcente ...a gramatika je na nivou osnovne skole . :(
o.jeziku.220 ndragan, -> #210, max.headroom
/ I kada sam otišao kod nje (jezuitkinje), nije bila kod kuće. Po mom, zagrada dobro stoji ako može da se izvadi iz rečenice (sa sve sadržinom), a da rečenica i dalje ima smisla. Najčešće, treba da zadrži isti smisao, osim ako u zagradi nije neka bomba koja obrće smisao. Bue_ NDragan
o.jeziku.219 ndragan, -> #214, squsovac
/ što je tačnije, netačnije, ponosnije, unosnije, poštovanije... Zar se ne može biti "pomalo trudan"?
o.jeziku.221 ndragan, -> #207, squsovac
/ transkr.) a u slučaju prvog navođenja mora se dati i orig. ili engl. / transkripcija u sluč arapskih, kineskih ili sl. imena ili naziva. Nanu li im pokvarenu englesku! Opet su ih kolonizovali? Ne gledam gnjavnik u poslednje vreme, a u Forumu smo mnogo zauzeti sobom (i kuhinjama)... izgleda da sam opet propustio najbitnije delove...
o.jeziku.222 squsovac, -> #219, ndragan
>> što je tačnije, netačnije, ponosnije, unosnije, poštovanije... > Zar se ne može biti "pomalo trudan"? Može, al' samo Radovanova ćerka Georgina.
o.jeziku.223 pperencevic, -> #216, max.headroom
> Ali, ako je preko potrebno prokomentarisati tekst, svako > umetanje komentara među zareze bi predstavljao još veći problem > za onoga koji čita. (?) Trebalo je da kažeš "svako umetanje komentara među zareze p r e d- s t a v l j a l o b i ..." pošto se glagol, po pravilima kongruencije, mora slagati sa subjektom - u ovom slučaju "umetanje" - u rodu. Takođe je u datoj rečenici ispravnije reći "predstavljalo bi" nego "bi predstavljalo". Enklitike (to su one jednosložne reči koje nemaju sopstveni akcenat, kao npr. "je", "su" ili "će") treba sklanjati sa istaknutih mesta u rečenici, npr. posle većih rečeničnih celina ili znakova interpunkcije. Pročitaj svoju rečenicu i u jednoj i u drugoj verziji, pa sam kaži koja bolje "teče". Inače, nijedno pravilo ne važi u svim slučajevima bez izuzetka. Kada sam ti predložio da u svom primeru sa jezuitkinjama zagrade zameniš zarezima nisam mislio da zagrade uvek treba zamenjivati zarezima. Eto, u trećoj rečenici u ovom tekstu upotrebio sam zagrade da bih izdvojio objašnjenje reči "enklitika". Zarezi tu ne bi bili dovoljni. Ipak je bolje izbegavati zagrade i umetnute izraze. Rečenice treba da budu što kraće i međusobno logički povezane. Onda nikakva umetanja neće ni biti potrebna. Pošto imam tu nesreću :( da prevodim tekstove naših novinara na engleski, skoro svakodnevno nailazim na primere koji me učvršćuju u mom uverenju. Aljkavi pisci često stavljaju čitave romane izmedju zagrada i onda zaborave šta su hteli da kažu i nikad i ne završe rečenicu. Evo jednog zgodnog primera od danas. Navodim ga od reči do reči sa svim drugim greškama. Zašto samo ja da se smejem? Neka i drugi ljudi uživaju. ;) Što se odnosa sa drugim susedima tiče, iako po oceni ministra za odnose sa inostranstvom Benka Malevskog (čija informacija o spoljno političkoj aktivnosti Makedonije u pravcu njenog priznanja posle duge i žučne i svađalačke diskusije u makedonskom parlamentu prihvaćena uz obilatu pomoć predsednika Gligorova) situacija se za sada ni malo ne popravlja. NAPOMENE: 1) "spoljno političkoj" i "ni malo" pišu se sastavljeno; 2) obratiti pažnju na k.........i stil autora: "informacija o aktivnosti u pravcu..."; 3) u zagradi nedostaje pomoćni glagol "je" - npr. "čija j e informacija..." Evo još malo od istog autora. Sve džabe. Nazivajući Makedoniju "n a j v i š e n a c i o n a l n i j o m državicom u kojoj živi 35% Albanaca, 35% Srba, Bugara i Grka" gradonačelnik Soluna Konstantin Kosmopulos je potencirao neuzvraćenu ruku prijateljstva sa "skopske strane". NAPOMENE: 1) "potencirao neuzvraćenu ruku prijateljstva..." Pa, čoveče... Evo sad malo od njegovog kolege. U tom slučaju nacional-stratezi planiraju da će veći broj milicije sa Kosova biti povučen prema Beogradu... NAPOMENE: 1) "nacional-stratezi" je odvratna k.........a kovanica; 2) ne može se planirati nešto što će neko drugi da radi a sa čim mi nemamo nikakve veze. Umesto "planiraju" trebalo je reći "očekuju", "pretpostavljaju" ili npr. "predviđaju" Nepravilna je ovakva upotreba glagola "planirati";. 3) "veći broj m i l i c i o n a r a" a ne "milicije". Mogao bih ovako do besvesti. Ali samo da bih dokazao da najveća opasnost za naš jezik dolazi od polupismenih novinara, evo još jednog primera, ovog puta iz Trećeg dnevnika. Srpska vlada će tražiti od Nemačke nadoknadu za štetu koju su za vreme rata pretrpeli... pacijenti podvrgnuti v i v o eksperimentima. NAPOMENA: Sumnjam da će ti jadnici dobiti i pfeniga. "Vivo" je muzički izraz koji dolazi iz italijanskog i izvođaču komopozicije ukazuje da melodiju treba da svira živahno, poletno. Sumnjam da su se logoraši u Aušvicu poletno podvrgavali opitima dr Mengelea. Trebalo je reći "pacijenti podvrgnuti eksperimentima i n v i vo." IN VIVO (lat.) "uživo", "na živo", za eksperimente na živim stvorenjima - za razliku od IN VITRO (lat.) "u staklu", "u epruveti".
o.jeziku.225 ndragan,
Sad sam čuo jedan žešći biser (teleturing ili tako neko čudo koje su ubacili između crtaća i reklama, oko 19.05 20.02.1992, SRaT1). Navodim po sećanju - toliko lud nisam da i o tome vodim dokumentaciju i snimam primere za raspravu. Reče čovek otprilike ovako: "Mnogi turistički radnici koji su prešli u privatni sektor nastavljaju saradnju sa _poveriocima_ sa kojima su sarađivali ranije" - otprilike tako nekako. Zanima me samo kako je to mali Đokica zamislio: zadužiš se kod kojekoga dok radiš u društvenom sektoru, a kad postaneš privatnik, nastaviš saradnju :) sa njim. Još uvek mi nije jasno ko se fiše frlja rečima: sportski ili turistički i saobraćajni novinari (a bogami i radnici). Među potonjim glasam za Mirka Alvirovića, ali ako neko ima boljeg kandidata za zvanje prvaka, neka javi. Bue_ NDragan
o.jeziku.226 ilazarevic, -> #225, ndragan
█ Mirka Alvirovića, ali ako neko ima boljeg kandidata za zvanje █ prvaka, neka javi. Ja među sportskim novinarima ističem pesnika svih vremena, Ristu Kuburu (Glista Tandžara).
o.jeziku.227 pperencevic, -> #214, squsovac
NOVA VERZIJA ODGOVORA, BEZ BAGOVA IZ PRETHODNE :) > Nešto je dikutabilno ili nije. Ne postoji nešto što je > "diskutabilnije" od nečeg drugog što je takođe diskutabilno. > Takođe ne postoji nešto što je "vrlo diskutabilno", niti nešto > što je tačnije, netačnije, ponosnije, unosnije, poštovanije... žekaj da pogodim - ti mora da si nihilista! Pa šta onda uopšte postoji? Verovatno ništa, s obzirom na one tri tačke na kraju citata. ;) Šalu na stranu, moram da te razuverim - nisi u pravu ni u jednom od slučajeva koje navodiš. Kod tebe se očigledno radi o tzv. hiperkorekciji - u prevelikoj jezičkoj revnosti vidiš greške i tamo gde ih nema. Međutim, pre nego što raspredem o poređenju prideva u našem jeziku, ne mogu a da ne primetim da se ne kaže "ne postoji nešto" već "ne postoji ništa". U srpskohrvatskom jeziku p o s t o j i n e š t o, ;) i to nešto se zove dvostruka negacija. Elem, ne porede se, pre svega, prisvojni pridevi. Oni se završavaju sufiksima -ov, -ev, -in, -ski, -ški i -čki. Ne postoje komparativi i superlativi od prisvojnih prideva Markov, Milošev, Marijin, morski, njujorški i kovački. Pri tom, pridevi na -ov, -ev i -in nemaju čak ni morfoloških mogućnosti za gradnju komparativa i superlativa. Pridevi na -ski, -ški i -čki imaju te mogućnosti, ali su semantički nekomparabilni. Nekomparabilnost prideva znači da se dve ili više stvari koje poseduju osobinu označenu datim pridevom ne mogu međusobno porediti u stepenu posedovanja te osobine. Od dve morske ptice, npr. ne može jedna biti "morskija" od druge. Isto tako, od dva makedonska državljanina, ne može jedan biti "makedonskiji" od onog drugog. Međutim, juče sam prevodeći nabasao na sledeću rečenicu: Ove izjave najbolje ocrtavaju buduću politiku koju će sprovoditi " n a j m a k e d o n s k i j a partija". U ovom primeru, istina, superlativ "najmakedonskiji" ima drukčije značenje od svog pozitiva "makedonski". Uopšte uzev, kada pridev ima figurativno značenje, pravila komparacije najčešće prestaju da važe. Nadalje, ne porede se gradivni pridevi. Jedan mermerni sto ne može biti "mermerniji" od drugog mermernog stola. Pa ni jedan mlečni restoran "mlečniji" od drugog takvog restorana. Isto važi i za zube. A od dve supene kašike ne može jedna biti "supenija" od druge. Jedini izuzetak su, opet kažem, figurativno upotrebljeni gradivni pridevi, kao u rečenici Z l a t n i j e dete od Slobodana ;) nisam videla. Ne porede se ni mesni ni vremenski pridevi. Ne postoje "jučerašnjiji" događaji, niti "zimskije" i "letnjije" vreme. Ne postoje ni "najovdašnjiji" ni "najtamošnjiji" običaji. Pridevi "levi" i "desni" pokoravaju se istom zakonu. Međutim, "gornji" i donji", koji su po samom svom obliku komparativi bez pozitiva, imaju superlative "najgornji" i "najdonji". Isto tako postoji i superlativ prideva "zadnji" - "najzadnji". Redni brojevi, koji se dekliniraju po pridevskoj promeni, takodje su nekomparabilni. Verovao ili ne, postoji, međutim, pridev "najprvi"! Eno ga u Matičinom rečniku. Do sad je sve išlo uglavnom glatko. Neznatne teškoće iskrsavaju kod pravih opisnih prideva. Oni se porede svi, osim onih koji imaju nekakvo apsolutno značenje, odnosno osobina koju označavaju ne može se gradirati, kao npr. sam pridev "apsolutan". Ne može se reći "apsolutniji" i "najapsolutniji". Ovde spadaju i pridevi "beskonačan", "svemoguć", "svevideći", "prelep", "nag", "sam", itd. Ne postoje "parniji" brojevi i "najjednakostraničniji" trouglovi. Treba međutim biti oprezan. Tako pridev "savršen", iako apsolutan po značenju, ima sasvim normalnu komparaciju. Priroda uvek stvara sve s a v r š e n i j e oblike. žovek je n a j s a v r š e n i j e biće na planeti. Pridev "mrtav", npr., kada je upotrebljen figurativno može da se poredi, kao u sledećem kratkom dijalogu. - Baš ti je mrtva ta ženska. - Ćuti, imao sam ja i m r t v i j i h. Još jednu zanimljivu grupu čine tzv. trpni glagolski pridevi. Za njih u načelu važe sledeća dva pravila: 1) trpni glagolski pridevi svršenih glagola porede se, a nesvršenih se ne porede; 2) trpni glagolski pridevi povratnih glagola porede se. Tako od glagola "čitati" trpni glagolski pridev glasi "čitan". Neka knjiga može biti čitana, čitanija od neke druge i najčitanija od svih, ali zato ne može biti "pročitanija" i "najpročitanija". Neki film može biti gledan, gledaniji od drugih i najgledaniji, ali od dva broda ugledana u daljini jedan ne može biti "ugledaniji" od drugog. Pridev "nakresan" dolazi od povratnog glagola "nakresati se" i ima normalnu komparaciju: "nakresaniji" i "najnakresaniji". Isto tako od "pognuti se": "pognut", "pognutiji" i "najpognutiji". Što se tiče prideva koje si ti naveo - "diskutabilan", "tačan", "netačan", "ponosan", "unosan" i "poštovan", lako se može ustanoviti da li se oni mogu porediti. Pošto su to sve opisni pridevi, potrebno je samo da pokažemo da nemaju apsolutno značenje, tj. da osobine koje označavaju mogu biti izražene u većem ili manjem stepenu. DISKUTABILAN Nešto jeste diskutabilno ili nije, ali odatle uopšte ne sledi da nešto drugo ne može biti diskutabilnije. Ako je disku- tabilno da li će plavi šlemovi doći u Jugoslaviju, još je d i s k u- t a b i l n i j e, npr. koliko će tu ostati. Kada o nekim stvarima ne bismo hteli da raspravljamo više nego o nekim drugim stvarima, kada bi svi problemi bili podjednako sporni,onda bi nas sve stvari podjednako zanimale - tj. ne sve već samo one koje jesu diskutabilne, a one koje nisu, ne bi nas uopšte interesovale. Na sreću, znamo da ipak nije tako. Što se izraza "vrlo diskutabilno pitanje" tiče, on nije nepravilan, ali je već postao kliše i treba ga izbegavati. TAžAN Istina je da postoji samo jedan tačan odgovor na pitanje "Kada je Ćićolina izgubila nevinost?". Ali ako bi voditelj nekog hipotetičnog pornokviza tražio od takmičara da nabroje sve Ćićolinine partnere, verovatno nijedan ne bi nabrojao sve, što bi predstavljalo apsolutno tačan odgovor, u odnosu na koji bi svi ostali bili pogrešni, odnosno netačni. Ali ako jedan takmičar nabroji sedam partnera, a drugi petnaest, onda će ovaj drugi zaraditi više poena jer je njegov odgovor bio t a č n i j i. A odgovor onog koji navede najviše imena biće n a j t a č n i j i. Radi se zapravo o razlici u apsolutnom značenju pozitiva "tačan" i relativnim značenjima njegovog komparativa i superlativa. NETAžAN Isto to, samo obrnuto. PONOSAN, UNOSAN, POŠTOVAN. Ovi slučajevi su čisti kao suza. Nema razloga zašto neko ne bi bio p o n o s n i j i na svoje uspehe od nekog drugog, zašto neki posao ne bi bio u n o s n i j i od nekog drugog posla, i zašto poglavica ne bi bio p o š t o v a n i j i od ostalih članova plemena, odnosno n a j p o š t o v a n i j i od svih. "Poštovan" je trpni glagolski pridev od svršenog glagola "poštovati" (v. gore). The End
o.jeziku.228 max.headroom, -> #223, pperencevic
> p r e d- s t a v l j a l o b i ..." pošto se glagol, po > pravilima kongruencije, mora slagati sa subjektom - u > ovom slučaju "umetanje" - u rodu. Da. (Kratak komentar jer se bojim da ne napravim još neku grešku :))))) Šalim se, naravno, ali sam zapazio još jednu zanimljivu stvar, posebno na Sezamu ;). Kada komentarišemo 'šaljivu' rečenicu, ali tako da na kraju nje stoji (obavezna :) zagrada u kojoj je sadržan komentar, zagradu sa desne strane ne zatvaramo već postavljamo "smajlija" (smiley). On se, najčešće, upotrebljava i umesto tačke, ponekad i zareza. Mišljenja sam da je ovo dosta 'prirodna' reakcija, dosta ljudi piše tako ni ne razmišljajući o nekakvim pravilima i sintaksama. To je BBS žargon i ja sam za njega u izvornom :) obliku. * Jezik na kompjuteru (a i nije neki... :) * Smajliji su nam dragi :) zar ne? """""""""""" Ako bi stajalo: * Smajliji su nam dragi, :) zar ne? """"""""""""" onda bi onaj :) bio nekako isuviše udaljen od reči koju potencira (ovde je to reč "dragi"). Drugo, primećujem da, zbog postojanja " i ' navodnika, ljudi koriste jedne (") da snažno potenciraju na "dobrog" Slobodana ;) i, naravno, pri citiranju. Drugi (') se koriste za nešto nedefinisano, ali znatno slabije od ("). Pošto nemam dovoljno reči :)) da iskažem ono što uočavam, ima li nekoga ko to može da uradi? * Slobodan je "pravi" čovek za nas. * Da je bio 'pravi' pištolj - i nije, već plastičnjak. * Nekada nam je bilo 'dobro', a sada nam je "još bolje".
o.jeziku.229 ndragan, -> #223, pperencevic
/ Pošto imam tu nesreću :( da prevodim tekstove naših novinara na / engleski, skoro svakodnevno nailazim na primere koji me učvršćuju u Ako budeš tražio beneficirani radni staž, slobodno navedi ovo kao razlog. Bue_ NDragan
o.jeziku.230 isekulovic, -> #213, pperencevic
>> jednom da je jezik izuzetno segmentiran. Jezik kojim mi >> govorimo obuhvata prostor od svetosavskog do satrovackog. >> Nasa je tragedija u tome sto nemamo recnik ni jednog ni >> drugog. I u tom smislu pozdravljam tvoju inicijativu za Postoji recnik satrovackog, koji je napravio Dragoslav Andric. Ivan
o.jeziku.231 isekulovic, -> #214, squsovac
>> diskutabilno. Takode ne postoji nesto sto je "vrlo >> diskutabilno", niti nesto sto je tacnije, netacnije, >> ponosnije, unosnije, postovanije... Nisam siguran, da li si mislio na smisao tih reci ili oblik. Cini mi se da je u pitanju smisao a ako je tako onda nisi u pravu. Zar jedno merenje ne moze da bude tacnije od drugog? Zar jedan posao ne moze da bude unosniji od drugog? Ivan
o.jeziku.232 ndragan, -> #227, pperencevic
/ NOVA VERZIJA ODGOVORA, BEZ BAGOVA IZ PRETHODNE :) Pošto si brže bolje (ili "brže-bolje" ili "bržebolje"?) obrisao prvu poruku, evo ti odlomka iz mog večerašnjeg loga: r:Đ>CONF REPLY 5.224 '5.224' ? Nema poruke pod tim brojem. r:Đ>/ razloga zašto neko ne bi bio p o n o s n i j i na svoje '/' ? Nepoznata naredba. r:Đ> r:Đ>Ako može, dodeljujem ti prelaznu zastavicu. Zaslužio si je s 'Ako' ? Nepoznata naredba. r:Đ>si se pošteno potrudio, em smo zaista naučili nekoliko stvar 'si' ? Nepoznata naredba. r:Đ>znati (za neke nisam ni znao da ih znam, a za neke da ih ne 'znati' ? Nepoznata naredba. r:Đ>Svaka čast, majstore! 'Svaka' ? Nepoznata naredba. Tj, ako ne obrišeš i ovu (niko nije savrfen, ali ostavi nam staru verziju), trebalo je da stigne ovakva poruka: CONF JOIN CIVILIZACIJA CONF REPLY 5.224 / razloga zašto neko ne bi bio p o n o s n i j i na svoje uspehe od Ako može, dodeljujem ti prelaznu zastavicu. Zaslužio si je svakako - em si se pošteno potrudio, em smo zaista naučili nekoliko stvari koje treba znati (za neke nisam ni znao da ih znam, a za neke da ih ne znam :). Svaka čast, majstore! Bue_ NDragan
o.jeziku.233 isekulovic,
forum 10.436 >> Srbin sa kraja dvadesetog veka. Tvoj krstaski rat po >> belosvetskim kompjuterskim mrezama bi svakako imao vecu U zadnje vreme se sve cesce rec 'belosvetski' upotrebljava umesto reci 'svetski'. Koliko ja znam 'belosvetski' bi trebala da ima pogrdno znacenje, ali sam cak i na televiziji cuo za 'belosvetske vesti' i za 'belosvetskog gosta'. Ovaj strani gost je bio onaj francuski glumac sto je bio na festu (ozenjen nekom nasom pijanistkinjom), al sad da me ubijete ne mogu da se setim kako se zove. Da li je to samo moje pogresno misljenje ili je rec belosvetski imala (ima) pogrdno znacenje? Ivan
o.jeziku.234 dzakic, -> #233, isekulovic
>> umesto reci 'svetski'. Koliko ja znam 'belosvetski' bi trebala ^ Kad smo već u temi o.jeziku, onda "bi trebalo da ima". ^
o.jeziku.235 ndragan, -> #233, isekulovic
>* kako se zove. Da li je to samo moje pogresno misljenje >* ili je rec belosvetski imala (ima) pogrdno znacenje? Još jedna reč kojoj je uništeno značenje. Okolotrbušni pantalodržači ponovo jašu!
o.jeziku.236 squsovac, -> #231, isekulovic
> Zar jedno merenje ne moze da bude tacnije od drugog? Možda merenje nija baš dobar primer, ali odgovor je ipak: NE! Samo jedno merenje bilo bi tačno. Svako drugo je netačno. Tako da postoje manje ili više netačna merenja (u zavisnosti da li je manja ili veća greška učinjena). Dakle merenje bi moglo biti "netačnije", ali jezičkom logikom gledano nikako "tačnije", jer: ako je nešto "tačnije" (2.step.komp.), znači da je "tačnije" od tačnog (1.step.komp.), a "najtačnije" (3.step.) je još "tačnije". Ovo je naravno vrlo nelogično, budući da pridev tačno podrazumeva upravo jedno određeno stanje koje je takvo kakvo jeste, a može biti, ako nije takvo jedino drugačije, u ovom slučaju - netačno. Nešto je tačno i tačka ili je netačno, a onda je diskutabilno koliko je netačno. Tačno je, dakle, samo jedno merenje, a sva ostala su ili takva (ako su tačna) ili netačna, a onda manje ili više netačna. > Zar jedan posao ne moze da bude unosniji od drugog? Može. Priznajem.
o.jeziku.237 isekulovic, -> #234, dzakic
>> Kad smo vec u temi o.jeziku, onda "bi trebalo da ima". Huh, znao sam da cu pogresiti. O tome sam razmisljao jedno cirka 3 minuta i odlucio se za zenski rod jer je imenica 'rec' zenskog roda. Ivan
o.jeziku.238 ndragan, -> #236, squsovac
/ Možda merenje nija baš dobar primer, ali odgovor je ipak: NE! Ajde, Kuso, merenje _ne_može_ da bude tačno. To samo onaj čiča sa kantarom tako reklamira svoju radnju. Hajzenbergov princip je jasan, pa da prekinemo sa ovim, a? Sad bez zezanja: mnoge od tih stvari o kojima govorimo padaju onog trenutka kad počnemo da ih namerno kršimo da bismo postigli nekakav efekat. Tako nastaju stilske figure, ako se ne varam. Inače, danas sam imao okršaj sa jednim čovekom (nekakav direktor) oko narečja; krenuo sam sa pričom kako me čude Bosanci, narod sa najboljim sluhom za muziku među našim (?) narodima, što nemaju sluha za dijalekte. To što i treća i četvrta generacija kolonista u nekim pretežno ličkim, hercegovačkim ili bosanskim selima govori starim dijalektom uopšte mi ne smeta, štaviše mislim da tako treba; ono što im zameram je da nisu u stanju da čuju razliku kod drugih. Naprimer, mog drugara Nešu uporno krste "Nešo", mada se on odaziva _isključivo_ na varijantu "Neša". Na to ovaj direktor poče da me ubeđuje da je varijanta sa "o" _jedina_ _pravilna_ za muška imena, a da je sa "a" rezervisana za ženska. Ili ne čitamo iste pravilnike, ili treba da se izvinimo Miću Orloviću što mu je ime/nadimak pogrešno odštampano nekoliko miliona puta. Jeste pogrešno! - dodade on. Eto, ipak nemate sluha, odvratim ja. Dakle, kolege jezičari: postoje li pravilni i nepravilni oblici nadimaka i imena, ili su sve varijante pravilne, makar po pravilima svog narečja? Bue_ NDragan
o.jeziku.239 isekulovic, -> #236, squsovac
>> Tacno je, dakle, samo jedno merenje, a sva ostala su ili >> takva (ako su tacna) ili netacna, a onda manje ili vise >> netacna. U pravu si. Doduse nikad nisam cuo da neko kaze 'netacnije' ali izgleda da je to jedna od gresaka koju su usle u svakodnevnu upotrebu.:( Ivan
o.jeziku.240 dejanr, -> #238, ndragan
>> Ajde, Kuso, merenje _ne_može_ da bude tačno. To samo onaj čiča sa >> kantarom tako reklamira svoju radnju. Može da bude tačno :) Recimo, pošalju te u Sevr kod Pariza da izmeriš onaj čuveni lenjir od iridijuma i platine kojim je definisan 1 metar. Izmerićeš ga potpuno tačno, da ne kažem najtačnije :) PS Jes da su posle metar definisali preko nekih zračenja, al' nema veze
o.jeziku.241 mkiric, -> #236, squsovac
>> Tacno je, dakle, samo jedno merenje, a sva ostala su ili >> takva (ako su tacna) ili netacna, a onda manje ili vise >> netacna. Hm, ne bih se složio. Tačnost merenja može da bude veća ili manja, ali SVAKO merenje ima svoju tačnost. Nije nimalo retko čuti, bar među hemičarima i fiziko-hemičarima, izraze tipa "na aparatu x se postiže veća tačnost merenja nego na aparatu y". Tačnost pokazuje kolika je greška koja neminovno nastaje pri svakom merenju, kako usled ljudskog, tako i usled mehaničkih, elektronskih, temperaturnih i raznih drugih faktora. Primer: recimo da temperatura vazduha iznosi TAžNO 17.241 stepen Celzijusa. Izmeri to pomoću živinog termometra, termometra sa kazaljkom (bimetalnom trakom) i pomoću digitalnog termometra. Šta misliš, da li je neko od tih merenja pogrešno ili su sva tačna ali se njihove tačnosti razlikuju? Ako se ipak razlikuju, od čega potiču razlike.
o.jeziku.242 max.headroom, -> #239, isekulovic
> U pravu si. Doduse nikad nisam cuo da neko kaze > 'netacnije' ali izgleda da je to jedna od gresaka koju Pa, merenje platinastim etalonom je *netačnije* od merenja laserom. Isto tako je merenje laserom *tačnije* od merenja etalonom iz Sevra. What's wrong with that?
o.jeziku.243 ndragan, -> #240, dejanr
/ onaj čuveni lenjir od iridijuma i platine kojim je definisan 1 metar. / Izmerićeš ga potpuno tačno, da ne kažem najtačnije :) Propade dobra pitalica :). Nije trebalo ovako pred svetom :))
o.jeziku.244 dejanr, -> #243, ndragan
>> Propade dobra pitalica :). Nije trebalo ovako pred svetom :)) Eh, već sam to objavio u "Galaksiji" pre jedno 2-3 godine ;)
o.jeziku.245 squsovac, -> #241, mkiric
>> Tacno je, dakle, samo jedno merenje, a sva ostala su ili >> takva (ako su tacna) ili netacna, a onda manje ili vise >> netacna. > Hm, ne bih se složio. Tačnost merenja može da bude veća ili > manja, ali SVAKO merenje ima svoju tačnost. Naravno da je tako, međutim ja sam na samom početku rekao da nije baš srećno izabran primer, jer govorimo o dva značenja iste reči - tačno. Tačno merenje i tačna mera /u smislu iznos izmerenog/. Jezički /i logički/ gledano ja sam u pravu. Tehnički /i uobičajeno, životno/ Ti si u pravu. No ipak, ja ukazujem na razliku između "tačno" i "tačnost". Tačnost je jezički gledano sama po sebi besmislena, jer logički ne može postojati veća ili manja tačnost, a opet matematički je jasno da to postoji. Celu diskusiju o tačnosti je možda trebalo završiti nakon poruke Pavla Perenčevića koji je najcelovitije i kompletno /ne najkompletnije već kompletno, jer najkompletnije takođe ne postoji ;)) / objasnio dileme. Nakon toga niko od nas nije rekao ništa novo. > Nije nimalo retko čuti, bar među hemičarima i fiziko-hemičarima, > izraze tipa "na aparatu x se postiže veća tačnost merenja > nego na aparatu y". Među inženjerima /uobičajen izraz među "jezičarima" za razne "tehnokrate"/ vlada totalno nenormalan rečnik, pa ga ja stoga ne bih uzimao za primer, a pogotovo ne za relevantan dokaz u nekoj diskusiji. Na primer geolozi buše rupu, vade jezgro /iz bušaće garniture/ i to jezgro kasnije ispituju. Ceo proces oni nazivaju "jezgrovanje", a čitavu "nauku" koja se time bavi "jezgrizacija". Ovo sam imao prilike da lično čujem u vreme dok sam radio na Rudarsko- grološkom fak. Razne slične "kovanice" su čak ušle u udžbenike. Inženjeri rudarstva imaju još gore primere: vrsta mašine bagera "ripper" radi "ripovanje", a ceo proces je "ripizacija". Sve što sam ovime hteo da kažem je da bi jezičke standarde trebalo da postavljaju jezički stručnjaci a ne razni "tehnokrati" kakva je manje više većina ovde na Sezamu, a i Ti i ja spadamo u tu grupu svakako.
o.jeziku.246 petrovic,
O jeziku....... Jezik kosti nema,ali kosti lomi. Magija jezika najopasnija je od svih carolija. Jezik;pa to je jako dobra stvar samo ako nije zenski. Duh nekog jezika ogleda se najjasnije u njegovim nepredvidivim recima. Stari su jezici korice u kojima se krije noz duha. Jezik je bez nogu,ali juri na hiljadu milja. Jezik pesnika i ljubav zene-to je uvek ono,sto se po prvi put zbiva. Jezikom se moze sav svet izorati,ali rukama se tesko boriti i sa grumenom zemlje. Tako cesto se cuje o materinskom jeziku,ali nikada o ocinskom. To se dogadja zato sto je otac imao manje toga da kaze. Nepravdu izmislja tvoj jezik,on je nalik na ostar noz,o ti kovacu varke!Volis vise zlo nego dobro,vise laz nego pravedan govor.Ti volis samo reci sto radjaju zla,o ti jezice pun varke! Jezik je mudraca u srcu,srce je glupana na jeziku.
o.jeziku.247 mkiric, -> #245, squsovac
>> Celu diskusiju o tačnosti >> je možda trebalo završiti nakon poruke Pavla Perenčevića koji je >> najcelovitije i kompletno /ne najkompletnije već kompletno, jer >> najkompletnije takođe ne postoji ;)) Odluči se: Najcelovitije i najkompletnije, ili celovito i kompletno. :)) >> Sve što sam ovime hteo da kažem je da bi jezičke standarde trebalo da >> postavljaju jezički stručnjaci a ne razni "tehnokrati" kakva je manje >> više većina ovde na Sezamu, a i Ti i ja spadamo u tu grupu svakako. Ma, razumemo se mi sasvim dobro - nisam ni mislio da ulazim u polemiku, već sam samo iskoristio priliku za malo filozofiranja :) Nadam se da ostalima to ne smeta.
o.jeziku.248 petrovic,
NARODNE IZREKE - Reci su kao pcele,one su istovremeno i med i zaoka. - Zeni me babo-ili mi tamburu kupi-ja u nesto moram udarati. - Pametan covek nauci deset stvari,a veruje u jednu;budala nauci jednu stvar i veruje da ih zna deset. - Ko zavisi od drugog,treba i njegovom psu da se umiljava. - Mnogi ljudi su kao satovi:pokazuju jedno vreme,a otkucavaju drugo. - Izreke su ukras govora. - Riba najpre smrdi od glave. - Kad ti se najvise zuri,budi najsporiji. - Ono sto posedujes samo ti,ma koliko bilo,ne moze se uporediti ni s trunkom prasine koji pripada svetu iz kojeg si izopsten. - Veruj,ali gledaj kome. - Zurba (preterana brzina) je maceha pravde i pratilja nesrece. - Vrlina ne ostaje na recima,nego trazi dela. - Glasina ispunjena zlom leti krilima,a glas o dobru ostaje spor,jer ga zadrzava zavist. - Svaka tajna zelja vidi se na licu. - Kujuci postaje se kovac (vezba stvara majstora). - Vino i mudrace ucini budalama. - Gde je cesto pijanstvo,tu je kratko postenje. - Gde bezi vodja,tu s pravom bezi i vojnik. - Mana se podhranjuje i odrzava skrivanjem. - Ljudi se najvise muce zbog hleba i ljubavi. - Ako je netko lud ne budi mu drug. - Ako hoces nekoga da poznas,podaj mu vlast. - Boj ne bije svijetlo oruzje,vec boj bije srce od junaka. - Brat je mio koje vjere bio (kad bratski cini i postupa). - Voda svasta opere,do crna obraza. - Vodu koju ces piti nemoj mutit. - Glad ociju nema. - Vo se veze za rogove,a coek za jezik. - Za zlato rdja ne prijanja. - Dok je siba tanka,treba je ispravljati. - Ko je jaci taj i tlaci. - Kojoj ovci svoje runo smeta,ondje nije ni ovce ni runa. - Ko se dima ne nadimi,on se ognja ne nagrije. - Sit gladnu ne vjeruje. - Pouzdan kao vrbov klin. - Ucini dobro,ne kaj se;ucini zlo nadaj se. - Krv nije voda.
o.jeziku.249 ndragan,
/ Pravi problem je, ko što rekosmo, kako zaštiti INSTALL disketu. Ovo je već deseti put da nailazim na slučaj da neko pokušava da _zašti_ nešto. Verovali ili ne, ali ono "ti" u ovom slušaju ipak mora da se kuca čak tri puta.
o.jeziku.250 mnikolic,
> / /> -> drugi ured - Deuxiemme Bureau (valjda, to je francuska tajna > / služba) > > Izvinjotina: danas sam našao da je to u stvari dvanaesti. Prvi put sam ga, Jes' da je o stranom, ali je o.jeziku :) 'le (la) deuxieme' - 'drugi' 'le (la) douzieme' - 'dvanaesti' Generalno, redni broj se u francuskom jeziku dobija kada se na običan broj doda nastavak 'ieme'; zanemaricemo ovom prilikom akcenat koji postoji na prvom 'e' nastavka. Izuzetaka naravno ima, ali da ne gušim.
o.jeziku.251 ilazarevic, -> #250, mnikolic
█ 'le (la) deuxieme' - 'drugi' █ 'le (la) douzieme' - 'dvanaesti' Nisam siguran, ali mi se čini da kada je muški rod nema e na kraju reči i nema ni akcenta na prvom e u nastavku "ieme"...
o.jeziku.252 ssokorac, -> #251, ilazarevic
-=)> Nisam siguran, ali mi se čini da kada je muški rod -=)> nema e na kraju reči i nema ni akcenta na prvom e u -=)> nastavku "ieme"... Le (la) zavisi od imenice koja stoji posle rednog broja, tako da može biti i le i la. A na nastavku ieme ima akcenta na prvom e, i to nalevo. Stasha
o.jeziku.253 mnikolic, -> #251, ilazarevic
> █ 'le (la) deuxieme' - 'drugi' > █ 'le (la) douzieme' - 'dvanaesti' > > Nisam siguran, ali mi se čini da kada je muški rod nema e na kraju reči > i nema ni akcenta na prvom e u nastavku "ieme"... Ipak je tako. Po tom pitanju ima jedan izuzetak; 'prvi' je u muškom rodu 'le premier' (i bez akcenta), a u ženskom 'la premiere' (sa akcentom). Kod ostalih brojeva, bez obzira na rod koji određuje član, nastavak 'ieme' ne menja oblik i ima akcenat na prvom 'e'. Postoji još jedan slučaj i to kada se za 'drugi' umesto 'le (la) deuxieme', koristi 'le second' ili 'la seconde'. Kod složenih brojeva, međutim, umesto 'premier' koristi se uvek 'unieme' i uvek 'deuxieme', a ne 'second'. m. P.S. Prema knjizi 'Precis pratique de grammaire Francaise', dr Edita Horetzky
o.jeziku.254 ilazarevic, -> #253, mnikolic
█ Ipak je tako. Po tom pitanju ima jedan izuzetak; 'prvi' je u muškom █ rodu Ok, ok. Davno sam ja to učio (pre par godina), a kad pišem nešto uopšte i ne razmišljam o tome, pišem sa "ieme". Sad mi je palo na pamet kad si spomenuo, pa sam sam sebe uterao u grešku :)
o.jeziku.255 ndragan, -> #250, mnikolic
/ Generalno, redni broj se u francuskom jeziku dobija kada se na običan Iz čega se vidi da nikad nisam imao pojma sa francuskim ;) a nikad nisam ni tvrdio da imam, Q.E.D.
o.jeziku.256 nkbog,
Ovde su isečci iz teksta jednog zagriženog pobornika engleskog jezika i izvornog pisanja imena. >> ║ BBS & Network │ Telephone │ W. time │ MNP │ BPS ║ Šta je "W. time"? Working time? "Working hours" valjda. >> What does it stands for? I Tarzan - you Jane! Dva puta treće lice jednine za isti subjekat. >> List completed on March the 5th, in 1992. March the 5th, 1992. >>* Excuses to all BBS SysOps which names & BBSes are not present in this >> list, but this is a truly picture of bulletin system's constitution >> round here. Sorry again. "which names"? "Whose names", valjda. Prvo je "koja imena", a drugo "čija imena". "are not present"? Ovde se koristi pasiv: treba "listed" ili "presented" (mada je ovo drugo stilski neispravno). "Present" znači "prisutan" (očigledna je slišnost ove dve reči - zajednički koren). Šta znači: "but this is a truly picture..."? Možda "ali to je iskrena slika...". A "bulletin system's constitution...": BBS ustav ili BBS sastav? >>* Please send Your contribution to this list - name(s) of BBS(es) not >> listed here, or telephone nubers of future extension-nodes; new >> network joining, etc... Zar se "Your" piše velikim slovima? A šta je "network joining"? Ili besmislenost "telefonskih brojeva budućih čvorova proširenja". >>* Contact Maksim Sestic (SEZAM::max.headroom), >> or do it by voice - call the phone: ++38 011 778538 Do what by voice? Zvanje telefonom je takođe kontaktiranje. NB. p.s. O stilu nećemo uopšte ovom prilikom. p.p.s. Inače, Makse, hvala na ovoj listi, ali drugi put, molim te, piši Srpski.
o.jeziku.257 max.headroom, -> #256, nkbog
> p.p.s. Inače, Makse, hvala na ovoj listi, ali drugi put, > molim te, piši Srpski. " No way :) "Pričaj srpski, pa da te ceo svet razume", jel? ;) Vidi, ranije sam imao susreta sa robom (pirated) iz čitavog sveta, a uglavnom iz Holandije, Danske, Nemačke i Italije. To su "manje" piratske grupe koje razbijaju programe i proturaju iste ("trguju") širom sveta. Nikakav biznis, čist entuzijazam. Svoje komentare, intro-e i sl. su pisali na 'maternjem engleskom', i nisam im ni ič na tome zamerao. U svakom slučaju - razumeli smo se. A da sam ja pisao srpski, a oni francuski ili (nedajbože) nemački, "daleko" bi dogurali. Nisam ja kriv što je esperanto i praktično nepriznat. :) (Ispravio (?) sam greške, hvala na upozorenjima)
o.jeziku.258 ndragan, -> #257, max.headroom
/ nemački, "daleko" bi dogurali. Nisam ja kriv što je esperanto i BISMO dogurali, Mahime... koga zanima dokle bi (oni) dogurali - oni su već tamo :)
o.jeziku.259 max.headroom, -> #258, ndragan
> BISMO dogurali, Mahime... koga zanima dokle bi (oni) > dogurali - oni su već tamo :) Mišljenja sam da se pitanje jezika isuviše dramatizuje. Srpskog - posebno :) Jezik, kao osnovno sredstvo komunikacije danas, sledi puteve kojima se komunikacija vrši. Ti kanali su promenljivi, i jezik im se prilagođava. Pokušaj sputavanja, ili veštačkog (na bombu) menjanja tih "kanala" dovodi do deformacija u strukturi jezika, automatski čineći da neki njegovi delovi odumru. Ništa ne traje večno, pa tako ni jezik, kao ni njegova ( u suštini fleksibilna) struktura, forma. I sada, neki "Dr." i "Mr." pokušavaju "datoteku" ("fajl") proglasiti za "teku", "stek" (stack) za "stog", "monitor" za "ekran"... Kažu - pravilnije je. (??) Možda je slikovitije, ali navodi na pogrešan put :) žovek koji zna šta je "teka", a ne zna za "fajl", biće u rebusu kada mu na ekranu monitora ("ekrana" ;) osvane reč "file", jer su 'vlasnici' reči "file" i dalje van teritorija Srbije :)) "Govori srpski pa da te ceo svet razume"... zar bukvalno? :))))
o.jeziku.260 sasa.m, -> #259, max.headroom
Max,koji edito koristiš ako nije tajna? Sviđa mi se poravnanje teksta
o.jeziku.261 dzakic, -> #260, sasa.m
>> Max,koji edito koristiš ako nije tajna? >> Sviđa mi se poravnanje teksta Maxa, mislim, još uvek koristi MPE koji sam mu poslao. Ja sam ga pre više od godinu dana pokupio sa politikinog bbs-a i to je neka shareware verzija. Poravnavanje desne ivice mu je jedna od jačih strana jer ne ubacuje razmake samo na kraj reda. Mislim ipak da je lakše čitati tekst koji nema poravnatu desnu ivicu. Bar ovako sa ekrana...
o.jeziku.262 max.headroom, -> #260, sasa.m
> Max,koji edito koristiš ako nije tajna? > Sviđa mi se poravnanje teksta MPE, k'o što reče čak. Zbog poravnavanja sam ga i sâm uzeo :) (Mustang Professional Editor)
o.jeziku.263 ndragan,
Šta mislite o unazad? Kako zvuči rečenica "autobusi u Zrenjaninu već petnaest godina unazad polaze sa nove autobuske stanice"? Tačna jeste, jer su peroni tako postavljeni, da autobusi zaista polaze unazad. Smatram da su ovako "(već) ... unazad" sklopljene rečenice uglavnom pogrešne ("mi već pet godina unazad mislimo"), i da je seme za takvu rečeničnu građu nekakav loš prevod ruske rečenice ("mi uže pjać ljet tamu nazad dumajem"). Odakle potiče da potiče, meni zvuči krajnje glupo, ali bih voleo da čujem stručno mišljenje. Bue_ NDragan
o.jeziku.264 isekulovic, -> #263, ndragan
>> Sta mislite o unazad? Kako zvuci recenica "autobusi u >> Zrenjaninu vec petnaest godina unazad polaze sa nove >> autobuske stanice"? Tacna jeste, jer su peroni tako >> postavljeni, da autobusi zaista polaze unazad. Mozda je sa te strane tacna, ali okarakterisati stanicu sagradjenu pre petnaest godina kao novu?! ivan ps jedino ako se ta stanica u govoru cesto ne naziva tako samo bi onda morali (?) da stoje navodnici
o.jeziku.265 nkbog, -> #263, ndragan
>> Šta mislite o unazad? Jezički priručnik (grupe autora): VI 38. Ne preporučuje se ni UNAZAD kao prilog za vreme: umesto "unazad pet meseci" treba reći, već prema željenom smislu, PRE PET MESECI ili ZA POSLEDNJIH PET MESECI. NB.
o.jeziku.266 ndragan, -> #259, max.headroom
/ Mišljenja sam da se pitanje jezika isuviše dramatizuje. Srpskog Ako si željan dramskog naboja, bar kašikara ima na sve strane. Nisi me valjda shvatio ozbiljno? Ja ovim što zabadam u ovu temu želim da spustim stvari na zemlju, i da neke gluposti koje su nam crveni uvalili u jezik (i glave) izbacim na površinu. Ako neko štogod prihvati od toga - drago će mi biti. Stvari, oko kojih smo se ti i ja bili dokačili pre mesec dana, mogu da posluže kao primer: tebi je normalno nešto što ja (gledajući na sve to iz ugla neke malo starije škole) smatram za kvarenje našeg normalnog jezika. Opet - ako neko nešto ... mi drago. Ako ne, opet nema jeda. A to što spomenu jezičke dirigente, pogotovu iz naše struke - to su prišipetlje, ljudi koji nisu napisali ni jednu aplikaciju za živog korisnika, nemaju pojma sa praksom i hoće da ostave trag barem u rečniku. Od takvih se nijedna struka nije spasla; njihovi predlozi obično završe u VICEVI.esnafski. / sledi puteve kojima se komunikacija vrši. Ti kanali su Tek da opravdam svoje samozvanje: how do you execute a communication? Do you use a firing squad or you just hang it on the scaffold? Između ostalog, smatram da se vrše samo četiri stvari: velika i mala nužda, smrtna kazna i žito. To sam već jednom rekao, pa da ne davim - Bue_ NDragan
o.jeziku.267 ndragan, -> #264, isekulovic
/ stanicu sagradjenu pre petnaest godina kao novu?! Trebalo je da vidiš staru, pa bi ti bilo jasno zašto se ova još (tu i tamo, po navici) spominje kao nova. Inače, kad su je prvi put krpili ("pristupanje izgradnji druge faze") u lokalnim novinama je najavljeno da će "...u podrumu biti menjačnica, restoran i vidikovac". Bue_ NDragan
o.jeziku.268 spantic, -> #267, ndragan
> Trebalo je da vidiš staru, pa bi ti bilo jasno zašto se > ova još (tu i tamo, po navici) spominje kao nova. Inače, > kad su je prvi put krpili ("pristupanje izgradnji druge > faze") u lokalnim novinama je najavljeno da će "...u > podrumu biti menjačnica, restoran i vidikovac". Nemoj tako Dragane. Ja sam sentimentalno vezan za staru Lastinu stanicu. A i bila mi je blizu kuće ;)
o.jeziku.269 max.headroom, -> #266, ndragan
> Ako si željan dramskog naboja, bar kašikara ima na sve > strane. Nisi me valjda shvatio ozbiljno? Uh, i ja sam pa preterao. > Ja ovim što zabadam u ovu temu želim da spustim stvari na > zemlju, i da neke gluposti koje su nam crveni uvalili u > jezik (i glave) izbacim na površinu. Mislim da se pravih tema još nismo ni dodirnuli. Recimo - "politički govori" i jezik koji se pri njihovom sastavljanju koristi; a taj jezik je, razmišljam, od neprocenjive vrednosti kako za istoričare, tako i za jezikoljupce i "istraživače" koji bi otkrili i nešto zanimljivo, vezano za neku "globalnu svest" naroda... :) Možda izmišljam, ali tema je više nego zanimljiva. Skoro sam prekucao čitav jedan Titov govor ('72 godina), i mogu vam reći da je stvar prava pikanterija (da ne kažem - poslastica :)) Po želji ga prenosim. > smatram da se vrše samo četiri stvari: velika i mala nužda, """"""""""""""""""" Kada bolje razmislim, ni one se ne vrše... :))) Kaže se: piškiti i ...... ;)
o.jeziku.270 nkbog,
REP SEZAM >> Bar bi tako trebalo biti po definiciji.) ;) Zar treba tući po definiciji? "Bar bi tako trebalo da bude po definiciji." NB.
o.jeziku.271 nkbog,
>> 8.227 CIVILIZACIJA:ko.je.ko >> balinda, 23.03.Pon 23:40, 504 chr >> rodio se u Düsseldorf-u 13. decembra 1797. godine. Drugi su... >> Umro je u Parizu 17. februara 1856. godine. >> 8.228 >> Rodila se 26. oktobra 1911. godine u New Orleans-u. Već kao petogodišnja >> devojčica pevala je u crkvenom zboru u žikagu. Jel' ovo ravnopravnost transkripcije i izvornog pisanja? ;) Inače: New Orleansu, Kansas Cityju, New Yorku, Düsseldorfu, Heineova - svuda bez crtica. NB.
o.jeziku.272 balinda, -> #271, nkbog
>> New Orleansu, Kansas Cityju, New Yorku, Düsseldorfu, Heineova >> - svuda bez crtica. Jel'? A ja se baš kolebao kako da uštedim ponavljanje originala u zagradi, što rekosmo da je najdosledinije, (?) pa "nađoh" pogrešan kompromis. :))) Hvala na ispravci.
o.jeziku.273 ndragan, -> #269, max.headroom
/ Kaže se: piškiti i ...... ;) Vidiš, to mi nikad nije palo na um. Obično padne u šolju :) / koristi; a taj jezik je, razmišljam, od neprocenjive vrednosti / kako za istoričare, tako i za jezikoljupce i "istraživače" koji Da otvorimo temu "jezička arheologija"? Ja nekako namerno nisam dirao u tu močvaru, već samo u mesta gde se prelila u živi jezik... a možda bi već trebalo i to. Oni bre svake nedelje izmisle neku frazetinu - dimnu bombu za prikrivanje suštine. Mogli bismo malo da pređemo na sečenje tog nadrijezika umesto što jedni drugima jurimo bagove po rečenicama. Za biser nedelje na tu temu predlažem govor onog popa iz, valjda, žačka, ubačen kao epilog u poslednje Indeksovo radio pozorište. Ko je slušao, zna na šta mislim. Bue_ NDragan
o.jeziku.274 ndragan, -> #268, spantic
/ Nemoj tako Dragane. Ja sam sentimentalno vezan za staru Lastinu / stanicu. Jel u ZR ili u BG? Ja pamtim obe. Mislio sam na Autobandinu stanicu na uglu Prve proleterske i Koče Kolarova u ZR. U staru Lastinu stanicu ovde se uselila mlekara, a u onu drugu galerija ULUV (večito zatvorena).
o.jeziku.275 max.headroom, -> #273, ndragan
> Za biser nedelje na tu temu predlažem govor onog popa iz, > valjda, žačka, ubačen kao epilog u poslednje Indeksovo > radio pozorište. Ko je slušao, zna na šta mislim. Spušćaj ga! :) Nisam pratio "Indeksovce"... :( Počevši od "idejno-političkog" ;) mazanja očiju, došlo se čak dotle da se i nauka posmatra kroz prizmu zamućenu drvenim jezikom. Ma, koji crni drveni jezik... Ovo je još gore... Pri dodiru sa stranom literaturom (konkretno - američkom) dolazim do zaključka da nam se srpski jezik straaašno usložnio u odnosu na zapadnjačke "suparnike" ;) Knjiga od 100 strana zamenjena je enciklopedijom u 3 toma, pa je sada ime autora napisano triput (!), a ne jednom :)) Sujeta, valjda? ;)
o.jeziku.276 mjova,
>> Pa nebi bilo loše... > Izvini, ali ovo je više stvarno misterija. Stvarno bi trebalo negde komentarisati nepismeno napisane tekstove. Manje-više mi ne smeta ako neko ne odvoji ne i glagol, ali smeta mi poruka u kojoj nema ni tačke ni zapete. Ili kad se pojavi poruka koja ima samo jedan pasus od dva ekrana. Takođe, znakovi (,.!?"'`;:) se uvek pišu uz prethodnu reč da editori ne bi te znakove smeštali u novi red kad osete potrebu, a ovde sam viđao poruke u kojima i po nekoliko redova počinje tačkom, zapetom i sl. Vrlo je bitno napraviti razmak iza ovih znakova da reč (za editor i čtaoca) ne bi imala veliku dužinu. Zagrade se otvaraju i bez razmaka piše sledeća reč, a zatvorena zagrada sledi odmah iza poslednje: (ovako npr.). Razmak se obavezno pravi ispred '(' i iza ')'. Pasuse je najbolje (čitljivije) odvajati jednim praznim redom. Odvajanje pasusa uvučenim redom je pravilnije, ali nije preglednije. **** Poruka bi trebalo da bude čitljiva, a ako nije onda je obavezno preskačem. žitljivost je, po meni, definisana bar onim gore navedenim pravilima. **** Još nešto, znakovi za citat poruka bi trebalo da budu kratki (znak ili dva) i takvi da ih raspoznaje sor. Za ovo drugo je potrebno usvojiti neku konvenciju. Obično novi korisnici izmišljaju sve moguće znakove, pa onda kombinacije koje idu i do 5-6 znakova. ovo je bez veze.. SY ps. obično poruke pišem samo malim slovima jer me mrzi da udaram po shift-u, ali ovog puta sam se potrudio ;) pps. nadam se da ovo pismo neće završiti u košu ;))
o.jeziku.277 ociric, -> #273, ndragan
> ............. Oni bre svake nedelje izmisle neku frazetinu > - dimnu bombu za prikrivanje suštine. Mogli bismo malo da > pređemo na sečenje tog nadrijezika umesto što jedni > drugima jurimo bagove po rečenicama. 1/ Hvala DejanRu na savetu "skidajte resignove" - conf. o_jeziku zaista je osveženje! :) 2/ Mislim da je Draganov (ako je njegov) pridev "nadrijezik" odlično odabran. Svesno ili ne, mnogi (pre svega političari) stvaraju najnebuloznije sintagme, često besmislene fraze, samo da DOGAĐAJE ILI POJAVE NE BI NAZVALI PRAVIM IMENOM! žesto su to eufemizmi ("dalje zaostajanje radničkog standarda" za pocepane, gladne ljude, "ratna dejstva" za legalizovano ubijanje i razaranje, pa i "izvršenje ;) smrtne kazne" umesto vešanje, streljanje, gušenje... kažnjenika, zločinca, krivca), ne retko obične nebuloze ("posvetićemo više pažnje raznim problemima") pa i laži ("osvedočeni izdajnici Srbije" na srpskohrvatski /jel' ga priznajete? ;) / prevodi se kao "moji politički protivnici", "cimermanov konobar" je zgodna poruga koja ti omogućava da za nekog koga mrziš ne kažeš "poslanik koji je bio kod američkog ambasadora, onog istog koji meni ni čestitku za novu godinu nije poslao"). Primeri su odabrani u trenutku, nasumice i po sećanju. Površnim listanjem štampe ili preslušavanje RTV emisija mogli bi se naći kudikamo bolji(?!) primeri. U celom fenomenu "nadrijezičarenja", mislim da je najgore to što on vremenom biva prihvaćen. I ne primećujući, vremenom i sami počinjemo da koristimo iste izraze - podrazumevajući neko njihovo preneseno (a ponekad i nepostojeće!) značenje. Zato - u lov ("u sečenje", ndragan, op.cit, vol.3/1, god.1992;) na nadrijezik! ╔╗_ Pozdrav, ╚╝╠╗
o.jeziku.278 princess, -> #276, mjova
Znaci...ne svidjaju ti se moje nepismene porukice :((..i njih obavezno preskaces O;<< alex
o.jeziku.279 mjova, -> #278, princess
> Znaci...ne svidjaju ti se moje nepismene porukice :((..i > njih obavezno preskaces O;<< čuj, tvoje poruke su tvoje ;) SY
o.jeziku.280 max.headroom, -> #277, ociric
> nepostojeće!) značenje. Zato - u lov ("u sečenje", > ndragan, op.cit, vol.3/1, god.1992;) na nadrijezik! Nadam se da se svi sećate Orvelovog 'novogovora'. Eto, koliko korelacija... :) Titula: "rukovodilac" (rukovodioc) - "rukovođenje" Naziv: "restoran društvene ishrane" (primetiti da je ostala imenica "restoran", da i ona nije zamenjena nekom prikladnom :( nadrirečju) Pojam: "lični dohodak", "društvena samozaštita", "samoupravljanje".
o.jeziku.283 ndragan, -> #276, mjova
/ sl. Vrlo je bitno napraviti razmak iza ovih znakova da reč (za editor Verovao ili ne, ali to je novinarska navika. Nisam ni ja verovao dok nisu počeli da mi kucaju tekstove za Venturu. / pa onda kombinacije koje idu i do 5-6 znakova. ovo je bez veze.. ... / shift-u, ali ovog puta sam se potrudio ;) Ah, nema ti pomoći dok ti Balinda ne podvikne :). (Uč'telju, jel može da sam se popravio? :) Bue_ NDragan
o.jeziku.281 ndragan, -> #275, max.headroom
/ Spušćaj ga! :) Nisam pratio "Indeksovce"... :( Nemam živaca, ni vremena, izvini. Opet će neka frka pa će da idu reprize, a ovo se reprizira garant. Ili nađi nekog sa trakom. Gde će ti duša, ne pratiš indeks! Ja ne mogu nedeljom supu da okusim bez indeksa iza leđa. I kad nisam kući, žena mi snimi. Deca znaju čitave komade napamet.
o.jeziku.282 ndragan, -> #277, ociric
/ 2/ Mislim da je Draganov (ako je njegov) pridev "nadrijezik" odlično Mala parafraza na "udriliriku" N. Pantića, pesnika ovdašnjeg. Blagodarim. / nepostojeće!) značenje. Zato - u lov ("u sečenje", ndragan, op.cit, / vol.3/1, god.1992;) na nadrijezik! Preporučujem svoju malu bibliju za takve stvari: "Muku sa rečima" Miće Danojlića. Nisam video novo, dopunjeno izdanje - trebalo bi da sadrži i ono što je "pesnik hteo da kaže". Parola nedelje: "VAŠA RIBA - NAŠA BRIGA" (reklama na samousluzi "Istra", TP "Prehrana", Zrenjanin). Bue_ NDragan
o.jeziku.284 ociric, -> #282, ndragan
> Parola nedelje: "VAŠA RIBA - NAŠA BRIGA" (reklama na > samousluzi "Istra", TP "Prehrana", Zrenjanin). :))))))))))))))))))) Sjajno! :)
o.jeziku.285 vesna, -> #276, mjova
Pazi, pazi, mjova počeo da piše velika slova na početku rečenica!? Još mu se može desiti da u napadu dobrog raspoloženja ožeže ceo red velikim slovima. :)) Šalu na stranu, slažem se u potpunosti sa tvojom porukom. Mogu da razumem da se pravopisna i stilska pravila zaboravljaju ili se pravovremeno ne nauče, zato je i potrebno, s vremena na vreme, podsetiti ljude na neka od njih. Ne smatram se dovoljno kompetentnom po tom pitanju jer sam u situaciji da i sada korigujem svoje greške, ali zaista je mučno čitati nečitke i nepismene tekstove ma kako oni bili vredi pažnje. Takođe se slažem sa tobom da su varijacije na quote uglavnom neukusne i preterane. VESNA
o.jeziku.286 mjova, -> #285, vesna
> Pazi, pazi, mjova počeo da piše velika slova na početku > rečenica!? čuj, nešto sam bio pospan ;), ali ono što sam napisao mislim još uvek ;) SY
o.jeziku.287 ndragan,
Najnoviji biser naše vlade: ne kaže se ni privatnik ni kapitalista nego *inokosni vlasnik*. Okolotrbušni pantalodržači uzvraćaju udarac.
o.jeziku.289 nkbog,
Evo malo o pisanju imena i prezimena: U februarskim Računarima (one kupusavim), postoje dva listinga komenta- risana na engleskom jeziku, u kojima u zaglavlju ono "Kopirajt taj i taj". Autori oba listinga su se potpisali na sledeći način: Prezime Ime Ovo je izuzetno nepravilno, i to ne samo na srpskom, gde, na žalost, mnogi tako pišu, već i u engleskom jeziku. Tamo naime NIKO ovako ne piše, osim ako nije nepismen. Ispričaću zato jednu anegdotu sa PMF-a: Poslao profesor (da bi ostao anoniman zvaćemo ga Dragan Jocić) rad u Ameriku, potpisao se kako se potpisao, tek stiže nakon izvesnog vremena odgovor iz Amerike, adresiran na: Mr J. Dragan. NB. p.s. primetićete da su u zaglavljima tekstova u Računarima, imena autora napisana na pravilan način
o.jeziku.288 nkbog,
rep VICEVI:aforizmi.25 sheky >> čena može smatrati jednog muškarca veoma razumnim, >> dok se ne odluči da je oženi. Muškarac ne može da oženi ženu (NIKO ne može da oženi ženu, sem ako ona ne promeni pol, a onda je mogu oženiti njeni roditelji, ili provodadžije). Muškarac može samo da SE oženi ženom. NB.
o.jeziku.290 dejanr, -> #289, nkbog
>> Autori oba listinga su se potpisali na sledeći način: >> Prezime Ime >> Ovo je izuzetno nepravilno, i to ne samo na srpskom, gde, na žalost, >> mnogi tako pišu, već i u engleskom jeziku. Tamo naime NIKO ovako ne >> piše, osim ako nije nepismen. Joj, gde me nađe! Pri prijavljivanju Sezam pita za IME i PREZIME a posle toga, kad neko otkuca Petrović Petar, pita "Vaše ime je Petrović, vaše prezime je Petar (Da/Ne)" i, verovao ili ne, nađe se jedno 5-10% onih koji kažu DA. Naravno, u USERS listi je sve ispravno poređano jer se ti podaci docnije "ručno" sređuju, stavlja ime_pa_prezime, ubace YU slova i tako to... Ja mislim da to potiče iz škole gde su u dnevniku sva imena napisana prezime-ime, pa profesori (računajući i profesore srpskog ;) tako prozivaju.
o.jeziku.291 ndragan, -> #289, nkbog
/ Autori oba listinga su se potpisali na sledeći način: / Prezime Ime Koliko je meni poznato, od ovog pravila postoje samo dva izuzetka: Mađari i Kinezi. Za ove prve sam siguran, pišu prezime pre imena, a za ove druge bih voleo da potvrdi neko upućeniji. A možda ima još neki izuzetak. Bue_ NDragan
o.jeziku.292 vmisev, -> #291, ndragan
U srpskom se uvek piše IME pa PREZIME. Osim na spiskovima. Zato je, neko je pisao o tome, u školskim dnevnicima ispravno napisano *prezime* pa *ime*. E, što malo nastavnika objasni klincima da je potpuno neispravno da se i po- tpisuju, predstavljaju itd, *prezimenom* pa *imenom*, to je druga stvar. Ovih dana ću otići do fakulteta, pa ako budem imao vremena, raspitaću se na orijentalistici kako je to kod Kineza. bye, Vladimir
o.jeziku.293 edge, -> #292, vmisev
> E, sto malo nastavnika objasni klincima da je potpuno > neispravno da se Nemoj tako ! Recimo u VI beogradskoj gimnaziji postoji profesor koji na svakom casu kada prozove nekog ucenika, pocne da prica kako se uvek pise ime a zatim prezime. Njegovo ime nije vazno, ali da ga ipak spomenem (mozda mi zakljuci 5 na kraju :))))))) prof. Branko Despotovic - Despot. Edge
o.jeziku.294 vmisev, -> #293, edge
>> E, što malo nastavnika objasni klincima da je potpuno neispravno da se ^^^^ > Nemoj tako! Recimo, u VI beogradskoj gimnaziji postoji profesor ... Nisam rekao "nijedan", već "malo", a to je, priznaćeš, velika razlika. Prof. Despotovića pozdravi, kamo sreće da je više "dosadnih" profeseora tog tipa, možda bi po neko i zapamtio kako da se potpiše. bye, Vladimir
o.jeziku.295 edge, -> #294, vmisev
> Prof. Despotovica pozdravi, kamo srece da je vise > "dosadnih" profeseora tog tipa, mozda bi po neko i > zapamtio kako da se potpise. Mnogi su to vec zapamtili. Edge P.S. Izvini sto sam prevideo ono MALO. ^^^^
o.jeziku.297 mkiric, -> #288, nkbog
>> Muškarac ne može da oženi ženu (NIKO ne može da oženi ženu, sem ako ona >> ne promeni pol, a onda je mogu oženiti njeni roditelji, ili provodadžije). >> Muškarac može samo da SE oženi ženom. Da, ženu zaista niko ne može da oženi. Za razliku od devojke koju oženi muškarac koji se oženi njome - od nje je napravio ženu, a od sebe oženjenog čoveka. Koliko je meni poznato, ovaj izraz se nekada dosta koristio.
o.jeziku.298 mkiric, -> #289, nkbog
>> p.s. primetićete da su u zaglavljima tekstova u Računarima, imena autora >> napisana na pravilan način Naravno :)
o.jeziku.299 mnikolic,
U raspravi o standradizaciji ćirilice i latinice spomenut je i 'zakon o primeni ćirilice' (ili kako se već zove) koji treba da stupi na snagu 01.01.93. Molio bih nekoga ko je sa tim zakonom upoznat da malo rasvetli njegovu sadržinu i posledice njegove primene. m.
o.jeziku.300 wizard,
Programski, programerski ili jezici za programiranje? Jezici? ;) Pozdrav, Nenad
o.jeziku.301 balinda, -> #300, wizard
>> Programski, programerski ili jezici za programiranje? Prisvojni pridevi su priča sa sebe. Na primer, mene su u jednoj izdavačkoj kući prosto "ubili" kada sam rekao "ćirilična mašina". Kažu da je jedino ispravno "ćirilička". Kad nešto pogledam, sad mi dođe i nekako logično. (?) P.S. Valjda su se uplašili da jednog ne dođe gospođa Ćirilica i odnese im "svoju" mašinu. :)))
o.jeziku.302 wizard, -> #301, balinda
>> Na primer, mene su u jednoj >> izdavačkoj kući prosto "ubili" kada sam rekao "ćirilična mašina". >> P.S. Valjda su se uplašili da jednog ne dođe gospođa Ćirilica >> i odnese im "svoju" mašinu. :))) Pa to bi, valjda, bila - Ćiriličina. ;) ^ <<Nenad<< P.S. Kako li ovo čitaju oni sa SET CODE NONE. :)
o.jeziku.303 balinda, -> #302, wizard
>>>> P.S. Valjda su se uplašili da jednog ne dođe gospođa Ćirilica >>>> i odnese im "svoju" mašinu. :))) >> Pa to bi, valjda, bila - Ćiriličina. ;) A zamisli da Španci poruše sve "svoje" zidove a Rusi pojedu svu "svoju" salatu? :)
o.jeziku.304 max.headroom,
Zanimljivost: INSTInKT - INSTInKTNO - INSTInKATA - INSTInKTI, bi, valjda, trebalo da stoji? Međutim, primetio sam: INSTIKTI, INSTIKTNO... Šta je pravlje? ;)
o.jeziku.305 wizard, -> #303, balinda
>> A zamisli da Španci poruše sve "svoje" zidove a Rusi pojedu svu >> "svoju" salatu? :) A ako bi Šveđani odneli sve "svoje" stolove? :((( ;) <<Nenad<<
o.jeziku.306 vmisev, -> #304, max.headroom
> INSTIKTI, INSTIKTNO... Šta je pravlje? ;) ccc, maxe, pa znaš valjda de se kaže pravivljivije :) Vladmir
o.jeziku.307 vmisev, -> #301, balinda
> mene su u jednoj izdavačkoj kući prosto "ubili" kada sam rekao "ćirilična > mašina". A ti lepo od sad govori "konstantinovska mašina" i svi će te em razumeti, em neće hteti da te biju :) Vladmir P.S. Može i "pisaća mašina sa ugrađenim setom karaktera po Ć&M rasporedu" :)