CIVIL.2

01 Oct 1992 - 13 May 1993

Messages - o.jeziku

o.jeziku.102 ilazarevic, -> #100, minja.
█ onoga. Naprotiv, glagol preustrojiti, koji se takođe ovde pominje █ i koji bi mu mogao biti dobra zamena, nije uspeo šire da se █ nametne." Možda nije uspeo da se nametne zato što u nemačkom S ispred T prelazi u Š (za code none - Š kao u Šabac), pa se dobija prepoznatljivi glagol "preuštrojiti", koji nikako ne zvuči lepo, naročito ne prema jednoj jadnoj strukturi :)
o.jeziku.103 zqusovac, -> #101, janko
Tako nekako nastala je i jedna od mojih omiljenih sintagmi: BezbedOnosna situacija ********************** Sad svi iskljucivo tako pricaju, a niko ne misli. Nastavlja se tragicna serija zapoceta robAMA, ISpostovavanjem, POjasnjavanjem itd. Pozdrav, ZQ
o.jeziku.104 minja.,
>* sada ne vidim grešku kada kažem 'merenje perfomansi?' Ali Trebalo bi 'merenje performansi'.
o.jeziku.105 duke,
REPLY na SEZAM.3:9.425 ││ Kao što mi se činilo da nisam pogrešio ni prethodni put, ││ ni sada ne vidim grešku kada kažem 'merenje perfomansi?' Napravio si isti tip greške kao da si napisao IVENTAR umesto INVENTAR. Treba da stoji -- PERFORMANSI. = Pozdrav, Vlado
o.jeziku.106 janko, -> #104, minja.
>> * sada ne vidim grešku kada kažem 'merenje perfomansi?' > Ali > > Trebalo bi 'merenje performansi'. Aha, i za ovo znam odakle mi: gnjusni uticaji imperijalističkog engleskog jezika. Oni te perf.. čitaju bez 'r' na kritičnom mestu... samo malo produže 'o.' Sad se setih: Mogli bismo da ubedimo I.Klajna, koga toliko vole da citiraju Sezamovci, da se pretplati na Sezam. ;) (iklajn na Sezamu, he he ;) Imao bi nepresušan izvor materijala, ako se ne bi pogubio u količini. :) Već znam kako bismo ga zvali odmilja: ikalnj. :)
o.jeziku.108 ndragan,
(SEZAM.3, 11.493) / laser-ski stampac jeftiniji od stampanja jednog originala i koriscenja / foto-copy-rne masine. / Zao mi je ako sam vas ugnjavio ... ;) Not at uopšte. It's just the reading of so many hyphens in a row that gives me a heavy štuc-avi-up. UBR, wasn't the aforementioned machine a photocopier? And, I didn't get the laser skis quite well - did you mean laser-guided or laser-carved skis?
o.jeziku.109 ndragan,
(CONF REPLY 2.142) / Moebijusova petlja, ili neka slična struktura koja ima Noo. Moebius (latinski), Möbius (švapski) ili Mebijus (srpski, mada bi po nekom od pravopisa bilo "Mebije"). Ostale varijante su scarabudgetted.
o.jeziku.110 ndragan, -> #101, janko
/ da je tekst očigledno pripreman (zlo)upotrebom računara? ;) Pričao sam svojevremeno sa nekim ovde o tome - knjiga je izgleda štampana u nemogućim uslovima, te je valjda pukom srećom uspela i da izađe. A da je greota takvu knjigu izdati u takvom stanju, jeste.
o.jeziku.111 ilazarevic, -> #108, ndragan
█ Not at uopste. It's just the reading of so many hyphens in a row that █ gives me a heavy stuc-avi-up. UBR, wasn't the aforementioned machine a █ photocopier? And, I didn't get the laser skis quite well - did you mean █ laser-guided or laser-carved skis? Svaka čast majstore... Ovo je bilo dobro :) Trebalo bi uvesti pravilo da se svim novim (i nekim starim) korisnicima Sezama u prvom PAD-u koji skinu pojavi i poruka o pravilima pisanja crtica kod stranih reči - i da se zatim testiraju pri kačenju na Sezam ;))
o.jeziku.112 ssokorac, -> #111, ilazarevic
─┼┤ se zatim testiraju pri kačenju na Sezam ;)) A da polože i test iz pravopisa, gramatike, računarstva, Engleskog, književnosti, filozofije, veronauke, pedagogije i astronomije? Avioničarstvo :) ni ne spominjem...
o.jeziku.113 ndragan, -> #103, zqusovac
/ zapoceta robAMA, ISpostovavanjem, POjasnjavanjem itd. A direktor mlekare pre nekoliko godina kod Đoke Vještice, kad je trebalo izmisliti više vrsta mleka (3,2%, 2,8% itd): "e sad je takva situacija sa tim... mlekima".
o.jeziku.114 ndragan, -> #106, janko
/ Sad se setih: Mogli bismo da ubedimo I.Klajna, koga toliko vole / da citiraju Sezamovci, da se pretplati na Sezam. ;) (iklajn na Balinda, daj sredi čoveku - a mogao bi i makinu i modem da mu pokloniš od viška (ko ima platu ima i višak, jelda?). Što jes jes', čovek nam dođe nekakav guru, al' moja Biblija koju nosim u glavi je ipak "Muka s rečima" (od) Miće Danojlića.
o.jeziku.115 janko, -> #114, ndragan
> / Sad se setih: Mogli bismo da ubedimo I.Klajna, koga > toliko vole / da citiraju Sezamovci, da se pretplati na > Sezam. ;) (iklajn na > Balinda, daj sredi čoveku - a mogao bi i makinu i modem da > mu pokloniš od viška (ko ima platu ima i višak, jelda?). Nije to biiiiiznis, Đasmin. ;) Nego, samo mu demonstriraš: 'Reci broj neke poruke.' 'Aha.' (kliketi-klik, kucaš READ ... ) 'Ima li grešaka u njoj? Ima.' 'Reci sledeći broj.' (itd. itd. ) Sve u svemu, čovek bi se po svoj prilici ugušio, ako bi svim porukama poklanjao pažnju. Bio sam dobio pitanje, šta je ono ikalnj -- pa, najčešće greške loših kucača su promašivanje i okretanje redosleda slova. U gornjem imenu su dvaput zamenjena mesta parovima slova.
o.jeziku.116 ilazarevic, -> #112, ssokorac
> A da poloze i test iz pravopisa, gramatike, racunarstva, Engleskog, > knjizevnosti, filozofije, veronauke, pedagogije i astronomije? Izbaci knji`evnost, veronauku i pedagogiju i ubaci fiziku, hemiju i geografiju... Ina~e, sla`em se :))
o.jeziku.118 ndragan, -> #111, ilazarevic
/ Svaka čast majstore... Ovo je bilo dobro :) Trebalo bi uvesti pravilo Bilo je zabavno i meni. Još mi je zabavnije što sam ovo uradio već drugi put, a prvi put niko nije primetio :) (ili mi je auditorijum prvi put progledao kroz prste, a drugi put sledi prisilno naimenovanje za tematskog ministra ;). / se zatim testiraju pri kačenju na Sezam ;)) Nooo. A kome ćemo onda da vičemo "ti si ovde nov?". Misliće novajlije da smo mi ovde jako strogi, a neko bi još mogao da pomisli da sve to još i ozbiljno shvatamo. Testiranje ostavi za konferencije.
o.jeziku.117 ndragan, -> #112, ssokorac
/ Avioničarstvo :) ni ne spominjem... Samoletiličarstvo, valjda :)
o.jeziku.119 ilazarevic, -> #118, ndragan
> Nooo. A kome ćemo onda da vičemo "ti si ovde nov?". Misliće novajlije > da smo mi ovde jako strogi, a neko bi još mogao da pomisli da sve to > još i ozbiljno shvatamo. Testiranje ostavi za konferencije. Uz to, naravno, ide i nastavak: "Pa šaraj malo!" :)) Recimo da se u autoexecu svakog novog korisnika postavi: ..echo Sad si gotov, hehehe... ..conf join civilizacija ..conf re o.jeziku /a ...pa da se na taj način obrazuju :)
o.jeziku.120 ndragan, -> #115, janko
/ Nije to biiiiiznis, Đasmin. ;) Đ kao đevrek? Namerno? / Nego, samo mu demonstriraš: 'Reci broj neke poruke.' 'Aha.' Ex i ti reaguješ na prvu loptu. Već u sledećoj poruci sam predložio da mu samo odnese sređeno i odštampano (by reference order, off cross).
o.jeziku.121 ladislavs,
[reply na 13.476 milan Vicevi/razno] > narodu, negde na granici Bačke i Banata, komesar sa jakim > novoštokavskim akcentima drži predavanje okupljenim na Je l' to neki vanadejski separatizam? ;) Samo da podsetim: štokavski dijalekt se deli na novoštokavski i staroštokavski. Staroštokavski se praktikuje u najistočnijem delu Srbije (u najzaostalioj provinciji, srpskoj Vanadeji;) : na severu i zapadu prostire se do linije koja ide južno od Zaječara preko Tupižnice, Stalaća, Jastrepca, Kačanika, pa južno od Prizrena prema albanskoj granici. Ostalu teritoriju štokavskog dijalekta /što bi rekli: od Kavlobaga, pveko Ogulina i Kavlovca do Vivovitice (a i šire :)/ pokriva novoštokavski. Novoštokavski se dalje deli na ekavski, ijekavski i ikavski, a ovi na novije ili starije govore. Tako recimo šumadijsko-vojvođanski, hercegovački i zapadnoposavski spadaju u mlađe govore novoštokavskog, a kosovsko-resavski, zetsko-sijenički i posavski u starije, a najmlađi su zapadnohercegovački i dalmatinski. ciLa.
o.jeziku.122 ndragan,
(SEZAM.3, 9.453) / ...... A kako da na p-i s-iju dobijem ........ Ovo je zaista problem. Slovence sam još čuo da izgovaraju "na p.c.ju", gde se umesto tačke izgovarao međuglas (kao iza 'the'); kod nas skraćenice ionako niko ne izgovara onako kako je pravopis nalagao (fonetski, ako se govori ćirilicom, ili "na pe ceu" ako se govori latinicom), već smo izgleda već počeli da se spremamo za ulazak šeste flote (čuj, ulazak - za svečani doček) pa i brojeve pišemo sa decimalnom tačkom i skraćenice izgovaramo na engleskom a bogami ne znam ni šta ću s parama - niko neće gotovinu, svi traže keš. Druga stvar je što se i to radi ofrlje i bez veze - JVC izgovaraju kao dži vi si, iako je JVC a na GVC, naprimer; s druge strane neki programiraju na siju a neki na ceu, al svi kažu da neće da sednu za iks te (niko ne kaže eks ti, čudno). Treća stvar je što (pošto su pravila očito promenjena) više niko ne zna kako se takav izgovor piše. Ovo sa crtama je skroz bez veze u navedenom primeru, jer se tu čak ni ne odvaja naš deo teksta od originala, jer se u takvoj situaciji nikad neće pojaviti "s-iju", nego ili "c-iju", ili "e-s-u" (es-u? ako je es-u, onda nikako nije p-i, a uostalom šta će crta između "p" i "i", kad su u ovom slučaju oba iz istog jezika). Ima li neko ideju kako se ponašati u ovakvim slootchuyev-im-ay?
o.jeziku.123 milan, -> #121, ladislavs
> (u najzaostalioj provinciji, srpskoj Vanadeji;) : Valjda Vandeja? Pl poz M P.S. Umesto "ijekavski" ja namerno (i, naravno, u pravu si, pogrešno) uvek uguram pridev "novoštokavski" iz čiste mržnje prema Vuku Karadžiću, a nevezano sa lingvističkom istinom. ;)
o.jeziku.124 minja., -> #122, ndragan
>* ću s parama - niko neće gotovinu, svi traže keš. :)))))) ili :(((((( Jedan moj drug je krenuo da kupi kalkulator. U prodavnici su mu rekli da imaju samo digitrone! >* Ima li neko ideju kako se ponašati u ovakvim slootchuyev-im-ay? Bojim se da nema leka:(, koliko ljudi ima resign na ovu temu?
o.jeziku.125 duke, -> #124, minja.
││ Jedan moj drug je krenuo da kupi kalkulator. U prodavnici su mu ││ rekli da imaju samo digitrone! Mogao je krenuti da kupi _pastu za zube_; sigurno bi mu dali KALODONT (ili narodski -- KALADONT). Pozdrav, Vlado
o.jeziku.126 ladislavs, -> #122, ndragan
> latinicom), već smo izgleda već počeli da se spremamo za > ulazak šeste flote (čuj, ulazak - za svečani doček) pa i > brojeve pišemo sa decimalnom tačkom i skraćenice A najnoviji štos je pare brojati ne na milijarde već na bil(l)ione. ciLa. PS: S' tim što više niko normalan ne zna kol'ko ti bilioni imaju nula: 9? 12? 5? :(.
o.jeziku.127 adiklic, -> #124, minja.
> Jedan moj drug je krenuo da kupi kalkulator. U prodavnici > su mu rekli da imaju samo digitrone! Zar bi bilo bolje da imaju kalkulatore?
o.jeziku.128 isekulovic, -> #122, ndragan
>> iks te (niko ne kaže eks ti, čudno). Zbog očigledne sličnosti sa 'bivšim čajem'. :)
o.jeziku.130 duke, -> #122, ndragan
││ kod nas skraćenice ionako niko ne izgovara onako kako je pravopis ││ nalagao (fonetski, ako se govori ćirilicom, ili "na pe ceu" ako se ====== ││ govori latinicom) ... ====== Sad si me podsetio na jednu četrnaestogodišnju klinku, ćerku vojnog liceta, koja mi se u biblioteci Doma JNA u Slavonskoj Požegi žalila kako sutra "mora da recituje na ćirilici jednu pesmu", a njoj je to teško! ││ Druga stvar je što se i to radi ofrlje i bez veze - JVC izgovaraju ││ kao dži vi si, iako je JVC a na GVC, naprimer; s druge strane neki ││ programiraju na siju a neki na ceu, al svi kažu da neće da sednu za ││ iks te (niko ne kaže eks ti, čudno). Možda bi bilo najbolje ovako: -- P(k)C(stojković) MAGAZIN -- J(ramadanovski)VC Da zna narod o čemu je reč. Uz ovu poruku kačim nešto duži tekst o skraćenicama, ako nekoga interesuje lingvističko objašnjenje nekih pojava. Pozdrav, Vlado kratice.zip
o.jeziku.131 minja., -> #125, duke
>* Mogao je krenuti da kupi _pastu za zube_; sigurno bi mu dali >* KALODONT (ili narodski -- KALADONT). Da:))). Kao što je 'imalin' postao naziv za svaku vrstu paste za obuću, 'penkalo' je sada svako nalivpero, ljudi se briju isključivo 'žiletima', itd.
o.jeziku.132 spantic, -> #123, milan
> P.S. Umesto "ijekavski" ja namerno (i, naravno, u pravu > si, pogrešno) uvek uguram pridev "novoštokavski" iz čiste > mržnje prema Vuku Karadžiću, a nevezano sa lingvističkom > istinom. ;) Predlažem da se počne i sa odgovarajućim fontovina. žisto u službi iste mržnje ;)
o.jeziku.133 ilazarevic, -> #126, ladislavs
> PS: S' tim što više niko normalan ne zna kol'ko ti bilioni imaju nula: > 9? 12? 5? :(. Bilion kod nas ima 12 nula, koliko se ja sećam...
o.jeziku.134 ladislavs, -> #123, milan
> P.S. Umesto "ijekavski" ja namerno (i, naravno, u pravu > si, pogrešno) uvek uguram pridev "novoštokavski" iz čiste > mržnje prema Vuku Karadžiću, a nevezano sa lingvističkom > istinom. ;) Ju! Mrzi Vuka? Neću da se m(ij)ešam u vaše neraščišćene račune :)). >> (u najzaostalioj provinciji, srpskoj Vanadeji;) : > Valjda Vandeja? A ja volim akavski :))))) ciLa.
o.jeziku.135 darone, -> #131, minja.
>> Da:))). Kao što je 'imalin' postao naziv za >> svaku vrstu paste za obuću, 'penkalo' je sada >> svako nalivpero, ljudi se briju isključivo >> 'žiletima', itd. Može li ovo malo jasnije? Ja sam, recimo, oduvek mislio da su nalivpero i penkalo sinonimi. darone
o.jeziku.136 squsovac, -> #133, ilazarevic
> Bilion kod nas ima 12 nula, koliko se ja sećam... Mislim da nema. Bilion nema nula jer nema biliona. U srpskom jeziku. "bilion" (engl billion) je u srpskom milijarda tj hiljadu miliona. 9 1.000 x 1.000.000 = 1.000.000.000 = 10 , dakle 9 nula Bilion, dakle u srpskom ne postoji. Inače milijarda je krajnje kretnski naziv za broj jer sled izgleda ovako 1.000.000 = milion 10.000.000 = deset miliona 100.000.000 = stotinu miliona 1.000.000.000 = milijarda (engl. billion) 10.000.000.000 = deset milijardi 100.000.000.000 = sto milijardi 1.000.000.000.000. = trilion (engl. trillion) ... kavtrilion, kvintilion itd.
o.jeziku.137 milan, -> #134, ladislavs
>>> (u najzaostalioj provinciji, srpskoj Vanadeji;) : >> Valjda Vandeja? > > A ja volim akavski :))))) :))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))) Pl poz M
o.jeziku.138 dejanr, -> #135, darone
>> Može li ovo malo jasnije? Ja sam, recimo, oduvek >> mislio da su nalivpero i penkalo sinonimi. Mislim da je Penkalo prezime čoveka koji je napravu izmislio. Bio je pre par godina u "Startu" tekst o porodicama tih ljudi koji su izmislili značajne stvari koje su po njima dobile ime (recimo, sir "Zdenka", ta Zdenka je valjda i dan danas živa ili je barem do skora bila), Penkalo itd.
o.jeziku.139 janko, -> #136, squsovac
> Mislim da nema. Bilion nema nula jer nema biliona. U > srpskom jeziku. > > "bilion" (engl billion) je u srpskom milijarda tj hiljadu > miliona. Ne, koliko ja znam. Bilion, SAMO AMERIžKI, je hiljadu miliona. Englezi, Francuzi i ostatak Evrope (pa i mi, setite se da smo pre bili bliži Francuzima i Nemcima nego Amerima) bilionom označavaju milion miliona. (deset na dvaneasti) > Bilion, dakle u srpskom ne postoji. Inače milijarda je > krajnje kretnski naziv za broj jer sled izgleda ovako > 1.000.000.000 = milijarda (engl. billion) Ne već: milijarda, (US. billion; engl. one thousand millions) > 1.000.000.000.000. = trilion (engl. trillion) Ne, već: = bilion (US. trillion; engl. one thousand billions) itd. (i za veće brojeve se razčlikuju, napr. deset na osamnaesti je tek trilion u engleskom.)
o.jeziku.140 ndragan, -> #124, minja.
/ da imaju samo digitrone! Ako još važi onaj porez na hrvatsku robu, digitron je skuplji od kalkulatora :) / Bojim se da nema leka:(, koliko ljudi ima resign na ovu temu? Modulatoreeee! Kaži naglas, obećavam da neću drekati.
o.jeziku.141 ndragan, -> #126, ladislavs
/ PS: S' tim što više niko normalan ne zna kol'ko ti bilioni imaju nula: Ma to glupi Ameri zabuniše stvar. Ono što oni zovu 'billion' prevodi se kao 'milijarda' i ima 9 nula. Šta rade sa 12 nula, nemam pojma ("it's a zillion") ali to je tek _naš_ (evropski) bilion. Za kviska: šta je bilijarda?
o.jeziku.142 squsovac, -> #139, janko
> Bilion, SAMO AMERIžKI, je hiljadu miliona. > > Englezi, Francuzi i ostatak Evrope (pa i mi, setite se da > smo pre bili bliži Francuzima i Nemcima nego Amerima) > bilionom označavaju milion miliona. (deset na dvaneasti) U pravu si. U pitanju je bila američka literatura gde je billion hiljadu miliona. Za Nemce sam znao, a za Engleze nisam. BTW, imao sam to svojevremeno negde izvađeno, ta poređenja na jedno 6 jezika al' ne mogu da nadjem. Uglavnom po sećanju mislim da sam negde tada našao da su Francuzi nešto menjali 1956 u tom smislu. Do tada je i kod njih bilo kao kod Amera (ili je obrnuto da je do tada bilo drugačije pa je promenjeno). Znam da su i Nemci menjali, ali ne mogu da nađem podatke.
o.jeziku.143 wizard, -> #136, squsovac
>> 1.000.000 = milion >> 10.000.000 = deset miliona >> 100.000.000 = stotinu miliona >> 1.000.000.000 = milijarda (engl. billion) >> 10.000.000.000 = deset milijardi >> 100.000.000.000 = sto milijardi >> 1.000.000.000.000. = trilion (engl. trillion) Ovo "engl." se odnosi samo na amere, u Evropi je drugačije, sporije se se troše nazivi jer je ubačeno između svaka dva i "hiljadu milijardi", "hiljadu triliona"...
o.jeziku.144 zolika, -> #131, minja.
>> ljudi se briju isključivo 'žiletima', Zaista, kako se zove TO sa dve oštrice čime se brijemo?
o.jeziku.145 dejanr, -> #139, janko
>> Bilion, SAMO AMERIžKI, je hiljadu miliona. >> >> Englezi, Francuzi i ostatak Evrope (pa i mi, setite se da >> smo pre bili bliži Francuzima i Nemcima nego Amerima) >> bilionom označavaju milion miliona. (deset na dvaneasti) Staro (američko :) pitanje: šta je jedino što je u Evropi veće nego u Americi? Bilion ;)
o.jeziku.146 darone, -> #138, dejanr
>> Mislim da je Penkalo prezime čoveka koji je >> napravu izmislio. Tenks, ukapirao sam :) darone
o.jeziku.147 darone, -> #141, ndragan
>> Za kviska: šta je bilijarda? Da nema jedno 'i', znao bi :) darone
o.jeziku.148 milan, -> #134, ladislavs
>>> (u najzaostalioj provinciji, srpskoj Vanadeji;) : >> Valjda Vandeja? > > A ja volim akavski :))))) :))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))) Pl poz M
o.jeziku.149 ladislavs, -> #133, ilazarevic
>> PS: S' tim što više niko normalan ne zna kol'ko ti >> bilioni imaju nula: 9? 12? 5? :(. > Bilion kod nas ima 12 nula, koliko se ja sećam... E slabo se sećaš, behu već tri denominacije u međuvremenu ... ;). ciLa.
o.jeziku.150 spantic, -> #136, squsovac
> "bilion" (engl billion) je u srpskom milijarda tj hiljadu > miliona. Teška greška. U američkom engleskom je ono što si rekao, ali u Evropi bilion itekako postoji kao pojam. T.j. zamenio si ga sa trilionom.
o.jeziku.151 ilazarevic, -> #136, squsovac
> Mislim da nema. Bilion nema nula jer nema biliona. U srpskom jeziku. Postoji, i te kako! Bilion je 1E+12, a milijarda je 1E+9. Posle biliona ide trilion - 1E+15.
o.jeziku.152 andrejl, -> #136, squsovac
>│ 1.000.000.000.000. = trilion (engl. trillion) >│ ... >│ kavtrilion, kvintilion itd. žitajući jednu knjigu Isaka Asimova u hrvatskom prevodu često se spominjala mirijada, ali mi nije baš najjasnije koliko je to :) bye, andrejl
o.jeziku.153 isekulovic, -> #141, ndragan
>> Za kviska: šta je bilijarda? Znamenita građevina na Cetinju, sa jednim 'i' viška.
o.jeziku.155 max.headroom, -> #140, ndragan
> Ako još važi onaj porez na hrvatsku robu, digitron je > skuplji od kalkulatora :) Eh, baš se nešto zalepih za značenje, ali zar se ne bi engleskom govornom području dopao "digitron"? (Ili sam ja neupućen, tj. to baš i dolazi od njih?)
o.jeziku.154 max.headroom, -> #138, dejanr
> Mislim da je Penkalo prezime čoveka koji je napravu izmislio. Možda ima neke veze engleski: (Morton Benson) PEN I = (n) NALIV-PERO (see also: ball-point pen, fountain pen) PEN II = (v, tr) NAPISATI (NALIV-PEROM) PEN III = tor, obor ... ... Daklem, "pen" i "penkalo, naliv-pero", slučajnost bi bila prevelika... Ovo me sve više podseća na one nebulozne emisije na (nekadašnjem) TVB1 kada učenici iz neke zabačene bosanske školice pretpostavljaju šta predstavlja naziv "Karaburma" :)
o.jeziku.156 skoprivica, -> #141, ndragan
[odgovor je na celu pricu o velikim brojevima] │ Za kviska: sta je bilijarda? Dekle, povodom 45. godisnjice izlazenja Politikinog zabavnika bio je izasao broj "Srce od lubenice" u kome je (izmedju ostalog) bilo i kako se u srpskom jeziku izgovaraju brojevi sve do 10^72; elem, ima li kogod taj broj i da ga ne mrzi da prekuca to ovde (ja se svega ovoga secam, ali broj nemam = "dao sam drugu na citanje :( ") ? Aje... CTEBO.
o.jeziku.157 ladislavs, -> #141, ndragan
> Za kviska: šta je bilijarda? Američki kvadrilion (10^15), ili varijanta bilijar kluba :). ciLa.
o.jeziku.158 spantic, -> #154, max.headroom
> Daklem, "pen" i "penkalo, naliv-pero", slučajnost bi bila > prevelika... Ovo me sve više podseća na one nebulozne > emisije na (nekadašnjem) TVB1 kada učenici iz neke > zabačene bosanske školice pretpostavljaju šta > predstavlja naziv "Karaburma" :) Ne znam, ali možda imam negde taj broj "Starta". Iz vremena dok je postojao i dok i njemu nisu promenili tim i uređivačku politiku, čitaj dok je vredeo. Tamo su imali seriju reportaža o nekadašnjim industrijalcima i naslednicima. Među njima i o Penkalima.
o.jeziku.159 ladislavs, -> #151, ilazarevic
> Bilion je 1E+12, a milijarda je 1E+9. Posle biliona ide > trilion - 1E+15. A sad si ti pogrešio, posle biliona ide bilijarda (hiljadu biliona). Trilion je milion biliona 10^18 (američki kvintilion). ciLa.
o.jeziku.160 ilazarevic, -> #159, ladislavs
> A sad si ti pogrešio, posle biliona ide bilijarda (hiljadu biliona). Bilijarda? Zaista prvi put čujem za takav broj :) Po toj logici, posle triliona ide trilijarda, zar ne? Zatim: kvadrilion, kvadrilijarda, kvintilion, kvintilijarda itd.
o.jeziku.162 ladislavs,
Pošto sam prvi pomenuo bilion, aludirajući na ogromnu inflaciju, i time izazvao gomilu poruka, 'ajde da razrešim sve vaše misterije :). Evo izvoda iz Webster's New Collegiate Dictionary (1960.g): ┌──────────────────┬────────────────────┬────┬───────────────────────────┬────┐ │ │ French & US │No. │ British & German │No. │ │ Name │ systems │of │ systems │of │ │ │ │zero│ │zero│ ├──────────────────┼────────────────────┼────┼───────────────────────────┼────┤ │ million │1000 thousands │ 6 │1.000 thousands │ 6 │ │ milliard │1000 millions │ 9 │1.000.000 millions │ 9 │ │ │ /French/ │ │ /German/ │ │ │ billion │1000 millions │ 9 │1.000.000 millions │ 12 │ │ │ /usual US term/ │ │ │ │ │ trillion │1000 billions │ 12 │1.000.000 billions │ 18 │ │ │1.000.000 millions │ │ │ │ │ quadrillion │1000 trillions │ 15 │1.000.000 trillions │ 24 │ │ quintillion │1000 quadrillions │ 18 │1.000.000 quadrillions │ 30 │ │ sextillion │1000 quintillions │ 21 │1.000.000 quintillions │ 36 │ │ septillion │1000 sextillions │ 24 │1.000.000 sextillions │ 42 │ │ octillion │1000 septillions │ 27 │1.000.000 septillions │ 48 │ │ nonillion │1000 octillions │ 30 │1.000.000 octillions │ 54 │ │ decillion │1000 nonillions │ 33 │1.000.000 nonillions │ 60 │ │ undecillion │1000 decillions │ 36 │1.000.000 decillions │ 66 │ │ duodecillion │1000 undecillions │ 39 │1.000.000 undecillions │ 72 │ │ tredecillion │1000 duodecillions │ 42 │1.000.000 duodecillions │ 78 │ │ quattuordecillion│1000 tredecillions │ 45 │1.000.000 tredecillions │ 84 │ │ quindecillion │1000 quattuordecill.│ 48 │1.000.000 quattuordecillion│ 90 │ │ sexdecillions │1000 quindecillions │ 51 │1.000.000 quindecillions │ 96 │ │ septendecillion │1000 sexdecillions │ 54 │1.000.000 sexdecillions │102 │ │ octodecillion │1000 septendecillion│ 57 │1.000.000 septendecillions │108 │ │ novemdecillion │1000 octodecillions │ 60 │1.000.000 octodecillions │114 │ │ vigintillion │1000 novemdecillions│ 63 │1.000.000 trillions │120 │ └──────────────────┴────────────────────┴────┴───────────────────────────┴────┘ Je l' onaj njihov gugol ima 100 nula? Ako jeste, onda ga naš vigintilion "šiša" za 20 nula (da ne kažem 100 triliona puta :). ciLa.
o.jeziku.163 max.headroom, -> #144, zolika
> Zaista, kako se zove TO sa dve oštrice čime se brijemo? "Brijači"? :)
o.jeziku.164 duke, -> #154, max.headroom
││ Daklem, "pen" i "penkalo, naliv-pero", slučajnost bi bila ││ prevelika... Bila bi, zaista, da se čovek nije stvarno zvao Slavoljub Eduard Penkala (ne _Penkalo_). Piše, bre, to po enciklopedijama. Dobro je da te _oblik_ pomenutog predmeta nije asocirao na još jednu reč koja počinje sa PEN- (pen??). Pozdrav, Vlado
o.jeziku.165 ladislavs, -> #160, ilazarevic
> Bilijarda? Zaista prvi put čujem za takav broj :) Po toj Moguće da zaista ne postoji, mada sam čuo u upotrebi nekoliko puta. U svakom slučaju ostavio sam u zagradi manje diskutabilan naziv - hiljadu biliona. Tek da se zna. ciLa.
o.jeziku.166 ndragan, -> #134, ladislavs
/ A ja volim akavski :))))) Jel' treba da počnemo da se ačimo, bečimo i kerebečimo?
o.jeziku.167 ndragan, -> #135, darone
/ mislio da su nalivpero i penkalo sinonimi. Nalivpero je izum nekog Josifa Penkale, iz Zagreba, negde pred kraj prošlog veka. čilet (Džordž, ako se ne varam) je izmislio zamenjivi nožić za brijanje. Razlika je u tome da li se ime jedne stvari iz niza koristi za sve stvari u nizu; u ovim primerima bi moglo da se kaže da, recimo, "postoji teretni jugo od 45 tona, a postoji i jugo za 50 putnika", ali ipak ne govorimo tako, jer za te stvari postoje opšti pojmovi (vozilo, nalivpero, nožić za brijanje). Ponekad se desi da je opšti naziv za stvar dosta dug i rogobatan, pa se umesto njega uvreži naziv dat po prvom i/ili najvećem proizvođaču. Počelo je sa ručnim kalkulatorom - svi ga zovu digitron, jer je prvi ("domaći") proizvođač bio Digitron iz Buja.
o.jeziku.168 skoprivica, -> #162, ladislavs
│ million │1000 thousands │ 6 │1.000 thousands │ 6 │ │ milliard │1000 millions │ 9 │1.000.000 millions │ 9 │ Kako ? Jesi li to dobro prekucao?
o.jeziku.169 ndragan, -> #144, zolika
/ Zaista, kako se zove TO sa dve oštrice čime se brijemo? Da me vidiš, shvatio bi zašto ne znam.
o.jeziku.171 ndragan, -> #152, andrejl
/ često se spominjala mirijada, ali mi nije baš najjasnije / koliko je to :) RTFM. Myriad - "da izbrojiš ne bi mogo sve" (ĐB).
o.jeziku.170 ndragan, -> #155, max.headroom
/ govornom području dopao "digitron"? (Ili sam ja neupućen, tj. to baš i Ta reč je tamo jedno kraće vreme bila komercijalni naziv za LED cifarnike (one crvene i zelene), a tamo je malo teže proturiti generičko ime (dženerik nejm - ime šljive) za opšti naziv.
o.jeziku.173 milan, -> #170, ndragan
> / govornom području dopao "digitron"? (Ili sam ja neupućen, tj. to baš i > > Ta reč je tamo jedno kraće vreme bila komercijalni naziv za LED > cifarnike (one crvene i zelene), a tamo je malo teže proturiti > generičko ime (dženerik nejm - ime šljive) za opšti naziv. Hm, hm! Pa skoro da je opšte mesto u javnom životu da proizvodi određene namene dobijaju ime po prvom (ili najpoznatijem, najvećem) proizvođaču ili nekom zaštićenom imenu koje je u vezi sa proizvodom postalo poznato. Primera je na pretek: Frižider - po firmi "Frigidaire" ("svježi zrak") čilet - po firmi "Gilette" Kalodont - po istoimenoj (nemačka transkripcija) firmi. Vokmen - zaštićeno ime firme "Sony" za prenosivi radio prijemnik sa slušalicama. (au, al' sam ovo lepo objasnio!) ;) U Francuskoj se, recimo, svaka mineralna voda zove Viši (banja iz koje su je prvo flaširali). ....... Pl poz M
o.jeziku.174 ladislavs, -> #166, ndragan
> Jel' treba da počnemo da se ačimo, bečimo i kerebečimo? A zar smo prestali? :) ciLa.
o.jeziku.175 balinda, -> #172, squsovac
>> Nije baš da spada u ovu temu, ali mi se ipakova tema činila >> nekako najbližom. Imate spisak od 600 narodnih poslovica >> i izreka iz upravo završenog HANG-a. Raspored je YUSCII. Izgleda da nešto nije u redu sa ZIPom. (?) >> PKUNZIP: Warning! IZREKE.ZIP - error in ZIP use PKZipFix >> PKUNZIP: No file(s) found. >> ...... >> ...... >> Writing: PKFIXED.ZIP >> No files found to fix. File is most likely not a ZIP file. :(
o.jeziku.178 ladislavs, -> #168, skoprivica
>│ milliard │1000 millions │ 9 │1.000.000 millions │ 9 │ > Kako ? Jesi li to dobro prekucao? ^^^ višak. Danke. Ipak iza stoji da ima 9 nula, dakle ne 6+6. Lapsus Copy/Paste ;). Ostalo je OK. ciLa.
o.jeziku.182 squsovac, -> #175, balinda
Fajl izreke.zip sam danas pokušavao više puta da upload-ujem na Sezam, ali bez uspeha. Nakon što Sezam javi da je prenos uspešan i da je fajl vezan uz poruku, uz poruku biva vezano 2-3 kb fajla. Desilo se, dakle, isto što i prvi put. Konačno sam prethodnu poruku obrisao, i rešio da ponovo šaljem, ali kao ASCI upload. Sve me to na kraju žestoko iznerviralo, i ja reših fda lovciram problem po sv. cenu, i konačno shvatih da je problem što sam ovih dana prešao na telemate a nisam na sezamu promenio protokol. Dakle, izvinjavam se svima koji su pokušaliu da dl-uju fajl. Evo sad fajla uz nadu da će sve bitri u redu. SQ izreke.zip
o.jeziku.183 balinda, -> #182, squsovac
>> Fajl izreke.zip sam danas pokušavao više puta da upload-ujem >> na Sezam, ali bez uspeha. >> Evo sad fajla uz nadu da će sve bitri u redu. Hvala ti najlepše na dodatnom trudu, vredelo je. Za uzvrat :) tvoja poruka (sa fajlom!) naći će se u mesečnom biltenu izabranih poruka a za "kaznu" :) to će biti tek u sledećem mesecu jer je naknadno slanje taman prešlo u decembar mesec. :))) P.S. O Bože, kakav sam formalista. :)
o.jeziku.184 darone, -> #183, balinda
>> P.S. O Bože, kakav sam formalista. :) Fali ti apostrof ili ne? Mislim na ĆO' Bože...ž :) darone p.s. Bože, oh, formalista da li sam? :)
o.jeziku.185 ndragan, -> #183, balinda
/ P.S. O Bože, kakav sam formalista. :) Bog: sasvim dovoljno velik da završiš u formalinu :)
o.jeziku.186 balinda, -> #184, darone
>> Fali ti apostrof ili ne? Mislim na ĆO' Bože...ž :) "Ć" i "ž" ???? ;) >> p.s. Bože, oh, formalista da li sam? :) jesmo, jesmo.... :)))
o.jeziku.187 darone, -> #186, balinda
>> >> Fali ti apostrof ili ne? Mislim na ĆO' >> >> Bože...ž :) >> >> "Ć" i "ž" ???? ;) Zezanje sa internim Sezamovim rasporedom Računari (pretpostavljam). >> >> p.s. Bože, oh, formalista da li sam? :) >> >> jesmo, jesmo.... :))) Nogekako :)) darone
o.jeziku.188 max.headroom, -> #170, ndragan
> Ta reč je tamo jedno kraće vreme bila komercijalni naziv za LED cifarnike > (one crvene i zelene), a tamo je malo teže proturiti generičko ime > (dženerik nejm - ime šljive) za opšti naziv. Baš me čudi, zato što se oni ne trude da jednom naučene termine menjaju... :) Baš sam prelistao neke engleske rečnike (čak i one tehničke), ali se ta reč nigde ne pominje. A baš je simpatičnije / zvučnije od prostog "calculator", kao što je to i "walkman". (Redak primer da mi se neka "domaća" reč više sviđa od "stranjske" :)
o.jeziku.189 isekulovic,
Posle 'shoping' centra Beograd je dobio tu čast da se u njemu održi koncert grupe "funky 'hause' band". Gde je kraj?
o.jeziku.190 nikolas, -> #189, isekulovic
> Posle 'shoping' centra Beograd je dobio tu čast da se u njemu > održi koncert grupe "funky 'hause' band". Gde je kraj? Kad to budu počeli da pišu ćirilicom...
o.jeziku.191 dzakic,
Videh pre neki dan u konferenciji računari poruku u kojoj se na više mesta greši u sledećem: │ nominativ │ genitiv ───────────────────────────────────────────────── jednina │ gledaLAc │ od gledaOca množina │ gledaOci │ od gledaLAca Dakle, "oglašavači su bitniji od žITALACA", a ne "čitaoca" i sl.
o.jeziku.192 skoprivica, -> #191, dzakic
`│ Dakle, "oglasavaci su bitniji od CITALACA", a ne "citaoca" i sl. Xm....pa mozda je hteo da kaze da su oglasavaci bitniji od JEDNOG citaoca (ne znam koja je to poruka, da pogledam sta se tacno tamo kaze), pa jedan po jedan citalac.... Aje... CTEBO.
o.jeziku.193 balinda,
>> Slažem se.Međutim,ja shvatam Već je bilo reči, no ne smeta da se ponovi. Posle znakova interpukcije (u gornjem primeru tačka i zarez) dolazi jedan prazan prostor, kompjuterskom terminologijom 'space'. :))) Jeste da je to zaludno bačen bajt, ;) ali moja molba je: Neka ga, obradujte naše oči. :)))
o.jeziku.195 ndragan, -> #189, isekulovic
/ održi koncert grupe "funky 'hause' band". Gde je kraj? Svako jutro prolazim pored jednog kioksa (čuo sam jednog da tako govori!) gde na staklu piše 'cafa'. Na jednom drugom piše 'hod - dog' horizontalno, odnosno 'hodidog' vertikalno (ks, ks...).
o.jeziku.196 ndragan, -> #190, nikolas
/ Kad to budu počeli da pišu ćirilicom... Naprimer, Dancig Bar u Gospođincima.
o.jeziku.197 ndragan,
Šta u stvari znače sledeće reči: ekskluzivno, ekskluzivan promocija kolekcija Predlog: vreme bi bilo da se poradi na novom izdanju rečnika srpskog žargona. Mene bi bilo sramota da ne priložimo - računarci ne da imaju svoj žargon, nego se to još malo može izdvojiti u zaseban jezik. Zasad bi mogla neka tema sa rečničkim jedinicama, strukturisana kao ko.je.ko. Šta kaže civilizovani narod sa g. modulatorom i ministrima na čelu?
o.jeziku.198 dzakic, -> #192, skoprivica
>> Xm....pa mozda je hteo da kaze da su oglasavaci bitniji od JEDNOG >> citaoca (ne znam koja je to poruka, da pogledam sta se tacno tamo Rekoh, greška je na više mesta i iz teksta se da zaključiti da se misli na čitaoce. Ako me baš pitaš za poruku, samo da nađem... RAžUNARI: 10.406. Svejedno, nije na odmet podsetiti se.
o.jeziku.199 wizard,
dejanr: >> HP-ov softver za skaner koji mi, čudna stvar,(...) ""|""" Da li je ovo greška u kucanju ili stvarno tako govoriš? Ako pišeš kako izgovaraš, onda mislim da grešiš jer je ono 'ae' u "scaner" mnogo bliže 'e' nego 'a', posebno u Americi. :)
o.jeziku.200 skoprivica,
│ Koncepcija racunara, po meni, nebi trebala da se menja. Pogotovu │ nebi trebalo │ Naravno da nebi trebali vi da formirate jos jedan casopis. Ja bih │ samo voleo da ga neko drugi stvori, od ovoga bi svi imali koristi Hrumpf...daklem (*) ja ne bih, ti ne bi, on ne bi, mi ne bismo, vi ne biste, oni ne bi... (*) pesnicka sloboda ;)
o.jeziku.201 duke, -> #197, ndragan
││ ekskluzivno, ekskluzivan ││ promocija ││ kolekcija ekskluzivan, -vna, -vno (prema lat. excludere) 1) koji se strogo drži određene oblasti, aspekta i sl., strogo usmeren, strogo ograničen, isključiv; nepomirljiv, netolerantan. 2) (obično odr.) gram. kojim se nešto izuzima, isključuje, isključni. ekskluzivno pril. na ekskluzivan način, isključivo, samo. kolekcija m (lat. collectio) 1a) zbirka predmeta iste vrste (obično retkih, vrednih, zanimljivih i sl.), sakupljanih po izvesnom sistemu, kriterijumu. 1b) uopšte više različitih, obično odabranih jedinki iste vrste u nekom skupu, zbiru. 2) komplet raznih proizvoda, artikala robe iz kojeg se može birati, serija. 3) niz publikacija, izdanja, dela, tematski povezanih, objavljenih u seriji, kolo. (iz Rečnika srpskohrvatskog književnog jezika SANU) promocija ž (uz poznata značenja i) ?) prvo predstavljanje javnosti (neke političke organizacije). ?) reklamna kampanja, sticanje publiciteta (iz Klajnovog "Rečnika novih reči") Šta si, inače, imao na umu kad si ovo pitao? Pozdrav, Vlado
o.jeziku.202 dejanr, -> #199, wizard
>> Da li je ovo greška u kucanju ili stvarno tako govoriš? Stvarno kažem skaner... nisam nikad razmišljao o tome. Verovatno si u pravu i trebalo bi reći skener, ali nekako mi skaner bolje zvuči i lakše mi prelazi preko jezika. Valjda navika.
o.jeziku.203 duke, -> #197, ndragan
││ Šta kaže civilizovani narod sa g. modulatorom i ministrima na čelu? Imaš glas ZA i stručnu pomoć pri obradi odrednica. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.204 janko, -> #199, wizard
> izgovaraš, onda mislim da grešiš jer je ono 'ae' u > "scaner" mnogo bliže 'e' nego 'a', posebno u Americi. :) ...i mnogo bliže A nego E, posebno u Engleskoj. ;) Skaner je OK.
o.jeziku.205 dzakic, -> #202, dejanr
>> Stvarno kažem skaner... nisam nikad razmišljao o tome. Verovatno I ja mislim da je opravdanije skaner, kao što se kaže rekorder a ne rikorder. I uopšte, reč koju uzmemo iz engleskog, najčešće prevedemo tako da više liči na ono kako je napisano, nego kako se čita. Pođimo od sitnica - cent umesto sent, mikroprocesor umesto majkroprocesor, ne kaže se nukliarna centralna i sl. Verovatno postoji neko objašnjenje, ovih par reči mi je prvo palo na pamet.
o.jeziku.206 ssokorac, -> #205, dzakic
─┼┤ I ja mislim da je opravdanije skaner, kao što se kaže rekorder a ne ─┼┤ rikorder. I uopšte, reč koju uzmemo iz engleskog, najčešće prevedemo Slažem se sa svim ispod navedenim primerima, ali mi koristimo izmene reči da bi manje 'lomili' jezik izgovarajući ih. Meni mnogo prirodniji zvuči skener nego skaner. Uostalom, češće se kaže i 'skenirati' nego 'skanirati', barem se meni tako čini :).
o.jeziku.207 nikolas, -> #205, dzakic
>>> Stvarno kažem skaner... nisam nikad razmišljao o tome. > Verovatno > > I ja mislim da je opravdanije skaner, kao što se kaže rekorder > a ne rikorder. I uopšte, reč koju uzmemo iz engleskog, najčešće > prevedemo tako da više liči na ono kako je napisano, nego kako > se čita. Pođimo od sitnica - cent umesto sent, mikroprocesor > umesto majkroprocesor, ne kaže se nukliarna centralna i sl. > Verovatno postoji neko objašnjenje, ovih par reči mi je prvo > palo na pamet. Englesko ae zaista je bliže našem "e" nego "a", pa se tako i transkribuje. (Recimo: betmen, a ne batmen.) S druge strane, prefiks mikro- je u našem jeziku preuzet iz grčkog, te se stoga u svim rečima koje ga sadrže tako i čita (inače bi moralo i majkroskop). I "skenirati, skener" ima, u osnovi, grčko poreklo (od reči skandalon), ali, budući da je u naš jezik preuzet iz engleskog, trebalo bi izgovarati "po engleski", dakle skener. Analogan je i paradigmatski primer reči filozofija: poreklom je od grčkog filosofein; Nemci su pri preuzimanju "s" pretvorili u "z", a mi smo reč preuzeli od Nemaca, i kao takva se odomaćila (iako se filosofija, filosofirati, i dalje tretira kao dublet). No, budući da se radi o novopreuzetoj reči, praksa (vrhovni sudija, ma koliko to zvučalo marksistički) tek treba da ustanovi pravilan izgovor te i još nekih reči... BTW, skaner, bar meni, lepše zvuči...
o.jeziku.208 floyd, -> #205, dzakic
­-> sitnica - cent umesto sent, mikroprocesor umesto majkroprocesor, ­-> ne kaže se nukliarna centralna i sl. Verovatno postoji neko ­-> objašnjenje, Možda je dovoljno objašnjenje to što su ove reči latinskog porekla, i da su ušle u današnje jezike manje-više nezavisno, pa se u pojedinim jezicima i izgovaraju po "lokalnim" pravilima. Zašto bi se svi svetski jezici povinovali baš američkoj verziji engleskog pravopisa?
o.jeziku.209 darone, -> #205, dzakic
>> mikroprocesor umesto majkroprocesor A ja celog života bio ubeđen da se kaže majkroprocesor :) Znate već... darone
o.jeziku.210 ndragan, -> #201, duke
/ Šta si, inače, imao na umu kad si ovo pitao? Nisam imao na umu da napišem opširan odgovor pa da ga (ludom glavom) obrišem, ali upravo to sam uradio. Bilo je nešto na temu trgovačkog novogovora, i izraza kojima izvlačimo peta značenja na mesto prvih, a prva maltene zabranjujemo. Promocija je čist amerikanizam - ali kod Amera označava unapređenje prodaje, gledanosti i slično, dakle reklamu. Kod nas je ranije imala samo značenje unapređenja ili proizvođenja u čin ili zvanje. Bio sam samo jednom na nekoj promociji, tad sam dobio diplomu i bio proglašen onim što na njoj piše.
o.jeziku.211 mladenp, -> #193, balinda
> Jeste da je to zaludno bačen bajt, ;) Eh, da je jedini... ;)