CIVIL.2

01 Oct 1992 - 13 May 1993

Messages - o.jeziku

o.jeziku.212 ndragan, -> #202, dejanr
/ si u pravu i trebalo bi reći skener, ali nekako mi skaner bolje Nisi se na vreme družio sa studentkinjama medicine... još sredinom sedamdesetih stigle su prve medicinske makine sa tim imenom, i zvale su se skEneri. Razlike radi, ove ručne vozalice od 300 tpp (tačaka po palcu :) možemo da zovemo skenjeri :).
o.jeziku.213 minja.,
Zamislite ovakav sklop - Makni ga od paket. Prevedeno, to znači: raspakuj TA peć, namesti grejače i uključi peć!!!
o.jeziku.214 veca, -> #213, minja.
>> Zamislite ovakav sklop - Makni ga od paket. Prevedeno, to znači: Ja bih to prevela kao: raspakuj ga. Kao onaj fazon, šta znači: te gi pa ? Povratak otpisanih :))
o.jeziku.215 ndragan,
(IZBORI.PANIC 2.268, princess) / PS ne trpim kritike zbog pravopisa :) ...uzivam da ga narusavam u inat / mojoj profanki knjizevnosti! ( inace znam da se kaze - svojoj) Milo mi je čuti da neko vodi računa o tome. Uostalom, postoji razlika između 'znam ali neću' i 'ne znam i baš me briga'.
o.jeziku.216 ndragan, -> #200, skoprivica
/ (*) pesnicka sloboda ;) Sloboda pesnice?
o.jeziku.217 ndragan,
(SEZAM.3 11.917) />> Svim Sezamovcima (i meni) cestitam slavu SVETI / Kaže se 'i sebi' :) Vaistinu. Ova je pojava uzela maha (bez moje intervencije :) i želeo bih da napokon čujem nekog ko ume da kaže kad se koristi povratna lična zamenica ili kako se(be) već zove to čudo. Tu mislim na ono 'sebe/se, sebi, svoj, sobom...' koje bi često trebalo da se stavi umesto 'njega/ga, njoj, njen, njim/mnom...' a to se zaboravlja. Za ovaj primer zaslužan je Darone. Wizarda sam pitao da li zna pravilo, ali se i on izjasnio kao sluhista, pa da čujemo nekog stručnijeg od nas (sebe?): kada treba ubaciti 'sebe/se' umesto 'njega/ga'?
o.jeziku.218 minja., -> #217, ndragan
>* pa da čujemo nekog stručnijeg od nas (sebe?): kada treba ubaciti >* 'sebe/se' umesto 'njega/ga'? U svim slučajevima kada se subjekat u jednoj rečenici ponovo vraća na sebe, zato se i zovu povratne zamenice.
o.jeziku.219 dzakic, -> #217, ndragan
>> Wizarda sam pitao da li zna pravilo, ali se i on izjasnio kao sluhista I ja to često po sluhu, ali se prisećam da se sebe/se koristi u rečenicama kada si ti, odnosno prvo lice jednine u rečenici istovremeno i subjekat i objekat. Ako sam ja taj koji čestita, onda čestitam SEBI. Ako mi čestita neko drugi, onda čestita MENI. U tome je razlika.
o.jeziku.220 nikolas, -> #217, ndragan
> Wizarda sam pitao da li zna pravilo, ali se i on izjasnio kao > sluhista, pa da čujemo nekog stručnijeg od nas (sebe?): kada > treba ubaciti 'sebe/se' umesto 'njega/ga'? Evo, na brzinu: "sebe/svoj" se koristi kad se odnosi na subjekat; ostale lične zamenice kad se odnose na nekog drugog. Npr.: Ona voli sebe (voli samu sebe) Ona voli njega (nekog drugog). Ili: On voli svoju ženu. (Tako treba!) On voli njegovu ženu. (znači: voli tuđu ženu; česta greška - uvek se slatko ismejem kad neka baba to kaže za svog sina kao kompliment) Inače, čitava stvar nije baš uvek ovako nedvosmislena, naročito kada se ne radi o subjektu, već objektu ili oblicima koji na njega podsećaju. Recimo: "Njoj se sviđa njen muž" je pogrešno, ali "ispravan" oblik zvuči isuviše rogobatno... Itd. Ako nekome trebaju detalji, recite, pa da gledam u knjige starostavne...
o.jeziku.221 duke, -> #217, ndragan
││ pa da čujemo nekog stručnijeg od nas (sebe?): kada treba ubaciti ││ 'sebe/se' umesto 'njega/ga'? Najpre --- "sebe/se", ijekavski "sjebe/se". Struka bi rekla da se ovde radi o pravilnoj upotrebi, s jedne strane, prisvojnih zamenica _moj, tvoj, njegov, njen, naš, vaš, njihov_ i, s druge strane, povratno-prisvojne zamenice _svoj_. Da li je bolje reći: Ti ideš tvojim putem ili Ti ideš svojim putem odnosno Postavio sam pitanje mom domaćinu ili Postavio sam pitanje svom domaćinu odnosno Do moje šeste godine bio sam dvaput u inostranstvu ili Do svoje šeste godine bio sam dvaput u inostranstvu. odnosno On na posao dolazi njegovim automobilom ili On na posao dolazi svojim automobilom odnosno Dajte mi vaša dokumenta ili Dajte mi svoja dokumenta itd. Problem je, u stvari, utvrditi na koju se reč ili grupu reči iz okolnog teksta zamenica odnosi. Opšte pravilo glasi --- ako se PRISVOJNA ZAMENICA ODNOSI NA SUBJEKAT onda treba upotrebiti POVRATNI OBLIK _SVOJ_; takvi su sledeći primeri: * ja mogu podići svoj novac [a ne] ja mogu podići moj novac │ │ └─────────────────┘ * ti možeš podići svoj novac [a ne] ti možeš podići tvoj novac * vi možete podići svoj novac [a ne] vi možete podići vaš novac * oni mogu podići svoj novac [a ne] oni mogu podići njihov novac (U stvari, niko ne može podići _svoj_ novac, jer ga nema u bankama, poštama, ali je to iz druge priče.) Ako se PRISVOJNA ZAMENICA NE ODNOSI NA SUBJEKAT mogu se upotrebiti SVE PRISVOJNE ZAMENICE U SVAKOM LICU OSIM U ONOM KOJE SE POKLAPA SA SUBJEKTOM. Tako * ja ne mogu podići tvoj, njegov, naš, vaš, njihov novac, ali mogu podići svoj novac * ti ne možeš podići moj, njegov, naš, vaš, njihov novac, ali možeš podići svoj novac * on ne može podići moj, tvoj, naš, vaš, njihov novac, ali može podići svoj novac itd. E, sad malecko podsećanje na nezaboravnu floskulu --- mi idemo Titovim putem. Sledi pitanje: da li smo mi išli _svojim_ putem ili smo išli _njegovim_ putem? Jedini gramatički ispravan odgovor jeste da smo mi mogli ići samo _njegovim_ putem. Neko se, međutim, bio dosetio i ustvrdio: Tito --- to smo svi mi. Tako smo _mi_ i _Tito_ izjednačeni, pretvoreni u ravnopravne gramatičke subjekte i ... mi smo mogli poći svojim putem ... koji je bio njegov put ... koji je bio Titov put ... Naravno, ni ovo, kao ni ostala jezička pravila, nije bez izuzetaka. Ovi izbori trebalo bi, je li, da pokažu čitavom svetu kako je ispravno to što _Oni_ (tj. Srbi) vole _svoju_ zemlju. (Rada Mirođija) Nije, međutim, pogrešno ni ako kažemo kako _Mi_ volimo _našu_ zemlju. (pod uslovom, naravno, da nam je jasno o kojoj je zemlji reč). Izuzeci se, dakle, tiču 3. lica jednine i svih triju lica množine. Tri su razloga za postojanje ovih izuzetaka. Prvi je razlog nepoklapanje značenja prisvojne zamenice sa subjektom. Kada ti službenik na šalteru kaže Donesite svoja dokumenta tada se to odnosi na dokumenta koja pripadaju samo tebi ili se tiču samo tebe --- značenje prisvojne zamenice poklapa se sa subjektom --- otuda _svoja_. Kada ti, međutim, isti službenik kaže Donesite vaša dokumenta tada to znači da on od tebe traži da doneseš dokumenta koja se ne tiču samo tebe nego i, recimo, tvoje supruge, tvoje dece, tvojih roditelja --- značenje prisvojne zamenice _vaša_ ovde je šire od značenja subjekta, dakle, ne poklapa se s njim. (Ovo važi ako pretpostavimo da postoji primeran službenik-idealni-govornik --- onaj koji ne pravi gramatičke greške.) Drugi tip izuzetaka ilustruje onaj primer s voljenjem svoje zemlje. Kada se oseti potreba da se posebno, emotivno naglasi pripadanje može se reći Mi volimo našu zemlju umesto običnijeg Mi volimo svoju zemlju. I ovde se, uz to, intuitivno oseća nepoklapanje značenja zamenice _naša_ sa subjektom, iako to nije uočljivo kao u primeru Donesite svoja odn. vaša dokumenta. Treći tip izuzetaka jesu oni izuzeci koji sprečavaju pojavljivanje dvosmislenosti. Ako kažemo Dragan će se sresti s moderatorom. Vlado je molio Dragana da mu da njegovu adresu. jasno je da Vlado traži moderatorovu adresu. Ako pak kažemo Dragan će se sresti s moderatorom; Vlado je molio Dragana da mu da svoju adresu. jasno je da Vlado traži Draganovu adresu. Ili, na primer, kada se kaže da su književnici saslušali sud uglednog gosta o njihovom stvaralaštvu znaćemo da je gost govorio o stvaralaštvu svojih domaćina. Kada bi se reklo da su književnici saslušali sud uglednog gosta o svom stvaralaštvu znali bismo da je gost govorio o sebi i sopstvenim delima. Zaključak o izuzecima: * On može raditi i svoj i njegov (dakle, tuđi) posao. * Mi možemo voleti i svoju i našu zemlju. * Vi možete doneti i svoja i vaša dokumenta. * Oni, one i ona mogu govoriti i o svom i o njihovom (dakle, tuđem) stvaralaštvu. U nekim jezicima nema povratno-prisvojne zamenice, tj. zamenice za svako lice, a neki ne razlikuju ni rod prisvojnih zamenica. Pa ipak, u njima su retke dvosmislenosti; sve je, uglavnom, jasno zahvaljujući kontekstu. Ta mogućnost, da kontekst pobliže odredi značenje, omogućava da i u srpskom standardnom jeziku, pod jakim uticajem stranih jezika, dolazi do ograničavanja upotrebe zamenice _svoj_ i do širenja upotrebe pojedinih prisvojnih zamenica. Ta pojava nije ni nova ni retka, a najčešće je prouzrokuje površno, nedovoljno poznavanje stranih jezika i slabo poznavanje mehanizma prevođenja na srpski, tj. mehaničko prevođenje. Odužih. Zato pitanje za kraj --- svi kažu "koj' ti je moj"; može li se reći "koj' ti je svoj"? Pozdrav, Vlado
o.jeziku.222 squsovac, -> #220, nikolas
> On voli svoju ženu. (Tako treba!) > On voli njegovu ženu. (znači: voli tuđu ženu; česta greška <────┐ │ │ Nije valjda da ovako ────────────────────────────────────────────────┘ ne treba? (mislim na radnju, a ne na rečenicu) ;>
o.jeziku.223 ndragan,
(SEZAM.3 11.917) />> Svim Sezamovcima (i meni) cestitam slavu SVETI / Kaže se 'i sebi' :) Vaistinu. Ova je pojava uzela maha (bez moje intervencije :) i želeo bih da napokon čujem nekog ko ume da kaže kad se koristi povratna lična zamenica ili kako se(be) već zove to čudo. Tu mislim na ono 'sebe/se, sebi, svoj, sobom...' koje bi često trebalo da se stavi umesto 'njega/ga, njoj, njen, njim/mnom...' a to se zaboravlja. Za ovaj primer zaslužan je Darone. Wizarda sam pitao da li zna pravilo, ali se i on izjasnio kao sluhista, pa da čujemo nekog stručnijeg od nas (sebe?): kada treba ubaciti 'sebe/se' umesto 'njega/ga'?
o.jeziku.224 nikolas, -> #222, squsovac
>> On voli svoju ženu. (Tako treba!) > >> On voli njegovu ženu. (znači: voli tuđu ženu; česta greška > <────┐ │ > │ > Nije valjda da ovako > ────────────────────────────────────────────────┘ ne treba? > (mislim na radnju, a ne na rečenicu) ;> "žesta greška" je dvosmislen izraz. :)))) BTW, namerno sam izabrao ovakav primer, jer sam znao da će svi odmah shvatiti o čemu se radi (i zapamtiti), :))))). Što se tiče odgovora na pitanje, odgovoriću, s tim što ću, da se dame na Sezamu ne bi uvredile, promeniti rod: Ona voli svog muža. (Pravilno gramatički i građanski... cf. "Lutkina kuća" et al.) Ona voli njenog muža. (Takođe pravilno gramatički, ali... hm, voleti tuđeg muža... Ko kaže da tako ne treba? ;))))) ) Zaključak izvući po analogiji. P.S.: Budući da sam neoženjen, u ovom slučaju mogu biti nezainteresovana strana.
o.jeziku.225 dejanr,
============================================================================ Note 57.29 NOVOGOVORI 29 of 29 UBBG::EBULAT "Darko Bulat, Ljubljana" 21 lines 24-DEC-1992 22:21 ---------------------------------------------------------------------------- Samo se ti zezaj, al' kada bi bar to bio vic.. Nemoj da ti napisem sto doista spremaju: (izvadak iz jedne brosurice o izrazima u aviaciji) bomba ---------- razornica helikopter ----- uvrtnjak ili zrakomlat (ovaj potonji izraz bi trebao biti popularan u narodu..) pilot ---------- kormilar magnetni kompas gvozdostalna sjevernica akumulator ----- munjosprem kabina --------- izba itd.. Hmm, ukoliko su navedeni izrazi sifre, tada sam vam upravo otkrio vojnu tajnu, no kako su doticni izrazi bili objavljeni po hrvatskoj stampi (i popraceni grohotnim smjehom, koji je mnogima presao u plac..) tako nece valjda streljati mene zbog suradnje s neprijateljem. Have fun! Darko
o.jeziku.226 darone, -> #221, duke
>> Odužih. Zato pitanje za kraj --- svi kažu "koj' >> ti je moj"; može li se reći "koj' ti je svoj"? Svaka čast na poruci. Primaš čestitke od sebe... ovaj, mene (njega, šta li :)) darone
o.jeziku.227 veca, -> #224, nikolas
>> P.S.: Budući da sam neoženjen, u ovom slučaju mogu biti >> nezainteresovana strana. Za ženidbu ili za švalerisanje? :))))
o.jeziku.228 ndragan,
Da li se papuče oblače preko glave ili na zakopčavanje?
o.jeziku.229 max.headroom, -> #225, dejanr
> 29 of 29 UBBG::EBULAT "Darko Bulat, Ljubljana" > 21 lines 24-DEC-1992 22:21 Dejane, imaš li možda još ovog materijala? Mislim isključivo na exYU komunikaciju, tj. možeš li da preneseš koji komentar u političke konferencije? Takođe me zanima da li si uspeo da se modemom povežeš sa CRO ili SLO, ali to već nije tema za ovu konferenciju...
o.jeziku.230 duke, -> #228, ndragan
││ Da li se papuče oblače preko glave ili na zakopčavanje? Zavisi od toga kako su štrikane. Ako su štrikane na ruke, oblače se preko glave, a ako su štrikane na mašini, onda na zakopčavanje (putem dugmića ili putem rajsferšlusa, pazeći da ne skreneš s pravog puta, jer izgleda ružno). Uzgred, rajsferšlus se u Lici naziva _smičak_. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.231 darone, -> #228, ndragan
>> Da li se papuče oblače preko glave ili na >> zakopčavanje? Ja ih oblačim na noge sa ruke :))) darone
o.jeziku.232 wizard, -> #229, max.headroom
>> Dejane, imaš li možda još ovog materijala? Mislim isključivo na exYU >> komunikaciju, tj. možeš li da preneseš koji komentar u političke >> konferencije? Ako se to bude radilo, unapred molim da ide kao fajl uz poruku, a ne kao sadržaj poruke. Hvala.
o.jeziku.233 milan, -> #229, max.headroom
> Dejane, imaš li možda još ovog materijala? Mislim isključivo na exYU > komunikaciju, tj. možeš li da preneseš koji komentar u političke > konferencije? Takođe me zanima da li si uspeo da se modemom povežeš sa > CRO ili SLO, ali to već nije tema za ovu konferenciju... Jesi li ti normalan? Na javnom mestu pitaš da li komuniciramo sa CRO i SLO! Naravno da ne! Pl poz M P.S. Javi se na mail! ;)))))))))
o.jeziku.234 duke,
REPLY na robert 13.27 CIVILIZACIJA.2:recnik ││ loader - punilac, tako smo učili iz Programskih Prevodioca ;). === === E, da ste učili iz "ProgramskIH prevodiLAca" mogli bi proći "puniOci" ... Ovako --- jok !-)­ Pozdrav, Vlado
o.jeziku.235 dzakic,
[CIVILIZACIJA:razno] >> Moderator je plaćen da trpi zezanjâ. :))) Ne znam, na koju foru je ovde 'produžetak' iznad a - oznaka za dugosilazni ne može biti, poslednji je slog u reči. No, nije bitno. Mene zanima sledeća situacija: (htedoh da pitam, već duže vreme) Glagol 'ići' se u prvom licu jednine, prezent, kaže: _ 'IDEM - akcenat na prvom slogu (kratkouzlazni, ako se ne varam), a na drugom 'produžetak' Ovo sam video u rečniku, stoji crtica. Primećujem, međutim, da većina beograđana, ovaj produžetak u govoru nema. Kod mene, u Milanovcu, se dosta jasno pravi razlika između produženih i neproduženih slogova. Tako, kada sad treba reći isto, ali u množini kod nas bude: / IDEMO - dugouzlazni akcenat na drugom slogu dok u beogradskoj varijanti to zvuči: 'IDEMO - ostane kratkouzlazni na prvom, i produžetka NEMA Ovakvih razlika ima tušta i tma, ali sam se ovoga prvo setio jer uvek beasta pitam: idemo li? (beogradski, što brže mogu) a on meni odgovori: idemo (milanovački, karikirajući produžetak na e :) ). Ja čujem razliku, ali nisam siguran da sam u pravu. Sećam se nekakvog 'pomeranja akcenta' ali sam zaboravio kada do njega dolazi i da li je ovo taj slučaj? Zak
o.jeziku.237 balinda, -> #235, dzakic
>>>> Moderator je plaćen da trpi zezanjâ. :))) >> >> Ne znam, na koju foru je ovde 'produžetak' iznad >> a - oznaka za dugosilazni ne može biti, poslednji >> je slog u reči. No, nije bitno. Poenta možda i nije u skladu sa pravopisom, (?) neko će se već javiti da kaže jeste li, ali ću pokušati da objasnim šta sam želeo da kažem. Pojavila mi se potreba da kažem "zezanja" u smislu gradivne imenice. Dakle, otprilike kao kada bismo rekli: "Juče sam u tramvaju video direktorâ", umesto "Juče sam u tramvaju video direktora." Jeste da direktori uglavnom nisu gradivna imenica, ;) (osim školskih direktora ako predaju gradivo) :))) ali za primer mogu poslužiti. (U ostalom direktori su uvek tu da budu primer.) ;) U prvom slučaju video sam "gomilu direktora" :) a u drugom slučaju video sam jednog određenog čoveka. Dakle, želeo sam da istaknem da ja ovde trpim "gomilu zezanja". :) Da je reč o čistoj gradivnoj imenici kao što je, recimo, "brašno", onda bi sve bilo OK. Na primer, ako kažemo "kamion brašna" znači kamion pun brašna jedne vrste. Ali ako kažemo "kamion brašnâ", onda bi to trebalo značiti (?) kamion pun različitih vrsti brašna. U tom smislu, poenta je bila, brate, da me zezate na sve moguće načine, i to pun kamion. :))) P.S. A sad, šalu na stranu, da čujemo šta kažu jezikoljupci? (Toga bar imamo.) ;)
o.jeziku.238 ndragan,
(FORUM.7 12.357) / znaću danas uveče. Mene su uvek ispravljali, govorili mi da se ne kaže 'juče uveče' i 'danas uveče' nego 'sinoć' i 'večeras'. žemu bi te reči inače služile? Ipak, i dalje ne znam da li je ovo baš greška, ili samo blaža stilska frljoka (onako, za ukor bez opomene na polugodištu)? P.S. A zašto nemamo reč za 'sutra uveče'? Izmisliti pod hitno.
o.jeziku.239 darone, -> #238, ndragan
>> P.S. A zašto nemamo reč za 'sutra uveče'? >> Izmisliti pod hitno. Tumorou najt. Pitaj mene, ja uvek imam rešenje i za prevode :))))))) darone
o.jeziku.240 nikolas, -> #227, veca
Ma ne, nego baš me briga koga (ne) voli žena, kad ja nisam taj...
o.jeziku.241 balinda,
[FORUM: 3.1381] >> U vezi sveta. >> .... >> I u vezi nadimaka. Ovo je vrlo česta pojava na Sezamu, a i šire. :) Apelujem na pismenije od mene, (ili sebe?) :))) što neće biti preterano teško pronaći, ;) da objasne zašto je instrumentalnije :) reći: U vezi sa svetom. i: U vezi sa nadimcima.
o.jeziku.242 max.headroom, -> #238, ndragan
> P.S. A zašto nemamo reč za 'sutra uveče'? Izmisliti pod hitno. Skoro sam u Politici pročitao "doveče" kao zamenu za "sutra uveče", ali mislim da je reč upotrebljena pogrešno. Po mom mišljenju: DOVEžE = NAVEžE = VEžERAS
o.jeziku.243 isekulovic, -> #238, ndragan
>> Mene su uvek ispravljali, govorili mi da se ne kaže 'juče uveče' i >> 'danas uveče' nego 'sinoć' i 'večeras'. žemu bi te reči inače služile? Meni se, onako po sluhu, čini da je 'sinoć' kasnije od 'juče uveče'.
o.jeziku.244 mladenp, -> #243, isekulovic
> Meni se, onako po sluhu, čini da je 'sinoć' kasnije od > 'juče uveče'. Kako to misliš "kasnije"? Jel' se "juče uveče" odnosi na vreme od 20 do 22 prethodnog dana, a "sinoć" je od 22 do 24 istog dana? žini mi se da se radi o istom.
o.jeziku.245 broker, -> #195, ndragan
> Svako jutro prolazim pored jednog kioksa (čuo sam jednog > da tako govori!) gde na staklu piše 'cafa'. Na jednom > drugom piše 'hod - dog' horizontalno, odnosno 'hodidog' > vertikalno (ks, ks...). Jednom sa video natpis PIZZERIA .... napisan ćirilicom
o.jeziku.246 peca.st, -> #242, max.headroom
!-> Po mom mišljenju: DOVEžE = NAVEžE = VEžERAS Sigurno je ovako. Doveče ne može predstavljati sutra uveče.
o.jeziku.249 duke, -> #237, balinda
││ kažemo "kamion brašna" znači kamion pun brašna jedne vrste. Ali ako ││ kažemo "kamion brašnâ", onda bi to trebalo značiti (?) kamion pun ││ različitih vrsti brašna. U tom smislu, poenta je bila, brate, da me ││ zezate na sve moguće načine, i to pun kamion. :))) Poenta je jasna, al' šlajfuješ, brate, s jezičkim obrazloženjem k'o kamion pun raznih vrsta brašna u debelom blatu :-)­ Pozdrav, Vlado
o.jeziku.248 duke, -> #235, dzakic
││ Primećujem, međutim, da većina beograđana, ovaj produžetak =--------- Hm, hm, hm ... Beograd je veliki grad, ergo -- Beograđani. =
o.jeziku.247 duke, -> #235, dzakic
││>> Moderator je plaćen da trpi zezanjâ. :))) ││ ││ Ne znam, na koju foru je ovde 'produžetak' iznad a - oznaka za ││ dugosilazni ne može biti, poslednji je slog u reči. Pomenuti "produžetak" trebalo bi da bude tzv. _nenaglašena dužina_. Za srpski jezik kaže se da ima 4 akcenta i jednu neakcentovanu dužinu. Ista "jedna" normalno se obeležava horizontalnom crticom iznad vokala, ali se katkada (mislim, u štampi) koristi i ovakva, uslovno rečeno, uglasta kapica (za razliku od dugosilaznog akcenta koji se obavezno štampa kao _lľk_. Druga je stvar što je u primeru koji si citirao dužini bilo mesto na srednjem slogu. ││ Ja čujem razliku, ali nisam siguran da sam u pravu. Sećam se ││ nekakvog 'pomeranja akcenta' ali sam zaboravio kada do njega dolazi ││ i da li je ovo taj slučaj? Jesi u pravu, al' nema veze. Iz perspektive kodifikovane norme tvoje (gornjomilanovačko) osećanje za dužinu je standardno, a beastova (beogradska) dužinska bezosećajnost je supstandardna. Iz perspektive upotrebne norme --- obrnuto ... Akcenatska budućnost je na bestovoj strani (uprkos tome što si ti proglašen za "najobećavajućijeg" korisnika SEZAMA); naš se standardni akcenatski sistem uprošćava po dve linije: -- gubi se razlika između kratkosilaznog i kratkouzlaznog akcenta u korist onog prvog (ako je beast rođen u Beogradu nema šanse da izgovori reč "sestra" s kratkouzlaznim akcentom; uporedite), -- gubi se postakcenatska dužina (to je ona tvoja primedba da "većina beograđana, ovaj produžetak u govoru nema"; iz njihove perspektive ti "otežeš" ili "razvlačiš" dok govoriš). Inače, ovo nije slučaj "pomeranja akcenta", ovo je obična razlika u akcentu. Ti si je uočio na liniji Beograd -- Gornji Milanovac, a interesantno je da je gro hrvatskih autora navodi kao srpsko--hrvatsku razliku (za "hrvatski" je karakterističan beogradski tip, a za "srpski" milanovački; ovo je i posredan dokaz koliko u Beogradu ima ustaških izdajnika i cijinih plaćenika). Pozdrav, Vlado
o.jeziku.250 duke, -> #238, ndragan
││ Mene su uvek ispravljali, govorili mi da se ne kaže 'juče uveče' i ││ 'danas uveče' nego 'sinoć' i 'večeras'. žemu bi te reči inače služile? JUžE(R) DANAS S(J)UTRA ------------ ------------- -------------- juče ujutro jutros sutra ujutro juče popodne danas popodne sutra popodne sinoć večeras, sutra uveče Rezultat -- 6:3, dakle, nije greška nego analogija (tip "kud svi Turci, tu i mali Mujo") + uticaj stranih jezika. Nego, pitanje i za tebe i za ostale: koji period pokriva reč NOĆAS (da li se odnosi na noć koja će doći, na noć koja traje ili na noć koja je prošla)? ││ P.S. A zašto nemamo reč za 'sutra uveče'? Izmisliti pod hitno. A šta će nam? Ko još brine za sutra, a kamoli za sutra uveče! Pozdrav, Vlado
o.jeziku.251 mladenp, -> #250, duke
> tebe i za ostale: koji period pokriva reč NOĆAS (da li se > odnosi na noć koja će doći, na noć koja traje ili na noć > koja je prošla)? Ja je upotrebljavam u sva tri slučaja: -Noćas nisam dobro spavao. -Što je noćas hladno. -Idemo noćas u ribolov. Sve ove rečenice mi zvuče OK.
o.jeziku.253 lovro, -> #245, broker
> Jednom sa video natpis PIZZERIA .... napisan cirilicom A jeste li vec culi za: Duti fry shoop Big meack chissburger Itd... Lovro P.S. Ovo je bez sve sale, stvarno sam video.
o.jeziku.252 lovro, -> #244, mladenp
> Kako to mislis "kasnije"? Jel' se "juce uvece" odnosi na vreme > od 20 do 22 prethodnog dana, a "sinoc" je od 22 do 24 istog > dana? A u koje spada 22:00? Lovro
o.jeziku.254 ladislavs, -> #250, duke
> juče ujutro jutros sutra ujutro Postoji i reč IZJUTRA koja je sinonim za sutra ujutro. > koji period pokriva reč NOĆAS (da li se odnosi na noć koja > će doći, na noć koja traje ili na noć koja je prošla)? Večeras ja shvatam kao vreme kada se OBIžNO ne spava, a noćas kao vreme na prelazu dva dana, kada se OBIžNO spava. Naravno krajnje subjektivno treba tumačiti termine obično, a prelaz između dva dana ne treba vezivati BAŠ za ponoć. ciLa.
o.jeziku.255 mladenp, -> #252, lovro
> A u koje spada 22:00? To je singularna tačka u kontinuumu vreme-prostor. Odatle polazi crvotočina kroz koju je prošla čuvena rečenica Artura Denta. Poznato je kakvu je štetu napravila pa neću da je ponavljam. ;))
o.jeziku.256 ndragan, -> #241, balinda
/>> I u vezi nadimaka. Sklop je sasvim običan, kao ono na pijaci kad kupuješ 'jednu vezu zeleni'. / Ovo je vrlo česta pojava na Sezamu, a i šire. :) Apelujem na pismenije Ćuj, na Sezamu! More, u životu i šire! BTW, šta uopšte znači 'u životu'; to mi liči na još jedan ispražnjen izraz. Nekad je bio pesnička fraza, 'u životu svome mlađanome', ali kad neko kaže 'šta radiš u životu', dođe mi da ga priupitam 'a u čemu bih inače?'.
o.jeziku.257 ndragan,
Zahvaljujem svim jezikoljupcima koji su mi čestitali ovu godinu. Koristim priliku, položaj, modem i računar da im uzvratim ravnom merom: Sretna (srećna?) i Vama (hm, da li u ovoj prilici ide veliko slovo) Nova (i ovde?), ovaj, gde sam stao... ... a, da, godina, i da mi bidnete pismeni! čelim Vam sve najbolje, a ako one najbolje budu zauzete, da se dobro snađete! Bue_ Ndragan
o.jeziku.258 milan, -> #256, ndragan
> Sklop je sasvim običan, kao ono na pijaci kad kupuješ 'jednu vezu > zeleni'. Ovaj "pijačni" komentar me je podsetio na jedan od čuvenih "Božićevih zakona" koje nisam imao 'di da plasiram na ozbiljnim mestima, al' se SEZAM ubio za to! ;))) Obrati pažnju! Tvrdnja (teorem(a), zakon(itost)): "Srpski jezik ima ugrađeno (built in?) pravilo za razlikovanje voća od povrća! " Smejete se, a? Pajz' sad! Kada idemo na, već pomenutu, pijacu, mi idemo da kupimo "luk", "krompir", "papriku", "pasulj", "cveklu", "kelj" (fuj!), "kelerabu", "boraniju" (Panić, pak, kupuje, ili mu kupuju, "buraniju")... , ali NE idemo da kupujemo "lukove", "krompire", "paprike", "pasulje", "cvekle", "keljo(e?)ve" (fuj!,fuj!), "kelerabe", "boranije" (Panić, pak, NE kupuje, ili mu NE kupuju, "buranije")... Takođe kada idemo na, već pomenutu pijacu, (može o istom trošku, ne mora dvaput (dva put?)), mi idemo da kupimo "trešnje", "višnje", "jabuke", "breskve", "kajsije", "maline", "kupine", ..., ali NE idemo (tj. mogli bi al' bi bilo blesavo) da kupimo "trešnju", "višnju", "jabuku", "breskvu", "kajsiju", "malinu", "kupinu", ... A? Šta kažete? Pravilo, kao i svako u jeziku ima i poneki izuzetak - lubenica, rotkvice, ali uglavnom radi. Uz voće, dakle, ide množina a uz povrće jednina! Izgleda šašavo, ali radi! Pl poz M
o.jeziku.259 nikolas, -> #251, mladenp
> -Noćas nisam dobro spavao. > -Što je noćas hladno. > -Idemo noćas u ribolov. Treća rečenica ružno zvuči, jer "noćas" podrazumeva prošlo ili sadašnje vreme, a ovako upotrebljen (futurski) prezent označava buduću radnju... Elem, "noćas" u trećoj rečenici je pogrešno...
o.jeziku.260 wizard, -> #258, milan
>> Uz voće, dakle, ide množina a uz povrće jednina! Pitanje koje se postavlja je: zašto nazivi većine povrća spadaju u tzv. gradivne imenice? Mislim da i nije teško pitanje. :)
o.jeziku.261 isekulovic, -> #244, mladenp
>> Kako to misliš "kasnije"? Jel' se "juče uveče" odnosi na vreme >> od 20 do 22 prethodnog dana, a "sinoć" je od 22 do 24 istog >> dana? Pa tako nešto samo što bi granice možda bile malo durgačije, npr. 19-23 i 23-03. Možda je i isto, samo što je meni prirodnije da za vreme juče oko 20 kažem juče uveče, a za vreme oko 24 sinoć.
o.jeziku.262 peca.st, -> #252, lovro
!-> A u koje spada 22:00? !-> Lovro Lovro, pošto ideš u MG zamisli to kao zatvorene a ne otvorene intervale! P e C a
o.jeziku.263 ladislavs, -> #258, milan
> Pravilo, kao i svako u jeziku ima i poneki izuzetak - > lubenica, rotkvice, ali uglavnom radi. Uz voće, dakle, ide > množina a uz povrće jednina! Za lubenice važi i ne važi: piljar prodaje lubenice (mada za bostan ne važi definitivno), a mi kupujemo lubenicu, samo zato što je velika i što se obično kupuje samo 1 komad. Vrlo zanimljivo pravilo, uopšte ga nisam primećivao ;). ciLa.
o.jeziku.265 ndragan, -> #247, duke
/ (beogradska) dužinska bezosećajnost je supstandardna. Iz perspektive / upotrebne norme --- obrnuto ... Akcenatska budućnost je na bestovoj Biće patkogovor, a?
o.jeziku.264 ndragan, -> #249, duke
/ Poenta je jasna, al' šlajfuješ, brate, s jezičkim obrazloženjem k'o ------------ molim prevod
o.jeziku.266 balinda, -> #263, ladislavs
>>>> Uz voće, dakle, ide množina a uz povrće jednina! >> >> Za lubenice važi i ne važi: piljar prodaje lubenice (mada za >> bostan ne važi definitivno), a mi kupujemo lubenicu, samo >> zato što je velika i što se obično kupuje samo 1 komad. Kuda nas vode možda će ovakvo pravilo sasvim otpasti? Recimo: "Idem na pijacu da kupim jabuku." ;(
o.jeziku.267 milan, -> #260, wizard
> Pitanje koje se postavlja je: zašto nazivi većine povrća spadaju u tzv. > gradivne imenice? Mislim da i nije teško pitanje. :) Većine????? Pl poz M
o.jeziku.269 duke, -> #255, mladenp
││ Odatle polazi crvotočina kroz koju je prošla čuvena rečenica Artura ││ Denta. Poznato je kakvu je štetu napravila pa neću da je ponavljam. ;)) Koja rečenica? Ponovi, nije baš svima poznata ...
o.jeziku.268 duke, -> #254, ladislavs
││ Postoji i reč IZJUTRA koja je sinonim za sutra ujutro. IZJUTRA 1. u toku jutra, ujutro 2.a. ujutro idućeg dana, sutradan ujutro b. danas ujutro, jutros Rečnik SANU Dakle, IZJUTRA nisam naveo kao sinonim za "sutra ujutro" jer to značenje nije jedino (niti je najčešće). Pozdrav, Vlado
o.jeziku.270 lovro, -> #262, peca.st
> Lovro, posto ides u MG zamisli to kao zatvorene a ne otvorene > intervale! Ma kako da ne. Ja prosto vidim svet oko sebe u intervalima. Svi smo mi pomalo vektori, intervali i sl. Lovro
o.jeziku.272 milan, -> #264, ndragan
> / Poenta je jasna, al' šlajfuješ, brate, s jezičkim obrazloženjem k'o > ------------ > molim prevod Pošto iza "molim prevod" ne stoji :) pa čak ni ;), zaključujem da stvarno ne znaš značenje glagola "šlajfovati". Pl poz M
o.jeziku.273 isekulovic, -> #250, duke
>> tebe i za ostale: koji period pokriva reč NOĆAS (da li se odnosi na >> noć koja će doći, na noć koja traje ili na noć koja je prošla)? Period najbliže noći :)) Ne ozbiljno kad kažeš ujutru 'noćas' misliš na prethodnu, kad kažeš tokom popodneva misliš na sledeću a kad kažeš noću nemaš šta da misliš :)
o.jeziku.274 nbatocanin, -> #258, milan
> "Srpski jezik ima ugrađeno (built in?) pravilo za > razlikovanje voća od povrća! " O ovome piše i naš poznati lingvista Milka Ivić u knjizi "Lingvistički ogledi". Objašnjenja nisu baš kratka a ni "popularna" za prepisivanje.
o.jeziku.275 ndragan, -> #272, milan
/ da stvarno ne znaš značenje glagola "šlajfovati". Ne da znam nego mi se događalo više puta (znaš kakvo je blato banatsko), nego ne znam kako se prevodi.
o.jeziku.276 ndragan, -> #258, milan
/ "trešnju", "višnju", "jabuku", "breskvu", "kajsiju", "malinu", Kad smo kod tog zelja, kako ide genitiv množine od 'rotkva'? Postoji analogija koja me zbunjuje: breskva bresaka rotkva ???
o.jeziku.277 milan, -> #274, nbatocanin
>> "Srpski jezik ima ugrađeno (built in?) pravilo za >> razlikovanje voća od povrća! " > > O ovome piše i naš poznati lingvista Milka Ivić u knjizi > "Lingvistički ogledi". Objašnjenja nisu baš kratka a ni "popularna" > za prepisivanje. Ajde bar nešto kratko? Zanima me! Mislio sam da sam izmislio. ;))) Pl poz M
o.jeziku.278 vasic,
Više puta sam u zadnje vreme čuo da na radiju i TV govore kako tamo-neko protiv tamo-nečega protestVuje. Otkud ovde 'V'?
o.jeziku.279 milan, -> #276, ndragan
> Kad smo kod tog zelja, kako ide genitiv množine od 'rotkva'? > Postoji analogija koja me zbunjuje: > > breskva bresaka > rotkva ??? Pa, sad' "rotkava" ili "rotkvi". U 'vakim slučajevima tzv. "stručnjaci" ili kažu da je pravilno tačno jedno od nevedenih dvoje, ili, o gle čuda!, kažu može oboje - dublet. Po Božićevoj teoriji jedno ili drugo kazuju slučajno, kao da imaju neki generator slučajnih "može" i "ne može". Uostalom to ti je muka svakog jezika sa infleksijama. Mi se bez prestanka bavimo morfološkim promenama srpskog jezika a trend je u velikim jezicima išao ka fiksiranju rasporeda reči u rečenici i ukidanju ili radikalnoj redukciji morfoloških promena. Šta ćeš, zaostao narod! Evo ti još lepši primer: "jednoj devojci", "dvema..", "trima...", "četir(?)ima...",(!?) A pet, a? Ajde daj nešto na pet devojaka! Ama, nemoj samo da mi odgovoriš, "šta će ti pet, mnogo je!". ;)))) Pl poz M
o.jeziku.280 zolika, -> #270, lovro
>> Ma kako da ne. Ja prosto vidim svet oko sebe u intervalima. Svi smo mi >> pomalo vektori, intervali i sl. Kod nas u gimanziji za matematičare su govorili da su kao nizovi: MONOTONI I OGRANIžENI!!! :-)))
o.jeziku.281 zolika, -> #264, ndragan
>>/ Poenta je jasna, al' šlajfuješ, brate, s jezičkim obrazloženjem k'o >> ------------ >> molim prevod Ići u mestu?
o.jeziku.282 ladislavs, -> #276, ndragan
> breskva bresaka > rotkva ??? rotkvi ciLa.
o.jeziku.283 lovro, -> #276, ndragan
> rotkva ??? Ajde, pa 'tice se "rotkvica"'. Lovro
o.jeziku.284 darone, -> #276, ndragan
>> breskva bresaka >> rotkva ??? Rotkvica bre :) darone
o.jeziku.285 milan, -> #278, vasic
> Više puta sam u zadnje vreme čuo da na radiju i TV govore kako tamo-neko > protiv tamo-nečega protestVuje. Otkud ovde 'V'? Stavijo ga onaj koj govori. ;))))) Pl poz M
o.jeziku.286 madamov, -> #280, zolika
****** Kod nas u gimanziji za matematičare su govorili da su kao nizovi: MONOTONI I OGRANIžENI!!! :-))) ****** Nemoj Milan, Dražen ili Viktor ovo da pročitaju, pao bi k'o zvečka kod njih. B))) Pst, takvi su konvergentni nizovi, a nisu svi nizovi konvergentni.
o.jeziku.287 madamov, -> #284, darone
****** Rotkvica bre :) ****** Rotkve strugane. B)))
o.jeziku.288 madamov,
Tražim adekvatan prevod ovih engleskih reči: Handle Heap
o.jeziku.289 max.headroom,
Pročitah skoro "iNscenirati", pa me zanima da li je ovo OK?
o.jeziku.290 nbatocanin, -> #277, milan
> Ajde bar nešto kratko? Uh, a baš mrzim da prekucavam ;) "Kao što su pokazali logičari, kriteriji koji nas opredeljuju za to da jednu čulima dostupnu pojavu odredimo jezički kao izbrojivu ili neizbrojivu semantičke su prirode." (...) "Granice između sveta opredmećene i sveta neopredmećene materije nisu, međutim, toliko čvrste da ne bi dopuštale izvesna subjektivna pomeranja, i to uvek u istom pravcu: izvesne pojave, uprkos toga što na planu stvarnosti postoje kao pojedinačne uobličene materijalne datosti bivaju ipak odgovarajućim gramatičkim postupkom pojedinih jezika prikazane kao fenomeni koji egzemplifikuju svet neopredmećenog. U takvim se slučajevima redovno radi o 'predmetima' čije se individualne odlike po pravilu nedovoljno zapažaju, pa se, prema tome i ne urezuju u pamćenje. Već je pomenuto da se u srpskohrvatskom nazivi pojedinih vrsta povrća gramatički određuju na način koji je svojstven gradivnim imenicama. Objašnjenje ovome leži u činjenici da pojave na koje se ovi nazivi primenjuju svojom prirodom upravo oličavaju 'prelazne slučajeve' o kojima je reč (čak i kad, recimo, primetimo da je jedna glavica kelja oveća i tamnije boje - to ipak neće biti dovoljno za to da je mi i sledeći put, pod nekim sasvim drugim okolnostima, bez teškoća prepoznamo). Iz istih se razloga u nekim jezičkim sredinama nazivima voća, pogotovu onog sitnijih dimenzija, dodeljuje gramatičko ponašanje gradivnih imenica. Ipak, ovakva sudbina češće pogađa reči kojima su imenovane pojedine vrste povrća; ovo, mislim, zbog toga što je baš povrće, ne voće, mahom podložno kuvanju, a pri kuvanju se njegova prvobitna 'predmetna' struktura preobraća u svojevrsnu masu, što samo može favorizovati interpretaciju u smislu 'neopredmećene materije'. Po tome što princip gradivnog interpretiranja proteže uglavnom samo na imenima povrća, sh se znatno razlikuje od nekih drugih slovenskih jezika gde stvari stoje drukčije. U celini gledano, slovenska situacija je u ovom pogledu sledeća. Sa nazivima voća i povrća postupa se, zavisno od datog jezika na jedan od sledeća dva načina: (1) uglavnom isto; (2) uglavnom različito. Ukoliko preovlađuje isti postupak, razlika ima oko toga šta se usvaja kao osnovno rešenje - gradivna ili zajednička imenica (reči koje u ruskom, na primer, označavaju kupus, crni luk, malinu i jagodu - ponašaju se kao naše so ili voda, tj, ne dopuštaju direktno povezivanje s brojnom odredbom, dok odgovarajuće reči u slovačkom ispoljavaju svojstva zajedničkih imenica, tj. stupaju u konstrukciju s brojevima. Ako, međutim, postupak u principu nije isti, onda je posredi ona različitost koju egzemplifikuje srpskohrvatska situacija: gradivna interpretacija se ogleda uglavnom samo u gramatičkim svojstvima naziva za povrće; ostali nazivi se ponašaju kao zajedničke imenice." Uh, umorih se. Nadam se da sam pogodio pravi deo ;) Ukoliko nisam, mogu da pozajmim knjigu.
o.jeziku.291 beast, -> #288, madamov
>> Handle >> Heap Pa bukvalan bi bio: 1) Ručka, ručica i 2) gomila, međutim u praksi znače: 1) (to) handle - snaći se, rukovati sa i sl. a ovo pod 2) isto što i bukvalno :)
o.jeziku.292 wizard, -> #290, nbatocanin
>> Već je pomenuto da se u >> srpskohrvatskom nazivi pojedinih vrsta povrća gramatički određuju na >> način koji je svojstven gradivnim imenicama. Rekoh ja. ;)
o.jeziku.293 darone, -> #288, madamov
>> Handle >> Heap Hendl (matematičar beše? :)) Hip. E, ljudi, nemojte više da postavljate ovakva pitanja, ja ne mogu da ne odgovorim na njih ovako... Meni je to živa zabava, a i svestan sam toga da kada nekom kažem 'hip sort' (na to si mislio? beše već neka rasprava, pre par meseci), razumeće me - kao i kad mi kažem loader, hendl, svič, džamper i ostalo. Nemož' sve da se prevodi, videćete za par godina. Kad smo već kod hipa, zašto se kaže 'sortiranje' kad imamo našu reč 'razvrstavanje'? Ili možda ne odgovara u potpunosti terminu? Šta ste se ufatili za taj 'hip' kad ste prihvatili 'sort' (ako zvuči grubo, izvinjavam se). darone
o.jeziku.294 squsovac,
Zašto se na pitanje: Jesi li otišao? odgovara "Samo što nisam" kad je logičnije samo što jesam, jer kad ode biće "jesam" a ne "nisam". ;>
o.jeziku.295 janko, -> #281, zolika
>>> / Poenta je jasna, al' šlajfuješ, brate, s jezičkim >>> obrazloženjem k'o ------------ >>> molim prevod > > Ići u mestu? proklizavaš?
o.jeziku.296 madamov, -> #291, beast
****** Pa bukvalan bi bio: 1) Ručka, ručica i 2) gomila, međutim u praksi znače: 1) (to) handle - snaći se, rukovati sa i sl. a ovo pod 2) isto što i bukvalno :) ****** Imam i ja rečnik. B) Mislio sam na neki prevod adekvatan korišćenju u vezi sa kompjuterima. Do sada sam reč Handle sretao u dva slučaja: kada se govori o file handle (za low level file rutine na raznim OS-ima) i kod Mac OS gde se koristi izraz handle za pointer na pointer na relokatibilni blok memorije, a za oba slučaja mi prevod "ručica" nekako ne odgovara, dok mi je "pointer na pointer na nešto što je relokatibilno" mnogo dugačko.
o.jeziku.297 madamov, -> #293, darone
****** Hendl (matematičar beše? :)) Hip. ****** Vidim da ću morati da koristim transkripciju, nema druge. Zamisli rečenicu: Handle p je deklaracija promenljive p koja predstavlja ručicu za blok memorije koji smo rezervisali na gomili.
o.jeziku.299 mjova, -> #293, darone
> razumeće me - kao i kad mi kažem loader, hendl, > svič, džamper i ostalo. Nemož' sve da se prevodi, > videćete za par godina. Pa ne znam kako je drugima, ali meni *odvratno* izgleda u tekstu (naročito ako piše obrazovan čovek) ˙svič˙, ˙džamper˙, itd. Kad za to postoje prijatnije (odomaćene) reči u našem jeziku (prekidač, parametar, argument, kratkospojnik i sl.). čargon je drugo, a tekst je drugo. Zatim, u engleskom mogu naći reči koje se izgovaraju *isto* ali je smisao nespojiv. Takođe, ako neko ne zna kako se neka reč izgovara (to je češće kod nas jer se više bavimo tekstom) onda sve gubi smisao. Ja sam za to da se imena (lična) prevode na naški, da se sve strane reči prevode, a ako već ne mogu da se prevedu, napišu onako kako treba da se piše na stranom jeziku. Skoro sam kucao jedan rad iz medicine - to je kriminal! ostala mi je u sećanju reč 'vazodilatacija' koja se koristi kao termin za 'širenje krvnih sudova'. Zašto se ne koristi prevod - nemam pojma. Ovo je kratak primer, ali šta sam sve kucao... Ili, recimo, kaže jedan moj drugar: - slušam moju devojku (lekar) kako priča telefonom i kaže za nekog tipa kako je bolestan, dijagnoza: 'febrilan sa komplikacijama'. haos, mislim se ja, tip umire, u najmanju ruku ;), kad ono ima temparaturu 37.2 °C i 'mučninu' u stomaku... > Kad smo već kod hipa, zašto se kaže 'sortiranje' > kad imamo našu reč 'razvrstavanje'? Ili možda ne > odgovara u potpunosti terminu? Sortiranje ili sorta tretiram kao našu reč jer je u velikoj upotrebi, a da li je zaista naša reč - nemam pojma. Smisao reči ˙sortiranje˙ nije isti kao i ˙razvrstavenje˙. Pre bih rekao da odgovara reč ˙slaganje˙, ˙ređanje˙, ˙uređivanje˙, itd. Drugo, ˙heap˙ se ne koristi samo za način sortiranja, već postoje i druge stvari koje nose takvo ime (memorija koja je slobodna za smeštanje podataka dok se program izvršava - ne umem baš da dam pravi prevod ;). Dakle, nemoj biti toliko isključiv. ;)
o.jeziku.298 mjova, -> #291, beast
>>> Handle >>> Heap > Pa bukvalan bi bio: 1) Ručka, ručica i 2) gomila, međutim pretpostavljam da madamov-a zanima 'kompjuterski' prevod (ne mislim kako bi to kompjuter preveo već u komp praksi ;). kad sam video ˙handle˙ prvo sam pomislio na ˙file handle˙ i odmah odustao od prevođenja :(. zaista, nemam ideju kako bi to moglo da zvuči, a zanima me. možda bi trebalo da izmislimo nešto poput stevke? (to mi se dopada ;). heap može da se prevede kao gomila, ali treba vremena da joj se ustanovi novi smisao. glasam za gomilu!
o.jeziku.300 zolika, -> #286, madamov
>> Nemoj Milan, Dražen ili Viktor ovo da pročitaju, pao bi k'o zvečka kod >> njih. B))) Za gdina Božića mi je poznato da je matematičar, al' nisam znao da su i ostala gospoda profesori???!!! Sreća što mi ne predaju :-))))
o.jeziku.301 duke, -> #279, milan
││ Ama, nemoj samo da mi odgovoriš, "šta će ti pet, mnogo je!" ;)))) Što jes', jes' ... šta će ti?
o.jeziku.305 duke, -> #258, milan
││ "boraniju" (Panić, pak, kupuje, ili mu kupuju, "buraniju")..., ali Moram priznati da meni nikada nije bilo jasno ko je i zašto je provalio da je BORANIJA ispravno, a BURANIJA neispravno. U Škaljićevim "Turcizmima u shj" stoji: BORANIJA, BURANIJA f (ar.) ... < tur. borani i burani < buraniyya, burani, "jelo spravljeno od zeleni i pirinča". Naziv je došao od ličnog imena žene halife Memuna iz dinastije Abasovića (813-833) -- Buran + ar. adj. suf. -iyya, -i. (Nisam stavljao dijakritike đe im je mjesto jer istih nema.) Očigledno je da je svaki Srbin pokupio izgovor od svog, lokalnog Turčina. E, sad naš jezik, u kome skoro sve može i ovako i onako, ne trpi dublet buranija/boranija. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.304 duke, -> #277, milan
││ Ajde bar nešto kratko? ││ Zanima me! Mislio sam da sam izmislio. ;))) Izmišljaš, izmišljaš, a? I još se hvališ? :-)­ Nego, evo ukratko o voću i povrću u izvedbi M. Ivić. Opis M. Ivić. 1. Većina naziva za povrće ispoljava gram. ponašanje GRADIVNIH, odn. ZBIRNO- -GRADIVNIH imenica -- ne podaje se (sic!) pluralizovanju: zelen, grašak, boranija, spanać itd. 2. U ostalim slučajevima nazivi se ponašaju kao ZAJEDNIžKE imenice: krompir/krompiri, tikvica/tikvice, cvekla/cvekle itd. Pri tom se i oblik jednine može upotrebiti u zbirno-gradivnom značenju: Pošto krompir? Pošto cvekla? 3. Nazivi za voće se većinom svrstavaju u ZAJEDNIžKE imenice, i to dosledno, bez mogućnosti iskazivanja zbirno-gradivnog značenja oblikom jednine: jabuka/jabuke, jagoda/jagode, šljiva/šljive, orah/orasi itd. 4. Po izuzetku oblici jednine dobijaju i zbirno-gradivno značenje: Pošto limun? (pored -- Koliko ste platili ove limunove?) Obrazloženje M. Ivić. Problem: koji nas kriterijumi opredeljuju da jednu čulima dostupnu pojavu jezički odredimo kao izbrojivu ili neizbrojivu. Prvi uslov za sticanje svojstva izbrojivosti jeste OPREDMEĆENOST pojave o kojoj je reč, tj. činjenica da se ta pojava otelotvoruje u vidu pojedinač- nih entiteta, međusobno diferenciranih toliko da im je osigurana prepoznat- ljivost. (Primer: pojava MAžKA je opredmećena, pojava VODA nije. Određenu mačku, jednom dobro uočenu, u stanju smo da prepoznamo kad nam je kroz sat-dva ponovo pokažu, dok vodu sadržanu u istoj čaši nismo <možda je ona voda zamenjena drugom>.) Granice između sveta opredmećene i sveta neopredmećene materije nisu čvrste pa dopuštaju izvesna subjektivna pomeranja, i to uvek u istom pravcu. Neke pojave, bez obzira na to što postoje kao pojedinačne uobli- čene materijalne datosti, bivaju određenim gramatičkim postupkom pojedinih jezika prikazane kao da predstavljaju svet neopredmećenog. U tim slučajevima redovno se radi o "predmetima" čije se individualne odlike po pravilu nedovoljno zapažaju, pa se i ne urezuju u pamćenje. Objašnjenje za gradivnu prirodu povrća u srpskom: povrće svojom prirodom oličava "prelazne slučajeve" -- čak i kad, recimo, primetimo da je jedna glavica kelja oveća i tamnije boje, to ipak neće biti dovoljno da je i sledeći put, pod drugim okolnostima, bez teškoća prepoznamo. Iz tih se razloga u nekim jezicima nazivi za voće, pogotovo ono sitnije, ponašaju kao gradivne imenice. Ipak, ovakva sudbina češće pogađa reči kojima se imenuju pojedine vrste povrća; ovo, mislim, zbog toga što je baš povrće, a ne voće, mahom podložno kuvanju, a pri kuvanju se njegova prvobitna "predmetna" struktura preobraća u svojevrsnu masu, što samo može favori- zovati interpretaciju u smislu "neopredmećene materije". Pozdrav, Vlado
o.jeziku.302 duke, -> #275, ndragan
││ Ne da znam nego mi se događalo više puta (znaš kakvo je blato ││ banatsko), nego ne znam kako se prevodi. Ja mislio da se zezaš, pa ne odgovaram. Ne znam da li se prevodi; vozim već 15 godina i ne sećam se da sam čuo koga da kaže drugačije, ali mi je odnekud u podsvesti, mož' biti iz vojske (Šta će nama šoferima kuća, kad je naša kuća putujuća!), da se prevodi sa "proklizavati". Ovo što sledi predstavljalo bi moguće obrazloženje tog prevoda. _Schleifen_ ima kao jedno od značenja "kliziti", _kliziti_ u jednom segmentu znači "gubiti normalan oslonac i kontakt s podlogom krećući se po ledu, raskvašenom tlu" itd., pa bi _proklizavati_ moglo značiti "kliziti u mestu". Kako je u čitavom semantičkom polju glagola _kliziti_ prisutna konotacija "(ravnomerno) kretanje", to bi prefiks PRO- (koji, između ostalog, označava da se radnja desila u maloj meri, da je trajala ograničeno vreme) trebalo da ukaže kako se radnja klizanja dešava u maloj meri (u odnosu na "kretanje" to bi značilo "na malom prostoru, u mestu") i da traje ograničeno vreme (ali se često ponavlja). Pozdrav, Vlado P.S. Ovako, inače, izgleda banatsko blato semantike.
o.jeziku.303 duke, -> #279, milan
││ Evo ti još lepši primer: ││ "jednoj devojci", "dvema..", "trima...", "četir(?)ima...",(!?) ││ A pet, a? Ajde daj nešto na pet devojaka! Znaš li ti onu pričicu o popu koji se udavio zato što nije umeo da daje nego samo da uzima? Davio se jednom pop, a ljudi iz čamca vikali mu: "Daj, pope, ruku!" Ovaj nije davao. Oni opet: "Daj, pope, ruku!" Pop ne daje. I udavi se isti. Posle im popadija objasnila kako je trebalo da kažu: "Nâ, pope, ruku!", jer pop nije navikao da daje, nego samo da uzima. Naravoučenije: ne moram baš da DAM nešto na pet devojaka; pet, šest itd. devojaka može da DOBIJE nešto od mene ili da UZME to isto. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.306 lovro, -> #288, madamov
> Heap Heap, heap, hurrah! Lovro
o.jeziku.307 duke, -> #289, max.headroom
││ Pročitah skoro "iNscenirati", pa me zanima da li je ovo OK? Jeste.
o.jeziku.308 ndragan,
/ Sta se tice stvaranje imidja nekoga to je stvar propagande. / Kao sto je neko od DJeja napravio zvezdu tako se i politicari Odžednom ugledam ovo, i iznenadžen, jedva shvatim ko je Dyay. Imidj je verovatno iz mađarskog (imigy) ili italijanskog (immiggio). Bar je prestao sa dernjavom, a ostalo će vremenom doći na mesto. Da ne spominjemo imena, obećao sam čoveku (ako dobro zapamtih). BTW, znate li iz kog jezika potiče reč 'žersey'? Iz češkog ili slovačkog. Jedino oni imaju 'ž' i 'y' u istom alfabetu.
o.jeziku.309 ndragan,
(EXTRA.3 12.263) / učenika X-te beogradske Desetete? Rimski brojevi se ("po difoltu" :) koriste i čitaju kao redni brojevi, pogledati bilo koji udžbenik osnovne matematike gde se oni spominju. Pišu se bez tačke i padeškog nastavka. Za utehu, onomad u Los Anhelesu održaše 'XXIIIrd Olympic Games' ;>.
o.jeziku.311 nbatocanin,
Nešto su mi ove smeško elektronične oznake pobrkale čulo za pravopis ;) Tj. da li se ":)" računa u terminator rečenice? Tj., da li treba: Tako treba :))) ili Tako treba :(((.
o.jeziku.310 nbatocanin, -> #304, duke
> Nego, evo ukratko o voću i povrću u izvedbi M. Ivić. Kuku, što ne reče da ne kucamo obojica ;( Odnosno, da ja ne kucam ;)
o.jeziku.312 broker, -> #195, ndragan
> Svako jutro prolazim pored jednog kioksa (čuo sam jednog > da tako govori!) gde na staklu piše 'cafa'. Na jednom > drugom piše 'hod - dog' horizontalno, odnosno 'hodidog' > vertikalno (ks, ks...). Jednom sa video natpis PIZZERIA .... napisan ćirilicom
o.jeziku.313 wizard, -> #311, nbatocanin
>> Tako treba :))) >> ili >> Tako treba :(((. Po meni - ovako treba. ;) (Jedino je problem sa zagradama...) :)