CIVIL.2

01 Oct 1992 - 13 May 1993

Messages - o.jeziku

o.jeziku.517 ndragan,
(PC.UTIL 2.189) / cemo morati da cekamo da to citamo u RACUNARI-ma ... ? / (kraca) poruka nekih iz CIVILIZACIJA-e ... ;) Primetiti-o biti-h da je ovaj-o mali-o bez veza-e. Ni Ratzunari ni Civilizacija nisu skraćenica-e.
o.jeziku.518 ndragan, -> #511, darone
/ Aiiii, pa zar tako :(( Zašto više mora da bude u / smislu 'visočije'? Zar je 'više para' kada je jedna I u smislu 'visočije' i u smislu 'količinski više'. Meni bode uši (boliii) kad čujem 'dosta više' u smislu rečenice koja se nekad izgovarala 'već je dosta'. Pretpostavljam da je konstrukcija nastala izvrtanjem onog 'neću više', 'nikad više' i 'nemoj više', a osećam je stranom u jeziku koji govorim. Ne sećam se da sam je pročitao negde po knjigama, osim kad se navode primeri iz dijalekata.
o.jeziku.519 ndragan, -> #509, darone
/ "I'm cream cracked.' Utučen ko pavlaka? Nije loše :)
o.jeziku.520 andrejl,
Sada pucam kod nadležnog po bolnoj (?) tački. Na izlogu MPA piše "MPA softver" ;))) Pa što to crni Dragane? :) Ajde, jeste pravilno, ali je ružno ;) bye, andrejl
o.jeziku.521 janko, -> #520, andrejl
> MPA piše "MPA softver" ;))) Pa što to crni Dragane? :) > Ajde, jeste pravilno, ali je ružno ;) Nije ružno. "SOFTWARE" je ružno, "softver" nije.
o.jeziku.522 smiloradovic, -> #521, janko
)>> MPA piše "MPA softver" ;))) Pa što to crni Dragane? :) )>> Ajde, jeste pravilno, ali je ružno ;) )> )> Nije ružno. "SOFTWARE" je ružno, "softver" nije. Nogekako. Ono od čega se posebno ježim je 'softwer', 'softwer-ska firma' i tome slično.
o.jeziku.523 andrejl, -> #521, janko
>│ Nije ružno. "SOFTWARE" je ružno, "softver" nije. Kada sa čita "softver" nestane naglasak. Meni software izgleda lepše :) bye, andrejl
o.jeziku.524 squsovac,
BYTE - hrvatsko izdanje, broj 3, siječanj 1993. strana 118 - rubrika: Jezik i struka (Inače polemika o terminologiji traje još od prvog broja kada je neki imbecil "zahtijevao pohrvaćenje računarskih termina". U januarskom broju izašao je i kompletan "prijedlog hrvatskih naziva".) NASLOV: U DUHU HRVATSKOGA JEZIKA Štovana gospodo! žestitam vam na izvanrednom pothvatu i nadam se da ćete uspjeti u svojoj namjeri da hrvatskome tržištu ponudite časopis vrhunske kakvoće. Hrvatsko izdanje časopisa BYTE mi se vrlo sviđa i želio bih vam pomoći da postane još bolji. Student sam na Fakultetu organizacije i informatike u Varaždinu, a posebno sam zaokupljen pitanjem računalnog nazivlja u hrvatskom jeziku. čelio bih vam uputiti prigovor glede uporabe pojedinih pojmova u vašem časopisu. Tako pišete "hardver", "softver", "kolumna", "datoteka", "sabirnica"... Držim da je računalne izraze potrebno prevesti na hrvatski jezik, zadržati samo one koji se teško ili nikako ne mogu prevesti, a i njih u obliku što bližem izvornom pisanju. ... (sledi krajnje dosadno "objašnjavanje" nekih termina, poput: "Sabirnica je čisti srbizam koji na hrvatskome jeziku treba glasiti prikupnica jer se na hrvatskome jeziku ne kaže sabvirati nego prikupljati."... i onda kraj pisma) ... Hrvatski je jezik javno dobro hrvatskoga naroda, pa ga niko nema pravo iskretati ili nagrđivati. Stoga je potrebno iznaći izraze koji će odgovarati duhu hrvatskoga jezika, kako bismo očuvali svoju kulturnu i duhovnu prepoznatljivost. Srdačan pozdrav, Domagoj Marić J.J. Strossmayera 127a, 44000 Sisak PRIJEDLOG HRVATSKIH NAZIVA adress - naslov assembler - zbrojnik buffer - međupamtilo bus - prikupnica cache - predpamtilo compatibility - udružljivost configuration - obličje, postava cursor - pokaznik, uputnik database - podatkovno skladište debugger - pročišćivalo directory - imenik display - zaslon driver - pokretnik, pogonik environment - okružje file - zapsinik, zapisnica, spis firmware - programsko sklopovlje (očvrsje) font - slovni skup function - djelovka hardware - sklopovlje, očvrsje instruction - naredba interface - međusklop interlace - prepletanje jumper - prespojnik, premostnik keyboard - tipkovnica linker - poveznik memory - pamtilo monitor - nadzornik (program) monitor - pokazivalo (uređaj) overflow - pretijek pointer - ukaznik port - pristupalo printer - tiskalo processor - obradnik, obrađivalo register - spremnik scanner - očitavalo server - uslužnik software - programska oprema stack - složaj video card - prikazni umetak Ima i odgovor drugog čitaoca: Štovani jezikoslovci! Kako ste odlučili trošiti snagu i vrijeme na raspru koja ne vodi nikamo, želim dati svoj zorni doprinos. Stoga sam otvorio rječnik englesko-srpskohrvatski (ispričavam se jer englesko-hrvatski još nemam) od č. Simića i s prve dvije stranice izdvojio slijedeće anglicizme: administracija, adresa, afera, afirmacija, agencija, agent, agitacija, agonija, agrar, agregat, agresija, agresor, agronom, agronomija, akademija, akademik, akcelerator, akcent! Mislim da je dosta za dvije stranice. A što je toga tek dalje. Hoćemo li sve ove riječi po svaku cijenu mijenjati "svojima"? Kuda bi nas to odvelo?! A zamislimo fizičara koji mora sebe nazvati drugačije (jer fizika je naglicizam) i koji mora naći nove nazive za sve: atom, elektron, molekula, fisija, fuzija... Ili još bolje, zamislimo muzičara koji ne svira flautu već ... što? Dirigenta koji više nema na raspolaganju arpeđo, forte, fortisimo itd?! Jer, ako želimo biti dosljedni i sve naglicizme i druge strane riječi u kompjuterskoj terminologiji zamijeniti domaćima onda to moramo učiniti u svim sferama života i rada: anuci, muzici, umjetnosti itd. A zamislite sami koliko za to truda, vremena i novca treba, a uvijek se može dogoditi da narod kao krajnji korisnik tih novih riječi ne pokaže zanimanje za njih i ne koriisti ih. Stoga je moje mišljenje da koristite općeprihvaćene nazive i čuvajte snagu za pametnije stvari. I, prosim Vas, objavite ovo pismo, jer ste dosad objavili samo mišljenja navijački obojena u Vašu korist. S pozdravima Tomislav Nikolić M.Gupca 302, 56258 Pos. Podgajci
o.jeziku.525 ndragan, -> #520, andrejl
/ MPA piše "MPA softver" ;))) Pa što to crni Dragane? :) Ajde, / jeste pravilno, ali je ružno ;) 1. I ja bih ga napisao tako. 2. Nemam veze s tim. 3. Ako misliš da je trebalo 'softnjare', kako se piše 'softveraš'? 4. A šta da kažemo o reči 'inženjering', koja je deo naziva firme? Ta reč je pola riba pola riba (reč 'inženjer' u francuskoj izvedbi, sa engleskim nastavkom).
o.jeziku.526 ndragan,
(PC.UTIL, 2.209) / zvaničnog release-a je 10. mart ... izdanja ... Što bi rekli Rusi, vipusk. Njihovi proizvodi su ispušteni, a kod Amera se puštaju na slobodu. Kod nas već, u pitanju je izdaja.
o.jeziku.527 ndragan,
(PC.PROG.2, 8.63) / još par ovakvih arhiva i možeš da ženiš moju sestru :). Replay: "Kako to, žena oženita?" Petar Kočić, "Jazavac pred sudom" (drugi put) (a na ono pitanje ima i odgovor, jedna kantri vestern stvar: "John Brown's sister was a layzy bayzy girl...")
o.jeziku.528 peca.st, -> #524, squsovac
!-> S pozdravima !-> Tomislav Nikolić Hm, ovaj je, naravno, u pravu, ali je verovatno posle ovog teksta ugasio "tamo". Mada, kad mu pogledaš prezime, sumnjivo je dal je hrvat. Peđa.
o.jeziku.529 andrejl, -> #525, ndragan
>│ 1. I ja bih ga napisao tako. >│ 2. Nemam veze s tim. Jadno izgleda :) >│ 3. Ako misliš da je trebalo 'softnjare', kako se piše >│ 'softveraš'? A ko je to? >│4. A šta da kažemo o reči 'inženjering', >│ koja je deo naziva firme? Ta reč je pola riba pola riba >│ (reč 'inženjer' u francuskoj izvedbi, sa engleskim >│ nastavkom). E da, ali toga ima češće, mada me je ta reč oduvek brinula (i nervirala) bye, andrejl
o.jeziku.530 drmarke, -> #524, squsovac
> Domagoj Marić Hrvatski domoljub > Tomislav Nikolić Velikosrpska četničko šovinističko imperijalistička ..... svinja koja ne oseća samostojnost najmlađe najdemokratskije države na svetu. ;) Koliko li ovakvih bolida kao Dom... ima kod nas, za one s'one strane grane me boli uvo, pusti g***a neka smrde. Pozdrav DrMarke
o.jeziku.531 wizard,
Videh pre neki dan na TV-u kod prenosa rukometa da se kaže "u Šabcu". ;)
o.jeziku.532 ndragan,
Neki dan na 3K, neki tamo glupi krimić. Naš vajni prevodilac (nisam zapamtio ime bednika) je bar šest puta napisao 'heliHopter'; takav izgovor se sve češće čuje i na studiju B, a bogami i šire :).
o.jeziku.533 ndragan, -> #523, andrejl
/ Kada sa čita "softver" nestane naglasak. Meni software Koji crni naglasak? Dobija kratkosilazni, a ono što je imao pre toga mi više liči na preplivavanje između dva sloga, pa nikako da se odluči na kojem će da se skrasi. / izgleda lepše :) Izmenjaj ga onda po padežima i okači ovde.
o.jeziku.534 ndragan, -> #529, andrejl
/ Jadno izgleda :) Stvar ukusa. Izgleda da ne plaćamo dovoljno onog čistača, pa već na pet metara od nas ima svačega. Ako misliš na to što natpis nije u engleskom kolonijalnom stilu, nego je reč prošla kroz domaće sito, razmisli o frtalju, štangli, biksni i ostalim stvarima koje nikad nisi napisao u originalu. />│ 3. Ako misliš da je trebalo 'softnjare', kako se piše />│ 'softveraš'? / A ko je to? Pa, i ja se tako predstavljam, kad me mrzi da objašnjavam da nisam hardveraš, a još mi je manje stalo do toga da pričam o razlici između aplikativca, sistemaša i projektanta. Nego, kad se već reč odomaćila, kako se piše, ako ne 'softveraš'? Uostalom, kako se pišu i pomenuta trojica (aplikativac, sistemaš i projektant)?
o.jeziku.535 ndragan, -> #524, squsovac
/ će odgovarati duhu hrvatskoga jezika, kako bismo očuvali svoju / kulturnu i duhovnu prepoznatljivost. Obratiti pažnju na poslednje dve reči. Oni su zaista iskompleksirani. Postići će jedino to da bilo kome, ko je ikad učio srpski, hrvatski ili neku od mešavina, bude jasno da čuje nešto što nikad nije čuo, tj. dobili su prepoznatljiv ali nepoznat jezik. Mislim da im je jedino stalo do toga da se razlikuju od nas, što dalje to bolje, po svaku cenu. Pri tome, stalno misle na nas, edabi znali od čega se to treba udaljavati. Stvar kanda uzima razmere nekakve masovne paranoje: svakog se časa trzaju i boje da ih sopstveni jezik ne izda nekakvim srpskim izrazom pred pogrešnim slušaocima. Pitam se samo kako to podnose Srbi koji su ostali tamo. Da nije taj jezik okolotrbušnih pantalodržača postao sredstvo segregacije?
o.jeziku.537 adiklic, -> #532, ndragan
> zapamtio ime bednika) je bar šest puta napisao > 'heliHopter'; takav To je sigurno bilo pod dejstvom alhohola.
o.jeziku.538 ssokorac, -> #532, ndragan
─┼┤ šest puta napisao 'heliHopter'; takav Pa, on u suštini i skakuće pomoću elise... :)
o.jeziku.539 ladislavs, -> #535, ndragan
> Pitam se samo kako to podnose Srbi koji su ostali tamo. Da > nije taj jezik okolotrbušnih pantalodržača postao sredstvo > segregacije? Jezik svakako nije (postoje efikasnije metode) : i jedni i drugi su, u urbanim sredinama, govorili isti jezik, a sada i jedni i drugi uče jedan novi "bolji i izvorniji" jezik. ciLa. PS: Zaboga Dragane: hlačodržač, a ne pantalodržač. ;)
o.jeziku.540 andrejl, -> #533, ndragan
>│ Koji crni naglasak? Dobija kratkosilazni, a ono što je >│ imao pre toga mi više liči na preplivavanje između dva >│ sloga, pa nikako da se odluči na kojem će da se skrasi. ? Možda mi bolje naglasimo ? ;) Ono ver sa kraja više liči na krv na mađarskom :) >│ Izmenjaj ga onda po padežima i okači ovde. Reklame na firmi se menjaju po padežima. Tj. nema potrebe to raditi. bye, andrejl
o.jeziku.541 andrejl, -> #534, ndragan
>│ Pa, i ja se tako predstavljam, kad me mrzi da objašnjavam >│ da nisam hardveraš, a još mi je manje stalo do toga da >│ pričam o razlici između aplikativca, sistemaša i >│ projektanta. Nego, kad se već reč odomaćila, kako se >│ piše, ako ne 'softveraš'? Uostalom, kako se pišu i >│ pomenuta trojica (aplikativac, sistemaš i projektant)? Hm, to mi zvuči ko kolovozač :) Softveraš ne bi bio neki naziv već više nadimak i to levi :) koliko mi se čini. bye, andrejl
o.jeziku.542 dr.grba, -> #532, ndragan
Bolje i "HeliHopter" nego "zrakomlat".
o.jeziku.543 vitez.koja, -> #223, dmiladinovic
#=> --> Let's yogurt be with you. "" Ova recenica nema smisla, cak ni za tag ;) Najlakse ces da je ispravis ako izbacis podvucene karaktere. Let's (let us) -- hajde da Let's yogurt - hajde da jogurtujemo ;)) ostatak recenice je suvisan.
o.jeziku.544 balsa,
Ohoho, pravo je zadovoljstvo ispravljati velikog ndragana.. :)) Dakle... (poruka CIIVILIZACIJA/12.3234) ".....ne znam kako bi se princip dao proširiti na ostala odelenja:" ! Ndragane, ndragane, nije "odelenje" nego "odeljenje". KKKKKKKKKTog preteranog ekavizma se treba čuvati kod svih sličnih glagolskih imenica (deljenje, zadovoljenje, oboljenje.....) :) Balsa
o.jeziku.545 wizard,
balinda: > E, onda će te (mo) ;) ih zeznuti. :) """"" žisto da se registruje da moderator ne zna pravopis. ;)
o.jeziku.546 ndragan, -> #540, andrejl
/ Reklame na firmi se menjaju po padežima. Tj. nema potrebe / to raditi. Predlažem da izvedeš jednu mentalnu vežbu: zamisli sebe da pišeš tekst za 'Računare', i u njemu se spominje reč softver (eng. software). Potrefi ti se da treba da je napišeš u nekoliko različitih padeža. Kako ćeš je napisati? (Preskoči vokativ, a mislim da možeš i množinu - reč mi zvuči kao singvlaria tantvm)
o.jeziku.547 ndragan, -> #541, andrejl
/ Hm, to mi zvuči ko kolovozač :) Softveraš ne bi bio neki / naziv već više nadimak i to levi :) koliko mi se čini. I jeste, ali nadimci nisu reči drugog reda, već imenice kao sve druge. Da li ostaješ pri totalnoj upotrebi kolonijalnog zapisa, ili si za segregaciju reči na 'one koje se pišu kao u zemlji gospodara' i 'one koje se pišu kao kod nas'.
o.jeziku.548 milan, -> #544, balsa
> Ndragane, ndragane, nije "odelenje" nego "odeljenje". KKKKKKKKKTog > preteranog ekavizma se treba čuvati kod svih sličnih glagolskih imenica > (deljenje, zadovoljenje, oboljenje.....) :) A što da se čuvamo "preteranog ekavizma"? Je l' to obektivno dobro za nas? Pl poz M
o.jeziku.549 mladenp, -> #539, ladislavs
> PS: Zaboga Dragane: hlačodržač, a ne pantalodržač. ;) Pobogu! Hlačodržalo! :)
o.jeziku.550 ladislavs, -> #548, milan
> A što da se čuvamo "preteranog ekavizma"? > Je l' to obektivno dobro za nas? Este ;) ciLa.
o.jeziku.551 veca,
Neki dan sam videla reč: zemljovid :) Nemam pojma šta to znači :)
o.jeziku.553 balsa, -> #548, milan
*> A što da se čuvamo "preteranog ekavizma"? *> Je l to objektivno dobro za nas? Ma najbolje da potpuno ukinemo slovo J.... ionako nam je to Vuk prodao. Danas e svima asno da e mnogo ednostavnie bez nega! ;)) Balša
o.jeziku.554 balsa, -> #551, veca
*>Neki dan sam videla reč: zemljovid (....) To valjda znači GEOGRAFSKA KARTA.
o.jeziku.555 smiloradovic, -> #553, balsa
)> Ma najbolje da potpuno ukinemo slovo J.... ionako nam je to Vuk Pošto smo blizu (takoreći jedno slovo dalje:), bilo bi lepo da neko od upućenih napiše nešto o slovu i. Elem, primetio sam da ga dosta ljudi ispušta u rečima kao orIjentacija, materIjal, a ubacuje tamo gde ne treba da stoji - npr. oružIje.
o.jeziku.556 ladislavs, -> #549, mladenp
> Pobogu! Hlačodržalo! :) Vidiš, ni Ndragan ni ja izgleda ne bi imali šanse za opstanak u Povjesnoj, brzo bi nas odstrelili kao Srbo-komuniste ili još opakije Jugo-nostalgičare ;) ciLa.
o.jeziku.557 milan, -> #555, smiloradovic
> Pošto smo blizu (takoreći jedno slovo dalje:), bilo bi lepo da neko > od upućenih napiše nešto o slovu i. Elem, primetio sam da ga dosta ljudi > ispušta u rečima kao orIjentacija, materIjal, a ubacuje tamo gde ne > treba da stoji - npr. oružIje. O, pa to je prosto! Kao što postoje "pomoćni glagoli" tako postoje i "pomoćna slova" koja ti pomažu da dopuniš neku reč kada ti se učini da joj manjka neko slovo ama ne znaš baš tačno koje. Tada dodaš "i" jer je ono nekako neutralno, takoreći "najpomoćnije". Pl poz M
o.jeziku.558 wizard, -> #550, ladislavs
> > A što da se čuvamo "preteranog ekavizma"? > > Je l' to obektivno dobro za nas? > > Este ;) U svakom slučau. ;)
o.jeziku.560 andrejl, -> #546, ndragan
>│ Predlažem da izvedeš jednu mentalnu vežbu: zamisli sebe >│ da pišeš tekst za 'Računare', i u njemu se spominje reč >│ softver (eng. software). Potrefi ti se da treba da je >│ć napišeš u nekoliko različitih padeža. Kako eš je >│ć napisati? (Preskoči vokativ, a mislim da možeš i množinu >│ - reč mi zvuči kao singvlaria tantvm) Jedno je tekst, a drugo natpis na firmi koji ne treba padežovati :) bye, andrejl
o.jeziku.561 andrejl, -> #547, ndragan
>│ I jeste, ali nadimci nisu reči drugog reda, već imenice >│ kao sve druge. Da li ostaješ pri totalnoj upotrebi >│ kolonijalnog zapisa, ili si za segregaciju reči na 'one >│ koje se pišu kao u zemlji gospodara' i 'one koje se pišu >│ kao kod nas'. Ne kažem da su nadimci reči drugoga reda, ali se manje koriste u "zvaničnim" razgovorima. Mislim da treba koristiti orginalno pisanje kad god je to moguće da ne izazove komplikacije (npr. na firmi) bye, andrejl
o.jeziku.562 darone, -> #551, veca
>> Neki dan sam videla reč: zemljovid :) Nemam >> pojma šta to znači :) Ja sam tumbao glavom, i na kraju sam zaključio: geografska karta (ko da ne mogu da kažu zemljopisna ploha ;) darone
o.jeziku.564 balsa, -> #555, smiloradovic
*> *> Pošto smo blizu (takoreći jedno slovo dalje:), bilo bi lepo da neko *> od upućenih napiše nešto o slovu i. Elem, primetio sam da ga dosta ljudi *> ispušta u rečima kao orIjentacija, materIjal, a ubacuje tamo gde ne *> treba da stoji - npr. oružIje. Pa sad, u REžNIKU MATICE SRPSKE postoji i "oružIje" ali se valjda u svakodnevnoj upotrebi preferira "oružje". Valjda će Duke to sve leeepo da nam objasni.....? :) Balša
o.jeziku.565 valeksa, -> #555, smiloradovic
# Pošto smo blizu (takoreći jedno slovo dalje:), bilo bi lepo da # neko od upućenih napiše nešto o slovu i. Elem, primetio sam da # ga dosta ljudi ispušta u rečima kao orIjentacija, materIjal, a # ubacuje tamo gde ne treba da stoji - npr. oružIje. a šta da kažemo za 'koferencija' i njoj sličnim rečima. Pa čak i u 'javnim' glasilima stalno ispuštaju N. Nepostojano N i I. Pozdrav.
o.jeziku.566 nbatocanin, -> #535, ndragan
> Mislim da im je jedino stalo do toga da se razlikuju od nas, što > dalje to bolje, po svaku cenu. Što reče moja Vesna, "mogu da se trude koliko 'oće, opet ih sve razumem!"
o.jeziku.572 ndragan, -> #555, smiloradovic
/ ispušta u rečima kao orIjentacija, materIjal, a ubacuje tamo gde ne Pojava je orginalna i specifčna za ove krajeve, naprimer: / orginalno pisanje kad god je to moguće da ne izazove ====
o.jeziku.571 ndragan, -> #548, milan
/ A što da se čuvamo "preteranog ekavizma"? Sećaš se onog iz 'Indeksa': "U islandskom gradu Rejk.jk. .kj... Rekaviku sastale su se delegacije Sje..Sj... Sedinjenih Američkih Država i Sovetskog saveza, a mamlaz koji mi je podmetnuo ijekavsku verziju ima da ide na disciplinsku"
o.jeziku.570 ndragan, -> #544, balsa
/ Ndragane, ndragane, nije "odelenje" nego "odeljenje". Pošto sam sa rečenom imenicom imao posla pet godina, verovatno je u pitanju loša navika iz tog vremena (prosvećenosti :). / zadovoljenje, oboljenje.....) :) Ostaje pitanje da li je reč 'odeljenje' nastala od glagola 'deliti' ili 'deljati' :). Primeri koje navodiš potiču od 'zadovoLJiti' i 'oboLeti'. Trebalo bi, zaista, videti od čega potiče reč 'odel(j)enje', da li od sâmog glagola ili od glagolske imenice 'deljenje'. Sve mi je tu nešto mutno.
o.jeziku.568 ndragan, -> #561, andrejl
/ koriste u "zvaničnim" razgovorima. Mislim da treba koristiti / orginalno pisanje kad god je to moguće da ne izazove / komplikacije (npr. na firmi) Uvek izaziva komplikacije. --> Diskriminacija nezvaničnog vodi u aparthejd!
o.jeziku.569 ndragan, -> #549, mladenp
/ Pobogu! Hlačodržalo! :) Budeš dobil jednu fajn medalju, ti boga!
o.jeziku.567 ndragan, -> #560, andrejl
/ Jedno je tekst, a drugo natpis na firmi koji ne treba / padežovati :) Misliš, menjati kroz padeže? Priznaj da nemaš ideju kako bi se to menjalo, ili kako bi se, tako izmenjano, pisalo. Evo, ne mora da bude natpis na firmi, neka bude prezime. Biraj: De Sika (De Sica), Tolstoj (????? imaš li rusku ćirilicu, ja nemam), Hačaturijan (imaš li jermenska slova), Papanikolau (bar grčka slova imamo a i to samo donekle, a ti ajd' budi dobar pa nauči kako se piše), Keno (Queneau - odlično, nema nijednog dijakritičkog znaka, da ne jurimo é i ç). Može i vokativ, to su verovatno prezimena i za neke žive ljude, mogli bismo ih zvati da vidimo kako bi oni pisali naša prezimena.
o.jeziku.573 dr.grba, -> #550, ladislavs
>> > A sto da se cuvamo "preteranog ekavizma"? >> > Je l' to obektivno dobro za nas? >> >> Este ;) Treba biti na linii.
o.jeziku.574 balsa, -> #570, ndragan
*> Ostaje pitanje da li je reč 'odeljenje' nastala od glagola 'deliti' ili *> 'deljati' :). Primeri koje navodiš potiču od 'zadovoLJiti' i 'oboLeti'. *> Trebalo bi, zaista, videti od čega potiče reč 'odel(j)enje', da li od *> sâmog glagola ili od glagolske imenice 'deljenje'. Sve mi je tu nešto *> mutno. Hm, dobro, "zadovoljenje" je stvarno nesrećan primer, ne verujem da iko kaže "zadovoLenje" ( uostalom, LJ se nalazi i u glagolu od kojeg je gl. imenica nastala). Inače, tvrdim da je "odeljenje" nastalo od "odeliti", a nikako od "deljenje". Sad, Duke bi stvarno mogao da nam održi jedno predavanjce iz tvorbe reči.....a, Duke? :) Balša
o.jeziku.575 ndragan, -> #566, nbatocanin
/ Što reče moja Vesna, "mogu da se trude koliko 'oće, opet ih sve / razumem!" A kad ih više ne budemo razumeli, neće razumeti ni sami sebe.
o.jeziku.576 andrejl, -> #567, ndragan
>│ Biraj: De Sika (De Sica), Tolstoj (????? imaš li rusku >│ ćirilicu, ja nemam), Hačaturijan (imaš li jermenska >│ slova), Papanikolau (bar grčka slova imamo a i to samo >│ donekle, a ti ajd' budi dobar pa nauči kako se piše), Dobro, dobro, pokopao si me :) bye, andrejl
o.jeziku.577 peca.st, -> #574, balsa
!-> Inače, tvrdim da !-> je "odeljenje" nastalo od "odeliti", a !-> nikako od "deljenje". Sad, Duke bi !-> stvarno mogao da nam održi jedno !-> predavanjce iz tvorbe reči.....a, Duke? !-> :) Hm, a šta mislite o "odeljak"? To ima LJ, takođe je nastalo od "odeliti", a meni se čini da je tačno. Peđa.
o.jeziku.578 peca.st,
!-> Inače, o celoj raspravi mislim da !-> je vrlo nezahvalna i vremegubeća. !!!!!!!!!!! žestitam darone, vrlo lep izraz. :) Peđa.
o.jeziku.579 ndragan, -> #577, peca.st
/ Hm, a šta mislite o "odeljak"? U muškom rodu je "odeljak", u srednjem "odeLJenje" (ubedili ste me). Kako glasi u ženskom rodu? Kao predložak za raspravu, prilažem sledeći spisak parova: japaner japanka ložač ložnica naftaš naftarica nosač nosilja pop pevač popadija pevaljka profesionalac profesionalka slušalac slušalica trudbenik trudnica To onako po sećanju, na prvu ruku.
o.jeziku.580 duke, -> #570, ndragan
││ Trebalo bi, zaista, videti od čega potiče reč 'odel(j)enje', da li ││ od sâmog glagola ili od glagolske imenice 'deljenje'. Sve mi je tu ││ nešto mutno. I glagolska imenica potiče od glagola, pa mu izađe na isto. Od glagola čija se infinitivna osnova završava samoglasnikom -I ili -E, a prezentska samoglasnikom -I (dugo) (VI ili IV glagolska vrsta, zavisno od škole) nosi-ti (nosi-m), gradi-ti (gradi-m) odeli-ti (odeli-m), osvetli-ti (osvetli-m) vide-ti (vidi-m) ... trpni pridev gradi od prezentske osnove nastavkom -EN na sledeći način: nosi-en > nosjen (jotovanje) > nošen odeli-en > odeljen (jotovanje) > odeljen osvetli-en > osvetljen (jotovanje) > osvetljen vidi-en > vidjen (jotovanje) > viđen Ova pojava naziva se, inače, _staro (praslovensko) jotovanje_. Potpitanje: zašto je _oboljenje_ izuzetak? Zato što je _oboleti_ neprelazan glagol. Od neprelaznih glagola se (po pravilu) ne prave trpni pridevi; ako se (po izuzetku) naprave, moraju se napraviti ovako oboli-en > *oboljen (jotovanje) > oboljen + je jer ... TAKO TREBA! Kao i u ovim slučajevima glag. imenica od neprelaznih glagola: truljenje, a ne trulenje življenje, a ne živenje cviljenje, a ne cvilenje itd. Za razliku od glagolskih imenica SEDENJE (jok SEĐENJE) i LETENJE (jok LEĆENJE), koje su izuzeci od izuzetaka. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.581 duke, -> #555, smiloradovic
││ Pošto smo blizu (takoreći jedno slovo dalje:), bilo bi lepo da neko ││ od upućenih napiše nešto o slovu i. Elem, primetio sam da ga dosta ││ ljudi ispušta u rečima kao orIjentacija, materIjal, a ubacuje tamo ││ gde ne treba da stoji - npr. oružIje. U stvari, ovde nije sporno "slovo" I, kao što ti se učinilo, nego je sporno njegovo kohabitiranje sa "slovom" J. Kad se te dve foneme nađu u komšiluku nastaju problemi i u izgovoru i u pisanju, što obavezno treba razlučivati (mislim, izgovor i pisanje). Inače, "artikulacija glasa [j] slična je kao kod glasa [i]; jedina je razlika u tenziji artikulacijskih mišića i u fortitetu glasa." (R. Simić, Osnovi fonologije shj) Koliko je izgovor ta dva glasa sporan i u nauci svedoči činjenica da još nije raspravljeno (a ka' će ne znamo) pitanje da li u refleksima dugog jata (tipa ml-e-ko/ml-ije-ko) imamo dva sloga (I-JE) ili jedan slog, diftong (IE). To se ne da izmeriti, a slušni utisak je prilično varljiv -- prosto je neverovatno koliko se izgovor glasa I može približiti izgovoru glasa J. Ili obrnuto. A što se tiče ORUčIJA/ORUčJA: _oružje_ potiče od sveslovenskog i praslovenskog korena _*r<on>g-_ "oruđe za odbranu i napad" (ovo _<on>_ obeležava nazalni vokal koji je u srpskom dao _u_, kao u "r<on>ka = ruka"); _r<on>žije_ je crkvenoslovenski oblik reči; _o-_ je regularan prefiks; -IJE se u izgovoru nužno redukovalo na nešto između -IE i -JE; izbor da se piše -JE verovatno dolazi prema čestom sufiksu za građenje zbirnih imenica -- -je. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.582 duke, -> #553, balsa
││ Ma najbolje da potpuno ukinemo slovo J.... ionako nam je to Vuk ││ prodao. Jok PRODAO ... PREPRODAO!!!
o.jeziku.583 darone, -> #578, peca.st
>> !-> Inače, o celoj raspravi mislim da >> !-> je vrlo nezahvalna i vremegubeća. >> !!!!!!!!!!! >> >> žestitam darone, vrlo lep izraz. :) Ispravka, gubećovremenska :)) Iako mi se ono gore više sviđa :)) darone
o.jeziku.584 ndragan, -> #578, peca.st
/ !-> je vrlo nezahvalna i vremegubeća. / žestitam darone, vrlo lep izraz. :) Da, ali je nejasan; to je radni prilog (?? ubi me ako se sećam da li se to tako zove, ali radni jamačno jeste), te je ona 'nezahvalna a i dangubi' (ona gubi vreme). Sličan štos je ono kad kažu 'razlika je zanemarujuća', pa se ja nađem pogođen što me razlika zanemaruje. U ovom slučaju je trebalo 'zanemarljiva', a za onu njegovu konstrukciju, hm... lepa zamisao, samo još malo da se dotera. Reč '(ne)zahvalan' ima opet neka uzgredna značenja. Naprimer, nešto može da bude 'zahvalno za peglanje', naprimer svila, a opet niko se neće zahvaliti ako ga ispegla pajkan.
o.jeziku.585 ndragan,
Evo ko se setio (moca) da primeti biser koji mi je promakao: / Pa gde si do sada? :) žekamo te ko *ozeblo sunce*... :) Zimus sam ovu frazu, sa ovakvom greškom, čuo desetak puta. Da ne poveruješ koliko ljudi govori oflajn.
o.jeziku.586 milic,
Odgovor na Komunikacije 2.450 (dejanr) >=>>> a ako slucajno ti znas nemacki mozda bi mogao da pognes >=> Na žalost, ja od nemačkog znam samo ono "partizanen, banditen, los, >=> šnel" :)) Kad smo već kod toga, danas dobih jedno pismo (od BBS-a u Swiss) koje je na nemačkom. E sad, ja sam tražio gore pomenute reči, ali čini mi se da ih nigde nema, tako da aspolutno nista ne razumem. :) Jel' ima neka dobra dusa da je ne mrzi da mi prevede, ili makar prepriča ovo: *** Mit der folgenden Registrier-Nummer haben Sie die Möglichkeit wahrend 14 Tagen das Angebot der HITLINE ohne Verpflichtungen zu prüfen, pro Tag bis 90 Minuten online zu sein und 1 MB an Programmen zu transferieren. Geben Sie dazu im Haupmenu ein: OPEN VERIFIER Danach wählen Sie die Menu-Option 2 und geben die folgende Nummer ein: Ihre Nummer: -=> XXXXXXX Zu Ihrer Kontrolle: Username: -=> Miodrag Ilic (ovo razumem :) Password: Wenn Sie das Angebot überzeugt hat,können sie nach diesen 14 Tagen mit einem bescheidenen Jahresbeitrag weiterhin von diesen Dienstleistungen profitieren. (i ovu reč razumem - oće da me oderu:) Mailbox-Beiträge sind jeweils ein ganzes Jahr gültig und können ONLINE mit dem Befehl "SALES" direkt ausgeführt werden, falls Sie über eine Kreditkarte verfügen. Selbstverständlich ist auch überweisung direkt auf das Postcheck-Konto 50-84657-7 möglich. Alle Daten der Konferenz 7 (IBM-BBS für OS/2) stehen ihnen jederzeit auch ohne Jahres-Beitrag IMMER KOSTENLOS UND UNBEGRENZT zur Verfügung. *** Nagadjam o čemu se radi, ali razumem svaku desetu reč...
o.jeziku.587 madamov, -> #586, milic
Ne znam ni ja nemački, ali ako ti nešto pomaže ono što sam ja shvatio iz tog pisma... Koliko sam ukapirao, obaveštavaju te na koji način ćeš postati registrovani korisnik dotičnog BBS-a, a kao takav ćeš imati pravo na 90 minuta dnevno i 1MB downloada i da im dozvoliš 14 dana po popunjavanju registracije na opisani način do tvog registrovanja. Izgleda da ti traže i neke pare, pominju neki žiro račun. B)
o.jeziku.588 milic, -> #587, madamov
>=> Ne znam ni ja nemački, ali ako ti nešto pomaže ono što sam ja shvatio >=> iz tog pisma... Koliko sam ukapirao, obaveštavaju te na koji način ćeš >=> postati registrovani korisnik dotičnog BBS-a, a kao takav ćeš imati >=> pravo na 90 minuta dnevno i 1MB downloada i da im dozvoliš 14 dana po Ja i sad imam 90 minuta dnevno i 1 MB dow-a ,a nisam registrovan. :)) Ne, nije magija. Odgovor je ovde: ┌─────────────────────────── N O T I C E ────────────────────────────┐ │ Attention, your level is about to Expire ! For a small user fee │ │ you may get again access to many files for 12 months. │ │ │ │ I import directly files from USA, so every week come about 50-60 MB│ │ new files into the BBS. Therefore you surely find a lot of good │ │ utilities, textfiles ... │ │ │ │ Many thanks. │ └────────────────────────────────────────────────────────────────────┘ Samo je sad pitanje koliko je stvarno taj user fee small... (pominju se i neke kreditne kartice :))...
o.jeziku.589 almi, -> #586, milic
> Mit der folgenden Registrier-Nummer haben Sie die Möglichkeit > wahrend 14 Tagen das Angebot der HITLINE ohne Verpflichtungen > zu prüfen, pro Tag bis 90 Minuten online zu sein und 1 MB an > Programmen zu transferieren. > > Geben Sie dazu im Haupmenu ein: OPEN VERIFIER > Danach wählen Sie die Menu-Option 2 und geben die folgende > Nummer ein: > > Ihre Nummer: -=> XXXXXXX > > Zu Ihrer Kontrolle: Username: -=> Miodrag Ilic (ovo razumem > :) Password: > > Wenn Sie das Angebot überzeugt hat,können sie nach diesen 14 > Tagen mit einem bescheidenen Jahresbeitrag weiterhin von diesen > Dienstleistungen profitieren. (i ovu reč razumem - oće da me > oderu:) Mailbox-Beiträge sind jeweils ein ganzes Jahr gültig > und können ONLINE mit dem Befehl "SALES" direkt ausgeführt > werden, falls Sie über eine Kreditkarte verfügen. > Selbstverständlich ist auch überweisung direkt auf das > Postcheck-Konto 50-84657-7 möglich. > Alle Daten der Konferenz 7 (IBM-BBS für OS/2) stehen ihnen > jederzeit auch ohne Jahres-Beitrag IMMER KOSTENLOS UND > UNBEGRENZT zur Verfügung. Suština ovoga je: Otvoren je nov HITLINE (meni nerazumljiva usluga na tom BBS,ali ima mogućnost download-a fajlova do 1 Mb).Odobreno vreme ti je 90 min.Ti si u mogućnosti da testiraš ovu uslugu u periodu od 14 dana. Da bi pokrenuo sve ovo treba da uradiš sledeće: -otkucaš OPEN VERIFIER -izabereš opciju broj 2 u tom meniu -otkucaš tvoj registarski broj(dotični broj su ti već negde pomenuli) -username,password Ako si zadovoljan ti ćeš im uplatiti pare i koristiti njihove usluge. Pozdrav Almi.
o.jeziku.590 isekulovic,
žuh danas u školi od profanke biologije da je izdata neka nova gramatika ili pravopis srpskog (?) jezika po kojoj je ispravno i Beograđanki i Beograđanci. Takođe po novom je vokativ od Miloš - Milošu. Da li je neko čuo nešto više i jel ima još značajnijih izmena?
o.jeziku.591 stefan, -> #590, isekulovic
> žuh danas u školi od profanke biologije da je izdata neka nova > gramatika ili pravopis srpskog (?) jezika po kojoj je ispravno > i Beograđanki i Beograđanci. Takođe po novom je vokativ od Hmmmm, pa to nije baš sasvim novo. žak su i pre par godina u dnevniku par nedelja uporno govorili "u Ameriki" i "u Politiki". Sećam se kako mi je to "bolo" uši :)
o.jeziku.592 paki, -> #590, isekulovic
­> žuh danas u školi od profanke biologije da je izdata neka nova """"""""" ­> gramatika ili pravopis srpskog (?) jezika po kojoj je ispravno Našao si od koga ćeš da čuješ ;>> Ono mi zvuči _vrlo_ sumnjivo, tako da ne verujem...
o.jeziku.593 isekulovic, -> #592, paki
>> Našao si od koga ćeš da čuješ ;>> Ma ona mi neku drugaricu koja se time bavi. >> Ono mi zvuči _vrlo_ sumnjivo, tako da ne verujem... I meni je sumnjivo, ali verujem da postoje ljudi koji su mogli nešto tako da smisle.
o.jeziku.595 ndragan,
(FORUM.8, 3.849) / hiruškim materijalom. HiruRškim, jer neće valjda sad ono u Smederevu da zovu 'Metaluški kombinat'. Mada, našao sam i slučaj da se neko peo na Hirurški Venac na Fruškoj gori.
o.jeziku.594 ndragan,
(PC.PROG.2, 1.164) / Pročitah u enciklopediji da Uskrs pada "u prvu nedelju posle punog / meseca koji pada posle prolećne ravnodnevice". Obzirom da su oba ====== Da nije ipak pisalo 'ravnodnevNica', kao u Vukovom rečniku? Reči na -vica nam obično ne služe za uzvišene astronomske pojave, nego za neke zemaljske gluposti (kijavica, lapavica, štucavica). BTW, na koliko je ograničena isplata dnevica?
o.jeziku.596 milan, -> #594, ndragan
> / Pročitah u enciklopediji da Uskrs pada "u prvu nedelju posle punog > / meseca koji pada posle prolećne ravnodnevice". Obzirom da su oba > ====== > Da nije ipak pisalo 'ravnodnevNica', kao u Vukovom rečniku? Reči na > -vica nam obično ne služe za uzvišene astronomske pojave, nego za neke > zemaljske gluposti (kijavica, lapavica, štucavica). BTW, na koliko je > ograničena isplata dnevica? žitam te tako, i mislim se dokle li ćeš? Trista godina bi ti tako mogao da krojiš i prekrajaš! Šta će meni treći rukav na kaputu? Šta će srpskim rečima toliki višak slova? Te nije "ravnodnevica" nego "ravnodnevnica", te nije "hiruški" nego "hirurški". Samo utrpavate nova slova, k'o da nam je malo ovih što su već u rečima! Pl poz M
o.jeziku.597 paki,
(PC.PROG.2, 1.184) ­> štampu da su oba naziva ravnopravna - ako on nezna, niko nezna. Ovo već nije greška zbog brzog kucanja...naravno, 'ne zna'.
o.jeziku.598 ndragan,
(PC.UTIL 9.265) / Kad smo vec kod Commandera, kada mu je datirana poslednja vezija? Verovatno onog dana kad je puštena, ili ljudi to rade neki drugi dan? Glagol 'datirati' spada među moje miljenike. Toliko se ofucao poslednjih godina (stare SFRY), da je izgubio i značenje. Mogle su se čuti i gluposti kao 'pojava datira još iz praistorije', baška što nije jasno da li je glagol uopšte moguće upotrebiti kao neprelazan, a još baškije što je prvo trebalo izmisliti kalendar, pa tek onda datiranje. Drugi (ili možda prvi) na listi kalendarskih socrealističkih izraza je 'svečano obeležavanje datuma'. To zamišljam kao ono, stoji tip pred velikim kalendarom, isuče crveni ili zlatni flomaster, zaokruži ili prekrsti jedan datum, pukne šampanjac i svi odu da žderu i loču. E da, ovo poslednje se lepo kaže 'založiti se' (odatle reč 'zalogaj'). Zato i verujem političarima. Stalno obećavaju da će se založiti. Ponekad im za to i nalože, da se ogreju dok se zalažu.
o.jeziku.599 ndragan, -> #596, milan
/ tako mogao da krojiš i prekrajaš! Šta će meni treći rukav na Nasuprotiv! Odupirem se prekrajanju - ono N je uvek bilo tamo, i zbog njega se držao i dobar, ritmičan naglasak na celoj reči (tj na drugom slogu kratkosilazni, i ona famozna nenaglašena dužina na trećem). Bez tog n, naglasak se izgubio (nije na trećem kao u 'vododelNica', nije na početku kao u 'kijavica'), te smo korak bliže patkogovoru, a ja iskoristih priliku da iskažem oduševljenje. P.S. Rukav? Valjda nogavica. Dakle: "Šta će meni treća nogavica na kaputu, kad..."
o.jeziku.600 ndragan,
U konferenciji SEZAM.4:v.igre došlo je do zanimljive pojave simptoma izvesne bolesti, od koje leka nema, a u stručnim knjigama je opisan kao "The O'Jazziq syndrome". Ovde prenosim završni stadijum: / 10.118 ssokorac, 22.04.93. 10:12, 136 chr / Odgovor na 10.117, asterix / --------------------------------------------------------- / ─┼┤ Prvi slučaj zbog nepismenosti ?! Malo ipak obnovi pravopis. / / DA LI BISTE BILI / ----- / / Ko je sad ovde nepismen? ;) / / 10.119 dens, 22.04.93. 18:43, / Odgovor na 10.118 / ­ Ko je sad ovde nepismen? ;) / / Ti ;> / / Pokrio bih se ušima da sam na tvom mestu. / / 10.122 asterix, 23.04.93. 00:44 / Odgovor na 10.115, milic / >> => DISKVALIFIKUJTE GA !!! / > / > Imam utisak da ti život zavisi od toga da li ćeš pobediti :( / > / > P.S. Uostalom, mora da sam ja ili nepismen, ili lud, čim ne / > vidim grešku u gorecitiranoj (?) rečenici :) / / Eto Pedjice izgleda da ne vidim samo ja stvari ovako ;)) / / 10.123 dzakic, 23.04.93. 04:02 / Odgovor na 10.118, ssokorac / / >> Ko je sad ovde nepismen? ;) / / Izgleda vas dvojica ;) / / Ja bih Mi bismo / Ti bi Vi biste / On bi Oni bi Nemam šta da dodam.
o.jeziku.601 ndragan,
(PC.HARD.2, 8.725) / koristi Windows-ov menadđer. ========= Došao je kraj mojim mukama. Otkad se plašim da će se iza ugla pojaviti neko da mi kaže da sam dosad živeo u zabludi, i da se dž piše kao dž (naprimer 'džubre', 'dževrek'), a đ kao đ (naprimer 'Đon Vejn','đem od bresaka', 'Đe si, bre, Đejms'), kad ono nije ni jedno ni drugo. Piše se DĐ. Iz odma' mi je lakše.
o.jeziku.602 darone, -> #601, ndragan
>> bresaka', 'Đe si, bre, Đejms'), kad ono nije ni >> jedno ni drugo. Nije Đejms nego Đems. Provoreno. A vidiš i da lepše zvuči: Đems Din (šiptarski naglasak ;) darone
o.jeziku.603 dr.grba, -> #602, darone
>> Nije Dejms nego Dems. Provoreno. A vidis i da lepse >> zvuci: Dems Din (siptarski naglasak ;) Onda lepo napisi Xhems Dinj.
o.jeziku.604 paki,
Danas sam u Politici pročitao "Atentat na Moniku Seleš". Mislim da ovo nije OK, jer je Monika i dalje živa, pa je na nju samo pokušan atentat. žudi me kako u 'Politici' nisu primetili ovako nešto.
o.jeziku.605 balinda, -> #604, paki
>> Danas sam u Politici pročitao "Atentat na Moniku Seleš". >> Mislim da ovo nije OK, jer je Monika i dalje živa, pa je >> na nju samo pokušan atentat. žudi me kako u 'Politici' >> nisu primetili ovako nešto. A ja sam, u najavi vesti studia B, čuo: "Masakr belaca u Južnoafričkoj republici." Morao sam da sačekam da taj prilog dođe na red jer nisam bio siguran ko je koga masakrirao. :) Baš je glagol "masakrirati" nezgodan za nedoumice šta je objekt a šta subjekt u rečenici. ;)
o.jeziku.606 mladenp, -> #604, paki
> Danas sam u Politici pročitao "Atentat na Moniku Seleš". > Mislim da ovo nije OK, jer je Monika i dalje živa, pa je > na nju samo pokušan atentat. žudi me kako u 'Politici' > nisu primetili ovako nešto. Evo šta o tome kaže Ivan Klajn (Rečnik jezičkih nedoumica): ATENTAT. Nije dobro "pokušaj atentata", jer sama reč atentat (od lat. attentare - pokušati) ima prvobitno značenje POKUŠAJ UBISTVA. A ako atentat uspe naslovi su obično: "Ubijen ...". ;)
o.jeziku.607 dejanr, -> #604, paki
>> Danas sam u Politici pročitao "Atentat na Moniku Seleš". >> Mislim da ovo nije OK, jer je Monika i dalje živa, pa je >> na nju samo pokušan atentat. Mislim da atentat baš i znači "pokušaj ubistva". Naravno, sa neke čisto logičke strane pitanje je da li je to atentat tj. da li je napadač imao nameru da je ubije (on će verovatno tvrditi da nije ;) ali mislim da je ok reći atentat.
o.jeziku.608 paki, -> #606, mladenp
­> ATENTAT. Nije dobro "pokušaj atentata", jer sama reč atentat ­> (od lat. attentare - pokušati) ima prvobitno značenje POKUŠAJ ­> UBISTVA. Aaaaa...u tom grmu leti kondor ;) Hvala.
o.jeziku.609 darone, -> #608, paki
>> Aaaaa...u tom grmu leti kondor ;) Hvala. Pliva kondor, pliva! darone
o.jeziku.610 mjova, -> #605, balinda
> Baš je glagol "masakrirati" nezgodan za nedoumice šta je > objekt a šta subjekt u rečenici. ;) jes, to je problem pod imenom: "dete ujelo prase" ;)
o.jeziku.611 paki, -> #609, darone
­>>> Aaaaa...u tom grmu leti kondor ;) Hvala. ­> ­> Pliva kondor, pliva! Uuu, alja mi ne ide :)))
o.jeziku.612 pavbok,
Da li bih u ovoj konferenciji i u ovoj temi mogao da otvorim raspravu o jednoj reči, naime, interesuje me objašnjenje reči TISAK. Moja firma se zove BOKI Tisak d.o.o. i mnogi kad čuju reč Tisak padnu u trans, kako si to mogao, šta ti bi, pa to je hrvatska reč, neko će te uzeti na zub i sl. Vidim od skoro, jer od skora pratim ovu temu da se ova konf. bavi rečima i njihovim objašnjenjima. To me je povuklo da vas pitam i da odgonetnemo značenje reči TISAK. Mene reč najviše asocira na otisak - čisto srpska reč. Npr. To bi značilo - ŠTAMPA ili PRINT ili DRUCK, a sve to ipak nisu naše reči. ŠTAMPA je koliko ja znam, a nisam siguran turska reč, PRINT je sigurno engleska, DRUCK ili Druk je čisto Nemačka, pa ostaje jedino TISAK koje bi trebalo da bude srpska reč, istina, odomaćena u Hrvatskoj. Pozdrav Bojan
o.jeziku.613 balinda, -> #612, pavbok
>> Da li bih u ovoj konferenciji i u ovoj temi mogao da >> otvorim raspravu o jednoj reči, naime, interesuje me >> objašnjenje reči TISAK. Kako da ne, ustvari već si je otvorio. :)
o.jeziku.614 balsa, -> #612, pavbok
*>ŠTAMPA je koliko ja znam, a nisam siguran turska reč Iju! Otkud turska? Ćapili smo je iz italijanskog, valjda. :)
o.jeziku.615 mazi, -> #610, mjova
> jes, to je problem pod imenom: "dete ujelo prase" ;) Može, i "Dete je ujelo prase". Tu je još lepša zabuna :)) Ivan.
o.jeziku.616 ndragan, -> #605, balinda
/ Baš je glagol "masakrirati" nezgodan za nedoumice šta je objekt a / šta subjekt u rečenici. ;) Nije glagol nejasan - prelazan je, pa u rečenici imaš lepo objekat i subjekat pa je jasno (osim par levih slučajeva kao što je 'prase ujelo dete', gde se ne zna ko koga). Nejasne su konstrukcije gde se izbegava glagol, nego se natrpavaju (glagolske) imenice i genitiv na genitiv, tu se zaista može napraviti totalni mrak od rečenice. Nije to nikakva osobenost našeg jezika - u engleskom sam itekako nailazio na konstrukcije koje se uz malo dobre volje mogu shvatiti kako je pesnik hteo da kaže, a bogami i sasvim drugačije. Naprimer, 'World population congress' može da bude i 'svetski kongres o stanovništvu' i 'kongres svetskog stanovništva' i 'svetski populacioni kongres'...
o.jeziku.617 pavbok, -> #614, balsa
B> Iju! Otkud turska? Ćapili smo je iz italijanskog, valjda. :) Pa rekoh da nisam siguran. Bojan
o.jeziku.618 duke, -> #612, pavbok
││ Mene reč najviše asocira na otisak - čisto srpska reč. Mogla je da te asocira i na _pritisak, utisak, stisak_, takođe sve srpske reči ... No to nema veze sa reči TISAK u značenju "štampa". U nesrećnom deljenju reči na _srpske_ i _hrvatske_ ono što najčešće diferencira reči nije, kako se obično misli, njihova generička srpskost ili njihovo generičko hrvatstvo, već njihova različita frekventnost u standardnoj upotrebi kod Srba i Hrvata. U Beogradu (kao apstraktumu za sve ono što je pod njegovom kulturnom kapom) ne postoji DNEVNI TISAK, ne postoje TISKARE, TISKARNICE, TISKARI koji TISKAJU TISKOVINE i u njima TISKARSKE POGREŠKE itd., ali postoje DNEVNA ŠTAMPA, ŠTAMPARIJE, ŠTAMPARI koji ŠTAMPAJU ŠTAMPANE STVARI i u njima ŠTAMPARSKE GREŠKE; čitava gomila kioska razbacanih po gradovima Srbije zove se "ŠTAMPA", a ne "TISAK". Ili: "Kaži lampa ... U d*e te TISKA!" Ne ide, složićeš se ... I u engleskom, i u nemačkom, i u francuskom, i u italijanskom, i u itd. jezicima reči koje znače ŠTAMPU značenjski su povezane sa TISKOM, bilo preko PRITISKA, bilo preko UTISKA, bilo preko *TISK*. Reč ŠTAMPA pojavila se kod Hrvata u XV veku, kod Srba prvo zabeleženo pojavljivanje (kako sada stari stoje) 1784. godine. TISAK svi hrvatski autori smatraju neologizmom, ali ne preciziraju relativne vrednosti, tj. u kome je periodu to neologizam. Lupi Stephani F. ima u Rječniku iz 1818. g. "tiskanje, tiskati, tisnuti", ali "štampu, štampati, štampara, štampariju". U reklamama za Rječnik 1818. isti govori o "pečatanju" istoga (dakle, ruskoslovenizam). Bitno je, međutim, da je ŠTAMP* običniji (hm, jedini!) koren u srpskom standardu, a TIS* u hrvatskom. Otuda dizanje kose na glavi u tvojoj okolini. ││ pa ostaje jedino TISAK koje bi trebalo da bude srpska reč, ││ istina, odomaćena u Hrvatskoj. TISAK je, zapravo, sveslovenska i praslovenska reč, dakle, panslovenska, te se kao takva ne mož' deliti samo između Srba i Hrvata. A ako neko baš i to hoće -- Hrvati je globalno upotrebljavaju u značenju o kome je reč, Srbi jok. Pozdrav, Vlado P.S. Ja sam, iz nekog svog tripa, dao sinu ime Ivo (negde prošle godine). Nije bilo čoveka koji nije primetio kako sam zeznuo dete sa "hrvatskim" imenom. I, hajde, laici ... Pitao me jedan lingvistički autoritet: "Je li to neki znak vašeg kroatofilstva?" "Nije", rekoh, "to je pre znak slavjanofilstva." Ljudi su malo više opterećeni prepoznavanjem nečastivog. No, dete je dete, ono odnosi pare, a posao je posao, on donosi pare. Naravoučenije: menjaj ime firmi :)­
o.jeziku.619 ssokorac,
Samo iz današnjeg PAD-a: ─┼┤ kada se jedanput nejavi signal ti ponovo... :) ─┼┤ dok nisam kupio bezicni i sekretaricu panasonik koje tako nezvone? ─┼┤ Neznam dali sam pogodio konferenciju - ali : ─┼┤ Program je lep, ali ima bagica i par stvari sto mi se nesvidjaju. ─┼┤ Od bagova sto sam primetio je to sto nebrise dobro u donjem Neki se nikada ne će ;) naučiti :(.
o.jeziku.620 ladislavs, -> #618, duke
> Srba i Hrvata. U Beogradu (kao apstraktumu za sve ono što > je pod njegovom kulturnom kapom) ne postoji DNEVNI TISAK, > ne postoje TISKARE, TISKARNICE, TISKARI koji TISKAJU > TISKOVINE i u njima TISKARSKE POGREŠKE itd., ali Koliko znam u pošti "štampane stvari" popularno (skraćeno) nazivaju "tiskovine" (čak i postoje oznake za iste). Dakle: Burn PTT, burn! ciLa. PS: Bojni poklič je zbog nove cene telefonskog impulsa, a čini mi se lakše da nahuškam narod na njih zbog manjka patriotizma nego zbog bezobzirne pljačke (na koju polako postajemo neosetljivi). ;))