CIVIL.2

01 Oct 1992 - 13 May 1993

Messages - o.jeziku

o.jeziku.417 peca.st, -> #412, lovro
!-> Ovakve primere smo imali na pripremama za !-> polaganje prijemnih ispita za srednje !-> skole. žek, ček... A koji si ti ***** išao na pripreme za srpski kad si se upisao u MG a tamo se isti ne polaže? P e C a
o.jeziku.418 milan, -> #415, duke
>││ Naime, ja ne znam šta je to "subjekt" (ili "subjekat", sad' >││ svejedno). Kada mi ga definišeš, onda ću ti ja lako reći šta je u >││ datoj rečenici subjekat. > > Subjekat je jedna tačka, predikat druga tačka, rečenica je prava koja > prolazi kroz te dve tačke. U ovoj geometriji tačke se ne definišu, > nego se podrazumevaju :)­. Oho! Neobična tolerantnost za Prvi sprat SANU! ;) Pozdravljamo ovaj elastičan stav i rado ćemo ga koristiti! Pl poz M
o.jeziku.419 tigor, -> #416, duke
>> BTW, znas li kako glasi glagol kojim se oznacava radnja koju VRSI masina >> u Banatu zvana VRSALICA? Mnogo neki bezobrazan glagol! I podlozan neuspehu... ;)
o.jeziku.420 janko,
> > > Roses are Red > Violates are Blue > Without My Friends on Sezam > I Would NOT Know What to Do (:> > > Happy Valentines Day ! > > (Pogledajte SEZAM/obaveštenja 1.2) > > Khm. Violet -- small plant with sweet-smelling flowers Violate -- break, act towards ... without respect, rape Jes' da nije ni naš praznik, ali, što ne pišete na srpskom ako vam ne ide engleski?
o.jeziku.421 duke, -> #393, viktor
││ Hvala na odgovorima. I mene interesuje sta je definicija subjekta. ││ Koliko sam ja shvatio to je "ono" sto cini radnju u recenici. E, ││ sada sta to znaci "cini"? Kako "disanje" nesto "cini"? Kad već milan pomenu "pecanje" i "životospasenije" ... Postoji jedno operativno određenje subjekta koje naša pedagogija iz meni nepoznatih razloga izbegava. U svakom upotrebljenom srpskom (da ne idem šire) glagolu obavezno je prisutan lično-vremenski morfem (LVM). Taj lično-vremenski morfem može se (može, ali ne mora) 1) ponoviti (kao posebna reč) ili 2) eksplicirati (kao posebna reč/sintagma/rečenica): 1) ponavljanje: radim --> ja radim ═ ══ ═ radiš --> ti radiš ═ ══ ═ 2) ekspliciranje: moj drug Marko radi ══════════════ ═ ko traži dobije ════════ ═ Naravno, postoje i slučajevi kada se LVM ne može ni ponoviti ni eksplicirati (npr. _smrkava se, hladno je_ i sl.), ali to je za drugu priču. Bitno je da LMV i tu postoji. Iz ovoga proizlazi da srpski glagol predstavlja sam sobom rečenicu, drugim rečima, da je glagol minimalna rečenica. Subjekat je u tom slučaju lično-vremenski morfem ili ono što s njim korespondira. E, oko ovog "ono što s njim korespondira" mogu nastati problemi kad su u pitanju obezličene rečenice (i ne samo one, naravno). Iz sobe čujem samo dečije duboko disanje. Iz sobe sam čuo samo dečije duboko disanje. Iz sobe se čulo samo dečije duboko disanje. Nepostojanje formalne razlike između DEžIJEG DISANJA kao objekta (u prve dve rečenice) i DEžIJEG DISANJA kao subjekta (u trećoj rečenici) može zavarati: u našem jeziku akuzativ imenica srednjeg roda ne razlikuje se od nominativa. (Isto važi i za imenice muškog roda koje znače "neživo" i "apstraktno".) Kod imenica muškog roda koje označavaju "živo" i kod imenica ženskog roda (gde se Acc. i Nom. razlikuju) takve dileme nema: Iz sobe sam čuo Marka (objekat) = koga si čuo? ═══ ═ │ │ └────┘ Iz sobe se čuo Marko (subjekat) = ko se čuo? ═ ═════ │ │ └───┘ Prost način za utvrđivanje subjekta u ovim slučajevima: umesto imenice kod koje se ne razlikuju akuzativ i nominativ upotrebi imenicu kod koje se oni razlikuju. Npr. + Iz sobe se čulo disanje... + Iz sobe se čula tutnjava... - Iz sobe se čulo tutnjavu... (Sreća što se raziđosmo s Hrvatima.) + Iz sobe sam čuo disanje... - Iz sobe sam čuo tutnjava... + Iz sobe sam čuo tutnjavu... Mislim, prosto je to, moglo bi u prvom osnovne da se radi, da ne čekaju deca drugi ... Pozdrav, Vlado
o.jeziku.422 dejanr, -> #420, janko
>> Violet -- small plant with sweet-smelling flowers >> Violate -- break, act towards ... without respect, rape >> >> Jes' da nije ni naš praznik, ali, što ne pišete na srpskom >> ako vam ne ide engleski? Moraćeš da se žališ na "višem mestu" pa kad oni isprave (ako nije tačno :), onda ćemo i mi. Dakle, taj tekst nismo mi (ja) izmislili, nego sam se noćas logovao na dva "ozbiljna" sistema u USA (BIX i Compuserve) i na oba me pozdravila ista ta poruka, osim što je umesto Sezam pisalo BIX i Compuserve respektivno. E sad, i ja sam imao određene rezerve prema onom Valentines (za violates nisam primetio, ali sad sam i to ponovo prokontrolisao i zbilja tako piše) ali, premda nešto malo znam engleski, ipak neću da izigravam većeg engleza od Amerikanaca (koji su taj jezik tako unapredili :) pa sam preuzeo njihov tekst i samo ga "ofarbao". Kao mali dokaz, evo biltena sa BIX-a: ========================== system.news/**BULLETIN** #5267, from sysmgr, 303 chars, Sun Feb 14 00:00:00 1993 -------------------------- BIX Highlights Roses are Red Violates are Blue Without My Friends on BIX I Would NOT Know What to Do (:> Happy Valentines Day Share your love lines in poetry.prose Sunday Specials MirthQuest. 4 pm (eastern). Join the.realms/cbix Times Inn. 9 pm (eastern). Join other.times/cbix
o.jeziku.423 skoprivica, -> #420, janko
│ Violate -- break, act towards ... without respect, rape Mozda su hteli da kazu da ce Prijatelji prijatelja da te naplave ?
o.jeziku.424 spantic, -> #422, dejanr
> Moraćeš da se žališ na "višem mestu" pa kad oni isprave > (ako nije tačno :), onda ćemo i mi. Pa što ste ga "kupili" kad nema veze sa nama ;)
o.jeziku.425 zolika, -> #416, duke
>> BTW, znaš li kako glasi glagol kojim se označava radnja koju VRŠI mašina >> u Banatu zvana VRŠALICA? Valjda glasi: vršem, vršeš, vrše, vršemo, vršete, vršu? A da nije: vršim, vršiš, vrši, vršimo, vršite, vrše? Ajde, NDragane i ostali, eto nove koske za (raz)glabanje!
o.jeziku.426 tigor, -> #425, zolika
>> Valjda glasi: vrsem, vrses, vrse, vrsemo, vrsete, vrsu? A da nije: >> vrsim, vrsis, vrsi, vrsimo, vrsite, vrse? Mislim da je prva varijanta ispravnija (koliko sam shvatio radi se o Ba- natskom glagolu! :)) s tim što u slučaju trećeg lica množine nailazimo na: vrš(id)u.
o.jeziku.427 veca,
Šta je pravlinije: Okupili smo se povodom.... ili Sakupili smo se povodom... žisto da proverim da li sam u pravu.
o.jeziku.428 wizard, -> #427, veca
>> Okupili smo se povodom.... >> Sakupili smo se povodom... Valjda "okupili", glupavo zvuči npr. - dugo smo se skupljali (sa poda?). :)
o.jeziku.429 ndragan, -> #421, duke
/ - Iz sobe se čulo tutnjavu... (Sreća što se raziđosmo s Hrvatima.) Meni onomad izlektorisaše 'dugmad se zakopčavaju' u 'dugmad se zakopčava' (njih se zakopčava!), ergo je ono prvo znak nepismenosti.
o.jeziku.430 squsovac, -> #427, veca
> Ukratko, držim da je Pravoslavna crkva isto što i > Katolička ali nešto malo manje uspešna! > Šta je pravlinije: > > Okupili smo se povodom.... > ili > Sakupili smo se povodom... Pravilnije je "OKUPILI smo se" ili "skupili smo se". SAkuplja se lišće, zrnevlje, novac..., a ludi se okupljaju ili skupljaju (bez "A"). Termin sakupljanje važi kada je neko treći (van skupa) s(A)kupio nešto (makar to bili i ljudi). E sad zašto se kad se ljudi okupe kaže "skup" a ne "okup", druga je priča. Dakle, kada se narod "spontano" okupi Sloba može da kaže "skupili smo se" ili "okupili smo se", mada je jasno da ih je on ustvari sAkupio.
o.jeziku.431 darone,
odgovor na extra, razno (valjda :), max.headroom >> iz(s?)šmirglam Išmirglam? Bar tako ja kažem, najlogičnije mi je. darone
o.jeziku.432 veca, -> #428, wizard
>> Valjda "okupili", glupavo zvuči npr. - dugo smo se skupljali (sa >> poda?). :) Naravno, ali jako mnogo ljudi govori sakupili, stalno ih ispravljam, pa rekoh da vidim kakvo je stanje ovde :)
o.jeziku.433 adiklic, -> #432, veca
> Naravno, ali jako mnogo ljudi govori sakupili, stalno ih > ispravljam, Mnogo ljudi prepričava i šta su prethodnog dana gledali "na televizoru", ali mislim da je ispravljanje takvih Sizifov posao. Takvim ispravkama niko nikoga nikad nije "promenuo".
o.jeziku.434 tigor, -> #427, veca
>> Okupili smo se povodom... >> ili >> Sakupili smo se povodom... Definitivno OKUPILI! Sakupljati označava ne pripadanje tome što se okup- lja.
o.jeziku.435 ilazarevic, -> #427, veca
> Okupili smo se povodom.... > ili > Sakupili smo se povodom... Meni lepše zvuči varijanta sa okupljanjem. "Sakupljanje" me neodoljivo podseća na nabadanje listova i kartona ;)
o.jeziku.436 dr.grba, -> #433, adiklic
Moja komsinica "najbolje voli" serije o Dzordzu... - Zurim, ima na televizoru nova serija emisije o Beveri Hilzu - Mislite, ima na televiziji nova epizoda serije "Beverli Hils 34534534" ? - Pa da, jesi gledo u prosloj seriji onaj plavi krecavi sto ima bazen i kola? Gluposti ljudska, neznanje ti je temelj. Spomenik si sebi sama.
o.jeziku.437 ndragan, -> #426, tigor
/ >> Valjda glasi: vrsem, vrses, vrse, vrsemo, vrsete, vrsu? A da nije: Ovako bez ščćžđ kaže se "vrštecadu". / Mislim da je prva varijanta ispravnija (koliko sam shvatio radi se o / Banatskom glagolu! :)) Daravdo, a ša ste vi bislili? / vrš(id)u. E a ovo bi je drago da se deko setio pre bede. Boja baba je čak jedared, gledajući deki filb sa hrvatskib titloviba, pitala "a jel sad treba da ga objesidu?". P.S. Izvidjavab se zbog hudjavice, grozdo sab dazjebo.
o.jeziku.438 tigor,
Evo malog problemčića... ;) Naime, vrlo je nezgodno neke pseudonime napisati u drugom padežu a da su oni recimo oblika DejanR (ne zameri! ;)) Šta bi tada bilo pravilno: - to je DejanR-ovo... - to je DejanovoR... :) - (...) Uopšte, postoji li neko pravilo za ovakve zapise?
o.jeziku.439 inesic, -> #437, ndragan
> gledajući deki filb sa hrvatskib titloviba, pitala "a jel > sad treba da ga objesidu?". :))))))))))))))))))))))))))) Do suza! :))))))))))))))))))))
o.jeziku.440 balinda, -> #438, tigor
>> Evo malog problemčića... ;) >> Naime, vrlo je nezgodno neke pseudonime napisati u drugom >> padežu a da su oni recimo oblika DejanR (ne zameri! ;)) >> Šta bi tada bilo pravilno: >> - to je DejanR-ovo... >> - to je DejanovoR... :) >> - (...) Eh, ovo smo odavno rešili. Kaže se: "Dejranovo". :)))
o.jeziku.441 tigor, -> #440, balinda
>> Eh, ovo smo odavno rešili. Kaže se: "Dejranovo". :))) Eh... :))) Kako mi je žao što ne učestvovah u ovako lepom rešavanju! :)
o.jeziku.442 ndragan, -> #432, veca
/ Naravno, ali jako mnogo ljudi govori sakupili, stalno ih ispravljam, Da sad ne spominjemo koga je ispravljala od prisutnih... the, bio sam mlad i neukusan :)
o.jeziku.443 darone,
FORUM.8, 11.325, ndragan >> Potpitanje: šta će biti sa bagovima? Zar nije podpitanje? darone
o.jeziku.444 veca, -> #442, ndragan
>> Da sad ne spominjemo koga je ispravljala od prisutnih... the, bio >> sam mlad i neukusan :) Auh, al si zlopamtilo :))) Potpuno sam zaboravila na to, tj. tebe :)
o.jeziku.445 solomus, -> #440, balinda
■■■■ Eh, ovo smo odavno rešili. Kaže se: "Dejranovo". :))) :))))))))))))))))))))) Ugh, nemam vremena inače bi se još smejao :)))
o.jeziku.446 skoprivica, -> #443, darone
│ Zar nije podpitanje? Jednacenje po zvucnosti...(daklem, potpitanje, inace ovo jednacenje se ne upotrebljava kod reci tipa preDSednik, posto bi onda bio preCednik - a svi, je li, znamo da je jedino pravilno presednik) ^ ovo je meko S(isarka) Aje... CTEBO.
o.jeziku.447 ndragan, -> #444, veca
/ Auh, al si zlopamtilo :))) Potpuno sam zaboravila na to, tj. tebe :) Jesam pamtilo, ali ne uzeh za zlo. Da ne pamtim, pogrešio bih opet.
o.jeziku.448 ndragan, -> #443, darone
/>> Potpitanje: šta će biti sa bagovima? / Zar nije podpitanje? Jednačenje po zvučnosti ostaje na snazi sve dok mu, eventualno, vadikali ne izglasaju nepovevenje. Jedini izuzetak je par 'ds' koji bi se, teoretski, pretvarao u 'ts', koje opet, lako zazvuči kao 'c' pa onda dobijamo 'demokracki izabranog precednika'. Duke, ima li novosti oko ovoga? Šta kažu Belićeva deca?
o.jeziku.449 veca, -> #447, ndragan
>> Jesam pamtilo, ali ne uzeh za zlo. Da ne pamtim, pogrešio bih opet. Vidiš. i pre nego što sam te upoznala, ugledala sam se na tebe :)
o.jeziku.450 ssokorac,
Rečenica: "Njoj su lili potoci suza niz podbule obraze." Sad neka mi neko kaže šta je ovde subjekat. Prof. tvrdi jedno, ja i još poneki nešto drugo, pa da pitam ovde pre nego se svadjamo dalje :).
o.jeziku.451 eagle, -> #450, ssokorac
> "Njoj su lili potoci suza niz podbule obraze." """"""""""" Apsolutno! ) ( < E > ) (
o.jeziku.452 nikolas, -> #450, ssokorac
> "Njoj su lili potoci suza niz podbule obraze." > > Sad neka mi neko kaže šta je ovde subjekat. Prof. tvrdi jedno, > ja i još poneki nešto drugo, pa da pitam ovde pre nego se > svadjamo dalje :). Ss. najpre moj pozdrav, pošto se dugo nismo videli... Evo analize, po našim gramatikama: Njoj - logički subjekt (= subjekat koji nije u nominativu) su lili - predikat potoci suza - objekat niz podbule obraze - priloška odredba za mesto... Mada gornja analiza zvuči nelogično, gornja rečenica je po strukturi analogna sa rečenicom "Devojku je zabolela glava", koja se smatra paradigmatskom za gorenavedenu rečeničnu strukturu... Nadam se da si ti (a ne tvoj profesor) u pravu...
o.jeziku.453 peca.st, -> #450, ssokorac
!-> Sad neka mi neko kaže šta je ovde !-> subjekat. Prof. tvrdi jedno, ja i još !-> poneki nešto drugo, pa da pitam ovde pre !-> nego se svadjamo dalje :). Potoci suza. BTW, ko ti predaje srpski? Vukosava? P e C a
o.jeziku.454 ssokorac, -> #452, nikolas
─┼┤ Nadam se da si ti (a ne tvoj profesor) u pravu... Ako si ti u pravu, onda je i moja profesorka u pravu, a ostatak nas, kao i celo odeljenje koje sam ubedio - pogrešno misli. Ipak, želeo bih da čujem i mišljenja drugih :). P.S. Predikat - deo rečenice koji kazuje šta radi subjekat. Ona se lije?
o.jeziku.455 ssokorac, -> #453, peca.st
─┼┤ Potoci suza. Eh, većina je za to, ali, da li smo u pravu? ─┼┤ BTW, ko ti predaje srpski? Vukosava? Da, Vukosava. :(
o.jeziku.456 nikolas, -> #453, peca.st
>! -> Sad neka mi neko kaže šta je ovde >! -> subjekat. Prof. tvrdi jedno, ja i još >! -> poneki nešto drugo, pa da pitam ovde pre >! -> nego se svadjamo dalje :). > Potoci suza. Ah, evo mi jednog zgodnog primera da je demokratija suštinski problematičan sistem - 2 (ili 2,000.000) pogrešnih odgovora su i dalje pogrešni, a jedan tačan je i dalje tačan... Peco, samo nemoj u polemiku, molim te...
o.jeziku.457 nikolas, -> #454, ssokorac
> Ako si ti u pravu, onda je i moja profesorka u pravu, a ostatak > nas, kao i celo odeljenje koje sam ubedio - pogrešno misli. > Ipak, želeo bih da čujem i mišljenja drugih :). > > P.S. Predikat - deo rečenice koji kazuje šta radi subjekat. > > Ona se lije? E baš mi je krivo, nadao sam se da si ti taj koji je u pravu, pa da je ubiješ u pojam. :((( Pošto ona očito nije bila u stanju da ti objasni, pokušaću ja: "Njoj se liju" je funkcionalno pasivna konstrukcija (a ne povratna), pa je "njoj", iako po obliku (dativ) objekat, zapravo logički subjekat. (pasiv je, bazično, glagolski u kome subjekat trpi radnju, koju objekat može, a ne mora, vršiti - izvini ako ti objašnjavam princip strme ravni). Elem, analogne rečenice su: "Njoj se liju" ... (pseudopasiv) ="Ona lije" ... (aktiv) - a ne "Ona se lije." Glavni problem je u tome što se ovde glagol slaže sa logičkim objektom, a ne sa logičkim subjektom, pa čitava stvar predstavlja granični slučaj, i zaključak koji si ti izveo je sasvim OK, samo nažalost nije tačan... Naravno, molim te da ovo toj svojoj k***i ne kažeš (ili joj reci i posmatraj joj facu); naprotiv, evo kako ćeš je regulisati: reci joj da je rečenica "Njoj su lile suze niz obraze" analogna rečenici "Devojci su uzeli olovku" (ova je takođe graničan slučaj, samo s druge strane), i pokušaj da raspravu navedeš na ovu rečenicu, i imaš je! Inače, ne mogu da ti ne odam priznanje, jer si ubo pravo u komplikovani i slabo u nas rešeni problem akuzativa i dativa u pasivnoj konstrukciji. Ono što si gore čuo, zapravo je zakrpa...
o.jeziku.458 duke, -> #452, nikolas
││ Evo analize, po našim gramatikama: ││ ││ Njoj - logički subjekt (= subjekat koji nije u nominativu) ││ su lili - predikat ││ potoci suza - objekat ││ niz podbule obraze - priloška odredba za mesto... ││ ││ Mada gornja analiza zvuči nelogično, gornja rečenica je po strukturi ││ analogna sa rečenicom "Devojku je zabolela glava", koja se smatra ││ paradigmatskom za gorenavedenu rečeničnu strukturu... Nikolas, nikolas, koji ti ono grupu beše završio? Sedmu ili osmu? Nemoj da raspiruješ dezinformacije po SEZAM-u. Prvo. _Potoci suza_ -- koji je to padež? Nominativ. U kojoj "našoj gramatici" piše da "objekat može biti u nominativu"? Plaćam piće za informaciju. Ergo, potoci suza = subjekat njoj = objekat Drugo. Šta je analogno u strukturi ovih dvejuř rečenica? Njoj su lili potoci suza niz podbulo lice. ==== =========== Obj-Dat Subj-Nom Devojku je zabolela glava. ======= ===== Subj-Dat Subj-Nom Logički Gramatički Ili -- šta je tu paradigmatično? Pozdrav, Vlado ------------------ ř "Dveju rečenica" -- posvećeno milanu i njegovom kvintetu devojaka/pravih :)­.
o.jeziku.459 duke, -> #457, nikolas
││ "Njoj se liju" ... (pseudopasiv) ="Ona lije" ... (aktiv) - a ne ││ "Ona se lije." Ovde grešiš u analizi. Upravo: SUZA SE LIJE niz obraze; SUZA -- subjekat čist k'o suza. SUZE SE LIJU niz obraze; SUZE -- subjekat čist k'o suza. POTOCI SUZA SE LIJU niz obraze (*.* devojku!); POTOCI SUZA -- subjekat čist k'o suza. ││ je regulisati: reci joj da je rečenica "Njoj su lile suze niz ││ obraze" analogna rečenici "Devojci su uzeli olovku" (ova je takođe ││ graničan slučaj, samo s druge strane), i pokušaj da raspravu ││ navedeš na ovu rečenicu, i imaš je! Ama, šta će mu profanka srpskog? Ssokorac, nemoj ovo da joj pričaš :)­. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.460 duke, -> #454, ssokorac
││ Ako si ti u pravu, onda je i moja profesorka u pravu, a ostatak ││ nas, kao i celo odeljenje koje sam ubedio - pogrešno misli. Ipak, ││ želeo bih da čujem i mišljenja drugih :). Pitaj ti Vukosavu da nije slučajno završila KNJIčEVNOST na Filološkom fakultetu u Beogradu. I saopšti ovde na licinom mestu koliko je ista stara (ili mlada), baš me zanima. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.461 inesic,
Nekada je ova tema (bez sumnje korisna) bila jedna od najposećenijih. Eto, poruke su se proredile, da l' što nećemo da se zameramo jedni drugima, da l' zbog obične lenjosti. Ovde su nekada bili citati poruka sa pravopisnim i ostalim greškama i ispravke istih. Bilo je i zanimljivih tekstova. Bilo je to korisno, a toga više nema. Da li su znalci počeli ljubomorno da čuvaju svoje znanje? Nedostaje mi ono poverenje tipa nema ljutiš kad zgrešim, pa me neko ispravi. Smeta mi kad u tekstu pročitam da je nešto ne odvojivo tj. da se nemože odvojiti. U osnovnoj su nam za ove stvari davali keca bez dalje diskusije. Ipak, ni meni se ne mili da prstom ukazujem na tuđe greške ove prirode, a moram da priznam da mi se smuči kad mi neko takav replicira, popljuje me i prikači mi nekompetenciju. Jasno je da se niko nije naučen rodio i zato se nikad ne ljutim ako me neko poduči. Reći ću i hvala. Predlažem da se mi, koji pratimo ovu konferenciju, izjasnimo, slično kao u vicevima, o tome da se nećemo ljutiti kad neko ispravlja naše jezičke greške. Smatram da je korist veća od štete (? valjda povređena sujeta). Praksa je nekad bila da ispravke, ako su valjane, prođu bez riplaja. To je bilo OK. Dalje: čitljivost teksta. Bilo bi dobro da neko ko ima iskustva sa Venturom ili nečim sličnim, predloži optimalne margine tj. širinu teksta, tako da poruka ne ide preko deset ekrana, ali ni da se oči ne zamore šetajući levo-desno kao na tenis meču. Valja podsetiti i to da je naš moderator već zamolio da se iza tačaka, zareza i ostalih interpunkcija ukuca po jedan blanko. Zaista je lakše za čitanje. A šta je jedan bajt više na kraju duge rečenice? Uzgred, kad pomenuh moderatora, šta je s balindom? Je l' živ il' se samo pravi mrtav? Da li je uzeo godišnji odmor ili mu je istekla pretplata? Da l' zna neko?
o.jeziku.462 peca.st, -> #456, nikolas
!-> Peco, samo nemoj u polemiku, molim te... Neću. ;) Meni se stvarno čini da su potoci suza subjekat, ako nisu, nisam ja kriv! ;) P e C a P.S. Napiši po nešto, dok si tu, u mg5...
o.jeziku.463 peca.st, -> #460, duke
!-> fakultetu u Beogradu. I saopšti ovde na !-> licinom mestu koliko je ista stara (ili !-> mlada), baš me zanima. Pojma nemam gde ja završila, po svemu sudeći nije nigde... ;) A kolko je matora? Pa šta znam, ima preko 40... P e C a
o.jeziku.464 nikolas, -> #458, duke
> Devojku je zabolela glava. > ======= ===== > Subj-Dat Subj-Nom > Logički Gramatički "Devojku" dativ??? Posle ovog tvog "bisera", nisam bio siguran da li uopšte ima svrhe upuštati se u polemiku (kako raspravljati o infinitezimalnom računu s nekim ko greši u tablici množenja), ali, pošto je ton tvojih replika više korektan nego što je omalovažavalački, evo da ti odgovorim: > Drugo. Šta je analogno u strukturi ovih dvejuř rečenica? Ovo samo dokazuje da nisi pažljivo pratio argument. Jer, poenta ti je izmakla. Cilj je upravo da se neko navede da poveruje u analogiju, da bi ga se lakše potuklo u diskusiji... > Nikolas, nikolas, koji ti ono grupu beše završio? Sedmu ili > osmu? Nemoj da raspiruješ dezinformacije po SEZAM-u. Ni sedmu ni osmu, već opštu književnost... Sa desetkom iz gramatike, kad već moram to da potrgnem... Što se dezinformacija tiče, nemam komentara. (Ima jedna poslovica o trunu i balvanu...) > Prvo. _Potoci suza_ -- koji je to padež? Nominativ. U kojoj > "našoj gramatici" piše da "objekat može biti u nominativu"? > Plaćam piće za informaciju. Ergo, A šta je u funkcionalno pasivnim oblicima logički objekat, duke? Problem je daleko složeniji i komplikovaniji da bi ga se tako, cepajući drva, usput grešeći u padežima, rešilo (budi ljubazan pa malo pažljivije pročitaj moju prethodnu repliku). Obrati naročito pažnju na to da se radi o funkcionalno pasivnoj konstrukciji... Uzgred, nemoj više nikad nikog da pitaš "koji je to padež". Nemaš moralno pravo. > Ili -- šta je tu paradigmatično? Bojim se da je naša rasprava paradigmatična... (ali o tome ću kad ti pročitam res). Pozdrav, Nikola
o.jeziku.465 nikolas, -> #462, peca.st
> P.S. Napiši po nešto, dok si tu, u mg5... Hoću, čim ukapiram o čemu se tamo radi... :)))
o.jeziku.466 ndragan, -> #461, inesic
/ ispravi. Smeta mi kad u tekstu pročitam da je nešto ne odvojivo tj. / da se nemože odvojiti. U osnovnoj su nam za ove stvari davali keca / bez Ni osnovna više nije kao što je nekad bila. Svojevremeno je trebalo kod ćaleta u fabriku da prime jednog inženjera, pa priupitali baš njega o jednom viđenijem kandidatu. Pitao je samo 'je li pismen?'. Pogledali su ga belo, a kad je tip došao da radi, već posle dve nedelje im je bilo jasno čemu ono pitanje. / slično kao u vicevima, o tome da se nećemo ljutiti kad neko / ispravlja naše jezičke greške. Smatram da je korist veća od štete Ne bi bilo loše da se usvoji kao načelo, ali da ne uvodimo nikakvo potpisivanje i slično. Dovoljno će biti da svakome ko se pobuni graknemo složno "ti si ovde nov?".
o.jeziku.467 duke, -> #464, nikolas
││ "Devojku" dativ??? ││ Posle ovog tvog "bisera", nisam bio siguran da li uopšte ││ ima svrhe upuštati se u polemiku (kako raspravljati o ││ infinitezimalnom računu s nekim ko greši u tablici ││ množenja), ali, pošto je ton tvojih replika više korektan ││ nego što je omalovažavalački, evo da ti odgovorim: Moja greška, naravno da je reč o akuzativu. Objašnjenje. Ti si operisao sa dve varijante analognih rečeničnih struktura: u 6.452 "devojku je zabolela glava", u 6.457 "devojci su uzeli olovku". Gledajući obe poruke istovremeno (u svakom prozoru po jedna, odgovor u trećem) napravio sam ovu grešku. Pogledajmo, pod sjajem tog mog bisera, o čemu se ovde radi. Na pitanje ssoskorca o subjektu rečenice _Njoj su lili potoci suza niz obraze_ eagle i peca.st dali su tačne odgovore -- subjekat(ska sintagma) jeste "potoci suza". I tu je ova priča mogla da stane. Nije. Ti si se javio i ispravio ih, moleći čak (kasnije pokolebanog) pecu.st da se ne upušta u polemiku. Ustvrdio si: njoj = logički subjekat su lili = predikat potoci suza = objekat, objašnjavajući logičnost subjekta funkcionalnom pasivnošću konstrukcije itd. (v. poruku 6.457). Pogrešio si u analizi i, skladno tome, pogrešio si objašnjavajući pogrešnu analizu. Gde je tvoja greška u analizi? SUBJEKAT ove rečenice jeste subjekatska sintagma "potoci suza", čiji nosilac POTOCI stoji u nominativu množine, direktno korespondira s lično-vremenskom morfemom u predikatu, i nikako, budući da je reč o nominativu, ne može biti objekat (kao što ti reče), čak ni "po našim gramatikama": Oni <potoci suza> liju niz lice. Oni <potoci suza> su lili niz lice. ======= Dakle, nema logičkog subjekta; "potoci (suza)" nisu objekat nego subjekat(ska sintagma); "devojka" je objekat (skoro uvek!). Gde je tvoja greška u objašnjenju? Prvo, u poruci 6.457 počeo si da objašnjavaš "funkcionalnu pasivnost" rečenice _Njoj se liju_ ...; dodao si ======= povratnost glagolu, a toga u ssokorcevom primeru nema, kao što nema ni pasivnosti, stvarne ili lažne. Dakle, objašnjavao si ono čega u njegovoj rečenici nije bilo. (Uzgred, teorijski problem odnosa povratnosti/pasivnosti zaista postoji, ali -- ponavljam -- ne u izvornoj rečenici _Njoj su lili potoci suza..._) Drugo, pogrešio si utvrđujući paradigmatičnost i analognost struktura ovih triju rečenica: (1) njoj su lili potoci suza niz podbule obraze ==== ======----- Obj-Dat Subj-Nom (2) devojku je zabolela glava │ ======= ===== │ ispravljena greška koja nije Subj-Acc Subj-Nom │ imala uticaja na ono o čemu logički gramatički │ je reč! (3) devojci su uzeli <oni> olovku ======= ===== ====== Obj-Dat Subj-Nom Obj-Acc Analogne bi mogle biti samo rečenice (1) i (3). Rečenica (2) predstavlja nešto sasvim treće, nepovezivo s prethodne dve. ││ Ovo samo dokazuje da nisi pažljivo pratio argument. ││ Jer, poenta ti je izmakla. Cilj je upravo da se neko navede da ││ poveruje u analogiju, da bi ga se lakše potuklo u diskusiji... Opet moja greška. Ja sam mislio da je cilj bio da se ssokorcu objasni šta je subjekat u rečenici _Njoj su lili potoci suza niz podbule obraze_ i zašto je u pravu on, a ne Vukosava (odnosno eagle i peca.st, a ne ti). Ti si, pak, pokušao da pogrešnim zaključkom i pogrešnom analogijom potučeš u diskusiji nju koja inače nije u pravu, tvrdeći kako jeste u pravu, ali joj to ne treba priznati. ││ A šta je u funkcionalno pasivnim oblicima logički objekat, duke? ││ Problem je daleko složeniji i komplikovaniji da bi ga se tako, ││ cepajući drva, usput grešeći u padežima, rešilo (budi ljubazan ││ pa malo pažljivije pročitaj moju prethodnu repliku). Da ima "daleko složenijih i komplikovanijih" (sic!) problema, ima ... ali ne u ovom slučaju. "Cepajući drva, usput grešeći u padežima" bio sam ljubazan i pročitao sam _obe_ tvoje prethodne replike (6.452 i 6.457). U njima sam video da si dvema analognim aktivnim rečenicama (1 i 3) dovodeći ih neopravdano u vezu s trećom, strukturno sasvim različitom (2), pokušao da objasniš četvrtu (problematično pasivnu), o kojoj te niko nije pitao. Iz njih sam, recimo, video da barataš pojmovima LOGIžKI OBJEKAT (?) i FUNKCIONALNO PASIVNI OBLICI (?); u skromnom opsegu znanjâ koja posedujem o predmetu iz koga si ti na ispitu dobio desetku (svaka čast!) uspeo sam da (neuobičajen) pojam LOGIžKOG OBJEKTA povežem s tradicionalnim pojmom NEPRAVOG (INDIREKTNOG) OBJEKTA, ali nisam uspeo da se dosetim kakvi bi to bili NEFUNKCIONALNI PASIVNI OBLICI. No iz toga ja nikada ne bih zaključio da ti ovakvim terminima praviš dimnu zavesu (iza koje je teško raspoznati čak i obične gramatičke cepanice), za razliku od tebe koji si odmah posumnjao u to da ja prepoznajem ono malo srpskih padeža. I to ti bî dosta. ││ (Ima jedna poslovica o trunu i balvanu...) Ako bi bio ljubazan da se podsetiš iste ... ││ Uzgred, nemoj više nikad nikog da pitaš "koji je to padež". ││ Nemaš moralno pravo. Ti Koji Sudiš, imaš li zrcalo? Pretpostavljam da imaš. Spusti pogled na njega, s visine s koje si rekao ovo što si rekao. Za ovakav iskaz treba još malo da poživiš i još malo da sazriš. "Moralno pravo" je nešto ozbiljnija stvar od pitanja "koji je to padež". Ili je to, možda, samo laka, neobavezujuća reč? Pozdrav, Vlado
o.jeziku.468 nikolas, -> #467, duke
Duke, bojim se da postajemo novi spantic i squsovac. Naša rasprava gubi svaki smisao, osim za nas dvojicu... ad. "moralno pravo": > ││ Uzgred, nemoj više nikad nikog da pitaš "koji je to padež". > ││ Nemaš moralno pravo. > > Ti Koji Sudiš, imaš li zrcalo? Pretpostavljam da imaš. Spusti > pogled na njega, s visine s koje si rekao ovo što si rekao. Za > ovakav iskaz treba još malo da poživiš i još malo da sazriš. Ovo je argumentum ad hominem. (Uzgred. ;) ) Moraš priznati i sam da veoma čudno zvuči kada te neko ko je pre toga pogrešio u padežu retorički pita "koji je to padež?" U ogledalo stvarno ne smem da pogledam... A kamo sreće da sam na takvim visinama da bih mogao da se spustim... ad. "puštanje magle", "funkcionalno pasivni oblici" itd. Evo jednog zanimljivog primera: (1) Babi se prisnilo. (Nadam se da nećeš negirati da je ovde "babi" logički subjekat.) (2) Babi se prisnio san. (?) Šta sad? Elem, ako je tvoja analiza ispravna, u drugoj rečenici je "san" subjekat, "babi" objekat, a dve gorenavedene rečenice su gramatički potpuno različite. Je li tebi to izgleda OK? Zaista, "san" se slaže u rodu i broju sa predikatom, i u nominativu je. No, subjekat u prvoj rečenici je logički, a kod logičkih subjekata NEMA kongruencije. Uz to, (2) je pseudopasivni oblik (ima li rečenica "san se prisnio", što bi bio pravi pasiv, smisla?), a značenjski, zapravo, posmatrajući prethodne dve rečenice, dodatak "san" samo BLIčE ODREĐUJE šta se babi prisnilo u prethodnoj rečenici. Nadam se da sam ti sad predstavio šta podrazumevam pod "funkcionalno pasivnim" konstrukcijama, i zašto smatram da je dotični problem komplikovan i još uvek nerešen... ad. tvoja analiza (1) Citiram: > (2) devojku je zabolela glava │ > ======= ===== │ ispravljena greška koja nije > Subj-Acc Subj-Nom │ imala uticaja na ono o čemu > logički gramatički │ je reč! Pretvorimo ovo, zbog roda, u "Momka je zabolela glava." Nažalost, ispostavlja se da svi tvoji argumenti protiv moje analize (neslaganje itd.) važe i u ovom primeru, koji ti priznaješ za logički subjekat... ad. tvoja analiza (2) > sintagma "potoci suza", čiji nosilac POTOCI stoji u nominativu "Potoci suza" su tipična sintagma sa predikativnim atributom... ad. moje greške (1) > Gde je tvoja greška u objašnjenju? Prvo, u poruci 6.457 počeo > si da objašnjavaš "funkcionalnu pasivnost" rečenice _Njoj se > liju_ ...; dodao si ======= > povratnost glagolu Priznajem dotični dodatak i izvinjavam se. Ali to ne menja puno na stvari (pokazaću i zašto)... ad. moje greške (2) Citiram (6.459): > Ovde grešiš u analizi. Upravo: SUZA SE LIJE niz obraze; SUZA -- > subjekat čist k'o suza. SUZE SE LIJU niz obraze; SUZE -- > subjekat čist k'o suza. POTOCI SUZA SE LIJU niz obraze (*.* > devojku!); POTOCI SUZA -- subjekat čist k'o suza. Prvo, milo mi je što si uočio gorenavedenu predikativnost sintagme. Drugo, ovo je 100% analogno sa "Babi se prisnio san." Treće, i ti si dodao pasivnost glagolu... :)))) > a toga u ssokorcevom primeru nema, kao što > nema ni pasivnosti, stvarne ili lažne. E, tu se ne slažemo... ad. "Njoj su lili potoci suza niz obraze." Citiram: > Gde je tvoja greška u analizi? SUBJEKAT ove rečenice jeste > subjekatska sintagma "potoci suza", čiji nosilac POTOCI stoji u > nominativu množine, direktno korespondira s lično-vremenskom > morfemom u predikatu, i nikako, budući da je reč o nominativu, > ne može biti objekat (kao što ti reče), čak ni "po našim > gramatikama": > > Oni <potoci suza> liju niz lice. > Oni <potoci suza> su lili niz lice. > ======= > > Dakle, nema logičkog subjekta; "potoci (suza)" nisu objekat > nego subjekat(ska sintagma); "devojka" je objekat (skoro > uvek!). =================== Pokušaću da uzvratim i pokažem zašto tvoja analiza nije ispravna: 1. kongruencija nije dokaz (Up. gore) 2. Hajde, molim te, objasni mi kako je to "devojka" objekt? žak i ako je tvoja analiza tačna, devojka onda nije (jadna) čak ni objekat, već ispada deo priloške odredbe za mesto (tj. deo sintagme "njoj niz lice") - sreća tvoja (i moja) što na Sezamu nema feministkinja... :)))) BTW, mogao sam se i za to uhvatiti, kao za dativ... 3. Ponavljam: konstrukcija ima pasivni smisao (manje očit nego u gornjim baba-primerima), a u pasivu... ponovih već tri puta, mrzi me više... 4. Treba li da zaključim da je rečenica "Njoj se liju potoci suza niz lice" drugačija od ss-ove? (Podsećam te, i ti si je citirao i doživljavao kao analognu.) ad. trun, balvan & Co. > ││ (Ima jedna poslovica o trunu i balvanu...) > > Ako bi bio ljubazan da se podsetiš iste ... Bio sam ljubazan. Hajde da se uzdržimo, molim te, od rasprave o tome čiji je trun manji, a balvan veći (ili obratno). Nadam se da ćeš se složiti da sam bio korektan. Pozdrav, Nikola P.S.: Pošto punimo ljudima PAD-ove, predlažem ti da ovu raspravu, ako misliš da je ima svrhe produžavati, nastavimo u grupi...
o.jeziku.469 duke, -> #468, nikolas
Moram ipak da završim prostom analizom: Njoj su lili potoci suza niz podbulo lice. potoci suza = subjekat(ska sintagma) su lili = predikat njoj = nepravi (indirektni) objekat u dativu niz podbulo lice = pril. odr. za mesto Ovo se tražilo. "Potoci suza" ne mogu biti "tipična sintagma sa predikativnim atributom", jer je predikatni atribut "_neodređeni pridev_ koji kao atribut označava slučajno ili prolazno svojstvo imenice". Ovde, brate, nema neodređenog prideva, ovo je najobičnija imenička sintagma čiji nosilac stoji u nominativu. Šta je nepravi (indirektni, dalji) objekat u dativu pogledaj u bilo kojoj gramatici. ││ Hajde da se uzdržimo, molim te, od rasprave o tome čiji je trun manji, ││ a balvan veći (ili obratno). Nadam se da ćeš se složiti da sam bio ││ korektan. Sada jesi korektan, ali u replici nisi bio korektan. Uzgred, trun i balvan si ti spomenuo ... Pozdrav, Vlado
o.jeziku.470 adiklic,
Šta ćete učiniti da ta devojka prestane da plače?
o.jeziku.471 nikolas, -> #469, duke
> Šta je nepravi (indirektni, dalji) objekat u dativu pogledaj u > bilo kojoj gramatici. Da nije bilo ove rečenice, ne bih ti ni odgovarao, ili bih se zadovoljio konstatacijom da smo ostali na svojim pozicijama... Ovo ne spada u korektan ton, i ravno je tvom čuvenom pitanju "Koji je ovo padež?". Blago rečeno, neukusno je čoveku sa kojim raspravljaš o diferencijalnom računu savetovati da pogleda tablicu množenja (a sam si, kao što znaš, grešio u istoj). > "Potoci suza" ne mogu biti "tipična sintagma sa predikativnim > atributom", jer je predikatni atribut "_neodređeni pridev_ koji > kao atribut označava slučajno ili prolazno svojstvo imenice". > Ovde, brate, nema neodređenog prideva, ovo je najobičnija > imenička sintagma čiji nosilac stoji u nominativu. Ovo nije tačno. Predikativni, a ne predikatni, atribut je onaj koji, za razliku od atributivnog, označava svojstvo koje je nezavisno od imenice uz koju stoji. Kao i obično, tvoja kritika se odnosi na nešto što ja nisam rekao, i proističe iz nerazumevanja u čemu je stvar (što si i sam priznavao). Konstatujem da se na moju analizu uopšte nisi ni osvrnuo, već si samo ponovio svoju "prostu analizu". (Ponavljanje je neće učiniti nimalo istinitijom.) Budući da nijedan novi argument nisi dodao, nemam ni ja šta da dodam. Svoju analizu nemam nameru da ponavljam. Moji pozdravi tebi i tvojoj supruzi; tvom detetu sve najbolje (i pre i posle rođenja). nikolas
o.jeziku.472 nikolas, -> #470, adiklic
> Šta ćete učiniti da ta devojka prestane da plače? Uf, majku mu, pa ja od silne rasprave na nju potpuno zaboravih... ;)
o.jeziku.473 duke, -> #471, nikolas
││> Šta je nepravi (indirektni, dalji) objekat u dativu pogledaj u ││> bilo kojoj gramatici. ││ ││ Da nije bilo ove rečenice, ne bih ti ni odgovarao, ili bih se ││ zadovoljio konstatacijom da smo ostali na svojim pozicijama... ││ Ovo ne spada u korektan ton, i ravno je tvom čuvenom pitanju "Koji ││ je ovo padež?". Pomenuta rečenica odgovor je na tvoje pitanje. Citiram šta si rekao: ││ 2. Hajde, molim te, objasni mi kako je to "devojka" objekt? žak i ││ ako je tvoja analiza tačna, devojka onda nije (jadna) čak ni ││ objekat, već ispada deo priloške odredbe za mesto (tj. deo ││ sintagme "njoj niz lice") ... BTW, mogao sam se i za to uhvatiti, ││ kao za dativ... Šta je tu nekorektno s moje strane? (Samo sam hteo da uštedim prostor, koji evo moram ponovo da trošim.) Tražio si da ti objasnim "kako je to 'devojka' objekat", zar ne? Da nije pretilo tvoje hvatanje, kao za dativ, ne bih ti objašnjavao. Ništa više. ││ Blago rečeno, neukusno je čoveku sa kojim raspravljaš o diferencijalnom ││ računu savetovati da pogleda tablicu množenja (a sam si, kao što znaš, ││ grešio u istoj). Poenta je u tome što ovde nema potrebe za raspravom o diferencijalnom računu. A ti opet o "predikativnom"(?) i "atributivnom atributu"(?) tamo gde je reč o običnoj imeničkoj sintagmi koja se sastoji od 2 imenice. Nema potrebe za tako pretencioznom analizom. Englezi bi rekli -- overanalysed. A da li ja znam tablicu množenja ... tja ... 1x1=1, 1x2=2, 1x3=3, 1x4=4, 1x5=5, 1x6=6, 1x7=8, 1x8=9 ... Pozdrav, Vlado
o.jeziku.474 peca.st,
Ko ide u MG, i kome srpski predaje Vukosava, taj ima haos profesora. ;( Danas radismo neku gramatiku, padeže pa nam dade par zadačića, od kojih je jedan bio: U kom padežu se nalazi sledeća sintagma: duge bujne kiše. Neko se javi da odgovori, kaže da se nalazi u akuzativu. Krene ona dalje, a ja ću: "Profesorka, ali zar se ne nalazi i u..." Kad ona meni, ne ja sam to namerno dala, ovo ono... Ja lepo, sasvim pristojno kažem:"Ali, zar to ne može biti i nominativ množine, kao i genitiv jednine, mi nemamo rečenicu da bi mogli tačno da odredimo..." Kad ona:"Dosta, idemo na sledeće pitanje.." Ja već ludim od besa, ali smireno kažem:"Profesorka da li mogu.." Ona:"Ne može" Ja:"Profesorka, samo da vas pitam..." Ona:"Ne može, nego ti meni lepo menjaj tu sintagmu po padežima, kad već oćeš!" Meni tu pukne film i mirno kažem:"Ne znam." Ona:"Dobro. Idemo dalje. Sledeći zadatak: izmenjati imenicu selo po padežimo. Ajde Predraže, iziđi pred tablu." (usput je objašnjavala zašto treba iziđi a ne izađi...) Ja iziđem a ona kaže:"Napiši..." Ja kažem:"Ne znam." Ona:"Idi na mesto, evo ti jedan." (mislim da mi ipak nije dala keca, nisam video da je upisala...) I ja odem na mesto... Pitanje: da li sintagma duge bujne kiše (uzgred bujne mi baš i ne leži ovde) može predstavljati u ovom obliku SAMO akuzativ ili i nominativ množine i genitiv jednine? Naravno, ona ovo nije dala u sklopu neke rečenice, već kao običnu sintagmu. P e C a ******************************** vozio sam "stojadina". - 2 boda. ********************************
o.jeziku.475 nikolas, -> #473, duke
> Tražio si da ti objasnim > "kako je to 'devojka' objekat", zar ne? Da nije pretilo tvoje > hvatanje, kao za dativ, ne bih ti objašnjavao. Ništa više. Znam da će ovo da liči na hvatanje, ali nije... Bio sam spreman da prekinem ovu zamornu raspravu, i zato se nisam bavio tim aspektom tvoje analize, ali kad insistiraš... Odmah ću ti dokazati da devojka NIJE objekat. Evo tvoje "proste" analize: > potoci suza = subjekat(ska sintagma) > su lili = predikat > njoj = nepravi (indirektni) objekat u dativu > niz podbulo lice = pril. odr. za mesto Pretpostavimo, za trenutak, da je tačna. Ovo je, onda, prostoproširena rečenica sa četiri sintagme. Izbacujući dodatak za mesto, trebalo bi da dobijemo rečenicu sastavljenu od subjekta, predikata i objekta. Evo te rečenice: Potoci suza su lili njoj. (subjekat, po tebi) (predikat, nesporni) (objekat, po tebi) "POTOCI SUZA SU LILI NJOJ" ("Njoj su lili potoci suza"). Ovo potpuna i smislena rečenica? (a trebalo bi, jer su po tebi tu i subjekat, predikat i objekat) Ne znam kako tebi, ali meni ovde nešto poprilično škripi... A samim tim i u tvojoj analizi. (Analogna tročlana struktura je sasvim OK: "Potoci suza su lili niz obraze" (Uzgred, to je problem moje analize).) Očito, devojkom se moraš(mo) pozabaviti na neki drugi način... (Već nas ljudi kritikuju da smo je pustili da plače. :))) ) Jer, ako nije objekat, šta je onda? Deo POM sintagme? Stvar, dakle, nije tako prosta. (Uzgred, ne reče ništa o mojoj "baba" -analizi.) Overanalysed? Verovatno. Underanalyzed? Svakako. ;) Idemo dalje... Da osnujemo grupu? Pozdrav, Nikola P.S.: Kako ćeš nazvati dete? Jel' muško? P.P.S.: > A da li ja znam tablicu množenja ... tja ... 1x1=1, 1x2=2, > 1x3=3, 1x4=4, 1x5=5, 1x6=6, 1x7=8, 1x8=9 ... Da nastavim: 1x10=10, 2x1=2, 2x2=4 (sic!), 2x3=6, 2x4=8, 2x5=10...
o.jeziku.476 nikolas, -> #474, peca.st
> Ko ide u MG, i kome srpski predaje Vukosava, taj ima haos > profesora. ;( Poruči ti u moje ime toj tvojoj Vukosavi... (sve što si oduvek želeo da joj kažeš, a nisi smeo, !#$&%!) > U kom padežu se nalazi sledeća sintagma: duge bujne kiše. Nemoguće odrediti bez sintaksičkog konteksta. Može biti (ovako napisana, akcenatski su oblici različiti): 1. genitiv jednine; (nom. "duga bujna kiša") 2. nominativ množine; 3. akuzativ množine; 4. vokativ množine. > Ja lepo, sasvim pristojno kažem:"Ali, zar to ne može biti i > nominativ množine, kao i genitiv jednine, mi nemamo rečenicu da > bi mogli tačno da odredimo... Potpuno si u pravu. Ako vam je stvarno dala sintagmu bez konteksta, onda je ne amater, već diletant... (Da te utešim, uglavnom su takve, al' je uteha... ;< ) > Ona:"Ne može, nego ti meni lepo menjaj tu sintagmu po padežima, > kad već oćeš!" Meni tu pukne film i mirno kažem:"Ne znam." Tu moram da te kritikujem, to nije pametan postupak... Pokaži joj da znaš (rekao bih da znaš), i neće ti smeti ništa. (Mene su mrzele iz dna duše, ali mi nisu mogle ništa, :))))) ) >********** > vozio sam "stojadina". - 2 boda. >********** Ovo bi stvarno mogao da skineš... Pozdrav, nikolas
o.jeziku.477 ssokorac, -> #468, nikolas
─┼┤ P.S.: Pošto punimo ljudima PAD-ove, predlažem ti da ovu raspravu, ─┼┤ ako misliš da je ima svrhe produžavati, nastavimo u grupi... Molim da ipak nastavite ovde, jer sam ja ipak taj kome treba odgovor, a kako mi se čini, niste ništa račistili :), tako da još uvek ne znam sa čime da izadjem pred Vukosavu :).
o.jeziku.478 duke, -> #437, ndragan
││ / >> Valjda glasi: vrsem, vrses, vrse, vrsemo, vrsete, vrsu? A da ││ nije: ││ ││ Ovako bez ščćžđ kaže se "vrštecadu". Skroz sam zaboravio da dugujem glagol prema kome stoji imenica VRŠALICA. Pazi sad. vréći i vrłći ijek. vrijeći i vrijeći = vrći i vrći ===== ===== ======= ======= ==== ==== prezent: vršem, -eš imperativ: vrsi imperfekt: vrsijah i vršah aorist: vrhoh, vrše radni pridev: vrhao, vrhla, vrhlo trpni pridev: vršen, -a, -o prilog sadašnji: vrhući prilog prošli: vrhav(ši) Ja se uvek zgrozim nad ovim oblicima. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.479 peca.st, -> #476, nikolas
!-> 4. vokativ množine. Vidiš, ovoga se nisam setio u opšte... !-> Tu moram da te kritikujem, to nije !-> pametan postupak... Pokaži joj da Nisam se baš najbolje izrazio... Ja sam počeo da ređam po padežima, ali u množini, što se njoj nije svidelo. Ja krenem sa:"nominativ - duge bujne kiše, genit...", a ona će "vidiš da ne znaš, ajde ponovo" i ja onda kažem "ne znam". !-> Ovo bi stvarno mogao da skineš... Skinuto! :) P e C a
o.jeziku.481 ssokorac, -> #476, nikolas
─┼┤ Tu moram da te kritikujem, to nije pametan postupak... Pokaži joj da ─┼┤ znaš (rekao bih da znaš), i neće ti smeti ništa. (Mene su mrzele iz Ja se bar svadjam sa njom ali kad mi zatraži nešto, ja uradim. Naravno, ona kaže da nije tačno. Npr. lokativ od široko je široku. Širokom naravno, nije tačno, ko sam ja da nju ispravljam...:(
o.jeziku.480 ssokorac, -> #474, peca.st
─┼┤ Ajde Predraže, iziđi pred tablu." (usput je objašnjavala zašto treba ─┼┤ iziđi a ne izađi...) Ja iziđem a ona kaže:"Napiši..." Ja kažem:"Ne Potpuno isti slučaj kod nas. Samo što sam ja uspeo da dodjem do reči viknuvši "Vi ste naglasili da vas uvek možemo pitati kad nam nije jasno!" a onda brzo dok nije odgovorila nastavio šta sam hteo. Nema veze, brzo se pribrala i rekla kako "nije u redu od mene da drugima oduzimam od časa". Ovde se radilo o menjanju lišće po padežima. Naime, po njoj je akuzativ "lišća". Ok, u kom je onda padežu lišće ovde - "žistio je lišće." U vokativu, možda? ;) Ah, da, kad je neko ponovo spomenuo ona je rekla "Vidim ja šta vas zbunjuje, da da... Ti Sovilj" (on je spomenuo) "hoćeš 2 ili 3 za kraj?". Nema potrebe komentarisati. :(
o.jeziku.482 darone, -> #480, ssokorac
>> Potpuno isti slučaj kod nas. Samo što sam ja >> uspeo da dodjem do reči viknuvši "Vi ste >> naglasili da vas uvek možemo pitati kad nam nije >> jasno!" a E, moram samo jedno da kažem: žena mi je bila razredna, i nikada nismo imali problema sa njom (hmmmmm... gotovo nikada :) A i vi se kačite sa njom ;))) darone
o.jeziku.483 ratman,
Zna li neko odakle potice toliko mnogo diftonga u beogradskom (iz)govoru? ono kao: [dĹvojka, dţvojka], [] [pŕnovo, dŕosadno] Je'l to neki (istorijski) wovel shift, ili onako, bĹz vĺze Just ya wayt, 'Enry 'Iggins!
o.jeziku.484 ndragan, -> #478, duke
/ Ja se uvek zgrozim nad ovim oblicima. Možda, ali zvuče ispravno, bar u jeziku kakav se govorio pre sto godina, a?
o.jeziku.485 ndragan, -> #474, peca.st
/ Ko ide u MG, i kome srpski predaje Vukosava, taj ima haos profesora. Pitaj je koja imenica nema isti rod u svim padežima. Ovo nisu znale ni kolezinice koje su radile sa mnom. P.S. Ako ne znaš: to je 'veče'. Menjaj gi po padeži pa će vidiš.
o.jeziku.486 ndragan, -> #479, peca.st
/ Vidiš, ovoga se nisam setio u opšte... U opšte uzev se piše zajedno - uopšte, austvari se piše odvojeno a ustvari se piše odvojeno a u stvari... Dobro de, ovako bez navodnika je bez veze, ali dok nismo uvežbali izgovaranje navodnika, ovo je bilo baš fina igra (osmi osnovne).
o.jeziku.487 ndragan,
(FORUM.8, 3.535) / 3. Poredak=način obhođenja u svetskim odnosima, kao i uvek (kao i == Tema dana (već dvadeseta ovakva poruka u ovom PADu): da li je i za nas oDPočelo važiti sve raZŠirenije koriensko pisanje? Ako su Hrvati osvojili ove tkrajeve, tkažite mi, da se znadem ravnati, ili da bar iZSkočim iz svega na vreme.
o.jeziku.488 ndragan,
(FORUM.8, 3.528) / onda premoreni više od lajanja, Ja sam premoren više nego onaj što se dobro ispavao, a lajanje je premoreno manje od (koga?)...
o.jeziku.489 veca,
Kako se kaže: izskenirati ili iskenirati?
o.jeziku.490 ladislavs, -> #485, ndragan
> P.S. Ako ne znaš: to je 'veče'. Menjaj gi po padeži pa će > vidiš. Veče, večeta, večetu, veče, veče, večetom, večetu ;). Isto ki sa meče. Pa di bre nema istega roda? ;))))) ciLa.
o.jeziku.492 wizard, -> #489, veca
> Kako se kaže: izskenirati ili iskenirati? Skenirati. :) Mada... neki dodaju i 'j' iza 'n', ali to su već neke druge teme... ;)
o.jeziku.491 wizard,
> bilo je toga i ranije a ne sumnjam ni da će biti ubuduće ;) """""""""""""""""""""""""""""""""" "Ne sumnjam da će biti" ili "ne sumnjam da neće biti"? :)
o.jeziku.493 dejanr, -> #489, veca
>> Kako se kaže: izskenirati ili iskenirati? Zar nije dosta skanirati (skenirati)?
o.jeziku.494 inesic, -> #486, ndragan
> Dobro de, ovako bez navodnika je bez veze, ali dok nismo > uvežbali izgovaranje navodnika, ovo je bilo baš fina igra > (osmi osnovne). Ja nikad, tokom školovanja, nisam učio izgovaranje navodnika. Ako ovo nije zezanje, tj. ako se to stvarno uči, voleo bih par reči o tome, ako ti nije teško. Eto mene zaintrigiranog .)
o.jeziku.495 inesic, -> #487, ndragan
> Tema dana (već dvadeseta ovakva poruka u ovom PADu): da li > je i za nas oDPočelo važiti sve raZŠirenije koriensko > pisanje? Ako su Hrvati osvojili ove tkrajeve, tkažite mi, > da se znadem ravnati, ili da bar iZSkočim iz svega na > vreme. Ovo je pravi način da se piče o ovoj, a i sličnim vrstama grešaka. Mislim na višestruko ponavljanje (umrite mrzitelji pleonazama), isticanje greški i blag osmeh (cinizam?). To majstore!
o.jeziku.496 darone,
Zaboravih, umalo, da se pohvalim: dobio sam medalju! :) darone
o.jeziku.497 darone, -> #493, dejanr
>> >> Kako se kaže: izskenirati ili iskenirati? >> >> Zar nije dosta skanirati (skenirati)? Mislim da nije; teći i isteći je paralela. Doduše, možda i nisam u pravu (ona fora, svršeni glagoli). darone
o.jeziku.498 ndragan, -> #487, ndragan
/ osvojili ove tkrajeve, tkažite mi, da se znadem ravnati, ili da bar Imadem dodati: / Problem je u ventilatoru. Neću da mi zimi razhlađuje sobu. -- / domorodcima, robovima, opljackanim blagom, djavolima i vesticama, --
o.jeziku.499 duke, -> #483, ratman
││ Zna li neko odakle potice toliko mnogo diftonga u beogradskom (iz)govoru? ││ ono kao: [dĹvojka, dţvojka], [] [pŕnovo, dŕosadno] ││ ││ Je'l to neki (istorijski) wovel shift, ili onako, bĹz vĺze Nisu to diftonzi nego tzv. otvoreniji vokali, tj. vokali koji se izgovaraju otvorenije nego obično. Ako izgovoriš vokale ovim redom --- A E I O U, primetićeš kako ti se donja vilica polako približava gornjoj; tako se određuje otvorenost odn. zatvorenost vokala. Ako namestiš vilicu u položaj kao da ćeš izgovoriti E, a izgovoriš A, dobićeš tek jedan od fonetskih elemenata onog karakterističnog bĹogradskog afektiranja ... Drugi elemenat bila bi, na primer, redukcija vokala "o" u reči "devojka", tako da bi pravilan beogradski izgovor izgledao ovako: /dĹv'jka/. I još štošta. Poreklo ove pojave? Otvaranje vokala je karakteristično za vojvođansku podgrupu šumadijsko-vojvođanskih govora (na toj se dijalektološkoj teritoriji, inače, nalazi Beograd). Podloga postoji, ali mislim da je ovde ipak u pitanju "(istorijski) vowel shift"; zašto do njega dolazi teško da ti neko može reći. (Niko čak i ne pravi hipoteze o tome _zašto_ se u bugarskom poluglasnik očuvao, a u srpskom, recimo, nije.) Biće da do "vowel shifta" dolazi onako, bĹz vĹze. žini mi se da je to (relativno) novija pojava, koja se ne javlja kod populacije starije (onako ofrlje) od 40-45 godina. Tek kada se stabilizuje postaće interesantna. Do tada će valjda i Beograd postati urbana sredina :)­. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.500 duke, -> #484, ndragan
││ Možda, ali zvuče ispravno, bar u jeziku kakav se govorio pre sto ││ godina, a? E, to ne znam, ja sam nešto mlađi. :)­ Problem je u ovome. U RSANU su svi primeri od pre Kraljevine SHS; kada danas nekome ko zna (?) šta je _vršalica_ zatreba glagol, on će ga rekonstruisati kao "vršati" ili "vršiti". (Takva rekonstrukcija se, recimo, dešava svakodnevno na Sezamu: kompresija > kompesovati.) Pitanje je da li je to greška ili osavremenjivanje (upotrebne) norme ... Pozdrav, Vlado
o.jeziku.501 zolika, -> #483, ratman
>> Zna li neko odakle potice toliko mnogo diftonga u beogradskom (iz)govoru? >> ono kao: [dĹvojka, dţvojka], [] [pŕnovo, dŕosadno] Hm, ovo i mene zanima, zvuči pomalo smešno... :-)))))))))
o.jeziku.502 inesic, -> #492, wizard
>> Kako se kaže: izskenirati ili iskenirati? > > Skenirati. :) > > Mada... neki dodaju i 'j' iza 'n', ali to su već neke > druge teme... ;) Da, ovde je većpisano o tome. Koliko se sećam, poeta je u tome da se reči ne grade od našeg prefiksa i srane reči.
o.jeziku.503 spantic, -> #496, darone
> Zaboravih, umalo, da se pohvalim: dobio sam > medalju! :) Samo mi nemoj reći da si bio na takmičenju iz govorništva ;)
o.jeziku.504 darone, -> #502, inesic
>> Da, ovde je većpisano o tome. Koliko se sećam, >> poeta je u tome da se reči ne grade od našeg >> prefiksa i srane reči. Ma ne, a šta je 'zajebancija'? To baš beše primer. darone
o.jeziku.505 ndragan,
(PC.HARD.2 11.549) /##>> ??? vozio sam "stojadina". - 2 boda. / DOSTA VIŠEEEEEEEEEEEEEEEEE !!!!!!! :) Ajde neka mi neko objasni VEĆ jednom (ili se kaže 'više jednom'?), pošto mi ovakav sklop VEĆ nekoliko godina para uši do na pola cola ispod površine bubne opne: OD žEGA VIŠE?
o.jeziku.506 ndragan,
(PC.UTIL 6.115) / šta stigneš i muka mi je više od takvih poruka... ...nego od vožnje brodom? Daj, kaži više jednom (jel' dobro ovako? ipak mi lepše zvuči 'još jednom', ali to nije to, ili 'već jednom'): AMAN, OD žEGA VIŠE?
o.jeziku.507 ndragan, -> #494, inesic
/ Ja nikad, tokom školovanja, nisam učio izgovaranje navodnika. Ako Blago izdvojeno od ostatka rečenice, zastajkivanje na početku i na kraju i malo oratorska intonacija (detonacija :). Takoreći, glumiš ".
o.jeziku.508 ndragan, -> #493, dejanr
/ Zar nije dosta skanirati (skenirati)? Nije, jer naš jezik obožava glagole, pa će od jednog nesvršenog napraviti odmah nekoliko svršenih, a neke od svršenih će opet pretvoriti u nesvršene. Recimo padati - pasti - prepasti - prepadati - isprepadati. Svaki ima svoje značenje ili bar nijansu, a prefiksi koji se za gradnju koriste nose sobom dosta precizna značenja. Evo, da iskonstruišemo (a i to je takav glagol) od tog 'skenirati' recimo, uskenirati, odskenirati, preskenirati, iskenirati, naskenirati (se), priskenirati (se nekome), ispreskenirati (uzduž i popreko)... teško da se bilo koja dva od ovih mogu zameniti u rečenici, a da ona ne promeni smisao. Padoše mi na pamet i drugi glagoli sa obiljem varijacija: platiti, isplatiti, naplatiti, preplatiti, potplatiti, ... ispoplaćati. Ovog poslednjeg sigurno nema u rečnicima, ali je svima jasan kad se kaže.
o.jeziku.509 darone,
Neko beše pitao kako se prevodi 'al sam danas sav nikakav'. Evo direkt from Britn: "I'm cream cracked.' Imate pozdrave od vuje. darone
o.jeziku.510 veca, -> #508, ndragan
>> / Zar nije dosta skanirati (skenirati)? >> Nije, jer naš jezik obožava glagole, pa će od jednog nesvršenog U pravu si, pogledala sam Klajna (to sam mogla i pre, ali lepo je da imamo o čemu da raspravljamo :) ) npr. izcrtati iscrtati iscepkati -------------------------------- nepravilno pravilno
o.jeziku.511 darone, -> #505, ndragan
>> /##>> ??? vozio sam "stojadina". - 2 boda. >> / DOSTA VIŠEEEEEEEEEEEEEEEEE !!!!!!! :) >> >> OD žEGA VIŠE? Aiiii, pa zar tako :(( Zašto više mora da bude u smislu 'visočije'? Zar je 'više para' kada je jedna gomila love viša od druge? Ili ti možda, ne koristiš u govoru 'više para'? Šta kažeš, veća količina novca? ;)) Više u gradivnom smislu, kako li se već kaže, to će već duke da me ispravi. darone
o.jeziku.512 pedjak, -> #489, veca
> Kako se kaže: izskenirati ili iskenirati? iskenirati.
o.jeziku.513 ladislavs, -> #506, ndragan
?> / šta stigneš i muka mi je više od takvih poruka... Ndragan> AMAN, OD žEGA VIŠE? Pa uobiajene fraze nemaju baš uvek neki naročit smisao, ali čestom upotrebom, na mala vrata, dobijaju legitimnost. Kad ih seciraš, stvarno glupo zvuče :). ciLa.
o.jeziku.514 inesic, -> #504, darone
>>> Da, ovde je većpisano o tome. Koliko se sećam, >>> poeta je u tome da se reči ne grade od našeg >>> prefiksa i srane reči. > > Ma ne, a šta je 'zajebancija'? To baš beše primer. Ne znam šta je uzrok 'gutanju' karaktera u mojoj poruci. Proverio sam posle exec i sve je bilo OK. No, kako je stvar došla od mene, 'ajd' da se izvinim. Inače mislim da je bolje reći zajebaNJcija. To je onaj filing kao kad dođu mali Cigančići da ti operu šoferšajbnu, pa je izgrebu i ti im psuješ majku CigaNJsku.
o.jeziku.515 inesic, -> #511, darone
> gomila love viša od druge? Ili ti možda, ne > koristiš u govoru 'više para'? Šta kažeš, veća žovek je lepo rekao da mu to više para uši.
o.jeziku.516 ndragan,
(2.874) Ima još: / a pacijenti izleceni kad su odkriveni ====