CIVIL.7

Topics

1. filozofija (10)
2. religija (682)
3. istorija (7)
4. nauka (193)
5. umetnost (17)
6. knjizevnost (81)
7. film (680)
8. muzika (1963)
9. o.jeziku (165)
10. oko.sveta (312)
11. enciklopedija (192)
12. skola (49)
13. licni.stav (255)
14. cyber.culture (208)
30. savet (102)

Messages - religija

religija.406 vlador, 14 Sep 94 -> #323, supers

> Sta ako bog nebo prekrije natpisima na nekoliko svetskih jezika "Ja, bog, > postojim."? Onda je iskljuceno svako kosmicko zracenje. Sigurno bi bog Možda bog, ako postoji, ne želi da nas davi svojim prisustvo. Možda on ne želi da mi znamo da on postoji. To je jedino objašnjenje. U svakom slučaju nije neophodno verovati.

religija.407 vlador, 14 Sep 94 -> #328, supers

> Tvrdnju da, ako bog i ne postoji, da bi ga trebalo izmisliti su prihvatili > mnogi. I crkva, izmedju ostalih. Krajnje je vreme da covecanstvo nauci > da ce preziveti i bez izmisljenih bogova. Ja mislim da je bog izmišljen u davna teška vremena da bi ljudi mogli da se nadaju.

religija.408 vlador, 14 Sep 94 -> #331, supers

> aksioma bi propovedala: odnosi se prema bogu kako god hoces, moli mu se > na bilo koji nacin, smatraj da bog ima upravo onakve moci kako ti mislis. > Takva religija ne postoji. A ja smatram da bi tako trebala da izgleda prava religija, a ne da crkva nameće ono što njoj odgovara. Svako treba da veruje u ono šta hoće, i to će pomoći samo njemu, kao što sam već rekao - da se nada. Mislim da bi sa ovim trebalo svi da se slože...

religija.409 vlador, 14 Sep 94 -> #277, ognjen

> ovo, nekome ono. Znam, sad ces reci, nista od gore navednog nije > smisao zivota. I nije, jer smisao zivota nije jedna stvar koja se Pročitajte Saletov rezime (Sale). :)

religija.410 ognjen, 14 Sep 94 -> #254, nkbog

)-> Ako ne verujem u najboljem slucaju nista ne dobijam; u )-> najgorem (zaista!) mi sleduju paklene muk. Ako verujem u )-> najgorem slucaju gubim malo vremena u najboljem (zaista!) me )-> ceka Raj. Supers ti je vec odgovorio, ono sto sam ja hteo, samo da dodam: Ako je Bog takav da cu da zavrsim u paklu zato sto ne verujem u njega (jer nemam dokaza za to), onda necu da verujem u njega... A sto se tice da gubis malo vremena, nije u pitanju samo vreme, vec i nesto drugo. Verovanje i strah u nesto sto postoji.

religija.411 ognjen, 14 Sep 94 -> #271, dejanr

)-> a u najgorem slucaju cu izgubiti (malo?) vremena. Da li se radi samo o vremenu? Da li vernici veruju u Boga posvetivsi mu samo malo vremena? Ne. Oni ga smatraju kao nekog ko ih stalno posmatra. Neko ko sve vidi i sve cuje, i ko ce ga kazniti za svaki greh. Prvo, to je povradjivanje privatnosti, strah, i sl, dakle, dolazi nesto gore od par protracenih dana.

religija.412 ognjen, 14 Sep 94 -> #255, nkbog

)-> Naprotiv, ja verujem u Boga kao u nesto sto nauka svakim )-> danom dokazuje. Koja je to nauka dokazala postojanje Boga? )-> To sto ga mi nismo nasli ne znaci da ne postoji. Dobro, zasto ti ne verujes u UFO (da pretpostavim da ne verujes), pa da su piramide izgradili vanzemaljci, pa da je Atlantida postojala, pa u ale i bauke, i sl. NISTA od toga NIJE dokazano - po tvojoj logici ne znaci da ne postoji, cak naprotiv, treba u to verovati svim srcem. Prica o Bogu je najnepotkrepljenija od svih pomenutih, jer se zasniva na sloganu "Smrtnici do ne shvataju, bice im jasno jednog dana...", pa ti i dalje verujes u nju.

religija.413 balinda, 14 Sep 94 -> #389, supers

>> Mozda mi je mnogo gruba podela, ali ja veru nesto delim >> na aktivnu i pasivnu. Aktivna je kada covek zada sebi neki >> cilj, misli da moze da ga ostvari i trudi se da ga ostvari. >> Pasivna je kada se covek nada pomoci (ili odmoci) sa strane >> i ceka da vidi hoce li se ono cemu se nada ostvariti. Možda nisam citirao prave rečenice, :( ali žalim u sledećem da stanem na stranu vernika. Da li ti se čini da je posmatranje vere samo iz ugla nekakve koristi, "potrošački" pristup? Ako "pravo" verovanje uopšte postoji, (?) onda bi se ono moralo nalaziti izvan ove ravni posmatranja. Svođenje vere u Boga na kaznu/nagradu reducira sadržaj verovanja na religiju, preciznije na insitucije koje od ove profitabilne trgovine žive. Mi smo se ovde bavili i verom kojoj nije potreban posrednik. Nevolja u delemi o Bogu je dobrom delom u nepreciznosti pojma o kome razgovaramo. (Kao što je to najčešće i slučaj.) Nemajući drugi pojam za sveopštu uređenost stvarnosti, čak i oni koje pučko shvatanje Boga zasmejava, najpre su spremni da svoju opčinjenost onim što ne mogu sasvim da dokuče, pripišu ovom pojmu. Ovako shvaćen pojam, o kome ovog meseca intezivno razgovaramo, baca drugu svetlost na uobičajeno doživljavanje religije i institucija o kojima verujem da na Sezamu nema tolike razlike u stavovima. >> Ja sam nevernik zato sto mislim da je obicno vera nosilac >> onog pasivnog, a prakticni zivot onog aktivnog u nama. Baš kao što i farba ne ide bez razređivača, tako se i život najbolje ispoljava kada je mešavina aktivnog i pasivnog u nama. >> U prakticnom zivotu delujemo pre svega na osnovu toga >> kako ce na to reagovati nase okruzenje, ne misleci >> preterano na svevisnjeg. Vernici će se sa ovim sasvim saglasiti, (?) ali će pronaći da je upravo takvo stanje stvari veliki izvor nevolja. >> Da li je neko vernik i u kojoj meri zavisi pre svega od toga >> koliko su mu potrebni odgovori na ova pitanja. Slažem se. Problem više vidim u tome što ovu elemantarnu ljudsku potrebu (neki insistiraju da je čovek jedina? religiozna životinja) koriste za vladanje nad ljudima. Religija oduzima pojedina prava na onaj način na koji to roditelj radi sa svojom decom, samo zato što ova (deca) nisu dorasla da ih mogu sprovesti i/ili kontrolisati. Zatim im ta prava prodaje. Nije bez osnove verovati da, kada čovečanstvo dovoljno odraste, ovakva vlast (i crkve i političara) neće biti moguća. Dilema je hoće li makar Bog preživeti dečaštvo čovečanstva?

religija.414 balinda, 14 Sep 94 -> #395, supers

>>>> zakljucak verujucih i neverujucih ljudi sasvim bi mogao >>>> (?) biti da - ocigledno ne znaci uvek i istinito. :) >> >> Moguca je logika da je ono neocigledno jos manje istinito. >> Ali u nedostatku materijalnih i gvozdeno cvrstih dokaza >> ja prednost ipak dajem ociglednijem. Možda me nisi razumeo, (?) ja sam tragao za kompromisnom rečenicom koju će obe "strane" shvatiti na svoj način. :) Inače, što se tiče poverenja u očigledno, kao prvu stepenicu razmišljanja, ne mogu dati ništa više u prilog nego da, opet, ;( sâm sebe citiram: "I pored fascinantnih stvari koje postoje, ljude najviše intrigiraju stvari koje ne postoje. To je jedan od dokaza da je čovečanstvo, još uvek, u dečačkom dobu." >> Ja ovu konferenciju shvatam kao mesto gde treba da razmenjujemo >> misljenja - ne da se ubedjujemo. Svakako, mada nije strašno ni ako se ubeđujemo (ima li razmene mišljenja bez toga?) sve dok poštujemo tuđe stavove. Idealno (u smislu da donosi najviše koristi upravo *nama*!) je kada bismo tuđe argumetacije oslobodili nesavršenosti pa im čak i dodali na snazi, budući da je Sezam mnogo bolje mesto za kupovinu nego što je mesto za prodaju. >> Ti me stalno upozoravas da ne mogu verniku nametati nesto kada >> on ima svoja misljenja koja ga cine spokojnim i zadovoljnim kao >> sto mene cine moja. Ja to i ne radim. Ne kažem da radiš, tama posla. Moja namera je, pored razgovora razgovora radi, :) je da osim tolerancije postoji i napor da se drugi i drugačiji bolje shvati i prihvati. Tolernacija je dovoljna, razumevanje je poželjno.

religija.415 veca, 14 Sep 94 -> #380, nkbog

>> koji se mole za sve i svašta, nkbog); jer zna vaš Otac šta vam >> treba, pre nego što ga zamolite. Ono što je za tebe sve i svašta, za onog koji moli je verovatno bitno, čemu inače molitva? Pobožni ljudi, rekla bih, najčešće mole za spas ili pokoj duše, za zdravlje, uspeh, studenti da polože ispit :) možda se neko moli i za tuđe stradanje (mada za tako nešto još nisam čula) a to je u potpunoj suprotnosti sa svetim idejama (ili sam ja naivna :) ).

religija.416 novim, 14 Sep 94 -> #399, supers

" Evo, da ti odgovorim. Istorija NE PRIZNAJE ISUSA za istorijsku licnost. " Nema nikakvih dokaza o njegovom postojanju. Savremenici koji su pisali " u doba ranog hriscanstva ne pominju nikoga koji bi i licio na Isusa " koga znamo iz Novog Zaveta. Postoji zapis rimskog istoričara Josipa Flavija. Takođe, u jednoj odi rimskog pesnika Vergilija ima nešto o dolasku Mesije. Naravno, nema novinskog izveštaja niti tv snimka raspeća, ali, eto - o Isusu ne govori samo Novi Zavet, već i rimski zapisi. (Drugo je pitanje procene njihovog istorijskog značenja.)

religija.417 milan, 14 Sep 94 -> #351, vcalic

> Uzgred, Isus Hrist je (valjda) istorijska ličnost. Zna li neko > koliko se istorija "slaže" sa Novim Zavetom po pitanju Hristovog > života? Nema nikakvih potvrda da je Isus postojao. Period u kome bi trebalo da je živeo dobro je pokriven arhivskom građom ali se nigde, i to doslovno nigde, ne pominje Isus. Postoji jedan pasus u "Judejskom ratu" Josifa Flavija u kome se Mesija pominje ali se svi klasični filolozi slažu da se radi o naknadnoj, finije rečeno "interpoolaciji" ;), a prostije rečeno falsifikatu iz ranog srednjeg veka. Pretpostavlja se da je Isus sintetička ličnost iz više različitih ličnosti koje su se na prelasku iz -1 u 1 vek stavljale na čelo raznih pokreta za oslobošenje Judeje (Juda Makabejski, Jovan Krstitelj, Simon Aramejski - svi nesumnjivo istorijske ličnosti). Pretpostavlja se da je "kreator" Isusa, Sv. Pavle koji je živeo negde između 70 i 100 godine i koji, prema sopstvenim zapisima, konvertovao. Supstancijalni pomak koji je Sv. Pavle (Saul pre pokrštavanja) učinio je u tome što je jednu esencijalno judejsku sektu koja je verovala da je Mesija već došao, stradao i vaskrsao, a kakvih je, smatra se, bilo više (šizma u odnosu na "main stream" koji Mesiju još uvek čeka) pomerio ka univerzalnom, tj. odvojio je od judaizma i okrenuo čitavom čovečanstvu. To je verovatno i glavni humanistički doprinos hrišćanstva jer je tako nastala prva monoteistička religija koja nije bila plemenski odnosno nacionalno (ako ćemo modernim rečnikom) orijentisana. Za civilizacijski doprinos hrišćanstva ovo je sasvim nebitno. Što se mene tiče dovoljno je što su ustvrdili da svaki čovek ima dušu, da je čovečanstvo jedno, da je Hristos stradao za sve ljude, pa da se zauvek upiše u svetsku istoriju.

religija.418 veca, 14 Sep 94 -> #286, mmitrovic

>> establishmentu, lažući narod. I sa druge strane, zašto svi >> zamišljaju da je bog dobar momak, možda je on u stvari stvorio svet >> i ljude, da bi se hranio njihovim dušama. ;) Nešto slično je pisao Kolakovski, slala sam svojevremeno u temu književnost.

religija.419 max.headroom, 14 Sep 94 -> #179, ognjen

> kraju saznao da li si bio u pravu, ili je sve to > bila samo Hm, hm, hm.... Do sada su (bar po mom saznanju) razvijeni sledeći religijski aksiomi o događanjima sa dušom posle smrti: - Nema događanja (smrt tela označava i smrt duše) - Duša odlazi u raj/pakao, i tamo ostaje "do kraja vremena" - Duša se seli iz tela u telo (reinkarnacija) Pošto je danas reinkarnacija prilično popularana kao pojava (tj. onol'ko se proučava mogućnost njenog postojanja), a i to sve sa opštim interesovanjem za istočnjačka religijska učenja, zanima me sledeće: Kada telo umre, po definiciji, duša se seli u drugo telo. Ali, ali... šta se zbiva sa dušom u "međuvremenu"? Ima li ko kakav hint ili pointer na literaturu koja se bavi ovim detaljem?

religija.420 max.headroom, 14 Sep 94 -> #223, miljko

> Po ko zna koji put: ako nešto nije otkriveno ne znači da > ne postoji! > > Tačno? Ali, svakako, ne mora da znači ni njegovo postojanje... (Fifti-fifti) Elem, zašto bi Bog morao da bude neko ko je startovao čitav Svemir? Možda je Bog (Bogovi) samo pripadnik jedne mnogo razvijenije civilizacije koja je vaspostavila (ili usmerila) život na Zemlji? Možda je Bog biće koje obitava u nekoj, za ljude zagrobnoj, dimenziji? Možda je On oblak energije koji pluta svemirom, ili ga u potpunosti ispunjava?... Eh, kada bi sve bilo tako jednostavno, život ne bi bio zanimljiv, zar ne? :)

religija.421 max.headroom, 14 Sep 94 -> #220, dr.grba

> E, a šta ti pa znači ova izjava? ):< Asimov je jedan od interesantnih pisaca, mada, od kako započeh sa čitanjem pre dve-tri godine pročitanih knjiga, polako shvatam da ni ostali ne zaostaju (njih bar desetak), baš naportiv... Stvar ukusa, pa nije ni vredno rasprave.

religija.422 max.headroom, 14 Sep 94 -> #170, inesic

> Ne sviđa mi se ta filozofija. Ispada da ljudi treba da > rade dobre stvari, ne zato što su dobri, već zato jer se > boje sankcija. Ne verujem da je strah valjan > motivator, ranije ili kasnije mitivisani pukne. Ah, sistem je već pukao - baš kako sam napisao u poruci. Bila je to dobra ideja, čak sjajna, ako se osvrnemo na vreme i uslove u kojima je stvarana. Ideja je, međutim, imala za propust što nije bila fleksibilnija, i što je nisu nasledili ljudi koji bi je prilagođavali vremenu. Tako, danas imamo filozofiju življenja (propagiranu od Crkve) primerenu čoveku koji je živeo pre 2000 godina (!) Hej, pa menjale su se i mnogo konkretnije stvari od, inače nemirnog, ljudskog duha... Kanalisanje divljaštva i pretvaranje istog u nešto što bi se nazvalo "univerzalnim suživotom" nije nimalo lak posao. I ne treba se zavaravati da će to umesto nas da odradi Bog. Lično mislim da bi bio veliki plus makar zaustavljanje međusobnog ubijanja pripadnika jedne inteligentne (gde su navodnici?) vrste... > rade dobre stvari, ne zato što su dobri, već zato jer se > boje sankcija. Ljudi su, u principu, jako nepoverljivi stvorovi. I izraženo agresivni. žinjenica je da ne postoji bolji način da četiri-pet milijardi individua nateraš (ograđujem se) da, makar i za kratko, počnu da misle da je upravo TO the right thing. Jednostavno, NEMA drugog načina. Psa moraš da _dresiraš_ da ne ujeda ljude, i to je mučan proces, ali je za dobro samog psa koga, na kraju, ne pretvore u sapun. Kako nisam krvi žedna osoba, a i nikome nije u interesu do sadistima, dresura bi se svela na period preživljen u kući neagresivnih ljudi. čivotinja TREBA da shvati da nije za njeno dobro agresivan stav prema drugima. Ona ne mora i da RAZUME, ali će već vremenom početi i da razmišlja, i shvatiće da je u dobitku. Ipak, realno gledano, žovek nije direktno kriv za svoju agresivnost. Ona je prvo nastala iz potrebe da preživi, kasnije da se dokaže i poboljša svoj status u zajednici; dakle, nastala kao neophodan stepenik u razvoju vrste. Ali u momentu kada agresivnost splasne, žovek počinje da razmišlja. Taj momenat treba pružiti ljudskoj vrsti, mislim da ga je zavrednela. P.S. Ako i dalje razmišljaš logikom "pomenuta dresura je daleko od ideala - ljudi su slobodni i takvi treba i da ostanu; nećemo lance, nećemo sputavanja", ja ti velim: određen broj ljudi je shvatio, a primenom nimalo bezbolnih metoda, da je svet bez nasilja onaj pravi. I ako se zgražaš nad slikama masovnih pogroma i stanja u koje je svet zapao, tada si ipak prošao kroz kalup - kao što bezoblično testo prođe kroz kalup i na drugom kraju se pojavi kao kolač :)

religija.423 max.headroom, 14 Sep 94 -> #195, mmitrovic

> Pa to i jeste mnogo potresnije, jer time izmičemo sebi tlo > pod nogama. Što više šuma posečemo to ćemo manje čistog > vazduha disati i više ćemo bolovati od plućnih bolesti. > Što više trujemo vodu, to ćemo više jesti Ćek', ba :) Pa ja takav odnos prema habitatu smatram upravo posledicom čovekove sveopšte neodgovornosti i neprosvećenosti. To je još i poslednja stavka na spisku opštih društvenih mana - dokaz: većina ljudskih zajednica, u kojima je izgrađen kakav-takav normalan odnos među pojedincima, nisu zagađivači okoline. Dakle, prvo popeti svest na viši nivo, odakle će ista moći da posmatra u kakvom je down-u bila dok je činila ono što je činila... > Da, ali nisam na ta ubijanja mislio. Kad ubiješ kokošku, > sigurno ćeš je pojesti, samim tim smrt te kokoške imala je > neki smisao ;). Svaka namerno izazvana smrt ima neki smisao. žovek ubija svoje saplemenike iz stojednog razloga; slično je i sa životinjama. Jeste da se retko završava smrću, ali i borbe za teritoriju ili ženku često umeju da prerastu u krvave "obračune" (baci pogled na mačke iz komšiluka), a nisu _životno_ bitne za preživljavanje jedinke. Nije žovek ništa lošiji, niti išta gori od životinja. On je, jednostavno, životinja koja je (Bog će ga znati kako) naučila da misli - vrlo često pogrešno O:)

religija.424 severian, 15 Sep 94 -> #390, supers

> jer ona sa tim nema veze. Nisu komunjare izmislile da bog ne > postoji. Po tvojoj logici na vecini fakulteta u svetu (osim > verski orijentisanih) predaje se komunisticka ideologija. Mozda Ama, odakle ti ideja (jer informacija sigurno nije) da se na 'većini fakulteta u svetu' predaje da Bog ne postoji? U svojoj aroganciji prema vernicima promiče ti da upravo transliraš svoj ateizam u ravan (ovde ateističke) dogme...

religija.425 dejanr, 15 Sep 94 -> #386, supers

>> Ali nijedan od tih neobjasnjenih fenomena ne lici na delo boga koji >> zeli da nas uveri u svoje postojanje. Hm, uzmi recimo nas same. Mnogo smo komplikovani organizmi. Darvin i sve to, ima neku glavu i rep ali... i dalje smo nekako previše komplikovani da bi se "tek tako" verovalo da je sve to slučajno nastalo. Pa i za par miliona godina. >> Kad bi bog postojao, valjda bi vodio racuna da bude nedvosmisleno >> jasno da bas on stoji iza te pojave. Zašto da se trudi? Možda mu je sasvim dovoljno "posla" da brine o onima koji u njega "spontano" veruju? :)

religija.426 dejanr, 15 Sep 94 -> #393, supers

>> da li je u toj paravasioni bog materija ili energija ili sta vec. Nije ni materija, ni energija, naravno. Postoji nezavisno od materije i od energije. Oblik postojanja koji mi nismo u stanju direktno da percepiramo. Zamisli da smo svi mi "la linea" (ako si gledao taj crtani), tj. da smo jedna izuvijana linija i da na toj liniji provorimo čitav život, imajući samo dve dimenzije. Da li bismo bili u stanju da direktno pojmimo da postoji i treća dimenzija, "širina"?

religija.428 vcalic, 15 Sep 94 -> #390, supers

>> Glupost! Nemoj da ubacujes komunisticku ideologiju u ovu raspravu >> jer ona sa tim nema veze. Nisu komunjare izmislile da bog ne >> postoji. Po tvojoj logici na vecini fakulteta u svetu (osim >> verski orijentisanih) predaje se komunisticka ideologija. Mozda >> ces mi reci da komunisti jos vladaju ovim svetom. Po mojoj logici ne znam šta se predaje na fakultetima u svetu jer nisam bio tamo, ali sigurno ne verujem da tamošnji profesori ubeđuju svoje studente da "nema Boga" jer "je nauka tako dokazala". Vlada

religija.429 vcalic, 15 Sep 94 -> #392, supers

>> Slazem se sa svim ovim sto si rekao o inkviziciji. Ali i dalje tvrdim >> da svaka religija postavlja neke aksiome. I tu tvrdnju mi nisi pobio. Religijske dogme nisu aksiome, ako nisi sam shvatio, stvarno me mrzi da ti objašnjavam. >> Ti mi nisi objasnio zasto NE BI MOGAO da se izvede zakljucak koji sam ja >> izveo. Uostalom, ako mojim nacinom rezonovanja sve moze da se dokaze, >> izvoli pa dokazi da je MACKA=MIS. Castim ako uspes. Naravno da bi mogao da se izvede zaključak koji si izveo ali i hiljadu drugih. A dokaz da je mačka-miš ćeš dobiti drugi put ;) Vlada

religija.430 vcalic, 15 Sep 94 -> #388, supers

>>>>>> moc da nama upravlja. Oni sto veruju u male zelene ne >>>>>> tvrde da zavisimo od istih. >>>> >>>> A silni SF filmovi o vanzemaljcima koji upravljaju >>>> ljudskim mozgovima? >>Dobro, znaci ti verujes da mali zeleni upravljaju ljudskim mozgovima? Ti si stvarno neverovatan genije za izvlačenje zaključaka ;)))) >> Pojednostavljen je zato sto se uvek trudim da budem kratak i jasan i ne >> volim da upadam u rasparave dugacke vise stranica. Zato sam dao >> jednostavan i, moras priznati, jak dokaz. Cikam te da ga oboris Daleko od toga da je jak. Može se oboriti na svakoj rečenici, ali da se zadržim samo na tvrdnji koju ti smatraš činjenicom a koja se ne može tretirati kao činjenica: "čitav svet je sazdan od materije". To može da bude istina ali NE MORA. >> kontradokazom. Vidim, hoces da kazes da bog nije materija, nego nesto >> drugo. A kako nesto sto nije materija moze uticati na materiju ako ne >> deluje na nju materijalno? Mi ne poznajemo taj nematerijalni svet koji MOčDA postoji, samim tim ne možemo ni da znamo da li može da ima uticaja na materijalni. Prosto, zar ne? BTW, ne vidiš dobro. Ja NEĆU da kažem da je Bog nego nematerijalno stvorenje, nego da to što nije materijalno NIJE DOKAZ da ne postoji. Vlada

religija.431 vcalic, 15 Sep 94 -> #403, vlador

>> Imaš višebožačke i jednobožačke religije. Ovo je već veoma značajna >> razlika. Svaka religija ima svog utemeljivača... Da, ali su i tu u pitanju kozmetičke razlike. Hrišćanstvo i islam su najveće i najrazvijenije religije, i teško ćeš naći neku "manju" religiju koja nema neke principe koji ulaze u hrišćanske i islamske principe. >> Zakoni jesu različiti. Uzmi samo koliko razlika ima između islama i >> hrišćanstva. Nemam nameru da sad seciram islam i hrišćanstvo komad po komad, ali to su dve možda najbliže religije, ma koliko to čudno zvučalo. Uostalom, postavke islama su prerađene postavke hrišćanstva, onako kako je to tvorcima religije odgovaralo. Vlada

religija.432 vcalic, 15 Sep 94 -> #371, ilazarevic

>> Drugo je pitanje, od koga smo inače počeli, da li se one mogu zvati >> naukama, u istom rangu sa prirodnim? Ne, pitanje je da li se prirodne nauke mogu naći u istom rangu sa društvenim ;)) Vlada

religija.433 vcalic, 15 Sep 94 -> #396, supers

>> Civilizacije je bilo i par hiljada godina pre Isusa. I tim ljudima >> bog nije poslao Isusa da im objasni pravila igre. A kad se igra >> zavrsi - svi ce biti "razmatrani". Gde je tu pravda? Po hrišćanskom tumačenju smisao dolaska Isusa Hrista je spasavanje Jevreja kao Božjeg naroda u momentu kada im je pretio nestanak. Dolazak Mesije koga lično šalje sam Bog je naveden u Starom Zavetu na nekoliko mesta. Hrišćani tvrde da je Isus Hrist taj koga su proroci najavljivali, Jevreji tvrde da on još nije došao. To je po hriščanskim tumačenjima smisao Hristove misije, a ne nekakav početak sveta i slično. Vlada

religija.434 vcalic, 15 Sep 94 -> #417, milan

>> Što se mene tiče dovoljno je što su ustvrdili da svaki čovek ima >> dušu, da je čovečanstvo jedno, da je Hristos stradao za sve ljude, >> pa da se zauvek upiše u svetsku istoriju. Hm, to je u svakom slučaju veoma bitan zaokret u odnosu na dotadašnja gledišta na pitanja civilizacije. Inače, pretpostavljam da je u svakom slučaju neki Isus Hristos, drvosečin sin, postojao, verovatno mu je biografija malo drugačija, mada ko zna. ;) Ako stvarno dođe opet, znači da ga nisu izmislili ;))) Vlada

religija.435 vcalic, 15 Sep 94 -> #419, max.headroom

>> Kada telo umre, po definiciji, duša se seli u drugo telo. Ali, ali... >> šta se zbiva sa dušom u "međuvremenu"? Ima li ko kakav hint ili >> pointer na literaturu koja se bavi ovim detaljem? U svakom slučaju je najzabavnija Tibetanska Knjiga Mrtvih. Ima zanimljivih tumačenja smisla reinkarnacije tamo. Recimo, sama reinkarnacija je po njima, nepoželjan efekat. Cilj je sjedinjavanje sa Univerzumom. Dakle, klasična istočna misao ;) Vlada

religija.436 inesic, 15 Sep 94 -> #351, vcalic

> Ako te ne mrzi pročitaj 4 Jevanđela u Novom Zavetu. Tada ćeš > shvatiti razliku između polaznih osnova hrišćanstva i onoga > kako to tumače današnje hrišćanske crkve. Definitivno me mrzi. Imam, ne pametnija - nego preča posla. Ako tebe ne mrzi, reci to u par rečenica. Da li ti hoćeš da kažeš da ta 4 Jevanđelja u sebi ne sadrže kao prvu i najvažniju zapovest: Ja sam gospod Bog tvoj i nemoj imati drugog boga osim mene

religija.437 inesic, 15 Sep 94 -> #333, supers

> Slazem se da religija nije iskljucivo stvar pojedinca. Voleo bih da mi se ovo objasni. Da li to znači da je neko drugi pozvaniji da umesto mene odluči da li treba da budem religiozan? Ili sam možda misnuo d point?

religija.438 inesic, 15 Sep 94 -> #337, miljko

> Isus će se pojaviti na nebu i ukratko objaviti "game > over". Samo tad će biti kasno, za promenu mišljenja ;) Šta?! Zar su vernici već izgubili veru u svog Isusa? Pa kod tog momka nikad nije kasno! Zar mislite da će vas takav dasa ostaviti na cedilu kad dođe sudnji dan? Nema šanse! Raspeće on sam sebe na krst ako treba! Ispaštaće on za vaše grehe ponovo! Vernici, nemojte da se primate na ovakve laži kojima vas plaši crkva! Verujte Bogu, a ne lažljivim jezicima sveštenika! Verujte Bogu, ako već nemate nikog bližeg kome možete verovati. Verujte vernici, i ovaj će svet biti bolji.

religija.439 vcalic, 15 Sep 94 -> #436, inesic

>> Da li ti hoćeš da kažeš da ta 4 Jevanđelja u sebi ne sadrže kao prvu i >> najvažniju zapovest: Ja sam gospod Bog tvoj i nemoj imati drugog boga osim >> mene Pa Jevanđelja su zapravo "biografije" Isusa Hrista, te stoga ne sadrže nikakve zapovesti. Individualna je stvar da li će neko da celu priču shvati tako ili neće. Zato ne vredi prepričavati. Vlada

religija.440 dcolak, 15 Sep 94 -> #385, alien

│ │ ( * Long Live Yughnyeteenah! ┌───────┐ │ ( * │ └───────┘ Rahatluk Rulez! Eferim HadžiAylien... Sledge DAMMIR!

religija.441 dejanr, 15 Sep 94 -> #417, milan

>> Nema nikakvih potvrda da je Isus postojao. Postoje razne posredne potvrde brojnih sitnih epizoda iz Jevanđelja. Recimo, baš pre nekoliko meseci su arheološkim istraživanjima našli grobove mudraca koji se tamo pominju. >> Period u kome bi trebalo da je živeo dobro je pokriven arhivskom >> građom ali se nigde, i to doslovno nigde, ne pominje Isus. Sa druge strane, bilo bi za očekivati da rimska istoriografija prilično potisne informacije o nekome ko ih je, pogotovu na duži rok, porazio. Kod Jevreja taj bi motiv morao biti još jači, i ovako su vekovima ispaštali po čitavoj Evropi i svetu zbog onog suđenja i raspeća.

religija.442 dejanr, 15 Sep 94 -> #419, max.headroom

>> Kada telo umre, po definiciji, duša se seli u drugo telo. Ali, ali... >> šta se zbiva sa dušom u "međuvremenu"? Ima li ko kakav hint ili >> pointer na literaturu koja se bavi ovim detaljem? Možda tu ima nekih razlika među teorijama? Recimo, novi Dalaj Lama se "bira" tako što se nađe dete koje se rodilo *u trenutku* kada je prethodni Dalaj Lama umro. Među decom koja zadovoljavaju taj uslov, valjda se primene neki drugi kriterijumi da bi se Bog "prepoznao". Dakle, po toj teoriji bi ispalo da nema "u međuvremenu" - duša se trenutno premesti u novo telo.

religija.443 mmitrovic, 15 Sep 94 -> #268, dejanr

Ů█▀█Ţ se (izgleda) ni atomskim oružjem nismo pouništavali. A malo je falilo. Što falilo? ;) Nije još sve gotovo. :)

religija.444 mmitrovic, 15 Sep 94 -> #254, nkbog

Ů█▀█Ţ - ja ne verujem => čeka me večno prokletstvo :(((((((((((( Kvarno, podlo, ljudski. Ja u takvog boga neću da verujem.

religija.445 mmitrovic, 15 Sep 94 -> #296, vcalic

Ů█▀█Ţ univerzitetski udžbenik, pa ga ne treba tako ni čitati. Isto tako, Ů█▀█Ţ religijske postavke sveta nisu aksiome. A sad mi reci, pošto si mnogo Ů█▀█Ţ puta pomenuo nauku kao argumenat, čime se ona ukrstila sa religijskim Ů█▀█Ţ postavkama sveta? Tačno, postanak svet je teorija, ali se bazira na aksiomama, o uključivanju svetla, stvaranju vode, života, i konačno čoveka. Religijske postavke se baziraju na bogu kao sveprisutnom biću, što se kosi sa, valjda al nisam siguran, teorijom polja koja kaže da jedan stvar može biti u jednom trenutku prisutna na samo jednom mestu. Naravno, rupe mogu da postoje ali ih teorija predviđa samo u prostoru, ali i dalje važi konzistentnost vremena, tj. njegova jednosmernost. Dakle ne može biti na svim mestima u isto vreme. Neka ovo potvrdi ili opovrgne neki fizičar, pošto je ovo iz druge ruke, a izvor mi i nije neki pouzdan.

religija.446 n.veseli, 15 Sep 94

Ovo je moje prvo javljanje (novi sam član, još nisam ni knjigu o Sezamu dobio), a ne mogu, a da ne primetim da sam u ovom odeljku konferencije (religija) očekivao i neke drugačije tekstove, nešto o samoj temi, konkretno. Nešto što bi postaklo na Traganje ili pak davalo odgovore ili potporu Tragaocu. Svakako, ne pada mi na pamet da kritikujem niti ne daj Bože menjam izgradjeni duh konferencije, ali želim da doprinesem u tom po meni nedostajućem, konkretnom delu, uvažavajući različite stavove i pravo na polemiku. Pre nekih šest-sedam godina imao sam sreće da na TV-u vidim dokumentarni film o Karl Gustav Jungu. U tom dokumentarcu, u kome se on lično pojavljuje i odgovara na pitanja, a koji je snimnjen veravatno pri kraju njegovog života, na kraju mu je postavljeno i pitanje: "Da li verujete u Boga ?" Odgovor je došao u obliku jedne gramatički proste rečenice koja je imala veliki uticaj na moje daljnje zanimanje za Duhovni razvoj i rad i koja predstavlja njegovu samu suštinu, a koja glasi: "NE VERUJEM..." i tu je Karl Gustav Jung napravio teatralno dužu pauzu verovatno na zaprepašćenje kako novinara koji ga je intervijuisao, tako i na gledaoce ovog dokumentarca, poznavaoce njegovog rada, a zatim završio rečenicu "...JA ZNAM !" Rečenica "NE VERUJEM, JA ZNAM!" sadrži fundamentalne stvari, a bogami i veliku Istinu koju mogu u potpunosti shvatiti samo oni koji takodje "znaju" ili su jako blizu tom Znanju. Da ne mistifikujem, odnos prema Bogu može biti dvojak: Prvi je klasično konzervativan, Bog-vernik, verovati u Boga u okviru svoje religije, pridržavati se svih dogmi, rituala, praznika i svega ostalog, kao i redovno odlaženje u crkvu. Jednom rečju biti ispravan vernik, a kao takav sledi i nagrada na "onom svetu". Ovaj odnos prema Bogu nebi trebalo da iziskuje veće napore, radiš kao i svi u tvom okruženju, nisi pionir i od tebe se ne traži mnogo, samo da slediš onako kako je zapisano, ako skreneš, zgrešis, ispovediš se (za one koji ne znaju ispovest postoji i kod pravoslavaca) pop te razreši, a ti daš još i neki novčani prilog i na tome se otprilike sve završava. Ako su ti roditelji bili vernici, radićeš isto onako kako su i oni radili. U ovom odnosu, pored tog unutrašnjeg dela, nekako je naglašeniji, a čini mi se i važniji taj spoljni, vidljiviji deo. Ovakav pristup i odnos se smatra jedinim ispravnim i masovno je zastupljen diljem cele naše planete nezavisno od vere koja se propoveda. žak većina ljudi ni ne misli da može postojati i drugi način, drugačiji odnos. I ovaj drugi introspektivni, teži, koji zahteva veliki rad, istraživanje, upoznavanje sebe, ispravljanje sebe i menjanje. Jer čovek je velika Tajna, koju svakako treba upznati. BTW zar ne piše na ulazu u svetilište u Delfima "UPOZNAJ SEBE". To je put Gnoze (grč. znanje, saznanje), Put Znanja koji zahteva stalnu potragu za Bogom, ali ne negde napolju, u crkvi, na ikonama, u mislima i emocijama, već u sebi samom. Taj put je često ezoteričan ne samo za obične vernike, puk, nego i za samog Tragaoca. Na ovaj Put se stupa Inicijacijom iz slobodne volje, a ne iz naslednog običaja i tradicije, zbog straha od kazne, odnosno nagrade "na onom svetu". Ovaj Duhovni rad se ne sprovodi ni radi kakve nadoknade, nagrade, već radi samog rada. Sva nagrada se sastoji od ZNANJA (misli se na znanje koje se živi, ko si Ti, a ne znanje kao informacija). Ovaj put je ujedno i tvoj životni filozofski stav koji te prati celog života i koji je tvoj čvrsti oslonac koji ti može pomoći da opstaneš u trenucima krize, ako se pojavi. Mnogi ne zanaju, ali ovakav odnos prema Bogu i traganje za Njim, gle paradoksa, mogu se naći i u okviru velikih klasičnih religija. Istina do njh se stiže vrlo teško, jer i nisu za puk, nisu za masovnu upotrebu, a često su suprostavljena dogmama samih svojih crkava. Ta ezoterična jezgra, Duhovne škole, su na primer kod pravoslavaca isihaze, muslimana sufi, budista zen, hinduista tantra i joga, judaizma kabala itd. U stvari kad malo bolje pogledamo, sve kulture su imale i imaju obe ove varijante, jednu javnu, masovnu, snažno organizovanu, onu po kojoj se indentifikuje ta kultura i drugu, skrivenu, tajnu, usku, samo za mali broj odabranih, posvećenih. Za ljude koji imaju ovakav odnos prema Bogu, ne bi se moglo reći da su vernici, barem ne u pravom smislu reči, oni nikad ne mogu upasti u oblast fanatizma i zaslepljenosti koja može biti karakteristična za članove pojedinih sekti. Takvi ljudi nikad neće daviti druge naturanjem svojih stavova, ili vršiti prozelitizam, jer radeći na sebi proširuju sopstvenu svest, a iz tog ugla vidi se i više i dalje. Oni nisu skromni, neće mrvice, hoće najviše, hoće sve, teže da upoznaju, da spoznaju Boga u sebi, a ne da veruju u Njega. Oni hoće da Znaju kao i Karl Gustav Jung i mnogi pre njega, kao Pitagora, Hese, Gete, Tagora, Dekart, Nikolaj Velimirović.... O ovom Duhovnom putu toliko za sada, drugom prilikom biće još reči. Za ovaj put predložena literatura: "LESTVICA" od Jovana Lestvičnika (ima je u Platou, JDP, a i po bibliotekama) P.S. Ako sam vas zamorio ili zbunio, neću da se izvinjavam, to mi je i bio cilj. Hteo sam da ubacim nesto novo, drugačije, da se malo prodrmamo u ovoj konferenciji, da se čuje i jedan drugačiji, do sad jos ne ispoljen stav. U krajnjoj liniji ipak je ovo konferencija o religiji. Pozdrav svima u konferenciji!

religija.447 ilazarevic, 15 Sep 94 -> #375, novim

> Pod uslovom da se zaista razumemo oko distinkcije o formi i sadržini, > u humanističkim se disciplinama još kako drži do formalne analize. > Razlika je u tome da se u tim disciplinama predmet ne iscrpljuje samo > time. Ni prirodne nauke ne iscrpljuju svoj predmet formalnim jezikom, daleko od toga :) Radi se o tome da definicija u matematici i fizici ima uglavnom tačno određenu formu. Strogo držanje do forme u iskazu je neophodno da ne bi došlo do nesporazuma.

religija.448 ilazarevic, 15 Sep 94 -> #377, novim

> Jasno. - Da li ti je prihavtljivo i obrnuto: da nekog ne zanima ETF > stvar, već filozofija? I da je teško onda porediti ko više zna (svako > više zna od drugog, u odnosu na svoju oblast, i manje, u odnosu na > tuđu). Otud su i oblasti, kao i nauke, teško samerljive (sličnosti > među njima i nisu od onog značaja od kojeg su razlike među njima). Naravno da je prihvatljivo. Nije mi ni cilj da dokažem da humanističari manje znaju (oni su stručni u svojim oblastima koliko i prirodnjaci u svojim) - cela diskusija se, koliko sam ja shvatio, vodi oko uvođenja matematičkog metoda u društvene nauke. Mislim da bi društvene nauke mogle mnogo da nauče od matematike (svaka disciplina bi mogla mnogo da nauči od matematike). Skretanje na "socijalni inženjering" se ... omaklo. Nije poenta u inženjeringu, već u tome da bi društvenim naukama koristilo da preuzmu matematički metod. Oko ovoga se, očigledno, ne slažemo ni blizu :)

religija.449 ilazarevic, 15 Sep 94 -> #376, novim

> Ako je to tako, onda je to sasvim prihvatljivo. Tada se otvara pitanje > na kom nivou rasprave između matematike i humanistike (pod uslovom, > dabome, da ovaj zbirni termin ne sakrije katkad ogromne i nepomirljive > razlike među samim tim disciplinama obuhvaćenim ti zbirom) - na kom > nivou je moguće poređenje "krugova". Pikasovi će sigurni biti lepši od Ne bi trebalo da humanističari u polasku odbace matematički metod kao neodgovarajući. Da se ponovim, možda bi se tu našlo i nešto korisno (sem Excela ;)

religija.450 ilazarevic, 15 Sep 94 -> #432, vcalic

> Ne, pitanje je da li se prirodne nauke mogu naći u istom rangu sa > društvenim ;)) Ne, samo u višem rangu ;))

religija.451 milan, 15 Sep 94 -> #441, dejanr

> Postoje razne posredne potvrde brojnih sitnih epizoda iz Jevanđelja. > Recimo, baš pre nekoliko meseci su arheološkim istraživanjima našli > grobove mudraca koji se tamo pominju. Šta je pisalo na grobovima? "Ovde leže mudraci koji se pominju u Jevanđelju po Mateju, glava nn odeljak mm"? ;)))) > Sa druge strane, bilo bi za očekivati da rimska istoriografija > prilično potisne informacije o nekome ko ih je, pogotovu na duži > rok, porazio. Kod Jevreja taj bi motiv morao biti još jači, i ovako > su vekovima ispaštali po čitavoj Evropi i svetu zbog onog suđenja i > raspeća. Naprotiv! Ne treba zaboraviti da je Rim konvertovao, Milanskim ediktom cara Konstantina početkom IV v., u Hrišćanstvo. Dakle, od tada pa nadalje, rimska država je imala itekakve motive da napiše, ako već ne može da pronađe ;)), brda papira o Hristu i Hrišćanstvu. Pakosni vic sa početka mog komentara i nije bez smisla jer je jedan od glavnih kreatora gomila relikvija, koje i danas pune evropske crkve i za koje se tvrdi da su "deo žasnog krsta", "kosa Isusova" i vrag ćer ga znati šta, Konstantinova majka. Gospođa je izgleda bila odani hrišćanin i sva je prilika da je odigrala veliku ulogu u sinovljevoj konverziji u Hrišćanstvo. Gospođa je, inače, praćena sa nekoliko legija (!), jezdila Judejom, Aremejom, Samarijom i Galilejom (bila je tako neka vrsta prreteče visokog turizma) početkom IV. Tada je sve to i ispronalaženo. "Baš gde treba" je otkopan grob sa tri krsta i dva (! ;))) skeleta i, naravno, na bezskeletnom krstu je stajala tabla sa natpisom ICRI (Isus Christos Rex Iudeae) jer su mu to, navodno, rimski vojnici prikovali kada su ga raspeli. Ergo, razuman zaključak je da se g-đa carica majka ograničila na pronalaženje parafernalnih artefakata, ipak se ne usuđujući da krivotvori rimske anale jer se verodostojnosti tih papira u Rimu pridavala velika važnost. Rim u novoj eri, dakle, nije stalno isti i menjao je motive i odnos prema Hrišćanstvu naveliko i to za, što bi Šešelj rekao, "180 stepeni". Ipak, pravo je čudo da, ako je Hristos istorijska ličnost, zaista ništa nije ostalo u arhivima što bi pokrilo priču koja je morala da ostavi utisak na savremenike (esenski pokret, pobuna, hapšenje, suđenje, raspeće). Šta više, nama ostaje samo da se zapanjimo, jer su i mnogo beznačajniji događaji pokriveni orgomnom arhivskom građom: presude, redovni (dnevni katkad!) izveštaji prokuratora (čak samog Poncija Pilata) Rimu, pisana naređenja jedinicama da izvrše ovu ili onu akciju, policijski izveštaji o stanju duhova u jevrejskoj zajednici, paraleni arhivski materijal Sinedriona - jevrejskog kvislinškog veća koje je obavljalo civilnu upravu nad žetvorokrunom državom itd.... Ono što se istoričarima nameće kao zaključak je veoma prosto. Hrišćanstvo postaje onakvo kakvim ga znamo tek po uvođenju episkopalne crkve. To je ono Hristovo što je tokom svog boravka od četrdeset dana među učenicima posle vaskrsnuća rekao: "Simone ti ćeš biti kamen (Petrus) Crkve" a što je obavljeno tek serijom nikejskih sabora tokom III i početkom IV veka n.e. Tada su tekstovi jevanđelja kanonizovani (bilo je čak 150 ponuđenih varijanata, a samo četiri su prošle "redakciju" ;) Tada je izveden i obračun sa raznim "šizmama" - gnosticima, arijancima, nestorijancima, monofizitima,... (da l' sam sve nabrojao? ;))). Pošto su navodni jevanđeoski događaji bili tada tako reći "na dohvat ruke" jasno je da je i savremenicima istoričnost samog Isusa bila sumnjiva. Jer, recimo gnostici su tvrdili da Biblijski tekst valja shvatiti simbolično! (Zanimljivo kako savremen pristup možeš naći u drugom veku n.e.) Pravoslavcima (to su tada bili oni koji su pobedili i činili su ih pripadnici pobedonosne Crkve, ne treba mešati sa savremenim pravoslavcima) nije ni padalo na pamet da gnosticima poture dokaze i kažu: "Eto, vidite kako je bilo!" već su ih optužili da oni (gnostici) NE VERUJU i da se Biblija mora TUMAžITI doslovno! Dakle, već učesnici nikejskih sabora - inače sve do jednog biskupi i vladike, dakle cvet Crkve - su savršenoi znali da ne raspolažu nikakvim relevantnim dokazima o istoričnosti Bogočoveka. No, opet napominjem, to ne računam u neki preveliki greh. Marketinška stvar. ;)))

religija.452 fifana, 15 Sep 94 -> #299, vcalic

> Cuj, na cistu metodologiju odlazi vise od 10% studija drustvenih Potcenio si. Ako ukljucis period ispitivanja metoda u praksi (prikupi gradju, primeni metod - jedan, drugi treci, uporedi rezultate...posle toga pola baci u vodu...oformi sopstvenu teoriju srednjeg obima primerenu problemu...), ode ti 50% ucenja samo na metodologiju. Lj.

religija.453 fifana, 15 Sep 94 -> #359, zqusovac

> Uvek ista igra na zensku popustljivost. Mira oprostila zbog tepiha, a ti? Da ga ubijem, pa da nema ko da kaci Srbotopiju i salje cinicne komentare? A i ostali bi bez jedinog poslanika. Ko nam onda ne bi odgovarao na pitanja? ;)) Lj.

religija.456 vlador, 15 Sep 94 -> #337, miljko

> Isus će se pojaviti na nebu i ukratko objaviti "game > over". Samo tad će biti kasno, za promenu mišljenja ;) Nema šta. Autori su unapred hteli da se osiguraju od "nevernih Toma". :)

religija.457 ayatolah, 15 Sep 94 -> #451, milan

*)bezskeletnom krstu je stajala tabla sa natpisom ICRI (Isus Christos *)Rex Iudeae) ---- INRI (Iesus Nazarenus Rex Iudaeorum) Aya.

religija.458 fifana, 15 Sep 94 -> #448, ilazarevic

> inzenjeringu, vec u tome da bi drustvenim naukama koristilo da preuzmu > matematicki metod. Oko ovoga se, ocigledno, ne slazemo ni blizu :) Niz humanistickih nauka koristi I matematicki metod, ali je ovde poenta na I. Matematicki metod jednostavno, za sada, ne moze da pokrije sve aspekte istrazivanja u drustvenim naukama. Ako se ne kombinuje sa metodima razvijenim unutar svake pojedinacne nauke zaglavi u slepu ulicu. Ne mogu da se zakunem, ali ne verujem da ce ikada biti moguce svodjenje bilo koje drustvene nauke na matematicke modele - postoje i druge vrste modela, koji su takodje vrlo (ponekad i previse) formalizovani. I sasvim sigurno znam da je robovanje metodu jedan od ozbiljnih problema upravo humanistickih nauka. Lj.

religija.459 veca, 15 Sep 94 -> #254, nkbog

>> Ako ne verujem u najboljem slučaju ništa ne dobijam; u najgorem >> (zaista!) mi sleduju paklene muk. Ako verujem u najgorem slučaju >> gubim malo vremena u najboljem (zaista!) me čeka Raj. Dakle, sve >> dok verovatnoca postojanja Zar se u raj ide zbog verovanja ili zbog pridržavanja zapovesti? Hoće li poslenici katoličke (ili neke druge) crkve neminovno ići u raj zbog svojih (ne)dela samo zato što se deklarišu kao vernici?

religija.460 novim, 16 Sep 94 -> #448, ilazarevic

" inženjeringu, već u tome da bi društvenim naukama koristilo da preuzmu " matematički metod. Oko ovoga se, očigledno, ne slažemo ni blizu :) Očigledno ne. "Preuzimanje" metode je nešto što nije ni jednostavno, a u većini slučajeva ni poželjno, ma koja bila, pa i matematička. Kao ni i obrnuto, naravno. (Što je teško prihvatiti ideju da razne nauke imaju razne predmete i da za te predmete iznalaze i razne, ispitivanju predmeta saobražene metode? - Manje veruj profesorima matematičkih disciplina kad ogovaraju ne-matematičke nauke; najčešće ne znaju o čemu govore.)

religija.461 milan, 16 Sep 94 -> #457, ayatolah

>* )bezskeletnom krstu je stajala tabla sa natpisom ICRI (Isus >* Christos )Rex Iudeae) ---- > > INRI (Iesus Nazarenus Rex Iudaeorum) Biće da je tako, ovoga sam se ionako prisetio iz tekstova koje sam čitao pre možda dvadeset godina. Pl poz M

religija.462 milan, 16 Sep 94 -> #458, fifana

> Niz humanistickih nauka koristi I matematicki metod, ali je ovde > poenta na I. Matematicki metod jednostavno, za sada, ne moze da > pokrije sve aspekte istrazivanja u drustvenim naukama. Ako se ne > kombinuje sa metodima razvijenim unutar svake pojedinacne nauke > zaglavi u slepu ulicu. Ne mogu da se zakunem, ali ne verujem da ce > ikada biti moguce svodjenje bilo koje drustvene nauke na matematicke > modele - postoje i druge vrste modela, koji su takodje vrlo (ponekad > i previse) formalizovani. I sasvim sigurno znam da je robovanje > metodu jedan od ozbiljnih problema upravo humanistickih nauka. Niko nikog, čak ni pojedinačno, ne može da obaveže da nešto, pa ni metod, koristi. Dakle, jedna "humanistička nauka", ma šta ta reč značila u ovom trenutku, postoji kao intelektualna delatnost grupe ljudi koja, kao krajnji proizvod ima nekakve iskaze koji se saopštavaju drugim ljudima, onima koji nisu "humanistički naučnici". E, tu sada nastupa problem jer ne postoji objektivno sredstvo kojim se taj iskaz, ta tvrdnja, ako nije matematizovana, može objektivno, pouzdano i bez ostatka proveriti. Ovim nije rečeno da su iskazi jedne takve "nauke" bezvredni, oni su konačno, ako ništa drugo, deo naše kulturne i intelektualne kolektivne svojine. Pitanje je samo koliko su pouzdani i proverivi. Po meni, i po mnogim mojim sličnomišljenicima ovde na SEZAM-u, njihova pouzdanost je krajnje sumnjiva. Uostalom, hajde da proverimo ovu tvrdnju. Neka neko ponudi ma i jedan iskaz, tvrdnju, zakon, teoremu neke nauke koja nije matematizovana i neka pokuša da nam dokaže istinitost te tvrdnje. Ili će njegov dokaz "skliznuti" u formalnu logiku ili nas neće ubediti. Pl poz M

religija.463 vcalic, 16 Sep 94 -> #451, milan

>> jer su i mnogo beznačajniji događaji pokriveni orgomnom >> arhivskom građom: presude, redovni (dnevni katkad!) izveštaji >> prokuratora (čak samog Poncija Pilata) Rimu, pisana naređenja Negde čuh da navodno postoji Pontijev izveštaj o pogubljenju Judejskog Kralja !? Vlada

religija.464 vcalic, 16 Sep 94 -> #442, dejanr

>> Dakle, po toj teoriji bi ispalo da nema "u međuvremenu" - duša se trenutno >> premesti u novo telo. Baš mi se čini da kod Tibećana postoji to "međuvreme" i da je tačno određeno. Beše negde oko 60 dana. Vlada

religija.465 vcalic, 16 Sep 94 -> #450, ilazarevic

>> Ne, samo u višem rangu ;)) Duhovito, nema šta. Vlada

religija.466 vcalic, 16 Sep 94 -> #445, mmitrovic

>> Religijske postavke se baziraju na bogu kao sveprisutnom biću, što se >> kosi sa, valjda al nisam siguran, teorijom polja koja kaže da jedan >> stvar može biti u jednom trenutku prisutna na samo jednom mestu. >> Naravno, rupe mogu da postoje ali ih teorija predviđa samo u prostoru, >> ali i dalje važi konzistentnost vremena, tj. njegova jednosmernost. >> Dakle ne može biti na svim mestima u isto vreme. Može se sada postaviti pitanje da li je eventualni Bog ;) biće, te da li podleže zakonima današnje fizike, itd, itd. Dosta bre više o tome. Nauke nisu uspele da dokažu nepostojanje Boga. Sad što bi neki hteli da Boga ima a drugi da ga nema, to je druga stvar. Vlada

religija.467 vcalic, 16 Sep 94 -> #446, n.veseli

>> Hteo sam da ubacim nesto novo, drugačije, da >> se malo prodrmamo u ovoj konferenciji, da se čuje i jedan >> drugačiji, do sad jos ne ispoljen stav. U krajnjoj liniji ipak je >> ovo konferencija o religiji. Poruka ti je odlična. Samo nastavi. Vlada

religija.468 vcalic, 16 Sep 94 -> #452, fifana

>> Potcenio si. Ako ukljucis period ispitivanja metoda u praksi (prikupi >> gradju, primeni metod - jedan, drugi treci, uporedi rezultate...posle toga >> pola baci u vodu...oformi sopstvenu teoriju srednjeg obima primerenu >> problemu...), ode ti 50% ucenja samo na metodologiju. Jeste, nego sam pritom mislio na izučavanje "čiste" metodologije, dakle na proučavanje metodologije same po sebi, a ne na praktične primene. Vlada

religija.469 dejanr, 16 Sep 94 -> #451, milan

>> > Postoje razne posredne potvrde brojnih sitnih epizoda iz Jevanđelja. >> > Recimo, baš pre nekoliko meseci su arheološkim istraživanjima našli >> > grobove mudraca koji se tamo pominju. >> >> Šta je pisalo na grobovima? >> "Ovde leže mudraci koji se pominju u Jevanđelju po Mateju, >> glava nn odeljak mm"? ;)))) Tako nešto. Bio je tekst o tome u National Geography, nisam ga baš detaljno čitao, ali je autor opisivao šta je od sitnih detalja iz Jevanđelja potvrđeno arheološkim istraživanjima, i bilo je dosta toga. >> > Sa druge strane, bilo bi za očekivati da rimska istoriografija >> > prilično potisne informacije o nekome ko ih je, pogotovu na duži >> > rok, porazio. Kod Jevreja taj bi motiv morao biti još jači, i ovako >> > su vekovima ispaštali po čitavoj Evropi i svetu zbog onog suđenja i >> > raspeća. >> >> Naprotiv! Ne treba zaboraviti da je Rim konvertovao, Milanskim >> ediktom cara Konstantina početkom IV v., u Hrišćanstvo. Da, ali je pre toga bio veoma protiv Hrišćanstva. žak su Hrišćani drakonski kažnjavani. Za to vreme su verovatno i (neki) dokazi njihovih dogmi sistematski zatirani. Kao Kartagina. Nije bilo dosta pobediti je, trebalo ju je potpuno zatrti, što reko onaj senator. I najzad su je zatrli, zajedno sa dobrim delom informacija o njoj. >> od glavnih kreatora gomila relikvija, koje i danas pune evropske >> crkve i za koje se tvrdi da su "deo žasnog krsta", "kosa Isusova" i >> vrag ćer ga znati šta, Konstantinova majka. Zanimljivo je da su neke od tih relikvija analizirane što se tiče starosti, i da se pokazalo da zaista potiču otprilike iz prvih pedesetak godina od Hristovog rođenja. Ako bismo pretpostavili da ih je, negde u četvrtom veku, neko "falsifikovao", postavlja se pitanje da li bi mogao da nađe materijal dovoljne starosti (zamisli da sada treba da nađeš parče grubo obrađenog drveta koje je staro 400 godina, ni manje ni više), pa i ako je mogao (carevi mogu svašta, pa valjda onda i njihove majke :) da li bi smatrao za vredno da se oko toga uopšte trudi? Naravno, dobar deo relikvija potiče iz srednjeg veka i prestavljaju čist falsifikat.

religija.470 dejanr, 16 Sep 94 -> #460, novim

>> Manje veruj profesorima >> matematičkih disciplina kad ogovaraju ne-matematičke nauke; najčešće >> ne znaju o čemu govore.) A tek obrnuto... ;>

religija.471 miljko, 16 Sep 94 -> #420, max.headroom

>> Ali, svakako, ne mora da znači ni njegovo postojanje... >> (Fifti-fifti) Za toliko se i bori malobrojna verna Sezamovska pastva :) Problem je u onima što traže sve. >> Možda je Bog (Bogovi) samo pripadnik jedne >> mnogo razvijenije civilizacije koja je vaspostavila >> (ili usmerila) život na Zemlji? To je jako interesantna teorija. Dovoljno prihvatljiva i dovoljno nedokaziva. Ono što je meni interesantno je da Sveto pismo, koje je inače plodan teren za svakakva tumačenja, čak i nabacuje takvu mogućnost. Već pominjani nasilan kraj čovečanstva teško je zaista iz neke današnje perspektive ne shvatiti kao "intervenciju super-civilizacije". Ili recimo poznati mit o bezgrešnom Isusovom začeću. Vekovima za ljude čudo. Za današnju nauke ne. Svima je poznata mogućnost veštačke oplodnje. Zašto to ne bi bio "specijalo genetski projektovan pripadnik super-civilizacije". Kad se čovek oslobodi dogmatskog pristupa, koji je ovde čini mi se izraženiji u negiranju Boga, diskusija postaje interesantna. Bog je kao tema jako "interdisciplinaran".

religija.472 miljko, 16 Sep 94 -> #397, supers

>> Moji najjaci razlozi su moji dokazi. Ne znam da li si ih >> procitao, ali oni su tu. Ti mozda imas svoje dokaze. >> Izvoli, suprotstavi ih mojim. Ja ništa ne dokazujem. Samo tvrdim da nauka ništa nije dokazala o Bogu. Meni najmilije rasprave na tu temu idu onim drugim - humanističkim linijama. Nego da se vratimo onom od čega se živi :) Pošto u više tvojih poruka pominješ svoj "dokaz" moram ozbiljno da ti ukažem na ELEMENTARNE NETAžNOSTI koje si izneo. (Ne zameri što sam tvoje tvrdnje ispremetao, učinjeno radi očiglednosti) >> Fizicko polje je oblik materije cijim se posredstvom >> obavlja uzajamno delovanje. Ovde već dolaziš u sukob sa naukom na koju se toliko pozivaš (da li sad ja treba da dokazujem da ne postojiš ;) Da budem precizan: Elementaran fizički nonsens je da je "FIZIžKO POLJE oblik materije..." FIZIžKA POLJA nemaju materijalnu prirodu. Ona su model za uzajamna dejstva (električna, gravitaciona i sl.) Njihova prava priroda još nije razjašnjena, ali je dokazano, još u prošlom veku da nisu materija (ako si imao u vidu etar ili sl.) Pošto su tvrdnje na kojima zasnivaš dokaz netačne, bespredmetno je dalje o dokazu raspravljati. Ali dozvoli da komentarišem skicu dokaza koji si pokušao da postaviš. >> Dakle, ako nije u vasioni, bog ne moze biti materija jer >> je sva materija u vasioni. Pokušavaš naukom da osporiš jednu apsolutnu kategoriju, što je smešan pokušaj. Svako ko se naukom ozbiljnije bavi mora da zna granice koje ona postavlja. Prevedeno na tvoje konkretne tvrdnje to izgleda ovako. Logički sled: >> 2. Citav svet je sazdan samo od materije. Prema tome, >> bog ne postoji. (pod 1. smo pretpostavili da bog nije mat. je pogrešan jer: NE POSTOJI nauka koja tvrdi da je SVA materija u vasioni. Niti postoji nauka koja pretenduje da kaže šta je to SVA materija. Postoji SVA VIDLJIVA (ne samo bukvalno, već i posredno), ali NE i APSOLUTNO SVA MATERIJA. Nauka ne poznaje takve apsolutne kategorije. U nauci ima mesta i za neku drugu vasionu, čak i tu paralelno sa nama. Toliko o nauci! Drugi deo tvog dokaza sa naukom već nema veze (osim sa logikom). Konkretne tvrdnje: >> I kako sad nebesko telo moze da nas posmatra i da upravlja >> nasim zivotima? Već sam ti šaljivo replicirao na ovo. Nažalost, sad moram i ozbiljno da te pitam, odakle ti ideja da je Bog nebesko telo???? Po tvojoj logici ispada da smo i ti i ja i mačka i miš nebeska tela (jer smo od materije, u cemu se (jedino) slažemo). Nisi pokrio mogućnost da je Bog živo biće materijalne prirode sa svojstvima koja mu se pripisuju. Tu tvoja "nauka" nema odgovora. Nadam se da je jasno šta mislim o tvojim dokazima!

religija.473 novim, 16 Sep 94 -> #462, milan

" Uostalom, hajde da proverimo ovu tvrdnju. Neka neko ponudi ma i " jedan iskaz, tvrdnju, zakon, teoremu neke nauke koja nije " matematizovana i neka pokuša da nam dokaže istinitost te tvrdnje. " Ili će njegov dokaz "skliznuti" u formalnu logiku ili nas neće " ubediti. Ma, važi i obrnuto: neka matematika ponudi neki svoj iskaz, i neka mu dokaže istinitost (pojam koji uključuje ontološku relaciju, kao i sud smisla). Svakako, tautologije su svuda proverljive bez ostatka, ali je izvesne primedbe matematici (Raselu) na tu temu iznosio Vitgenštajn, i tiču se upravo smisla svih tvrdnji, onih koje su interno pouzdane, i onih koje to nisu. Takođe, ne vidim što bi formalna logika bila vlasništvo matematike; jes' da ste tu mnogo radili, naročito poslednjih 100 godina, ali š'a se može - to nije samo vaše - logika je transdisciplinarna, i tu radili i mnogi drugi, i razni. Treće, fenomen jezičkog iskaza nije svodljiv samo na logičke obrasce. Ima tu još dosta drugih stvarčica osim logiko-gramatike. Sve u svemu: dolazimo do ideje nesamerljivosti raznih saznanja. I zašto misliš da bi neko lingvističko saznanje (ako je to, a ne tek neko zapažanje, deskripcija ili analogija) moralo baš pred tribunal matematičara?! Ili izvestan uvid iz metodologije književnih proučavanja? Ili filozofska demonstracija o razlici formalne i transcendfentalne logike? Ili psihološka teorija o depresiji? Itd, itd. Načini njihove verifikacije propisuju se internim pravilima discipline. - Od velike totalizacije svih nauka se odustalo već davno, ali ovdašnji matematičari nikako da čuju tu vest. Inače smo zaglavljeni u neproduktivnu raspru: Karnap: "Hajdegerovi iskazi nisu naučni". (Aplauz matematike.) Hajdeger: "Nauka ne misli". (Aplauz pesništva.) Oba iskaza su ekstremi koji ne vode nikuda.

religija.474 supers, 16 Sep 94 -> #425, dejanr

>> to, ima neku glavu i rep ali... i dalje smo nekako >> previse komplikovani da bi se "tek tako" verovalo da je >> sve to slucajno nastalo. Pa i za par miliona godina. Ne bih rekao. Biologija ima vrlo razradjene i logicne teorije kako je nastao zivi svet pocev od pracelija, koacervata, sve do najslozenijih organizama. Ako u nekoj nauci nema tajni i misterija, onda je to biologija. Sta je to suvise komplikovano kod coveka da je to morao bog da stvori? Po meni covekov organizam funkcionise logicno i jednostavno. Ima tu i tamo neka zlezda za koju se ne zna cemu sluzi, ali osnove funkcionisanja zivih bica su sasvim jasne. >> Zasto da se trudi? Mozda mu je sasvim dovoljno "posla" da >> brine o onima koji u njega "spontano" veruju? :) Mislim da je potpuno neosnovano u bilo kom smislu tvrditi da je bog "zaposlen" onima koji u njega "spontano" veruju. I verujuci ljudi umiru, cesto pre vremena, nekad vrlo tragicno, nekad se ugase porodice. Bog dopusta da se varvarski unistavaju bogomolje svih religija. Bog tolerise krvave obracune ljudi koji na razliciti nacin veruju u njega, cesto se ubijanje vrsi bas u njegovo ime. Cudan neki bog.

religija.475 supers, 16 Sep 94 -> #430, vcalic

>> Mi ne poznajemo taj nematerijalni svet koji MOZDA >> postoji, samim tim ne mozemo ni da znamo da li moze da >> ima uticaja na materijalni. Prosto, zar ne? Imas li ti ikakvu ideju kako bi taj nematerijalni svet mogao da utice na materijalni? A sve i da postoji i da utice na nas, zasto ne bi vazilo i obrnuto,da materijalni svet moze da utice na nematerijalni? Ako bog mozda postoji, kako ga smestiti u taj nematerijalni svet? Ko zna sta u tom nematerijalnom svetu sve ima osim boga? I da li bog utice samo na materijalni ili i na nematerijalni? Stvarno, da li i u kojoj meri bog utice na sebe? Da li neko utice i na boga? Da li neko moze da samo utice na druge a da se sam nimalo ne menja? Da li i ta "bozja" nematerija ima svoje oblike? Da li je moguce da se nematerija uopste ne menja kada deluje na materiju? Ako se ne menja, kako uopste funkcionise. Probaj da odgovoris na ova pitanja pre nego sto nastavis da pricas da nematerijalni svet moze uticati na materijalni. >> BTW, ne vidis dobro. Ja NECU da kazem da je Bog nego >> nematerijalno stvorenje, nego da to sto nije materijalno >> NIJE DOKAZ da ne postoji. Svasta s tobom. Ja kazem bog nije materija, a ti kazes da to nije dokaz da ne postoji, ali ti ipak "neces da kazes da je bog neko nematerijalno stvorenje" . Dobro, sta je bog ako nije ni materija ni nematerija? Polumaterija? :>>>

religija.476 supers, 16 Sep 94 -> #413, balinda

>> stanem na stranu vernika. Da li ti se cini da je >> posmatranje vere samo iz ugla nekakve koristi, >> "potrosacki" pristup? Ako "pravo" verovanje uopste >> postoji, (?) onda bi se ono moralo nalaziti izvan ove >> ravni posmatranja. Podrzavam. Vernik iz "koristoljublja" nije nikakav vernik. Svaka cast onim drugim. Vera ima visestruku ulogu, i o njenim ulogama van onog golog pitanja (dal` ce da me sluze il` ce da me loze) obojica smo vec govorili. >> Bas kao sto i farba ne ide bez razredivaca, tako se i >> zivot najbolje ispoljava kada je mesavina aktivnog i >> pasivnog u nama. Tacno. U prosloj replici tebi bas sam pricao o tome kako i religija i ateizam imaju i aktivne i pasivne elemente. Normalno, ja smatram da ateizam ima u sebi bolje elemente. Neki vernik verovatno misli suprotno. Ja objasnjavam koji su to dobri elementi ateizma, vernik moze da objasni dobre elemente vere. To je pitanje doziranja - da li cemo vise farbe ili vise rastvaraca. >> Religija oduzima pojedina prava na onaj nacin na koji to >> roditelj radi sa svojom decom, samo zato sto ova (deca) >> nisu dorasla da ih mogu sprovesti i/ili kontrolisati. >> Zatim im ta prava prodaje. Nije bez osnove verovati da, >> kada covecanstvo dovoljno odraste, ovakva vlast (i crkve >> i politicara) nece biti moguca. Dilema je hoce li makar >> Bog preziveti decastvo covecanstva? I ja se nadam da ce se covek osloboditi svih okova u kojima ih drzi i drzava (mozda se bas zato tako zove) i crkva. Mora se priznati da prilicno dobro zvuci ideja o coveku slobodnom u misljenju, cije misljenje niko ne oblikuje, koji usvaja sa strane samo ono o cemu je dobro razmislio i za sta je siguran da je ispravno. Tako ce ljudi prestati da budu instrument mocnika i, mada zvuci suvise idealisticki, mozda ce jednog dana svako direktno kreirati svoju sudbinu. A sto se boga tice, i ja se "bojim" da bog nece preziveti decastvo covecanstva. Mozda ce odraslo covecanstvo, ono idealisticko, odbaciti svog oca. To ne bi moralo biti anarhicno. Mozda je otac bio ocuh.

religija.477 supers, 16 Sep 94 -> #424, severian

>> Ama, odakle ti ideja (jer informacija sigurno nije) da se >> na 'vecini fakulteta u svetu' predaje da Bog ne postoji? >> U svojoj aroganciji prema vernicima promice ti da upravo >> transliras svoj ateizam u ravan (ovde ateisticke) >> dogme... Nisam rekao da se na fakultetima u svetu predaje kako nema boga. Ti si pre ovoga rekao da je ono sto se u skolama predavalo cista komunisticka ideologija. A ona nema nikakve veze sa ovom raspravom. I posto nema ideologije ni u fizici ni u matematici niti u mnogim drugim prirodnim naukama tvoj argument o kom. ideologiji je ocigledno zalutao. Sto se moje arogancije tice, ona je usmerena iskljucivo na fosilne religijske dogme tipa bog je stvarao svet 7 dana ili ako ne budem dobar u sledecem zivotu cu biti pacov. Vernike, za razliku od religije, postujem. Jer znam da je vera vise od religije. Cak smatram da je vera sasvim opravdana, ali nije neophodna, niti vernici samim tim sto veruju moraju biti ispravniji od nevernika. Ni nevernici samim tim sto ne veruju ne moraju biti ispravniji od vernika. Vera i bog su dva odvojena pitanja. Vera moze imati smisla i bez postojanja boga. A ako postoji bog, ne mora da znaci da mu je neophodna vera.

religija.478 supers, 16 Sep 94 -> #428, vcalic

>> nisam bio tamo, ali sigurno ne verujem da tamosnji >> profesori ubeduju svoje studente da "nema Boga" jer "je >> nauka tako dokazala". Tacno. Uopste ih ne ubedjuju. Niti ih ubedjuju da ima boga. To bi bilo nametanje dogme. Neka svako sam proceni ima li ili nema boga. Svako ima sopstvene dogme. Ostaje da se utvrdi cije su tacne a cije nisu.

religija.479 supers, 16 Sep 94 -> #429, vcalic

>> Religijske dogme nisu aksiome, ako nisi sam shvatio, >> stvarno me mrzi da ti objasnjavam. Sta je AKSIOM(A)? Neka postulatna istina, polazna pretpostavka za dalje zakljucivanje. Dakle, svaka crkva je instalirala svoje aksiome - bog je uradio to i to, sve je pocelo tako i tako. Onda se iz tih aksioma izvlace dalji zakljucci: bogu se treba moliti tako i tako, ne sme se raditi to i to. Druga je stvar sto se takvi aksiomi mogu nazvati dogmama. Kada kazemo aksiom, obicno mislimo na one matematicke. Ali to ne znaci da se ucenja crkve ne mogu oznaciti kao aksiomi. Kao sto se ne menjaju matematicki aksiomi, tako se i crkve uporno drze za svoje aksiome (dogme).Razlika je jedino u tome sto matematicki aksiomi nisu sporni a crkveni :> >> A dokaz da je macka-mis ces dobiti drugi put. Malo sutra!

religija.480 supers, 16 Sep 94 -> #426, dejanr

>> Nije ni materija, ni energija, naravno. Postoji nezavisno >> od materije i od energije. Oblik postojanja koji mi nismo >> u stanju direktno da percepiramo. >> Zamisli da smo svi mi "la linea" (ako si gledao taj >> crtani), tj. da smo jedna izuvijana linija i da na toj >> liniji provorimo citav zivot, imajuci samo dve dimenzije. >> Da li bismo bili u stanju da direktno pojmimo da postoji >> i treca dimenzija, "sirina"? Da postoji nezavisno od materije ili energije? Dobro, ako on postoji nezavisno od materije ili energije, zasto ne bi materija i energija bile nezavisne od njega? Covek ima tu neobicnu sklonost da oseca da na njega neko utice, a da ne vazi obratno. Mi nismo u stanju da percepiramo boga ali on nas moze bez problema. Sto se tice nekih novih dimenzija, mozda zaista postoje. Ali zasto bismo morali da budemo vezani za te dimenzije? I ako mi ne mozemo da pojmimo te dimenzije, zasto bi one mogle nas da pojme samo zato sto su "vise"? Mi imamo svoje tri dimenzije pa opet nismo u stanju da pojmimo svet sa dve ili cak jednom dimenzijom. Mi blage veze nemamo sa "nizim" dimenzijama. Geometrijski prikaz dvodimenzionalne ravni je cista imitacija. I papir i grafit imaju svoju trecu dimenziju.

religija.481 supers, 16 Sep 94 -> #437, inesic

>>>> Slazem se da religija nije iskljucivo stvar pojedinca. >> Voleo bih da mi se ovo objasni. Da li to znaci da je >> neko drugi pozvaniji da umesto mene odluci da li treba >> da budem religiozan? NEEE, taman posla! Religija je stvar zajednice samo utoliko sto utice na zajednicu i donekle upravlja njome. Religija uzima ucesce i u politickom zivotu, i ne kaze se da je politika stvar pojedinca. Stvar pojedinca su religijsko i politicko UVERENJE!

religija.482 supers, 16 Sep 94 -> #434, vcalic

>> Inace, pretpostavljam da je u svakom slucaju neki Isus >> Hristos, drvosecin sin, postojao, verovatno mu je >> biografija malo drugacija, mada ko Narodna predanja uvek teze da svaki drustveni pokret personifikuju u jednoj licnosti. Bitno je da je Postojao Veliki Vodja. Nista se ne moze uraditi bez Velikog Vodje. Zato nikada ne treba zdravo za gotovo primiti izvestaje koji ulepsavaju stvari. Uostalom, Matejino jevandjelje kaze da je Hrist kraljevskog porekla, iz loze Solomonove i Davidove. To pokazuje potrebu da junak bude i plave krvi, da bi se "stado" pokoravalo vladajucem establismentu. Mozemo samo da nagadjamo. Mozda je Isus postojao a da celog zivota nije nista propovedao? :)))))

religija.483 supers, 16 Sep 94 -> #379, nkbog

>>> Dakle, zakljucak o NEPOSTOJANJU boga se zasniva ne samo >>> na VERI u nepostojanje boga, nego i na tome sto je on >>> svim naucnim disciplinama nepoznat. >> Pluton (kao planeta) NIJE bio poznat NI jednoj nauci pre >> toga. ERGO, po tvom rasudivanju (ne po mom) nije postojao >> ni ranije. Ako kazem da se zakljucak moze zasnivati na tome da je bog nauci nepoznat, to ne znaci da je zakljucak apsolutno pouzdan. Tako mi se namece zakljucak da ne postoji 10. planeta Suncevog sistema, ali ce me sigurno razuveriti astronom koji je otkrije (i bicu siguran da je postojala i ranije). Ja sam onaj nepouzdan zakljucak izvukao ne bi li pokazao da ateisticki stav ima u startu odredjenu prednost, ako se na najnizem, "zdravorazumskom" nivou zakljucak izvede. U medjuvremenu se rasprava o ovoj temi popela na visi nivo, (ili se varam) pa sam potegao mnogo novih argumenata, koji, moras priznati, znatno prevazilaze taj pocetni nivo na kojem se odbacuje ono nauci nepoznato.

religija.484 nkbog, 16 Sep 94 -> #383, novim

> Da li bio zaista bio valjan razlog za veru prilično račundžijski > razlog kazne/nagrade? Ne. Nikako. Da objasnim malo moje stanovište: "Dokaz" koji sam naveo nije moj. On je samo primer "naučnim" ateistima da osnovno sredstvo njihove "nauke" - logika lako može da toj "nauci" polomi zube na problemu tipa "Bog". Ne postoji dokaz u logici kojim se može opovrći postojanje "svemogućeg Boga". > Malo kvarno pitanje, s obzirom da sve ovo čitaju račundžije, ali - > mislim da shvataš šta hoću da kažem: ako se veruje, koji je onda > oblik u koji se veruje valjan? To je pitanje! > Da konretizujem: u kakvog bi Boga mogao da veruje neki Ajnštajn? Kao što (otprilike) reče A.A.: Nauka objašnjava kako, religija objašnjava zašto. NB. p.s. Ono "nauka" je pod navodnicima iz prostog razloga što dotični "naučni" ateisti imaju veze ko' ja sa mađarskim (umem da pričam tako da zvuči, al' ne i ta znači).

religija.485 nkbog, 16 Sep 94 -> #384, alien

> Za moj način razmišljanja i za moje postupke jeste > svejedno (dobro, nije baš da me ne zanima ;), ali ne vidim razloga > da mi Vera u Boga bude instalirana & rezidentna) sve dok ne umrem, > a tada će se pokazati da li postoji ili ne postoji. Šta ćeš, neki ljudi vole da idu ispred svog vremena ;). NB.

religija.486 nkbog, 16 Sep 94 -> #412, ognjen

> Koja je to nauka dokazala postojanje Boga? Nijedna nije direktno dokazala, već konstantno dokazuju sve. Svakim proučavanjem svega što postoji mi proučavamo Boga. Kako proučavamo egipatsku civilizaciju? Proučavamo zapise o njoj i ono što je ostavila. Kako proučavamo Veliki Prasak? Slušamo pozadinski šum kosmičkog zračenja. S obzirom da je svet posledica Boga (po prerpostavci) onda je i proučavanje sveta put ka proučavanju Boga. > Dobro, zasto ti ne verujes u UFO (da pretpostavim da ne > verujes), pa da su piramide izgradili vanzemaljci, pa da je > Atlantida postojala, pa u ale i bauke, i sl. NISTA od toga NIJE > dokazano - po tvojoj logici ne znaci da ne postoji, cak naprotiv, > treba u to verovati svim srcem. Stavljaš mi reči u usta koje nisam rekao. Ja sam samo osporio tvrdnju da "Bog ne postoji, zato što ga nauka nije dokazala". A kao drugo u gore- pomenute pojmove nemam razloga da verujem jer izgleda da stvari nisu baš takve (elem, nije baš toliko ne moguće napraviti piramide (ako čovek to ne mora da uradi sam!)), Atlantida se pominje samo kao paralela Atine u Platonovom (?) delu, a ostrvo Santorini se jako uklapa u tu celu priču, ale i bauke je svako video ko je proveo neko vreme u ruralnoj okolini (noću kad je nebo bez zvezda il' još bolje magla, i tamo gde nema monitora, uličnih svetiljki, struje - samo kamin i sveće - jedna senka i malo mašte svašta učine čoveku...). Sa druge strane: "nebeski svod iznad mene i moralni zakon u meni" navode na mnoga razmišljanja: fascinantna uređenost sveta, činjenica postojanja jedne tako nenormalne lokalne anomalije entropije kao što je život i jedne još nenormalnije pojave materije koja pojima da sama postoji kao što smo mi. Stoga razmisli koliko je: > Prica o Bogu je najnepotkrepljenija od svih pomenutih, NB.

religija.487 nkbog, 16 Sep 94 -> #413, balinda

> Dilema je hoće li makar Bog preživeti dečaštvo čovečanstva? Ako se sećaš, jednom davno (u prvoj CIVILIZACIJI:religiji) rekoh, ako je Religija posledica nezrelosti detinjstva čovečanstva, onda je Ateizam ordinarni Edipov kompleks. Pojam Boga je, ipak, isuviše fascinirajući da bi ga tako lako dokusurili - ne bojim se ja za njega. (Mada neki već rekoše: Bog je mrtav). NB.

religija.488 nkbog, 16 Sep 94 -> #415, veca

> Ono što je za tebe sve i svašta, za onog koji moli je verovatno > bitno, čemu inače molitva? Pobožni ljudi, rekla bih, najčešće > mole za spas ili pokoj duše, za zdravlje, uspeh, studenti da > polože ispit :) možda se neko moli i za tuđe stradanje (mada za > tako nešto još nisam čula) a to je u potpunoj suprotnosti sa > svetim idejama (ili sam ja naivna :) ). Jedan deo smisla citata koga sam naveo, a i par okolnih redova Novog Zaveta je u tome da molitva ne treba da bude nabrajanje Bogu šta čoveku treba. Pa kakav bi to Bog bio kad ne bi znao. Ono "sve i svašta" je grubo, kriv sam - a samo sam hteo da potkrepim izjavu jednog nevernika (da li?) da ako Bog zna kakvi smo u srcu. NB.

religija.489 nkbog, 16 Sep 94 -> #436, inesic

> Definitivno me mrzi. Imam, ne pametnija - nego preča posla. Ako > tebe ne mrzi, reci to u par rečenica. Da li ti hoćeš da kažeš da > ta 4 Jevanđelja u sebi ne sadrže kao prvu i najvažniju zapovest: > Ja sam gospod Bog tvoj i nemoj imati drugog boga osim mene NE! NAJVAčNIJE ZAPOVESTI U JEVANĐELIMA I HRIŠĆANSTVU SU: 1. Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim i svom snagom svojom. 2. Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. (Mateja:22:37-40, Marko:12:30-31) Zapovest koju si naveo je prva zapovest od Deset Božijih Zapovesti Starog Zaveta i spada u drugi red zapovesti. Postoji i treći red: Crkvene Zapovesti. NB. p.s. Probaj da zameniš Bog sa Priroda - ateistima to pomaže da shvate stvari.

religija.490 supers, 16 Sep 94 -> #466, vcalic

>> Moze se sada postaviti pitanje da li je eventualni Bog ;) >> bice, te da li podleze zakonima danasnje fizike, itd, >> itd. Zasto ne bi podlezao zakonima fizike? Mozda cemo jednom dobiti neku novu fiziku, savrseniju od ove, pa ce opet neko reci da bog ne podleze zakonima fizike. Kako objasniti da neko pravilo ima upravo jedan i samo jedan izuzetak? I zasto bas taj izuzetak? A ako cemo da insistiramo na izuzecima, zasto pravilo da je bog izuzetak ne bi imalo izuzetak?

religija.491 supers, 16 Sep 94 -> #472, miljko

>> Elementaran fizicki nonsens je da je "FIZICKO POLJE oblik >> materije..." FIZICKA POLJA nemaju materijalnu prirodu. >> Ona su model za uzajamna dejstva (elektricna, >> gravitaciona i sl.) Ne znam odakle ti osnova da tvrdis da je "elementaran fizicki nonsens da je fizicko polje oblik materije". Necu da ulazim u te tvoje tvrdnje da je "u proslom veku dokazano da nisu materija". Ne znam odakle ti to. Bitno je da priznajes da se preko njih vrse uzajamna dejstva. Tako da se bog nikako ne uklapa u fizicko polje. Jer fizicko polje ne moze biti "gazda". Postoji i neko "s druge strane". >> NE POSTOJI nauka koja tvrdi da je SVA materija u vasioni. >> Niti postoji nauka koja pretenduje da kaze sta je to SVA >> materija. Postoji SVA VIDLJIVA (ne samo bukvalno, vec i >> posredno), ali NE i APSOLUTNO SVA MATERIJA. Materija se krece u prostoru i vremenu. Vasiona je njen prostor. Ona ne moze imati drugog prostora. >> Nisi pokrio mogucnost da je Bog zivo bice materijalne >> prirode sa svojstvima koja mu se pripisuju. Tu tvoja >> "nauka" nema odgovora. Bravo! Nasao si mogucnost koju nisam pokrio. Zato sto sam se nadao da je mit o bogu kao zivom bicu prevazidjen. Bog kao zivo bice nalazi se na nivou malog zelenog. Takav bog upravlja nama kao mali zeleni u SF filmovima. Bilo tehnologijom, bilo nekim talasima koje emituju iz mozga ili negde drugde iz tela. Ali to je vec slucaj materija protiv materije. SF filmovi cesto imaju happy end tako sto covek provali tajnu marsovskih omamljujucih talasa i oslobodi se. Dakle, bog teorijski moze postojati kao materija, ali onda je neprikladan naziv bog. Jer bog je svevisnji i svemocan, a materija je materija - ne postoji "jaca" i "slabija". So, ako pretpostavimo da covecanstvo kontrolise materijalni vanzemaljac kojeg zovemo bog, bolje je umesto obreda u cast boga posvetiti se nalazenju mogucnosti za oslobadjanje od vlasti tog boga.

religija.492 novim, 16 Sep 94 -> #484, nkbog

Ako valjano shvatam, ti si otvoren za versko iskustvo. Ne smatraš da je to iskustvo "glupost, suprotna činjenici", već da nauka niti može dokazati, niti može opovrći Boga. Bog dolazi s drugog mesta. Prihvatljivo mi je je to mišljenje. Novo pitanje: kako stoji stvar s indiferencijom? Da li ćutanje nauke prema pitanju Boga podržava i indiferentan stav prema pitanju? S jedne strane, naime, možemo reći: ok, racionalna teologija nema šta kaže za Njega, niti opet racionalna misao može da dokaže da Ga nema; nismo sasvim racionalna bića, ali smo bića koja ipak smatraju da racionalnost treba da ih usmerava; kako je racio neodlučan između da/ne, nije li najracionalnije ostaviti to pitanje? S druge strane, pak, može se reći: axa, ne možemo biti indiferentni prema ovom skandalu racionalnosti, i bilo bi dobro da pokušamo da se ipak nekako pozabavimo tim pitanjem. (Dakle, hoću da verujem u transcendens, makar ga zamišljao, ako mi je tako opravdano, i u obliku žukundede s belom bradom, ali i u obliku Praimena, ili u obliku Superindiferencije, ili u obliku CyberPunkera, ili kao Slučaja, ili Moralnog Zakona, ili već šta se sve može o toj hoću-mogućnosti reći). (Verovatno ima i treća strana, ali ove dve mislim da su dovoljne da ilustruju pitanje kako stoji sa ćutanjem racionalnosti u odnosu na indiferenciju. Po tvom mišljenju, naravno, jer mi se čini da si neko ko o ovome svemu misli bez pozitivističkih predrasuda, odnosno nije mu vodilja kako smo ubili Murtu/Boga-iz-Bajki, da bismo tu ustoličili Kurtu/Nauku-Božanstvo.)

religija.493 paki, 16 Sep 94 -> #480, supers

­> Mi imamo svoje tri dimenzije pa opet nismo u stanju ­> da pojmimo svet sa dve ili cak jednom dimenzijom. Ja, hvala Bogu (;)), nemam problema sa poimanjem dve ili čak jedne dimenzije. Zar ne? ­> Mi blage veze nemamo sa "nizim" dimenzijama. Geometrijski ­> prikaz dvodimenzionalne ravni je cista imitacija. Pa jasno, zato se i zove "prikaz".

religija.494 miljko, 16 Sep 94 -> #396, supers

>> Zasto isti Isus nije odsvirao i pocetak igre? Otkud znamo da nije? Možemo ovako do Sudnjeg Dana :) >> zavrsi - svi ce biti "razmatrani". Gde je tu pravda? Pravda je kategorija do koje se jako drži. Iskoristiću tvoje pitanje da istaknem jedno interesantno mesto iz Svetog pisma, a tiče se upravo ovoga: kako će se suditi onima pre i onima posle. Sam Isus kaže (žestoko parafrazirano :): Da ja nisam došao, ne biste imali greha. Ovako nećete imati opravdanja za svoje grehove. Greh je relativna kategorija i neznanje jeste opravdanje za greh. Cela Isusova priča nije nimalo dogmatska, već naprotiv. Ali je zato i beskompromisna. Neće svi ići u raj :)

religija.495 miljko, 16 Sep 94 -> #445, mmitrovic

>> kosi sa, valjda al nisam siguran, teorijom polja koja >> kaže da jedan stvar može biti u jednom trenutku prisutna >> na samo jednom mestu. Mislim da je pomenuta tvrdnja jedan od aksioma fizike. Kao aksioma potencijalno je oboriva (odnosno zamenljiva, iako niko ne vidi kako). Sa teorijom polja to nema veze. Teorija polja u kvantnoj fizici modeluje interakcije tela preko elementarnih čestica. Vreme da okončamo jalovu diskusiju. Da postoji naučni dokaz o nepostojanju Boga bio bi naširoko poznat. Već sam jednom rekao da rasprava o mestu i ulozi Boga u nauci može biti interesantna, kao "žvaka" oko koje bi razglabali o problemima i dostignućima moderne nauke. Ovako nema puno smisla.

religija.496 miljko, 16 Sep 94 -> #394, supers

>> treba da uskracuje). Po meni su spoljasnje i unutrasnje >> zadovoljstvo sebe i drugih dovoljan cilj zivota dok je >> religija samo jedno od sredstava koje to mogu delimicno >> omoguciti. Uostalom, ne bih da se ponavljam - pregledaj >> konferenciju i videces da imam stavove koji su dovoljni >> za "gradnju" na mestu onoga sto "rusim" Tvoj stav sadržan je u jednoj rečenici: "Lep i udoban život". Ok, recimo da to prihvatimo kao životnu odrednicu. Zajedno sa tim iznosiš tvrdnju o "spoljašnjem i unutrašnjem zadovoljstvu" kao o cilju. Sa tim se recimo potpuno slažem. Moje pitanje je šta ćeš da radiš kad "lep i udoban život" dodju u sukob sa spoljašnjim i unutrašnjim zadovoljstvom? Odakle crpiš ideje za rešavanje takvih situacija? Da li uvidjaš koliko su tvoja razmišljanja u takvim situacijama odredjena tvojim saznanjima koje crpiš iz okoline? A živimo u hrišćanskoj civilizaciji, zar ne? Mene su upravo takva razmišljanja odvela u proučavanje religije. Ona nudi logički neprotivurečan (konzistentan) sistem (to tvrdim). Jedina mu je mana što ga nije lako protumačiti u baš svim situacijama. Ako mene pitaš, Bog jeste ljudska tvorevina. Ubiti Boga znači ubiti (itekako vrednu) ideju.

religija.497 vlador, 16 Sep 94 -> #442, dejanr

> Dakle, po toj teoriji bi ispalo da nema "u međuvremenu" - duša se trenutno > premesti u novo telo. žitao sam svojevremeno knjigu Paralelni svet od Benedikta. Tamo je, čini mi se, spominjan neki međuprostor koji služi kao čekaonica za sledeću reinkarnaciju. Kao kroz maglu se sećam nekih detalja: kao tip (neki turčin) prolazi i pored njega promiču figure njegovih žrtava ili slično. Inače, Benedikt potiče sa (ex)naših prostoja - majka mu je negde iz Bosne. Opisao je svoj sustret sa majčinim duhom.

religija.498 vlador, 16 Sep 94 -> #431, vcalic

> islama su prerađene postavke hrišćanstva, onako kako je to tvorcima > religije odgovaralo. Posle (kraćeg) razmišljanja odlučio sam da lupim resign na religiju. Nisam se ni na kog naljutio (taman posla!), jer da jesam lupio bih mu ignore. :) Tako sam odlučio jer nema smisla pratiti konferenciju u kojoj se raspravlja da li bog postoji ili ne. Neko je već rekao, ni jedna strane neće popustiti, a moj pad se puni... :( Osim toga, nije ova konferencija za nas nevernike. :) Vreme je novac a ovih dana ga imam nešto malo... :( Nema smisla da i to malo što imam trošim na raspravu da li bog postoji ili ne. Došao sam u situaciju da koristim računar zbog komunikacija a ne komunikacije zbog računara. Ako neko ima nešto interesantno da mi doda neka mi piše u mail, mada ne vidim potrebu. Izvinjavam se ako sam udavio. :)

religija.499 milan, 16 Sep 94 -> #463, vcalic

> Negde čuh da navodno postoji Pontijev izveštaj o pogubljenju > Judejskog Kralja !? Da tako nešto stvarno postoji, popeli bi nam se popovi na glavu sa time. Dakle, ne. Pl poz M

religija.500 milan, 16 Sep 94 -> #473, novim

> Takođe, ne vidim što bi formalna logika bila vlasništvo > matematike; jes' da ste tu mnogo radili, naročito poslednjih 100 > godina, ali š'a se može - to nije samo vaše - logika je > transdisciplinarna, i tu radili i mnogi drugi, i razni. Naprotiv! Mi bi bili radi uvalitije nekome drugom jer i sama sadrži po koju stipulaciju tj. aksiomu pa bi time smanjili broj istih (aksioma) kojima baratamo. Al' se ona uvalila nama u naručje matematizovavši se (što je njezin problem) ali i vičući "Ja sam deo matematike!" što ti dođe isto kao kad ostaviš pacijentkinju u drugom stanju. ;> Pl poz M P.S. > Sve u svemu: dolazimo do ideje nesamerljivosti raznih saznanja. I > zašto misliš da bi neko lingvističko saznanje (ako je to, a ne tek > neko zapažanje, deskripcija ili analogija) moralo baš pred tribunal > matematičara?! A odakle ti zaključuješ (ako zaključuješ uopšte i ma šta) da ja tako mislim?

religija.501 veca, 16 Sep 94 -> #309, balinda

>> Gde si ti pronašao te retke tvrdnje? ;) Naslućuje ;)) p.s. princess be cool, znaš da im je tako lakše, čini ih velikim u sopstvenim očima ;) Kako reče moj kolega aforističar, (parafraziram) ako je Bog od jednog rebra napravio ženu, šta bi tek napravio od radijatora? (ne d'o im Bog ;)) )

religija.502 veca, 16 Sep 94 -> #395, supers

>> Tacno. Meni svako moze reci da na samog sebe gledam sa prevelike >> visine i da mislim da sam bolji i sa ispravnijim stavovima nego >> vecina. Naročito što u svakoj rečenici promiče ja pa ja :)

religija.503 vcalic, 17 Sep 94 -> #475, supers

>> se ne menja, kako uopste funkcionise. Probaj da odgovoris >> na ova pitanja pre nego sto nastavis da pricas da >> nematerijalni svet moze uticati na materijalni. Sve vreme mi pripisuješ neke tvrdnje koje ja nigde nisam izneo. Niti verujem u Boga (mada nisam ateista), niti sam tvrdio da to što si mi pripisao u gorecitiranoj rečenici. Jedna jedina stvar me tu zanima, a to je tvoje insistiranje na naučnom dokazu o nepostojanju Boga. Takav dokaz za sada ne postoji, to smo valjda utvrdili, sve ovo dalje više nije predmet mog interesovanja. Vlada

religija.504 vcalic, 17 Sep 94 -> #490, supers

>>>> Moze se sada postaviti pitanje da li je eventualni Bog ;) >>>> bice, te da li podleze zakonima danasnje fizike, itd, >>>> itd. >> Zasto ne bi podlezao zakonima fizike? Mozda cemo jednom dobiti >> neku novu fiziku, savrseniju od ove, pa ce opet neko reci da >> bog ne podleze zakonima fizike. Lepo piše "DANAŠNJE fizike". Vlada P.S. Odavno sam zaključio da je najgora stvar koja na Sezamu može da nekog da zadesi je da diskutuje sa nekim ko ne pročita ono što mu se napiše nego tera po svom.

religija.505 max.headroom, 17 Sep 94 -> #277, ognjen

> Na glupa pitanja, samo glupim ogdovorima. Svakome je > razlicit smisao zivota. Nekome je da smuva sto vise Eh, plašim se da nije tako. "Smisao života" je ujedno i "stavka koja nedostaje" u životu ljudi. Zato većina koja dovoljno dugo traga za tim "smislom" najčešće dospeva u ćorsokak, shvatajući da ono čega nema - ne može se naći (na kraju krajeva, i to je dovoljno smisleno). Neki od njih umesto "smisla" pronađu "besmisao", odn. zaključe da život nema smisla :) Itd, itd... Ellem, pogledajmo problem iz sledećeg ugla: šta je ono čemu teži većina ljudi (da se ograničim samo na deo Beograda u kome živim)? To su, u 99% slučajeva, dobra kola, žena/čovek snova i deca k'o šećer, stan od 200kvm, šestocifrene sume novca u Švajcarskoj. Realno gledano, to je "ideal" koji niko od njih neće dosegnuti. Zaključak im je sledeći: "smisao života je imati gorenavedeno". Dakle, da bi se "smisao" "dosegao", potrebno je poraditi na preduslovima (fizikalisati, juriti devojke, praviti decu, zidati kuću). žak i da se ranije definisani "smisao" (uslov) ispuni, čovek zaključuje da su nusproizvodi novostvorenog stanja negativni (nedostatak slobodnog vremena, manjak odn. preterano trošenje energije). Tada se definiše novi "smisao" života i Jovo nanovo. Nema, ba, log'ke :) Smisleno je jedino ono što se dela da bi se dostigao zamišljeni cilj; naravno, pod uslovom da se pravilno dela. Cilj (smisao) se stalno izmiče, tj. mi ga sami izmičemo - činimo da smisao bude uvek jedan korak ispred nas. Potirući na taj način (nesvesno, svakako) smisao, unapred definišemo da "smisla nema" (što i nije toliko bitno za svekoliku poentu, jer...). Gledajući iz "ptičije perspektive" na celu stvar, ispada da je to "jurenje za smislom", u suštini, smisao života. P.S. Navedeno sigurno _nije_ smisao života, jer da jeste - potrlo bi čitavu tezu da dosezanje smisla potire isti smisao, ili bi je razvilo u pravcu koji bi se zvao "besmisao života", a to nećemo (?) ;)

religija.506 max.headroom, 17 Sep 94 -> #314, inesic

> Nisam bio shvaćen. Hteo sam da kažem da mi se ne sviđa > religijski koncept po kome nagradu ne dobijaš zato što > si dobar nego zato što si pokoran, uvlakača, > dupelizac. Upravo zato i kritika religije (kakvu je danas poznajemo). Da je sve savršeno ispravno, ne bi ovde diskutovali.

religija.507 max.headroom, 17 Sep 94 -> #415, veca

> mole za spas ili pokoj duše, za zdravlje, uspeh, studenti > da polože ispit :) možda se neko moli i za tuđe stradanje Sebično ;) Bog, bar onakav kakvim ga prikazuje hrišćanska Crkva, bio bi više "pleased" ako bi se ti molila za spas duše drugog (seti se već Biblije, odn. onih delova o nabacivanju hlebom, kamenjem, lupanju šamara i crvenim obrazima :)...

religija.508 max.headroom, 17 Sep 94 -> #403, vlador

> Zakoni jesu različiti. Uzmi samo koliko razlika ima između > islama i hrišćanstva. Koliko? (Pretpostavljam da si čitao islamsku svetu knjigu i da znaš šta tvrdiš, tj. da se tvrdnje baziraju isključivo na pisanoj materiji a ne i na "modernom" praktikovanju tamo navedenih stavova)