ORKA.4

21 Feb 1994 - 14 Nov 1999

Topics

  1. literatura (104)
  2. help (54)
  3. trendovi (24)
  4. zakoni (69)
  5. dogadjaji (53)
  6. electron (2202)
  7. p.jezici (12)
  8. dzepni (96)
  9. hp48sx (123)
  10. mac (3838)
  11. najbolji (1052)
  12. klub.p (183)
  13. yu.kod (265)
  14. razno (331)

Messages - electron

electron.610 saricl, -> #599, mvulovic
!!! Ovo i mene zanima :) Zanima i mene, ali niko pojma nema.:((( Svojevremeno ih je pravila iskra.
electron.611 saricl, -> #608, mstankovic
!!! Interesantan je recimo bio projekat koordinatne busilice upravljane iz A da baciš ovaj projekat? Imao sam sličnih ideja svojevremeno, pa me zanima kako su ovo izveli.
electron.612 markiz, -> #608, mstankovic
> Interesantan je recimo bio projekat koordinatne busilice upravljane iz PC-ja. Ovo me VEOMA zanima, a znam da se moze uraditi. Na nama je ostalo... <.. P.S nekad je bilo reci o nekom jeftinom ploteru (nesto kao 9 din) ali nikad nisam uspeo da iskopam to sa sezama pa ako neko zna gde je to neka javi..
electron.613 dsoskic, -> #566, dsoskic
> Da li neko zna raspored pinova "SVHS" priključka? > > Hteo bih da iskoristim priključak na TV-u, eventualno za video ili satelit. > > 10x Još nisam saznao raspored SVHS priključka, nije valjda da stvarno niko ne zna? :(
electron.614 rmarjan, -> #611, saricl
> interesantan je recimo bio projekat koordinatne busilice upravljane iz PC >> A da bacis ovaj projekat? Imao sam slicnih ideja >> svojevremeno pa me zanima kako su ovo izveli. Nije toliki problem napraviti interfejs za upravljanje motorima niti programska podrska, koliko je veliki problem napraviti dobre davace polozaja busilice. Inace, "amaterskih" (poluprofesionalnih) busilica je moglo da se nadje na zapadu za oko 10.000 DEM, medjutim, iskustva sa njima su bila jako losa, sto setice preciznosti busenja. Malo kvalitetnije su vec bile reda 80-100.000 DEM. Dakle, interesantno je raditi na tome, ali nemojte se razocarati skromnim rezultatima - niste krivi vi, vec mehanika koju nemate i ne mozete da napravite.
electron.615 mvulovic, -> #610, saricl
> Zanima i mene, ali niko pojma nema.:((( > Svojevremeno ih je pravila iskra. Pa da zakukamo onda jače, možda će neko ko zna gde ih ima da se smiluje i kaže nam ;) Šalu na stranu, pravi ih čitav niz firmi, recimo Simens, čak imam pri ruci katalog motora japanske firme vrlo deskriptivnog naziva ;) Nippon Pulse Motor, ali avaj... ;)) Nego da ovo ne bude baš džabe poruka, evo i adrese firme, pa ako neko planira da skokne do Japana ili da im piše ;)) Nippon Pulse Motor Co. N° 13-16, 2-chome, Hongo, Bunkyo-ku Tokio 113, Japan Tel: 03-813-8841, Fax: 03-813-7049 Ko hoće da vežba japanski neka zove, a ko zna gde ima step motora ali malo bliže, recimo u Beogradu ;), nek' se javi. ematic :)
electron.616 vujos, -> #613, dsoskic
¨>> Da li neko zna raspored pinova "SVHS" priključka? ¨>> ¨>> Hteo bih da iskoristim priključak na TV-u, eventualno za video ili satelit. Ne možeš da koristiš SVHS priključak u kombinaciji sa klasičnim video ulazom-izlazom! Znači, potebno je da imaš SVHS izlaz i SVHS ulaz. Trenutno nemam 'nazive' od 1 - 4 ali potražiću. ┌──────────────┐ ┌─┴─┐ ┌─┴─┐ │ │ │ │ 1 3 1 3 spajanje dva SVHS priključka. * * * * (a) * * * * (b) 2 4 2 4 │ │ │ │ └─┬─┘ └─┬─┘ └──────────────┘
electron.617 whitie, -> #606, cubra
* cubra, 02.12.Pet 06:34 >>> >>> Ja video licno u slovenackom pojacalu. SAMO TO, BAS TO! Ma, ... , vide' i ja, samo su nam izgleda razliciti pogledi na termin "Pojacalo" :) da nisi slucajno gledao u neki ojacevalnik ... :))) OUP.Videh na buvljaku, dobro se prodaje, alarm za kola - cena bagatela . Nalepnice i kutija jedne poznate & reklamirane beogradske firme U kutiji / haj tec :) / ,sve stalo u 2 elementa Blink LED i otpornik ! ! ! I _to_ se naziva alarm, a bogme i prodaje ko' alarm ----------------------------------------------- 6.606 ---
electron.618 cubra, -> #617, whitie
ĐŠŽ█ OUP.Videh na buvljaku, dobro se prodaje, alarm za kola - ĐŠŽ█ cena bagatela . Nalepnice i kutija jedne poznate & ĐŠŽ█ reklamirane beogradske firme U kutiji / haj tec :) / ,sve ĐŠŽ█ stalo u 2 elementa ĐŠŽ█ ĐŠŽ█ Blink LED i otpornik ! ! ! ĐŠŽ█ ĐŠŽ█ I _to_ se naziva alarm, a bogme i prodaje ko' alarm E, ovo me baš razveselilo... Oćeš da se uortačimo pa da krenemo u masovniju proizvodnju, pa da krenemo možda i sa izvozom u Japan?
electron.619 ljubisha,
Da niej neko pravio digitalni termoregulator? Treba mi kontrola u opse- gu od 20 do 50 stepeni.
electron.620 mstankovic, -> #611, saricl
Ovo je bas veselo pocelo sa step motorima. Sa svih strana poneko sa svojom idejom. Da budem iskren nisam imao nameru da pravim koordnatnu busilicu, ali gde god sam se raspitivao o step motorimapitali su me jer hoces da pravis to? se. imajuci u vidu cene u odgovoru 6.614 i zanimanje markiza ^.612 (ako se ne Hsali ) ne bi bilo lose ni to probati (ako nadjem malo vremeno od drugih stvari od kojih ipak zivim). Zahvaljujem kolegi jaJapancu - rado bih zaista putovao i video zelju izlazeceg sunca, ali ne samo zbog step motora. Probacu da se povezem sa tovarisima iz bivse bratske republike, ako nesto nadjem javicu se . Uzgred cujem da su i nasi "vekovni prijatelji" Grci (koji nikako da nam skinu vize) dobro snabdeveni elektronikom, pa i ovakvim spravicama. Mozda skocim neki put i do Soluna. Ako je neko bio nek posalje putopis. Pozdrav - nadam se da se diskusija nastavlja.
electron.621 mstankovic, -> #619, ljubisha
Sve moze da se napravi - pitanje je samo cene i vremena. Ako hoces sam da pravis pogledaj u casopisu Elektro - mislim da je bila neka shema. Ako bi radije da dobijes gotovo resenje - javi se na mail - moze da se uradi.
electron.622 jerry, -> #588, bipin
} Ima li neko EPROM-e 2764? } } Treba 10 - 15 kom. Treba li ovo jos uvek? J.
electron.623 jerry,
Prvo, imam jedan step motor iz neispravnog hard-a. Ako ima nekog zainteresovanog... Mail me. Drugo, firma o kojoj smo pricali pre nekih 3-4 meseca (elektronske komponente), startuje za nekih 2-3 nedelje. Zavisi samo od vremena za koje cemo pronaci prostorije. Sve je manje-vise spremno i uskoro pocinjemo. Bicemo locirani u centru Beograda tako da je svima dostupna podjednako, ma gde bili. Za sada jos uvek nece biti prodavnice da odmah "platis i nosis", vec samo porudzbine. (Mada je i to u "petogodisnjem planu";). Porucite komponente tokom nedelje i one su tu iduce ili najkasnije za dve nedelje. Na sezamu je otvoren username "RIDONLI" preko kojeg cete moci da porucujete komponente a bice (u razvoju je) i baza podataka sa cenovnikom kojoj cete moci da pristupite preko modema (BBS). Asortiman: * Diode, Zenerice, Graetz-ovi, opto, led, displeji. * Tranzistori, tranzistorske "akcesorije". * Regulatori napona, tiristori, triaci, diaci. * C-MOS I.C., standard TTL, TTL-HS, TTL-HTC. * Ostala integralna kola, podnozija za I.C. * SMD komponente * Kondenzatori, otpornici, potenciometri, trimeri. * Kristali, filteri, rezonatori, osiguraci, prekidaci, piezo sirene, kalaj, traka za odlemljivanje, proto plocice, baterije, punjaci... * Konektori, kablovi, termo crevca, oprema za kabliranje. * Rezervni delovi za: Philips, JVC, Grundig, Sony, Sharp, Blaupunkt, Panasonic (TV, video i daljinci). * Sprejevi: silikon, bezmasni podmazivac, vazelin, kontakt, antistatik, video kontakt, komprimovani vazduh, ledol -52, plastik, petroleum podmazivac, odmascivac, flux, positiv, graphit, label off, zink, printer, uretan, teflon. Silikonska pasta za odvod toplote, Bezsilikonska pasta za odvod toplote. (za procesore!) Ima jos ali je ovo sasvim dovoljno da steknete uvid. Nadam se da ce ovo pokriti vase potrebe... Pozdrav, Jerry "AVISTA"
electron.624 sikima,
Riknuo me video NVG-33. Nestalo struje, pa doslo i sada ne daje znake zivota. Sumnjam na 2 integralaca: STR 1806 STK 5340 Intersuje me sta su ta kola i kog prvo da se dohvatim. Puno pozdrava od Sikime
electron.625 vstan, -> #624, sikima
> STR 1806 > STK 5340 > > Intersuje me sta su ta kola i kog prvo da se dohvatim. Ono drugo je neki izlazni pojacavac.
electron.626 sikima, -> #625, vstan
> IC STK 1806 Reci mi sta je ovo jer verovatno je ovo riknulo. Videh cenu u MG. 35,00 za te pare trebo bi da jede sve zivo
electron.627 vstan, -> #626, sikima
>> IC STK 1806 > Reci mi sta je ovo jer verovatno je ovo riknulo. Je li STK ili STR, kako je bilo napisano u prvoj poruci.
electron.628 saricl, -> #614, rmarjan
!!! nemojte se razocarati skromnim rezultatima - niste krivi vi, vec mehanika !!! koju nemate i ne mozete da napravite. Cela poruka i jeste bila sa ciljem da vidim kako su rešili mehaniku.
electron.629 saricl, -> #623, jerry
!!! "platis i nosis", vec samo porudzbine. BCY 87 komada četri. Plaćam pouzećem dinarski.
electron.630 sikima, -> #627, vstan
> IC STK 1806 Uvek kada kucam ON line pogresim. Kolo je STR 1806. Cudno je sto osigu- rac nije crkao a osigurac je orginal. U knjigama sam nasao da je to in- tegralno kolo i nista vise. Vstan spasavaj.
electron.631 tarajce,
Ima li koga sa HP 500 DESKJET štampačem, ko ima ubašene YU karaktere ??? Bio bih jako zahvalan za sadrčaj (EP)ROM-a, ako ga neko ima. Može da posluži i neki softverski drajver samo da dobijem YU set na štampaču.
electron.632 crncic,
Potrebno integralno kolo MN1276, gde se moze naci ? To je iz Panasonic KX-P1081 stampaca koji je u kvaru.
electron.633 diag, -> #631, tarajce
> > Ima li koga sa HP 500 DESKJET štampačem, ko > ima ubašene YU karaktere ??? > Bio bih jako zahvalan za sadrčaj (EP)ROM-a, ako ga > neko ima. Može da posluži i neki softverski drajver > samo da dobijem YU set na štampaču. > Ja imam 550cu ali ona ima kertridž koji se ubacije u slot kao kartica. Ne znam kako je to izvedeno na 500ci ali ako je isto onda kertridž možeš da nabaviš na MR berzi mislim za oko 50 dem. E sad ako ti yu slova trebaju za dos to je tako dok u win-u imaš brate fontove. Goran
electron.634 zdjordjevic, -> #624, sikima
##> Riknuo me video NVG-33. Nestalo struje, pa doslo i sada ne ##> daje znake zivota. Sumnjam na 2 integralaca: ##> ##> STR 1806 ##> STK 5340 Kod Panasonic-a (National-a) obično riknjava elektrolit u čoperu (1 mikroF 200V), dakle prvo njega zameni pa da pričamo dalje.
electron.635 sikima, -> #634, zdjordjevic
> Kod Panasonica prvo riknjava elektrolit u coperu Nisam ja te srece. Proverio sam elektrolit i on je OK. Cak i otpornik od 2.2 Ohma je preziveo. ¸Žű Puno pozdrava od Sikime
electron.636 zdjordjevic, -> #635, sikima
##> Nisam ja te srece. Proverio sam elektrolit i on je OK. Cak i ##> otpornik od 2.2 Ohma je preziveo. ¸Žű Nemam šemu kod sebe, ali jesi li 100% siguran da gledaš dobar elektrolit. Dešava se da se "osuši" pa čoper ne dobija start impuls. Mali elektrolit (fizički) 1 mikroF 200V.
electron.637 sikima, -> #636, zdjordjevic
> mali elektrolit 1 mikroF /220 V Nema mnogo elektrolita pa nema sanse da pogresim. Kvar sam otklonio. Kupio sam STR 1806 i video je proradio. Nego, video je prezupcio. Da li neko moze da rezmontira i ponovo smontira onih 1000 zupcanika. Moze i preporuka na nekog ko to radi strucno. Elektroniku mogu da popravim, ali mehanika - hvala lepo. Puno pozdrava od Sikime
electron.638 ana,
HELP! HELP! HELP! HELP! HELP! HELP! HELP! HELP! HELP! HELP! HELP! Ima li neko C kompajler za 8051 mikrokontroler (treba mi što pre!) - po mogućstvu sa literaturom i sl. Treba mi za projekat na faksu, a IAR C iz 87-me godine, koji imam, mi ne radi kako treba!? Marke (anin brat)
electron.639 cubra, -> #638, ana
ĐŠŽ█ HELP! HELP! HELP! HELP! HELP! HELP! HELP! HELP! HELP! HELP! ĐŠŽ█ HELP! ĐŠŽ█ ĐŠŽ█ Ima li neko C kompajler za 8051 mikrokontroler (treba mi što ĐŠŽ█ pre!) - po mogućstvu sa literaturom i sl. Treba mi za ĐŠŽ█ projekat na faksu, a IAR C iz 87-me godine, koji imam, mi ne ĐŠŽ█ radi kako treba!? Dakle, ja imam C kompajler (od firme KEIL), ali nisam baš ozbiljno sa njime radio jer nemam nikakvu literaturu. Da li neko ima neka iskustva, literaturu...
electron.640 vstan, -> #637, sikima
> Nema mnogo elektrolita pa nema sanse da pogresim. Kvar sam > otklonio. Kupio sam STR 1806 i video je proradio. Nego, video > je prezupcio. Da li neko moze da rezmontira i ponovo smontira > onih 1000 zupcanika. Moze i preporuka na nekog ko to radi > strucno. Elektroniku mogu da popravim, ali mehanika - hvala > lepo. Mogu da ti preporucim odlicnog, i jeftinog, majstora. Ako si jos zainteresovan javi se na mail.
electron.641 jerry, -> #632, crncic
} Potrebno integralno kolo MN1276, gde se moze naci ? } To je iz Panasonic KX-P1081 stampaca koji je u kvaru. Moze kod mene. Ali je cena na zalost 55 DEM. :(((
electron.642 oper, -> #639, cubra
> Dakle, ja imam C kompajler (od firme KEIL), ali nisam baš > ozbiljno sa njime radio jer nemam nikakvu literaturu. Da li > neko ima neka iskustva, literaturu... Ja imam. Posedujem ICC - ov sistem (kros kompajler, asembler, linker i librarian sa dokumentacijom). Takođe imam ponešto iskustva u radu sa njima ali sam veom zainteresovan za razmenu informacija, pošto je to tema koja je kod nas vrlo slabo zastupljena. Takođe imam i Archimedesov sistem (ista konfiguracija kao i ICC), ali za njega nemam dokumentaciju pa nisam ni pokušavao da nešto uradim (BTW nije mi uopšte jasno u kojim su relacijama ICC i Archimedes pošto su paketi gotovo identični). Bilo bi mi vrlo drago da se javi neko ko koristi pomenute alatke da malo proćakulamo. Prvenstveno me zanima da li postoji neki kompajler koji pravi bolji kod ili je to jednostavno nemoguće izvesti na 51-ci. ICC daje kriminalno loš kod (a i Archimedes koliko sam uspeo da vidim) tako da je u praksi primenljiv samo za pisanje dela programa kod kojeg tajming nije nimalo kritičan. Praktično samo za inicijalizacione rutine (koje mi je u principu svejedno da li pišem u assembleru ili u C - u) i rutine za čitanje tastature i ispis ne displej. P.S. Ceo ICC sistem mi je oko 800 K na disku (ne postoje instalacione diskete) pa nisam baš rad za UL. Pera...
electron.643 dsoskic,
Želeo bih da napravim kabl, koji bi sa jedne strane imao video ulaz, a sa druge strane dva video izlaza. ┌─────── out in ───────┤ └─────── out Nema veze ako će biti malo slabljenja signala, jedino me brine to što ako ih samo direktno spojim biće (TV-i) galvanski spojeni, šta da stavim? Neku ili dve diode, ali koje? Jel mogu obične 4001. Možda mogu da upotrebim i razvodnik koji služi za jednu antenu i dva televizora. Meni isto tako treba samo za video signal. Help needed very soon, thanks
electron.644 d.petrovic,
Neznam dali je baš za ovu temu ali... Treba mi uputstvo za telefonsku centralu MINIPABX MPX 8000 Požurite dok me ne izludi :( P.S. Može i voice pre podne na 427-978, tražiti Dejana
electron.645 markiz, -> #620, mstankovic
> Ovo je bas veselo pocelo sa step motorima. Sa svih strana poneko sa svojom > idejom. Da budem iskren nisam imao nameru da pravim koordnatnu busilicu, ali > gde god sam se raspitivao o step motorimapitali su me jer hoces da pravis to? Nisam se šalio :))) a i do Grcke idem često... tu je i Conrad, Burklin itd Moja ideja je bila da vidimo šta se može pa ako krene OK.. ako ne :( da zaboravimo na vreme i da se ne zanosimo .... pa da krenemo :)))
electron.646 whitie, -> #643, dsoskic
*** dsoskic, 19.12.94 -->> -->> Mozda mogu da upotrebim i razvodnik koji sluzi za jednu -->> antenu i dva televizora. Meni isto tako treba samo za video signal. Mozes, ako je u pitanju stvarno razvodnik. U sebi sadrzi feritni toroidni trafo, otpornik i eventualno dva kondenzatora. Feriti koji se kod nas koriste u ovakvim spravicama ogranicavaju radnu frekven- ciju na max 800 MHz. Donja granica ne postoji. Prica ne vazi za razvodnike sa pojacavacima ili frekventnim filtrima. Dakle ako ima bilo cega sem otpornika i sirokopojasnih transformatora stvar je nedefinisana. Gore opisan razvodnik JESTE galvanski kratki spoj, ali svi ure- djaji jednim kondenzatorom na ulazu/izlazu sprecavaju prolaz jed- nosmerne komponente. Ono sa 1N4001 zaboravi. To je ispravljacka dioda namenjena za radnu frekvenciju do 100 Hz. Na UHF to NIJE dioda. Diode zaboravi uopste. Nije im ovde mesto. Pozdrav, Beli
electron.647 dejanr,
Možda je ovo prava tema za pitanje :) I dalje tražim(o) šemu za pretvarač 12 V DC (akumulator) -> 220 V AC. U malim oglasima sam saznao (hvala, zurzul!) da su rečene šeme objavljene u časopisu SAM 12/85 (sa 12 V na 220, 200 VA) i SAM 1/86 (sa 24 V (dva akumulatora) na 220, 400 VA). Dakle, ako neko ima te SAM-ove, zanimalo bi me da pogledam šeme. Hvala unapred!
electron.648 calex, -> #646, whitie
<!> -->> Mozda mogu da upotrebim i razvodnik koji sluzi za jednu <!> -->> antenu i dva televizora. Meni isto tako treba samo za video <!> Mozes, ako je u pitanju stvarno razvodnik. U sebi sadrzi feritni Da li su RF i video signal isti? Koliko vidim, on traži način da podeli video signal. Zar ovde ne važi onaj klasičan Y kabl koji se može upotrebiti kod hi-fi veze recimo pojačala i dva decka?
electron.649 vstan, -> #644, d.petrovic
> Neznam dali je bas za ovu temu ali... > > Treba mi uputstvo za telefonsku centralu > > MINIPABX MPX 8000 -> kominikacije.razno:
electron.650 vujos, -> #647, dejanr
¨>Dakle, ako neko ima te SAM-ove, zanimalo bi me da pogledam šeme. Odgovor u PC.HARD
electron.651 whitie, -> #648, calex
*** celex, 21.12.94 -->> -->> Da li su RF i video signal isti? RF / po engleski - radio frekvencija / podrazumeva otprilike kratke talase tj 3 - 30 MHz. Audio frekvencije 30 - 30 000 Hz. UHF izlaz sa videa 500 - 600 MHz. Kompozitni i RGB, kao i sirina kanala do 8 MHz. Razlika je i u impedansi, kablu, konektoru ... -->> Koliko vidim, on trazi nacin da podeli video signal. Uh. Cit'o sam ponovo poruku i nisam siguran sta co'ek oce. Spomi- njao je 2 TV-a, pa sam predpostavio da ih "drajvuje" sa 1-nim videom. Najekonomicnija varijanta je sa razdelnikom. Ja tako shvatio al' ne znaci da tako pise. Bolje da on pojasni. Elem, da li se ono " ... in i out ... " odnosi na uredjaj ili sam kabl. Jos bolje reci konkretno sta mislis da povezes i koje konektore mislis da koristis. Sta pise iznad tih konektora i koliko izvoda ima, kojeg oblika, ako znas ime konektora - moze i to. Onu zadnju recenicu ne obelezih a odnosi se na koriscenje audio kablova za video signal. "Da sam pekar mala moja ..." reko bi ti da stvar super sljaka za kompozitni signal a moze i za 36 CH ali nateg- nuto !! Ali nisam pekar pa ti moram reci da je audio koaksijalni kabl prilagodjen mikrofonu koji je bitno drugaciji od antene. Taj se kabl koristi samo zbog cene a troskove placa sam signal. Na buv- ljaku ces uglavnom njega naci ! Beli
electron.652 dsoskic, -> #646, whitie
> Mozes, ako je u pitanju stvarno razvodnik. U sebi sadrzi feritni > toroidni trafo, otpornik i eventualno dva kondenzatora. Feriti koji > se kod nas koriste u ovakvim spravicama ogranicavaju radnu frekven- > ciju na max 800 MHz. Donja granica ne postoji. Taj razvodnik što imam je baš takav kao što si ga i opisao (ferit, otpornik i 1 kondić) i osnovna namena mu je, de se podeli signal jedne antene na dva televizora. Ja imam sledeći problem: Želeo bih da Video signal (video out) podelim na dva (video out), da mogu dva uređaja da povežem na jedan utikač. Dobio sam savet da mogu, i samo, paralelno bez ikakvog elementa da povežem dva kabla na jedan džek i da se neće ništa pokvariti. Zanima me da li ima, i koliko, slabljenja signala (kvaliteta slike), ovim direktnim, paralelnim, povezivanjem? Da li bi nešto dobio/izgubio u kvalitetu, ukoliko bih iskoristio, onaj razdelnik (1antena/2tv-a) ili ga uopšte nema potrebe stavljati? 10x
electron.653 dsoskic, -> #648, calex
> da podeli video signal. Zar ovde ne važi onaj klasičan Y kabl koji > se može upotrebiti kod hi-fi veze recimo pojačala i dva decka? Da video signale, Koji klasičan Y kabl, i kako je tu povezano. Jel su direktno spojeni 2 plusa na plus i 2 minusa na minus ili ima nekih obrnutih spojeva ili elemenata. Kako ne opada signal?
electron.654 dsoskic, -> #651, whitie
> Elem, da li se ono " ... in i out ... " odnosi na uredjaj ili sam > kabl. Jos bolje reci konkretno sta mislis da povezes i koje konektore > mislis da koristis. Sta pise iznad tih konektora i koliko izvoda ima, > kojeg oblika, ako znas ime konektora - moze i to. Želim da napravim nešto drugo, al samo imam dilemu oko video signala. Ajd da objasnim. Satelitski risiver ima dva skarta na sebi i base band in/out. Međutim, sve mi je zauzeto (sem base band in/out) jer imam i Video kript i D2MAC i RTL4/5 dekoder. Treba mi još jedan izlazni signal (video out) da bih i na drugom TV-u (video in) mogao sve što je i tu da posmatram. Pošto je base band in/out stvarno "base" (osnova) tj. na njemu je osnovni signal, što bi se reklo signal pre dekodera, tako da na drugom tv-u imam sve sem kodiranih kanala, što bi se reklo nemam ništa :(. Sve bi bilo uredu kad bih mogao da RTL4/5 dekoder zakačim na base band in/out, ali mi ne polazi za rukom, tj. ne znam čemu on služi, pokušavo sam sve i svašta ali odatle neće, pa neće, da pokupi signal i tačka. Padalo mi je čak na pamet, al mi je žao da "kvarim" base band in/out, da video signal (out) koji ide direktno na skart (iznutra uređaja) prekinem i odvedem ga na "base band out" i vratim nazad preko "base band in". Tu bih onda mogao da zakačim dekoder RTL4/5 (on je transparentan sa ostale kanale), međutim, ako jednog dana ne budem imao taj dekoder, morao bih da stavim jedan kratko spojnik da bih uopte imao video out. Rešio da napravim jednu kutijicu na kojoj bih sa jedne strane imao muški skart (koji bi se uticao u dekoder) a sa druge strane dva ženska skarta (gde bi se uticali ostali uređaji) To je mnogo elegantnije rešenje od budženja risivera. p.s. ako sam "udavio" sorry :)
electron.655 ljubisha, -> #650, vujos
>¨>Dakle, ako neko ima te SAM-ove, zanimalo bi me da pogledam šeme. > Odgovor u PC.HARD Pa gde si bre tamo našao da prebacuješ? Zar ovo nije prava tema?
electron.656 calex, -> #651, whitie
<!> -->> Da li su RF i video signal isti? <!> Razlika je i u impedansi, kablu, konektoru ... <!> Uh. Cit'o sam ponovo poruku i nisam siguran sta co'ek oce. Spomi- Loše sam postavio pitanje. Trebalo je 'ZAR su RF i ...'. Jasno je meni koje su razlike ali _mislim_ da čo'ek 'oće da veže dva TV na video izlaz a pominje _antenski razdelnik_. <!> Onu zadnju recenicu ne obelezih a odnosi se na koriscenje audio <!> kablova za video signal. "Da sam pekar mala moja ..." reko bi ti da ... <!> nuto !! Ali nisam pekar pa ti moram reci da je audio koaksijalni <!> kabl prilagodjen mikrofonu koji je bitno drugaciji od antene. Taj Ajd' da razvijemo temu. Nisam mislio na korišćenje audio kablova za video signal a najmanje za RF signal. Mislio sam na _princip_ koji se koristi kod Y kabla, znači najobičnije paralelno vezivanje _video_ izlaza. Pored toga, najčešće na kompletima kablova onaj za video signal baš izgleda kao malo tanji _antenski_ kabl. To mi deluje i logično jer je i video signal 75-omski. Međutim, na DIN (6x) pa i na nekim SCART kombinacijama, koristi se običan višežilni koaksijalac. Daklem, kakav bi tačno trebalo da bude kabl za video signal? Da li može da se koristi 50-omski kabl za video signal? Koje učestanosti je video signal? BTW, koliko znam, VHF I je ispod UKT, gornja granica UHF je valjda oko 860 MHz. RF izlaz iz videa nije uvek UHF, čini mi se da je Panasonic stavljao da bude 3 i 4 kanal, tj VHF I. Imam negde spisak učestanosti po kanalima. Ja sam između video rekordera i TV za video signal stavio kabl koji je kupljen baš kao klasičan 75-omski koaksijalac prečnika oko polovine od 'normalnog' koaksijalca.
electron.657 vujos, -> #655, ljubisha
¨> Pa gde si bre tamo našao da prebacuješ? Zar ovo nije prava tema? Eh, prvo pročitah PC.HARD pa tek onda viđeh ovde poruku ;) Prvo sam razmišljao da projekat skaniram i šaljem u konf, ali je na velikom broju strana. Opredelio sam se da ga pošaljem poštom pa ako stigne u BG, a nekoga interesuje, neka pita kod koga je ;)
electron.658 whitie, -> #656, calex
Uf ! / - skracena verzija price o restrikciji, popisnim listama, kosavi, koleginici koja mi je poslala replije na papiru ... / Za video signal se moze reci da sadrzi video informaciju, i to je to. Nema standarda, zapravo ima ih previse da bi se moglo reci " na to mis- lim kada kazem video signal". Prvi tv standard je poreklom preko bare, negde od pre onog tamo rata. U medjuvremenu su ga maltretirali svi i sva a u cilju nadogradnje kolora, stereo zvuka, videoteksta, markera, inden- tifikatora, kojekakvih mernih i test signala ... Zarad neke kompatibil- nosti dodavali su najsavremeniju tehnologiju na ragu od pre rata / ko je spomenuo Intelove mikroprocesore :) / Tek u zadnje vreme su neki pro- jekti poceli od nule kako bi najbolje iskoristili kapacitete. Video signal nema _neku_ frekvenciju vec se radi o _opsegu_ frekven- cija. Ako taj opseg pocinje od 0 to je osnovni video signal. U suprotnom on je eksponovan / dignut /. Sirina opsega odredjuje koliku kolicinu informacija moze da progura. Video je signal u nasim televizorima, iz gore navedenih razloga sirok 5.5 MHz. VHS to moze da spakuje /zajedno sa tonom/ na 3.2 MHz, a super VHS na 5 MHz pakuje 400 linija slike. **Pogledaj u do- kumentaciji opseg svog monitora.** Zadnje sto sam procitao bese standard za neki Japanski HD koji potrazuje 60 MHz. Sad' se neki student na Berkliju razbi od smeha ... :) Svi video signali:hroma, lumina, kompozitni, R, G, B, ... su predvi- djeni za setnju po 75 oma; audio - 600 oma. Koaksijalni kablovi se koriste u situacijama gde je visoka frekven- cija i gde treba zastiti signal od spoljnog "upliva". Kod kratkih deo- nica i obicni kablovi vrse pos'o. Na buvljaku vrsi pos'o sve sto se prodaje. Postoji profesionalna, a ima i ekonomska klasa. CDiskovi, D2MAC i slicno ni po ceni ni po kvalitetu ne zasluzuju stednju na ka- blovima. Dimenzije kabla ne odredjuju impedansu, vec odnosi nekih dimenzija plus dielektrik ...Proizvodjaci u istom gabaritu daju vise vrsta : primer RG-58 i RG-59 odnosno RG-8 i RG-11. Dobro si povezao video i TV. Moze i 50 oma ali ne uvek ! Ja ga udavi, al' i ti mnogo pitas :))
electron.659 whitie, -> #654, dsoskic
E Danko sto ne napisa ovo odma'. Ono sa razdelnikom ne ide ! Praktican savet moje koleginice -> Ako je ono RTL4/5 zapravo L-kript dekoder za pomenute kanale, ne treba ti. Retko se koristi /sat-dva dnevno/ a Nemacki kanali ti i onako sluze samo za ucenje jezika inace su sr****. Za D2MAC ti treba specifican monitor /$$$$/ a na obicnom mozes i bez dekodera videti crnobelu sliku smesnog formata. Videokript odnosno njegova jurop verzija su danas dominan- tni i vec se ugradjuju u risivere kao ziveci standard. Ako si stvar- no potrosio toliku lovu onda nema racionalnog razloga da ukljucujes lemilicu. Godisnja pretplata za samo 1 ( i slovima jedan ) ozbilj- niji kanal ce pokriti kupovinu novog i modernijeg sat.prijemnika. Bez obzira sto je zensko, ipak je u pravu. Ali posto smo u ORKA a ne MALI.OGLASI dugujem odgovore: Proizvodjac tvog prijemnika je ocito posao od predpostavke da ces dekoder i ostale aktivne pomagaljke kaciti na skart a video aut na TV/monitor. Tako se na video aut-u naslo samo ono potrebno TV-u tj. nekih 5 MHz sirok signal. Satelitski DBS / za direktan prijem sa sa- telita / signal je sirok 27 MHz i on je potreban dekoderima. Mislim da shvatas. Omiljena igra "novice SAT" manijaka je snimiti teletekst na video rikoder. Dok to ne provalis "SAT vukovi" te ne primaju u razgovor. Elem, sve je tu samo treba naci gde ... :) Skart je inace dvosmerni kanal koji uz to ima par kontakta koji mu omogucuju neku primitivniju logiku. Puni skart razvodnik se zbog toga zove video mikser/procesor sa genlokom i kosta ... Ne, ne mozes ga napraviti. Ako ti treba samo neki izdvojeni segment, npr. oces kao ti sa 1 sat.prijemnika na 2 TV-a onda nije belaj. Konrad nudi 1 na 2 za 40 DEM i 1 na 5 za 60 DEM. Obrati paznju to su pasivni izlazi. Najzad dekoderi. Stvar radio otprilike ovako. Programiranjem ili daljincem odredis koji ti od skart-ova radi / nozica 8 javi konkret- nom dekoderu da je prozvan /. Ovo se koristi samo ako automatika ne radi - neusaglasenost proizvodjaca. Kako radi automatika? Ponudi se video signal svim korisnicima. Ko prepozna svoje pakete - ukljucuje se. Poneki obavesti ostale, neki ne. Ostali ostaju iskljuceni. Sat.prijemnik administrira ta 2 ili 3 sagovornika uz predpostavku da si procitao sta pise iznad konkretnog skart-a i upravo to priklju- cio. Nema tog razdelnika koji ce u tu logiku dodati jos jednog sa- govornika ili objasniti gazdi da je jedan skart zapravo magistrala sa sledeca 3. Ako ti trebaju sva tri dekodera istovremeno, moras nabaviti prijemnik sa 3 izvoda ili sa vec ugradjenik videokriptom. Postoji i mogucnost da proizvodjece sva 3 dekodera pitas kako da iz- vedes povezivanje konkretne opreme. Sto je oprema nestandardnija proizvodjac zna vise caka za povezivanje pa mozda upali... A da smo ga udavili JESMO.
electron.660 saricl,
Može li mi neko reći na koji se način (formula a ne grafikon) računa induktivnost višeslojne zavojnice.
electron.661 drpr,
-> Dali neko može da mi kaže na koji način -> mogu da izračunam induktivnost -> višeslojne zavojnice motane na vazduhu. Ja sam polagao predmet Elektronske komponente i tamo imah i te stvari pa reko ajd da pomognem čoveku :) Prvo jedna slika, u pitanju je kratak višeslojni kalem, gde su "belim" obeleženi namotaji: ┌─────────────────┐ ────────┐ │█████████████████│ │ ┌───│█████████████████│ │ │ │█████████████████│ │ │ └─────────────────┘ ──┐ │ │ │di │ do │ │ │ da │ ┌─────────────────┐ ─┬┘ │ │ │█████████████████│ │ │ └───│█████████████████│ │ h │ │█████████████████│ │ │ └─────────────────┤ ─┴───────┘ │ │ └─────────────────┘ l h - visina namotaja l - dužina kalema di- unutrašnji prečnik da- spoljašnji prečnik do- srednji prečnik Induktivnost kratkih višeslojnih cilindričnih kalemova: Vilerov (Wheeler) obrazac 78.7*(do*N)^2 L=─────────────────────*10^(-3) [ŠH] 3do + 9l + 10h (sve dimenzije su u centimetrima, a N br. namotaja) Pod kratkim kalemom se podrazumeva kalem kod koga je l reda do ili manje. Kada je kod kalema dužina l veoma mala i manja od visine namotaja h i srednjeg precnika kalema do (plocast kalem), induktivnost se ne moze racunati po predhodnom obrazcu već po (do*N)^2 L=(pi)^2 ───────*10^(-3) [ŠH] (dimenzije u cm) h Eto toliko od mene i nadam se da sam ti pomogao cope PS Imam jos formule za kalemove koji se prave odma na stampanoj ploči kao kod onih "bubica".
electron.662 wizard,
Trenutna situacija: Postoji vizuelni kontakt između lokacija, razdaljina je oko 1000 metara vazdušne linije, obe lokacije imaju 220V AC non-stop napajanje. Željena siutacija: :) Potrebno je ostvariti bežičnu vezu između lokacija. Veza bi se koristila ili za voice komunikaciju (ali istovremeno u oba pravca, kako bi mogao da se koristi i modem) ili na neki drugi način obezbediti komunikaciju između računara nekim od standardnih protokola ili njihovom simulacijom. Ideja je izbeći skupe all-purpose mobilne telefone i sklepati dve identične naprave koje bi se instalirale na obe lokacije i obezbeđivale voice komunikaciju i neprekidnu vezu. Suština poente je u komunikaciji računara, tako da se mogućnost komuniciranja glasom može i zanemariti. Mogući problemi: Na pola rastojanja između obe lokacije postoji policijska stanica, pa treba izbeći frekventne opsege koje oni koriste. Takođe, blizu jedne od lokacija se nalazi pejdžer centrala i antena, pa treba izbeći i njihove frekvencije. Bio bih veoma zahvalan svima na bilo kakvoj pomoći, ideji i/ili savetu!
electron.663 dsoskic, -> #659, whitie
> E Danko sto ne napisa ovo odma'. Ono sa razdelnikom ne ide ! Profesionalna deformacija :), apstrakcija svih nepotrebnih elemenata u datom trenutku, u cilju rešenja malog problema. > Praktican savet moje koleginice -> > Retko se koristi /sat-dva dnevno/ RTL 4/5 - kodira samo ono što valja, dobre emisije i filmove i što je najlepše sve je na engleskom jeziku. Možda preko je preko dana stvarno sat/dva kodirano ali su uveče/noću kodirani non-stop :). > Za D2MAC ti treba specifican monitor /$$$$/ > a na obicnom mozes i bez dekodera videti crnobelu sliku smesnog ????, na mom monitoru, a i tv-u, sve radi, a nisu ništa specijalni. > Godisnja pretplata za samo 1 ( i slovima jedan ) ozbilj- > niji kanal ce pokriti kupovinu novog i modernijeg sat.prijemnika. > Bez obzira sto je zensko, ipak je u pravu. Hmm.. :), bogami kako koji risiver, BTW na koji si to ozbiljan kanal mislio. Žensko! bogami retko je u pravu :), sem ... :)) > Konrad nudi 1 na 2 za 40 DEM i 1 na 5 za 60 DEM. Baš mi je to i trebalo. Možda, bi bolje bilo da nisam rekao svrhu, ne bi se udaljili od teme :), a suština je ista. > A da smo ga udavili JESMO. Taman posla, samo smo malo skrenuli sa teme (mogli smo ovo i u extra.tv),
electron.665 vujos,
U pripremi jednostavna šema pretvarača 12 ili 24 -> 220 V /100 Hz! (isključivo za napajanje sijalica i uređaja sa grecom) Ako se pokaže dobra u praksi, dobijate šemu u conf.
electron.666 cubra,
Jako mi jako treba sledeće: Podaci za čipove SN 75172 i SN 75173 (75175). To su RS 485 risiver i transmiter. Trebaju mi bar podaci o napajanju i oznake izvoda. Čipove pravi Texas Instruments. Bio bih bezgranično zahvalan dobročinitelju - ktitoru - zadužbinaru. Čubra
electron.667 drpr, -> #662, wizard
-> Bio bih veoma zahvalan svima na bilo kakvoj pomoći, ideji -> i/ili savetu! Koliko sam ja shvatio za početak a možda i kraj bi bilo dovoljno nabaviti CB stanice koje rade u građanskom opsegu, znači mogu se slobodno koristiti. Koliko sam video u časopisu "Elektro" ima neki telefon i reklama : "Napravite od vaše CB stanice bežični telefon sa dometom vaše stanice." E sad to je dalji put za istraživanje. Dalje ne znam u kom opsegu radi i da li trebaju neke dozvole za Paket radio. Ako je samo za komunikaciiju (via modem) to je najidealnije rešenje. cope PS Mene bi zanimalo ako krenete to sa CB stanicama i nadjete ih negde u gradu da mi javite cenu istih pošto imam neki plan za nabavku.
electron.668 saricl, -> #647, dejanr
!!! Možda je ovo prava tema za pitanje :) I dalje tražim(o) šemu za pretvarač !!! 12 V DC (akumulator) -> 220 V AC. U malim oglasima sam saznao (hvala, !!! zurzul!) da su rečene šeme objavljene u časopisu SAM 12/85 (sa 12 V na !!! 220, 200 VA) i SAM 1/86 (sa 24 V (dva akumulatora) na 220, 400 VA). !!! Dakle, ako neko ima te SAM-ove, zanimalo bi me da pogledam šeme. Upravo radim jedan takav pa ako si zainteresovan za šemu i/ili ploče nema problema. Inače montaža je na ploči evropa formata stim da su tranzistori na hladnjaku. Šema će uglavnom biti ista kao ta u SAMU samo ću je malo modifikovati: Kvarcom kontrolisan oscilator Prelazak cele logike sa TTL na C-MOS Prelazak napajanja elektronike sa 5V na 12V stab. Cena ploča zavisi od toga koliko se ljudi prijavi. Pre toga ću naravno okačiti ovde kompletnu dokumentaciju, a očekujem da sve to završim za jedno deset do petnaest dana.
electron.669 markiz, -> #668, saricl
Taman sam našao samove , kad eto prepravke projekta, ukratko: Zainteresovan sam
electron.670 wizard, -> #667, drpr
Hvala na odgovoru, već sam pomislio da ovde nema nikog ko bi mogao/želeo da pomogne. :) Izgleda da su svi navikli na plug-and-play koncept, i nemaju želje za eksperimentisanjem i igranjem. :( > Koliko sam ja shvatio za početak a možda i kraj bi bilo > dovoljno nabaviti CB stanice koje rade u građanskom opsegu, Koje su karakteristike CB stanice, koliko (red veličine) košta jedna, i gde mogu da se kupe? Kako da znam da li rade u građanskom opsegu? Da li im je frekvencija fiksna ili ju je moguće promeniti ako dođe do interferencja? Da li na nešto posebno treba da obratim pažnju? > Koliko sam video u časopisu > "Elektro" ima neki telefon i reklama : "Napravite od vaše CB > stanice bežični telefon sa dometom vaše stanice." Molio bih te da mi, ako imaš taj časopis/telefon, javiš, ili daš makar neku informaciju više. > Mene bi zanimalo ako krenete to sa CB stanicama i nadjete ih > negde u gradu da mi javite cenu istih pošto imam neki plan za > nabavku. Nema problema. Verovatno će nam trebati još dosta pomoći za "projekat", pa ću se ja javljati ovde. :)
electron.671 stigor, -> #670, wizard
> Koje su karakteristike CB stanice, koliko (red veličine) košta > jedna, i gde mogu da se kupe? Kako da znam da li rade u > građanskom opsegu? Da li im je frekvencija fiksna ili ju je > moguće promeniti ako dođe do interferencja? Da li na nešto > posebno treba da obratim pažnju? Neki standard je 27MHz sa 40ak kanala FM/AM ... U Bugarskoj sam naleteo na takvu CB stanicu za cirka 60 DEMova + antena (ringo) 30 DEM ... Čim je za 27Mhz onda je i za gradjanski opseg, zato se i zove CB (Citizen Band) ... Ako kupuješ CB obavezno kupi SWR metar (koji meri "isijavanje" pune snage stanice tj, da li je antena propisno nameštena) i imaćeš sasvim zadovoljavajući kompletić s kojim ćeš moći da pokrivaš Beograd i širu okolinu (ovo u slučaju da je CB nominalne snage 5W) ... Kako vreme prolazi želećeš da kupiš pojačalo od par desetina vati, kako bi dobacio i u inostranstvo i tako redom - to ti je mnogo zahtevan&zarazan hobi. ;)
electron.672 mvincic, -> #665, vujos
>> (isključivo za napajanje sijalica i uređaja sa grecom) >> Ako se pokaže dobra u praksi, dobijate šemu u conf. Sta bi ovo sa "grecom" trebalo da znaci? Mozda da je u pitanju samooscilujuci pretvarac koji nema stabilnu frekvenciju i ostale relevantne velicine. Ako radis takav pretvarac (dva tranzistora u samooscilujucem spoju [bloking osc.]) onda na vreme odustani od njega, jer je neprijatan za realizaciju. Ja se vec dva meseca koristim svojim resenjem na bazi uobicajene koncepcije: -kvarcna baza + delitelji -Johnson-ov brojac (4017) -logika za formiranje kontrolnog signala -MOSFET POWER tranzistori -Prilagodjeni mrezni trafo Odgledao sam dosta sati TV prorama i vise video kaseta usred restrikcije uz stonu lampu i ukljucene muzicke uredjaje. Iskustva jos skupljam, posto nisam nikad kod kuce pa je izrada celog uredjaja trajala nekoliko sati (kad uspem da izdvojim malo vremena). Ono sto je izvesno je to da mi se tranzistori ni pod punim opterecenjem uopste ne greju (Mosfet-ovi su za struje od 30A) dok je trafo (200VA) topao. Semu ovde necu objavljivati jer nisam stigao da zaokruzim projekat, koji obuhvata i punjac akumulatora koji sad imam kao posebnu jedinicu (tiristorski punjac). Osim toga, preci cu na drugu koncepciju, a to je DC-DC konverzija sa 12 na 350 volti koji ce se koristiti za dobijanje efektivnih 220 pomocu 4 tranzistora u "bridge" spoju. Pozdrav, Dejan ( DENS )
electron.673 drakce,
Zahvaljujući EPS-u (#$%&*!), moj Grundig TV je otišao u večna lovišta ... Zna li neko gde mogu kupiti integralno kolo TDA 3640? Hitno mi je, zahvalan sam na svakom odgovoru.
electron.674 wizard, -> #671, stigor
> Neki standard je 27MHz sa 40ak kanala FM/AM ... U Bugarskoj sam naleteo > na takvu CB stanicu za cirka 60 DEMova + antena (ringo) 30 DEM ... To puta dva izađe 200 maraka, a to mi se čini malo mnogo za ovo što nama treba (a što je u suštini ipak samo eksperiment hobija radi). Posebno što nam, ako sam dobro razumeo, pored toga treba još i prepravka da bi radilo. > sasvim zadovoljavajući kompletić s kojim ćeš moći da pokrivaš Beograd > i širu okolinu (ovo u slučaju da je CB nominalne snage 5W) ... Ne, ne, ne... :) Ne zanima mene to, a i ne želim da znam jer može da se desi da me zainteresuje... :) Meni treba domet od najviše 2-3km, i to samo zato da bi na 1km bio dovoljno dobar prijem. Treba mi usmerena, fiksna antena, između prijemnika i predajnika nema fizičkih prepreka. U krajnjoj liniji - ne treba mi čak ni ceo glasovni opseg da može da se prenosi već samo onaj deo neophodan za modemsku komunikaciju. Pa čak ni to, već možda samo mali primopredajnik sa nekoliko +/- kanala, ako je moguće tako "izsimulirati" neku od standardnih veza (serijsku, paralelnu...) između mašina. Možda je čak ovo poslednje i najbolje rešenje, da ne bi morali da stalno prekopčavamo modeme sa gradske na "aero" liniju. :) Ima li pomoći? Ideja?
electron.675 stigor, -> #674, wizard
> paralelnu...) između mašina. Možda je čak ovo poslednje i > najbolje rešenje, da ne bi morali da stalno prekopčavamo modeme > sa gradske na "aero" liniju. :) > Ima li pomoći? Ideja? Auuu Wiz, al si ga ukomplicirao ... ;) Ma najbolje bi bilo da razvučete kabel - em je jeftino, em je sigurno ... :)
electron.676 whitie, -> #675, stigor
--->> ovo mu dodje kao komentar na celu seriju Ako ti treba profi komunikacija koja koliko toliko pokriva kapacitet i kvalitet telefonske linije moras se obratitio Ministarstvu za saobracaj i veze. Stvar je IZUZETNO skupa: projekat, masine, atesti ... i SPORA : saglasnosti svih ometanih - neke BITNE si pomenuo u prvoj poruci. Svestan si da ti ne treba nista slicno pa da ne davim dalje. Pre nego nastavis experimente da znas : - za CB stanicu ti takodje trebaju papiri ->50-tak Din + 5-6 meseci + 18god - od 40 spomenutih kanala u YU smes samo 22 - smes koristiti samo AM , zabranjeni SSB i FM - smes koristiti do 4 W na onteni kruznog zracenja. Pri experimentisanju koncentrisi se na problem da ti treba dvosmerni ka- nal !! Nikako nesto sto ce prebacivati prijem <-> predaja. Problema ima jos, al idemo redom. OUP.Pre SWR-a svakako kupi ispravljace,kablove i konektore jer,koliko vidim nisu usli u obracun troskova ... Beli
electron.677 stigor, -> #676, whitie
> - za CB stanicu ti takodje trebaju papiri ->50-tak Din + 5-6 > meseci + 18god - od 40 spomenutih kanala u YU smes samo 22 > - smes koristiti samo AM , zabranjeni SSB i FM > - smes koristiti do 4 W na onteni kruznog zracenja. Ma OK whitie, sve su to nazovimo ih "zakoni", ali zakoni postoje da bi ih kršili ... ;) Papire sam nabavio pre 4 godine, pucao sam sa 30W čistog izlaza i nisam imao problema (tj, nisu me uvatili, jest da je komšija imao smetnje na TVu, ali je preživeo;), bile su to veze sa Italijom, Portugalom, Nemačkom, Danskom itd (i to većinom u večernjim satima, znamo zbog čega) ... > Pri experimentisanju koncentrisi se na problem da ti treba > dvosmerni ka- nal !! Nikako nesto sto ce prebacivati prijem <-> > predaja. Problema ima jos, al idemo redom. Ovo je bilo za Wiza, ne za mene, on se muči sa tom tematikom, bežičnog modemisanja ... :) > OUP.Pre SWR-a svakako kupi ispravljace,kablove i konektore > jer,koliko vidim nisu usli u obracun troskova ... NoRMalno, ja bih pre preporučio akumulator (kao napajanje) zbog onih famoznih brumova (kod loših ispravljača) ... A što se cena tiče, kao što rekoh Wizu, to je veoma skup sport - slično modemisanju, možda čak i skuplje ... :)
electron.678 vujos, -> #670, wizard
¨>> Koliko sam video u časopisu ¨>> "Elektro" ima neki telefon i reklama : "Napravite od vaše CB ¨>> stanice bežični telefon sa dometom vaše stanice." ¨> ¨>Molio bih te da mi, ako imaš taj časopis/telefon, javiš, ili daš makar ¨>neku informaciju više. Od toga nikakve koristi, za ono što je tebi potrebno. Tip prodaje dodatak (znači već trebaš da imaš dve CB stanice) koji omogućava da se CB spoji na telefonsku liniju i da ti sliži kao bežični telefon. Ukratko način rada: Na kućnu CB stanicu se doda taj uređaj i spoji se sa telefonskom linijom. Na pokretnu (drugu) CB stanicu se doda onaj tonski davač (biper) koji se koristi za preslušavanje telefonskih-sekretarica sa drugog telefona. E, sada kada te neko zove telefonom, dobijas signal na ovoj pokretnoj. Ukucaš šifru i pričaš. Kada hoćeš da zoveš, isto otkucaš šifru i onda broj telefona koji okrećeš. Da bi uređaj funkcionisao treba da imaš mogućnost tonskog biranja. Znam da će biti komentara 'lako se može probiti šifra' i slično, ali ako su lagali mene... ;) uff.... nije bilo ukratko ;) a i nije ni ono što tražiš, ali pomislih da će nekoga interesovati.
electron.679 vujos, -> #672, mvincic
>Sta bi ovo sa "grecom" trebalo da znaci? Mozda da je u pitanju samooscilujuci >pretvarac koji nema stabilnu frekvenciju i ostale relevantne velicine. Ako >radis takav pretvarac (dva tranzistora u samooscilujucem spoju [bloking osc.]) >onda na vreme odustani od njega, jer je neprijatan za realizaciju. Ja se vec Nije to... Koristi se kolo TL494, ali me ne pitaj za detalje jer nemam vremena za tako nešto. Drugar radi na ovome.
electron.680 zeljkoj, -> #677, stigor
> Ovo je bilo za Wiza, ne za mene, on se muči sa tom tematikom, > bežičnog modemisanja ... :) Wizarde, a za šta će ti sve ovo? Hoćeš da povežeš u mrežu dva BBS-a sa jednom linijom?
electron.681 mboban, -> #680, zeljkoj
=-= Wizarde, a za šta će ti sve ovo? Hoćeš da povežeš u mrežu dva BBS-a =-= sa jednom linijom? Novi nodovi na Sex BBS-u? :)
electron.682 wizard, -> #675, stigor
> Auuu Wiz, al si ga ukomplicirao ... ;) Ma najbolje bi bilo da > razvučete kabel - em je jeftino, em je sigurno ... :) Mogućnost je već bila razmotrena, a zaključak je bio da bi to bilo samo privremeno rešenje i da bi došlo do izvesnih problema čim budu počeli da zaprašuju komarce. ;) Moram da priznam da sam malo razočaran odzivom... Svi znaju da pametuju, citiraju kataloge, a kad treba nešto konkretno - niko da se isprsi sa... pa makar jednim obrazloženim "NE MOŽE", ako ništa drugo...
electron.683 wizard, -> #676, whitie
> Pri experimentisanju koncentrisi se na problem da ti treba dvosmerni ka- > nal !! Nikako nesto sto ce prebacivati prijem <-> predaja. Problema ima > jos, al idemo redom. Pa znam, to mi je i najveći problem. Kao neko međurešenje sam video i mogućnost da idu dva nezavisna signala (na dve frekvencije). Ne znam koliko je to realno... > OUP.Pre SWR-a svakako kupi ispravljace,kablove i konektore jer,koliko > vidim nisu usli u obracun troskova ... Ok, snaći ću se, nadam se, već nekako i za taj deo, ali zadržao bih se na ovom "SWR-u" koji pominješ. :) Naime, nije mi ideja bila da podatke prenosim pomoću nekog specijalizovanog softvera za tu vrstu komunikacije. Za prenos podataka na ovoj razdaljini mogu sasvim fino i diskete da posluže. Ideja je bila da simuliramo neki od standardnih protokola, a u prvom planu sam imao u vidu modemsku vezu. Mislio sam da je, zbog povoljnih uslova i male razdaljine moguće nešto smisliti/uraditi. Nemojte me terati da kupujem par "buba" prisluškivača pa da pokušavam sa tim. :))
electron.684 zurzul, -> #668, saricl
##> Cena ploča zavisi od toga koliko se ljudi prijavi. Pre toga ću Pa hajde kad več navaljuješ,zainteresovan sam za pločicu a i za releje! :)
electron.685 zurzul, -> #676, whitie
##> - za CB stanicu ti takodje trebaju papiri ->50-tak Din + 5-6 meseci + 18god Malo ljudi imao ovo(mislio sam na papire i 18 god)! ##> - od 40 spomenutih kanala u YU smes samo 22 Dosta ljudi ima ovo(mislio sam na 40 kanala). ##> - smes koristiti samo AM , zabranjeni SSB i FM Malo ljudi poštuje ovo. ##> - smes koristiti do 4 W na onteni kruznog zracenja. Kao što rekoh,malo ljudi poštuje ovo.
electron.686 michelle, -> #682, wizard
> Moram da priznam da sam malo razočaran odzivom... Svi znaju da pametuju, > citiraju kataloge, a kad treba nešto konkretno - niko da se isprsi sa... > pa makar jednim obrazloženim "NE MOŽE", ako ništa drugo... Pa kad si postavio slońen zadatak ;). HošeŃ da obezbediŃ dupleks VF komunikaciju sa malo/ili nimalo para. A nešeŃ Ńpijun bube! :) BTW, Ńto stvarno ne bi probao sa malim UKT predajnicima (ono 2-3 tranzistora...) koje šeŃ primati na svom kušnom HI-FIju (ili bilo kom FM prijemniku)? Ako hošeŃ vezu bez ikakvih smetnji, mońeŃ da probaŃ sa primopredajnicima na 2-3 GHz, sa talasovodima, gun-diodama... Ali, to še malo viŃe da koŃta... ;) pozdrav, michelle
electron.687 kuki, -> #676, whitie
> - smes koristiti samo AM , zabranjeni SSB i FM ajde, recimo, da mi je jasno što ne smeš koristiti FM (pojede puno spektra), ali što ne sme da se koristi SSB? :) to zauzima duplo manje u spektru od AM :) (jes da je lošiji odnos signal/šum, but who cares) :)
electron.688 kuki, -> #682, wizard
> Moram da priznam da sam malo razočaran odzivom... Svi znaju da pametuju, > citiraju kataloge, a kad treba nešto konkretno - niko da se isprsi sa... > pa makar jednim obrazloženim "NE MOŽE", ako ništa drugo... pa rekao si da to treba da bude što jeftinije... prema tome, jako si suzio diskusiju :)) Pošto si rekao da su te dve lokacije u vidokrugu, i ako imaš više love/strpljenja :) možeš da probaš da si napraviš (ili da nagovoriš nekog da ti napravi (za $$$ ili za dž)) uređaj na bazi lasera :) Dakle, jedan laser na jednoj, jedan na drugoj strani, usmereni na fotoćelije onog drugog. I, ostaje ti samo da smisliš kako da modulišeš i demodulišeš taj zrak, i rešio si (skoro) svoj problem :)) Tako ćeš čak moći i da divljaš što se tiče propusnog opsega :)) a, pošto se tebi ne sviđa ni varijanta sa cb-stanicama, ni sa špijun bobama... e, onda ti se verovatno neće svideti ni ova ideja :)
electron.689 wizard, -> #678, vujos
> Od toga nikakve koristi, za ono što je tebi potrebno. > Tip prodaje dodatak (znači već trebaš da imaš dve CB stanice) > koji omogućava da se CB spoji na telefonsku liniju i da ti sliži kao > bežični telefon. Pa čekaj, jel CB stanica omogućava istovremenu dvosmernu komunikaciju (bez onog "soko zove orla - PRIJEM" :) ili joj to omogućava taj uređaj? Mislim - sve jedno, ako je moguće da istovremeno zvuk putuje i tamo i 'vamo - to je to (ako izuzmemo cenu ;). Btw, a obični bežični telefon dometa 1-2km? Objasnite mi zašto nije moguće takav primo-predajnik (samo njega) napraviti u kućnom aranžmanu?
electron.690 wizard, -> #680, zeljkoj
> Wizarde, a za šta će ti sve ovo? Hoćeš da povežeš u mrežu dva BBS-a > sa jednom linijom? Pa rekao sam već šta hoću. Da povežem dva komp-a, nikakvi BBS-ovi. Druga strana trenutno čak nema ni modem. :)
electron.691 wizard, -> #681, mboban
> Novi nodovi na Sex BBS-u? :) BBS je prestao da radi pre mesec dana.
electron.692 wizard, -> #686, michelle
> Pa kad si postavio slońen zadatak ;). HošeŃ da obezbediŃ dupleks VF > komunikaciju sa malo/ili nimalo para. A nešeŃ Ńpijun bube! :) Ma nemam ja ništa protiv špijun buba, samo ako će to da radi... Jedino se malo plašim UKT područja. > BTW, Ńto stvarno ne bi probao sa malim UKT predajnicima (ono 2-3 > tranzistora...) koje šeŃ primati na svom kušnom HI-FIju (ili bilo kom FM > prijemniku)? Pa ok, zašto ne? Postoji li problem sinhronizacije signala? S obzirom da je razdaljina svega 1km ja mislim da bi možda i moglo da radi, iako dipl. ing. spantic tvrdi suprotno... ;) > Ako hošeŃ vezu bez ikakvih smetnji, mońeŃ da probaŃ sa primopredajnicima > na 2-3 GHz, sa talasovodima, gun-diodama... Ali, to še malo viŃe da > koŃta... ;) Ma neka ih smetnje, za šta inače služi korekcija grešaka na modemu...
electron.693 stigor, -> #690, wizard
> Pa rekao sam već šta hoću. Da povežem dva komp-a, nikakvi > BBS-ovi. Druga strana trenutno čak nema ni modem. :) Ma toj "drugoj starni" kupi modem cca. 60 DEM i rešio si problem na fin način ... ;) Ali, ako i dalje želiš da budeš "sam svoj majstor"- mnogo više love ćeš utrošiti, a i zdravlja ... ;)
electron.694 sljubisic, -> #682, wizard
(Repliciram slucajno bas na ovu poruku, da bi se ubacio u lanac diskusije, a ne zbog toga sto se ovaj reply bas na nju i odnosi!) Kako je ova diskusija vec dobila na ozbiljnosti, nisam jednostavno mogao a da se i ja ne ukljucim :) 'Problem' o kome je ovde rec je star koliko i samo racunarstvo, i teorija racunarskih mreza uopste. Ovde pod mreza treba podrazumevati bilo kakav transfer podataka sa jednog na drugi udaljeni racunar. Hajde da malo 'uopsteno' posmatramo ceo problem. Dakle postoje racunari na lokacijama A i B koje treba nekako povezati tako da mogu da razmenjuju pod- atke, ali BEZICNIM putem. Dakle odbacujemo sve one predloge tipa da se raz- vuce bilo kakav kabal, da se diskete salju po golubovima pismonosama... :) i sl. Samo cist bezicni prenos! Da li je ovo kao pretpostavka OK? Pa, sada postoje dve komercijalne mogucnosti a razmotricemo i jednu 'alternativu'. Prvo o komercijalno dostupnim mogucnostima: - Prva: bezicna Ethernet kartica(e). Rade apsolutno isto kao i klasicne osim sto pored racunara imas i jedan mali radio-uredjaj iz koga viri ona mala 'pendrek' antena, umesto koje se uz pomoc BNC prikljucka moze priklju- citi i krovna pa cak i usmerena (u zavisnoti od topologije mreze) i tako znacajno unaprediti 'domet' samog radio-uredjaja. Ono sto se dobija je klasican Ethernet (10 Mbps, IEEE802.3) koji se ni po cemu ne razlikuje od klasicnog i korisnik pod uslovom da mu nije skrenuta paznja ne moze to prime- titi. Postoje i office varijante ovih kartica koje umesto radio-talasa rade sa infra-crvenim talasima (sve su to ipak el.-magnetni talasi zar ne :) kao i modeli koji imaju ugradjen radio-uredjaj na samoj internoj kartici i pozadi prikljucak za minijaturnu antenicu. Ova varijanta se cesto primenjuje pri organizaciji velikih sportskih ili sajamskih manifestacija gde je ponekad nemoguce ili strasno skupo postaviti klasicne kablove, mada su i ovakve kartice same po sebi jako skupe. Dakle ova varijanta otpada :( Medjutim postoji i opsta koncepcija ovoga data kroz drugu varijantu. - Druga: Paket radio. Potreban ti je neizostavno radio-uredjaj, koji radi u SIMPLEX-u, dakle i prima i predaje na istoj frekvenciji (kanalu) naizmenicno, kao i odgovarajuci 'glupi' ili 'specijalizovani' modem. Da krenem od radio uredjaja: prvo mora da ima frekvencijsku stabilnost, pa je kvarcom kontroli- san oscilator nuznost. Zatim mora da ima dovoljan NF propusni opseg, kao i dovoljnu brzinu prelaska sa prijema na predaju. Da li takav uredjaj mozes sam napraviti? Koliko bi te kostao, i da li si siguran da bi na kraju radio na zadovoljavajuci nacin? Drugo postoje tacno zakonski odredjene frekvencije na kojima se moze raditi sa paket radiom :), kako bi imao pristupa radio-am- aterskoj globalnoj paketnoj mrezi, paket radio BBS-ovim i nodovima koji eto malo je poznato postoje i kod nas :) (vise u tome uskoro u Racunarima). No ako te ne interesuje ova mreza vec samo malo samostalnog ekperimentisanja ..... ;)))) Potreban je i modem kako sam vec rekao, jednostavno da bi digitalan signal pretvorio u analogni (tonski) koji se moze prenostiti uz pomoc radio-uredjaja Postoji jeftnija i skuplja varijanta. Jeftinija koristi 'obican' modem koji je obicno eksternog tipa i koji ima mogucnost da aktivira predaju na radio uredjaju. Dakle, on jednostavno sve ono sto dobije sa serijskog porta pret- vori bez ikakvog razmisljanja u audio-signal i prosledi radio-uredjaju. Samo cepkanje korisne informacije na paketice (paketna mreza - paket radio!) po takozvanom AX.25 protokolu (derivatu dobro poznatog X.25) radi sam komu- nikacioni program. On se takodje stara i o verifikaciji da li su paketi do- bro primljeni (korekcija greske ponavljanjem paketa). Postoje i takozvani TNC (Terminal Node Connection) modemi, zapravo racunari u malom, koji sami vrse cepkanje informacije na paketice, i kontrolisu prenos, dakle rastercuju komunikacioni program. Medjutim oni su znacajniji jer se mogu postaviti samo- stalno u funkciji noda, dakle jednog 'cvorista' koje uslovno 'povecava domet' samog radio-uredjaja, pa je zbog toga dovoljno imati minimum izlazne snage tek koliko je dovoljno da se dobaci do prvog 'cvorista' a kasnije se 'putuje' kroz mrezu na racun radio-uredjaja samih cvorista. Ovde postoje razni programi, od klasicnih korisnicko komunikacionih, pa za PBBS-ove, ali i programi koji bi sa ovim hardverom omogucavali mreze TCP/IP tipa. No da ne davim vise, cene radio-uredjaja (polovnih ali koje vrse posao) su od 200-300 DEM kod nas, dummy modemi oko 150 DEM, a TNC oko 300 DEM, sve naravno kod nas, a kako ceo sitem funkcionise, gde su cvorista, kako vise stanica istovrmeno radi na istoj frekvenciji i ne smetaju jedna drugoj kao i mnogo vise o ovoj oblasti - uskoro u Racunarima. - Treca mogucnost je zapravo jedna akademska analiza eventualnih varija- cija na istu temu :). Zapravo iskoristiti serijski port i jednog i drugog racunara da bi se oni povezali, bilo preko nekog poznatog programa (FastWire, Intersvr/Interlnk i sl.) ili nekog posebnog pisanog za tu namenu. Ali vazno je napomenuti da ovde ne pominjemo nikakav paketni prenos koji bi podrazumevao i korekciju greske pri prenosu, vec samo hocemo da radio-tala- sima zamenimo klasicnu zicu :) Elem, kao sto je vec i receno tu naizmenican prijem i predaja otpadaju kao mogucnost. Potreban je konstantan i medjusobno nezavisan i prijem i predaja, tako da ovde pricamo o full-duplex-u, gde bi za svaku ovakvu vezu bile pot- rebne po dve razlicite frekvencije. Ideja je sledeca: iskoristiti signale sa serijskog porta, proslediti ih do D/A konvertora odnosno modemskog dela koji ce ih spremiti za ulazak u NF ulaz na predajniku (modulator u opstem slucaju), i obrnuto i suprotnom smeru. Ali tu odmah nastaju i problemi: Sta tu uraditi sa kontrolnim signalima, kao i sa samom brzinom prenosa? Kontrolni signali su normalno neohodni za sinhronizaciju prenosa (RTS/CTS, DSR/DTR, CTS/RTS, DTR/DSR) i njihovim izostavljanjem se nebi nista dobilo. Pin Signal Pin Signal ------------------------------------------------------------------- 1 CD Carrier Detect 6 DSR Data Set Ready 2 RXD Receive Data 7 RTS Request to Send 3 TXD Transmit Data 8 CTS Clear to Send 4 DTR Data Term. Ready 9 RI Ring Indicator 5 GND Signal GND Dakako nisu svi ovi signali bitni, tj. neki od njih se mogu izostaviti ili maskirati (CD, GND, RI npr.), ali ipak neke sinhronizacije mora biti. Pored toga da bi prenos podataka bio zodovoljavajuce brzine sirina propusnog NF spektra mora biti dovoljno velika. Recimo ako pricamo o klasicnim radio uredjajima namenjenim za prenos govora (tipicno od 300- 3000 Hz) podesni su samo za brzine do 1200 bps :(, sto je i standardizovano za VHF podrucje po Bell 202 protokolu. To prakticno iznosi oko 140 bajtova u sekundi (ukljucuju- ci idealnu vezu i CRC kontrolu), sto nije bas zavidno. Da pomenem reda radi da se na KT opsezima (do 30 MHz) standardizovala brz- ina od 300 bps, sto je dakako ooooodaaaavnooooo prevazidjeno, ali je i dovo- ljno kada se radi o prenosu tekst. poruka razumne duzine.Isto takav uredjaj bi morao biti i jako stabilan, pa sve one 'spijun-bube' od jednog do par tranzistora, bez kristala uopste ne dolaze ni u obzir! Da bi se iskoristilo 9600 bps koliko omogucavaju serijski portovi bez 16550 kola (koje je potrebno za high-speed modeme i sl.), potreban je ohoho slozeniji predajnik, koji bas i nije za samogradnju, pogotovu ne pocetnicku. Tu vec NF spektar treba biti daleko siri, a koriste se i druge vrste modulacija, sve u svemu jedna mnogo zanimljiva oblast, ali da ne gnjavim ovde... Dakle ako bi se i uz pomoc nekih trikova, recimo CTCSS pod-modulacije ili sl. uspelo da se i kontrolni signali 'proture' kroz isti kanal, dakle da se koriste samo po jedan prijemnik i jedan predajnik sa svake strane sto je i minimum :)), sama izgradnja ovakvih prijemnika i predajnika nikako se nebi mogla okarakterisati kao amaterska, pogotovu na cenu i znanje koje je potre- bno da se isti i naprave. Uz to i napomena da bi ovakva veza bila vrlo ranjiva ako dodje do nekih smetnji (radio-smetnji) mada bi se one uz dobro izabrane frekvencije, dobru snagu predajnika :), i usmerenost antenskog sistema mogle svesti na minimalne okvire :)). Ako bi se krenulo u neki specijalno pisani paketni protokol za ovo, da bi se uvela korekcija greske, sve se svodi na vec posto- jeci paket radio u verziji sa 'glupim' modemima. Dakle nazalost varijanta sa nekim AD/DA modemskim pretvaracima (jeftinim), i spijun bubama (jednostavnim i jeftinim) definitivno otpada :(. Varijante sa IC ili laserskim pa i radio-talasima ekstra visokih frekvencija vise je jedna akademska mogucnost nego izvodljiva stvar pogotovu kada se pom- ene onima koji su sa tim stvarima i radili. Da li znate kako usmeriti IC zrak precnika 10 mm do prijemnika udaljenog 850 metara !!!!. Cena IC predajnika koji moze da prekrije ovu daljinu (ne moze IC dioda iz daljinskih :(, kao i uticaj vlaznosti vazduha na kvalitet veze (od kise do magle - jeza!) Laseri su nesto, ali samo nesto laksi jer su u vidljivom spektru, ali i oni su podlozni atmo. smetnjama, a da ne pricamo koliko kosta jedan poluprovo- dnicki Laserski modul sa socivima, kao i odgovarajuci prijemnik. :(((( Isto, ovde sve ostale veze osim paketne mreze gube smisao, pa je to onda vise alternativa paket-radiu (paket-laser :) i sve vise lici na digitalni pre- nos putem optickih kablova. Sve sto bi u ovom slucaju moglo da posluzi nije JEFTINO! :((( Nazalost prenos digitalnih podataka nije toliko jednostavan kao prenos govora pa je i sama skalamerija zato slozenija, i nije je bas lako realizovati uz pomoc prirucnih i jeftinih komponenti, a uz neko osrednje poznavanje elektro- nike. Zato je moj savet da probas da povezes na neki drugi konvencionalniji nacin ili da razmisljas o nekom od ona prethodna dva, jer drugog izbora, bojim se da nema :( Pozdrav svima koji su preziveli ovoliki reply !!! :)
electron.695 zeljkoj, -> #687, kuki
> spektra), ali što ne sme da se koristi SSB? :) to zauzima duplo Možda postoje neke službe (Vatrogasci, Taxi, i sl.) koje koriste SSB na 27 MHz?
electron.696 spantic, -> #682, wizard
> Moram da priznam da sam malo razočaran odzivom... Svi znaju da pametuju, > citiraju kataloge, a kad treba nešto konkretno - niko da se isprsi sa... > pa makar jednim obrazloženim "NE MOŽE", ako ništa drugo... Osnovni problem Wiz je u specifikaciji koju si dao i finansijskim sredstvima za njenu realizaciju, a koja jednostavno nisi spreman da izdvojiš. Stvar je sasvim izvodljiva, ali da li si ti spreman da pljuneš na opremu par hiljada maraka?
electron.697 spantic, -> #688, kuki
> fotoćelije onog drugog. I, ostaje ti samo da smisliš kako da modulišeš i > demodulišeš taj zrak, i rešio si (skoro) svoj problem :)) Tako ćeš čak I posle toga može ladno da mlati pare prodajući svoje rešenje? Kuki ne zezaj Wiza ;)
electron.698 spantic, -> #692, wizard
> Pa ok, zašto ne? Postoji li problem sinhronizacije signala? S obzirom da > je razdaljina svega 1km ja mislim da bi možda i moglo da radi, iako > dipl. ing. spantic tvrdi suprotno... ;) Pa kad mu ne veruješ mogao bi malo da pogledaš izvesnu knjigu koju držiš na polici (ne nije reč o mom "Vodiču za povezivanje" mada bi i tamo mogao da zaviriš ;) Reč je o knjizi "Računarske mreže i protokoli" od Dejvisa, Barbera, Prajsa i Solomonidesa a u izdanju Vojnog izdavačkog zavoda, 1986. Tamo su dosta detaljno opisani sistemi sa radio-difuzijom paketa, sa stanovišta protokola. To pošto si po svemu sudeći rešio da kreneš u proizvodnju svog sistema ;)
electron.699 michelle, -> #692, wizard
> Ma nemam ja ništa protiv špijun buba, samo ako će to da radi... Jedino > se malo plašim UKT područja. Nemaš razloga za brigu. UKT ti je, čini mi se, najzahvalniji opseg za takve komunikacije. Samo nađi neku čistu frekvenciju. Možda malo i da izađeš iz FM radijskog opsega. >> BTW, što stvarno ne bi probao sa malim UKT predajnicima (ono 2-3 > Pa ok, zašto ne? Postoji li problem sinhronizacije signala? S obzirom da > je razdaljina svega 1km ja mislim da bi možda i moglo da radi, iako Oko sinhronizacije uvek postoji problem. A problemi su tu da bi se rešavali. S obzirom da za sada samo teoretišemo, uprošćeno rečeno, uvodiš duplex vezu da bi sinhronizacija, a samim tim i cela komunikacija funkcionisala kako treba. Pretpostavljam da će izlaz iz računara da bude modem. Znači, moraćeš da rešiš razdvajanje/spajanje signala pošto imaš jedan izlaz/ulaz i predajnik+prijemnik na drugoj strani. Mada i za to postoji rešenje. Toliko za sada... :) pozdrav, michelle
electron.700 jerry, -> #670, wizard
} Koje su karakteristike CB stanice, koliko (red velicine) kosta jedna, i } gde mogu da se kupe? Kako da znam da li rade u gradanskom opsegu? Da li } im je frekvencija fiksna ili ju je moguce promeniti ako dode do } interferencja? Da li na nesto posebno treba da obratim paznju? Odes u neki radio klub koji drzi "sibijase" i pitas da ti neko proda. Obicno, uvek ima neko na prodaju. Cene su za analogne (bez displeja) 80 kanala, 15 W output-a, AM+FM, oko 250 dem. 40 kanala, 5 W, AM oko 100 dem. Pa ti vidi sta ti treba. BTW, kod nas je dozvoljeno samo 5W, samo AM i samo 40 kanala i to ne svih 40. Ali posto su vec tu, nema problema koristiti i te kanale. Kako da znas da li rade na gradjanskom opsegu? Na dugmetu ima brojeve od 1 - 40/80. Ako ima kanale, frekvenca nije fiksna. Svaki kanal je druga frkvenca. Moguce je promeniti kanal, uvek. Obrati paznju da je stanica ispravna. ;) Ako hoces da kupis, pozoves mene pa odemo zajedno da pogledamo. Ja sam se CB-om dosta bavio a skoro sam prodao stanicu (onu od 100 dem). BTW, user name "jerry" je bio i moj pozivni znak na CB-u.
electron.701 jerry, -> #682, wizard
Wiz, napravi opto kapler. IR predajnik na com1 TX a IR prijemnik na com1 RX i kao da si vezan zicom. Problem je da moras da imas OPTICKU vidljivost. Jeftino i pouzdano.
electron.702 vujos, -> #689, wizard
¨>Pa čekaj, jel CB stanica omogućava istovremenu dvosmernu komunikaciju ¨>(bez onog "soko zove orla - PRIJEM" :) ili joj to omogućava taj uređaj? Nisam to nigde napisao, jer je nemoguće. Znači kada pričaš pritisneš puce, kada slušaš 'pustiš'. ¨>Btw, a obični bežični telefon dometa 1-2km? Objasnite mi zašto nije ¨>moguće takav primo-predajnik (samo njega) napraviti u kućnom aranžmanu? Zato što uvek postoji problem stabilnosti frekfencije, naročito u uređajima bez kristala.
electron.703 mibak,
From: MIBAK To: ALL Subj: NiCd punjači Molim sve one koji su pratili ovu temu i znaju u kom periodu,koje godine i u kojoj konferenciji se nalaze poruke, i imaju dobre volje, da me obaveste . Hvala
electron.704 vstan, -> #701, jerry
> Wiz, napravi opto kapler. IR predajnik na com1 TX Hoce li to da radi na razdaljini od 1000m ?
electron.705 wizard, -> #688, kuki
> :) Dakle, jedan laser na jednoj, jedan na drugoj strani, usmereni na > fotoćelije onog drugog. Problem je što bi morali da naučimo sve komunikacione programe da pored 'NO CARRIER' i 'BUSY' razumeju i 'BIRD IN AIR' poruku... ;)
electron.706 wizard, -> #693, stigor
> Ma toj "drugoj starni" kupi modem cca. 60 DEM i rešio si problem na > fin način ... ;) Nije problem u modemu, on je ionako bio u planu, poenta je ne koristiti bakarne već vazdušne veze. Sa modemom ili bez njega.
electron.707 wizard, -> #694, sljubisic
> - Prva: bezicna Ethernet kartica(e). Ako sam dobro razumeo jedina razlika (dodadak) je taj "radio-uređaj"? Svi računari u mreži bi onda morali da koriste istu frekvenciju? O kakvom se uređaju onda radi?! Koji je red veličine cene? > Postoje i office varijante ovih kartica koje umesto radio-talasa rade > sa infra-crvenim talasima (sve su to ipak el.-magnetni talasi zar ne :) S obzirom da postoji optička vidljivost između lokacija ni ovo nije neinteresantno, mada je cena za naše uslove (s obzirom da je reč samo o eksperimentu/hobiju) malo... ;( (i ako domet 1km može biti postignut?) > Da li takav uredjaj mozes sam napraviti? Koliko bi te kostao, i da li si > siguran da bi na kraju radio na zadovoljavajuci nacin? """""""""""""""""""""""""""" To je i najveći problem. Ja sam ne bih sigurno umeo da to napravim (ne bih znao ni da izaberem u radnji :), ali sam se nadao da već postoje rešenja proverena u praksi, i da ako krenem u investiciju znam makar da će to da radi na zadovoljavajući način. > Zato je moj savet da probas da povezes na neki drugi konvencionalniji > nacin ili da razmisljas o nekom od ona prethodna dva, jer drugog izbora, > bojim se da nema :( U svakom slučaju hvala na opširnom i sadržajnom odgovoru, iako nisi uspeo potpuno da me razuveriš da je nemoguće da se nešto nabudži! :)
electron.708 wizard, -> #699, michelle
> Pretpostavljam da će izlaz iz računara da bude modem. Znači, moraćeš da > rešiš razdvajanje/spajanje signala pošto imaš jedan izlaz/ulaz i > predajnik+prijemnik na drugoj strani. Može i modem, a može i RS-232. Jasno mi je da ću morati da razdvajam signale ako idem na dve frekvencije, ali ne vidim da je to mnogo veći problem od par sati prespajanja žica...? Ostaje samo problem - da mi spantic (ili neko drugi) objasni zašto je teže (on reče skoro nemoguće) uraditi sinhronizaciju ako signal ide 3 metra kroz bakarnu žicu + 1km kroz vazduh nego kada ide, recimo, 20000km kroz žicu...
electron.709 wizard, -> #700, jerry
> Cene su za analogne > (bez displeja) 80 kanala, 15 W output-a, AM+FM, oko 250 dem. > 40 kanala, 5 W, AM oko 100 dem. Pa ti vidi sta ti treba. Ma meni treba domet 2km, ništa više. :) Na žalost, već drugi put vidim cene koje su dosta veće od onih koje je neko pomenuo za Bugarsku (60DEM). :( > BTW, kod nas je dozvoljeno samo 5W, samo AM i samo 40 kanala i > to ne svih 40. Ali posto su vec tu, nema problema koristiti i > te kanale. Čekaj polako... Ne želiš valjda da mi kažeš da cela YU komunicira preko samo 40 kanala?! Ili je reč o 40 kanala koje TI SAM možeš da koristiš? > Ako hoces da kupis, pozoves mene pa odemo zajedno da pogledamo. Vrlo rado, ali izlazi da meni za onda, ako se radi na taj način, treba ukupno 4 CB stanice... A to je, ipak...
electron.710 wizard, -> #701, jerry
> Wiz, napravi opto kapler. IR predajnik na com1 TX > a IR prijemnik na com1 RX i kao da si vezan zicom. > Problem je da moras da imas OPTICKU vidljivost. > Jeftino i pouzdano. Optička vidljivost POSTOJI (gradski uslovi, to ne smeta suviše?), prema tome to nije problem! E sad treba da uradiš dve stvari: 1. Da mi objasniš malo detaljnije šta je to, koliko košta i kakvu vezu omogućava (kad kažeš žica da li misliš bukvalno na jednu žicu - tj. dve - ili...?) 2. Da mi pošalješ sliku da te uramim ako od ovoga ispadne ono što bih ja želeo da ispadne. :))