CIVIL.1

19 Nov 1991 - 30 Sep 1992

Messages - o.jeziku

o.jeziku.308 ilazarevic, -> #304, max.headroom
█ INSTIKTI, INSTIKTNO... Šta je pravlje? ;) Pravlje ;) je instiNkt. Ne samo da je pravlje - opet ;) - nego je i jedino pravilno.
o.jeziku.309 isekulovic, -> #304, max.headroom
>> INSTInKT - INSTInKTNO - INSTInKATA - INSTInKTI, bi, >> valjda, trebalo da stoji? Trebalo bi da stoji sa n. Isto kao i 'koNferencija', 'iNventar', 'iNtedant', 'depaNdans' itd. Kako Ivan Klajn kaze u srpskohrvatskom jeziku postoji teznja ka 'disimilatornoj sinkopi prekonsonatskog nazala' ili prostije receno ispustamo glas n ispred suglasnika, narocito ako se u istoj reci nalazi jos jedno n. ivan ps sad se nesto setih, dok sam citao sezam:yu.kod jel pravilno reci pismeni ispit (zadatak) ili pisani?
o.jeziku.310 max.headroom, -> #308, ilazarevic
> Pravlje ;) je instiNkt. Ne samo da je pravlje - opet ;) - > nego je i jedino pravilno. """"""""""""""""""""""""" :)) Ah, da - zaboravih na tu raspravu... Dokle ono, beše, stigosmo u raspravi o poređenjima? Pravilno -> pravilnije -> najpravilnije Kako može najpravilnije biti pravilnije od pravilnog? Zar onda nije ono pravilno u stvari nepravilno, jer je, očigledno, nepravilnije on najpravilnijeg? Eh, samo momenat, neke čike u belom mi stoje pred vratima ;) Nastavljamo diskusiju kasnije :) (da li si siguran da je i INSTInKTNO sa "n" ?)
o.jeziku.311 squsovac, -> #310, max.headroom
> (da li si siguran da je i INSTInKTNO sa "n" ?) Da!
o.jeziku.312 vmisev, -> #310, max.headroom
> Kako može najpravilnije biti pravilnije od pravilnog? Zar onda nije ono > pravilno u stvari nepravilno, jer je, očigledno, nepravilnije on najpravi- > lnijeg? To je pitanje za mozgalice, ili filosofiju, ili logiku. Apsolutno uzevši, u pravu si. Ali... sledeći taj način mišljenja može se zaključiti da ako je nešto pravilno, onda neki drugi način primenjen na istu stvar ne može biti takođe pravilan (npr. pošto je 12. 10. 1986. pravilno pisanje, može se za- ključiti da je 12. X 1986. nepravilno - a znamo da su oba načina pravilna, i da su ravnopravna). E sad o "pravilan(na, no)": Pogledajmo sledeći primer: "Dete je ujelo prase." Na prvi pogled rečenica je pravilna. I jeste. Međutim, ne vidi se ko je ujeden, a ko je ujeo. Dakle rečenice: "Dete je ugrizeno" i "Prase je ugrizeno" su pravilnije, jer u njima je jasan objekat. E, ako kažemo "Dete je ugrizeno. Ugrizlo ga je prase", ili "Prase je ugrizeno. Ugrizlo ga je dete" dobijamo potpunu sliku o tome ko je tu koga grizao. Prema tome, zadnja dva iskaza su najpravilnija, što ne znači da su prdhodni (pravilniji i pravilni) nepravilni. Vladimir Ovaj primer mnogo volim, i uzeo sam njega namerno da ne bi bilo suviše suvoparno objašnjenje :)
o.jeziku.313 wizard, -> #312, vmisev
>> Dakle rečenice: "Dete je ugrizeno" i "Prase je ugrizeno" su pravilnije, >> jer u njima je jasan objekat. Nisu pravilnije, preciznije su. <<Nenad<<
o.jeziku.314 balinda, -> #312, vmisev
>> Ovaj primer mnogo volim, i uzeo sam njega namerno da ne bi bilo >> suviše suvoparno objašnjenje :) Evo da i ja pomognem sličnim primerom: "Beograđanke nadigrale šapčanke." :)
o.jeziku.315 dvidovic, -> #302, wizard
> P.S. Kako li ovo citaju oni sa SET CODE NONE. :) Lepo, s'o pitas? :)
o.jeziku.316 floyd, -> #312, vmisev
­-> u pravu si. Ali... sledeci taj nacin misljenja moze se zakljuciti ­-> da ako je nesto pravilno, onda neki drugi nacin primenjen na ­-> istu stvar ne moze biti takode pravilan (npr. posto je 12. 10. Ovde je rec o tome da u nasem jeziku postoji vise simbola za istu stvar. U konkretnom slucaju (datumi), svi simboli su podjednako tacni (pravilni), dakle nema vise ili manje pravilnog. Prema zakonima logike, neki izraz moze biti ili tacan, ili netacan, nikako nesto izmedju! Sa druge strane, moze biti vise izraza sa istom vrednoscu (sadrzajem). ­-> Pogledajmo sledeci primer: "Dete je ujelo prase." Na prvi pogled Sa stanovista jezika, ovaj primer je ispravan. Medjutim, sa stanovista logike, ovo uopste nije izraz, jer ne donosi nikakvu konkretnu informaciju, pa se ni ne moze podvrgnuti logickoj analizi. Da samo napomenem ako je neko zaboravio: iskaz nije isto sto i izraz. Izraz ima tacno odredjenu sadrzinu (informaciju) i ima tacno jedno znacenje. Samim tim ima i tacno jednu "tacnost" (ili je tacan ili netacan). Oblici "vise tacan" ili "manje tacan" su rezultat nesigurnosti u baratanju pojmovima, koja je uobicajena u svakodnevnom govoru. PS Izvinjavam se ako je sve ovo ispalo suvise matematicki receno.
o.jeziku.317 floyd, -> #309, isekulovic
­-> pismeni ispit (zadatak) ili pisani? To zavisi, ako si ga PISAO onda je PISANI, a ako si ga PISMENIO onda je PISMENI. :) Secam se da su u mom odeljenju u srednjoj skoli neki zbog ovoga imali velike probleme sa profesorkom srpskog.
o.jeziku.319 ndragan, -> #300, wizard
/ Programski, programerski ili jezici za programiranje? Zavisi kako se prevede "programming language". Moglo bi čak i "jezik koji programira". Engleski je inače poznat kao ubitačno precizan jezik, u kojem sve reči imaju tačno određena značenja. Svakako ne "programerski" - programeri u suštini nemaju zaseban jezik, nego samo žargon. Fama o tome je rezultat akustičke (da ne kažem optičke) varke koju taj žargon izaziva kod laika (da ne kažem diletanata). / Jezici? ;) Da, ali u matematičkom smislu. Gubi se iz vida da su računare uglavnom izmislili matematičari, pre svega ceo pojmovni aparat. Jezik se definiše, ako se dobro sećam, kao skup znakova ulazne i izlazne azbuke, te skup pravila za obradu. Tu spadaju, između ostalog, i programski jezici, ali i tako banalne stvari kao što su kasetofoni. Kod jednog vokmena, ulazna azbuka se sastoji od mogućih stanja ona tri tastera i potenciometra, baterija (ima/nema/poluprazne/ispravljač), džeka za slušalice (utaknut/nije) i kasete, obrada je definisana mehanikom i elektronikom, izlazna azbuka se sastoji od zvuka u slušalicama, eventualnog autostopa i simptoma kvara. I sad taj vokmen ima svoj jezik kojim mu se obraćamo i kojim nam odgovara. Ostalo ima u teorijama, a možda je već i ovo zastarelo. Bue_ NDragan
o.jeziku.318 ndragan, -> #301, balinda
/ izdavačkoj kući prosto "ubili" kada sam rekao "ćirilična mašina". Kažu Pa nije električna nego ćirilična, te ne radi na struju nego na ćirilicu. Slična je bila zabuna dok sam radio u srednjoj mašinskoj, koju je tih godina neko prekrstio u "Srednju metalsku školu". Neko se bio zabunio pa pisao "srednja metalna", pa smo rekli čoveku da bi srednja drvoprerađivačka u komšiluku trebalo da se zove "drvena". / P.S. Valjda su se uplašili da jednog ne dođe gospođa Ćirilica Ona bi se pobunila da si rekao "ćiriličina". Bue_ NDragan
o.jeziku.320 dejanr, -> #314, balinda
>> Evo da i ja pomognem sličnim primerom: >> >> "Beograđanke nadigrale šapčanke." Ja mislim da su ovi primeri prilično "veštački". Naime, kada bih recimo pročitao takav naslov, bio bih ubeđen da su beograđanke pobedile (uostalom, šta je Šabac za nas ;)) A vi?
o.jeziku.321 dejanr, -> #316, floyd
>> Oblici "vise tacan" ili "manje tacan" su rezultat nesigurnosti u >> baratanju pojmovima, koja je uobicajena u svakodnevnom govoru. Ne bih baš rekao. Recimo da lenjirom tačno izmeriš neku dužinu. No nekakvim nonijusom ili mikrometrom ćeš je *tačnije* izmeriti. U stvari, kod merenja uopšte ne možeš meriti *tačno* (uvek postoji greška, osim kod prebrojavanja), ali možeš da kažeš da je neko merenje *tačnije* od drugog. Ukratko, ne postoji "tačno" ali postoji "tačnije" ;))
o.jeziku.322 vmisev, -> #316, floyd
> Medjutim, sa stanovista logike, ovo uopste nije izraz, jer ne donosi nika > kvu konkretnu informaciju, pa se ni ne moze podvrgnuti logickoj analizi. Donosi DVE informacije. Svar je u tome da se ne zna koja je je od njih istinita. Jedna jeste. Vladimir
o.jeziku.323 balinda, -> #320, dejanr
>>>> "Beograđanke nadigrale šapčanke." >> >> Ja mislim da su ovi primeri prilično "veštački". Naime, >> kada bih recimo pročitao takav naslov, bio bih ubeđen >> da su beograđanke pobedile (uostalom, šta je Šabac za >> nas ;)) A vi? Na žalost primer uopšte nije veštački. Kao što vidiš po znacima navoda reč je o citatu i to ne nekakve rečenice iz dnevnih novina nego čak naslova na sportskoj strani. P.S. Ne sećam se ko je bio pobednik. :)))
o.jeziku.324 isekulovic, -> #320, dejanr
>> Ja mislim da su ovi primeri prilicno "vestacki". Naime, >> kada bih recimo procitao takav naslov, bio bih ubeden da su >> beogradanke pobedile (uostalom, sta je Sabac za nas ;)) A >> vi? Stvarno izgleda vestacki, cak mi je trebao 1-2 minuta dok sam ukapirao drugo znacenje:)))) Onaj primer sa svinjom i detetom je bas fin ali vazi samo za neko kretensko dete koje bi ugrizlo svinju:))))))
o.jeziku.325 balinda, -> #318, ndragan
>> Pa nije električna nego ćirilična, te ne radi na struju >> nego na ćirilicu. Pominjući "gospođu Ćirilicu" ja sam se želeo našaliti, ali je pitanje bilo zašto "ćirilična" a ne "čirilička"?
o.jeziku.326 max.headroom, -> #312, vmisev
> Pogledajmo sledeći primer: "Dete je ujelo prase." Na prvi > pogled rečenica je pravilna. I jeste. Međutim, ne vidi se > ko je ujeden, a ko je ujeo. Mišljenja sam da se u srpskom jeziku na početku (ovakve) rečenice uvek naglašava subjekat, tj. onaj (ona, ono) ko vrši radnju, dok posle njega slede glagol i objekat. Nije pravilo, ali se uglavnom tumači po tom "ključu". Verovatno grešim... (?) Znači, dete je bilo agresor :)
o.jeziku.327 wizard, -> #319, ndragan
>> / Programski, programerski ili jezici za programiranje? >> >> Zavisi kako se prevede "programming language". Zašto bi moralo da zavisi? Ne moramo uvek prevoditi bukvalno engleske izraze, nakad to ume da bude i smešno. Najlogičnije je, po meni, izraz prevesti sa "jezici za programiranje" jer je to najbliže izvornom značenju. Pitanje sam postavio jer mi uobičajeni izraz "programski jezik" zvuči nakaradno, kao "programov jezik", ali jezik koji "pripada" ili ga koristi (!) više programa. :) <<Nenad<<
o.jeziku.329 floyd, -> #322, vmisev
­-> Donosi DVE informacije. Svar je u tome da se ne zna koja je je ^^^^^ U ovome i jeste problem! Treba da donosi JEDNU POTPUNU informaciju.
o.jeziku.328 floyd, -> #321, dejanr
­-> Ne bih bas rekao. Recimo da lenjirom tacno izmeris neku duzinu. No ­-> nekakvim nonijusom ili mikrometrom ces je *tacnije* izmeriti. U ­-> stvari, kod merenja Ovo je jos jedan primer kako obican jezik moze da napravi zbrku u nauci. Kod merenja ne postoje *tacne* vrednosti, vec samo rezultati sa manjom ili vecom greskom, zavisno od mernog instrumenta. Logika poznaje samo dve moguce vrednosti koje iskljucuju jedna drugu. Matematicki receno: DUZINA (rezultat merenja) moze da uzima vrednosti iz skupa nenegativnih realnih brojeva, dakle u bilo kom intervalu ima beskonacno mnogo vrednosti; pri tom duzina uzima samo jednu. LOGICKI IZRAZ moze da uzima vrednosti iz dvoclanog skupa (tacno i netacno, istina i laz, plus i minus ...) i isto uzima samo jednu (tacno jednu). Kod duzine postoji problem pri UPOREDJIVANJU sa etalonom (merenju), pri cemu se OBAVEZNO javlja greska, a velicina te greske zavisi od preciznosti mernog instrumenta, ali i vestine onoga ko meri.
o.jeziku.330 dejanr, -> #327, wizard
>> Najlogičnije je, po meni, izraz prevesti sa "jezici za programiranje" >> jer je to najbliže izvornom značenju. Pitanje sam postavio jer mi >> uobičajeni izraz "programski jezik" zvuči nakaradno, Meni pa nakaradno zvuči jezici za programiranje, valjda zato što sam navikao na "programski jezici". Zamisli da neko kaže "jezici za govorenje" ;)
o.jeziku.331 balinda, -> #330, dejanr
>> Meni pa nakaradno zvuči jezici za programiranje, valjda zato >> što sam navikao na "programski jezici". Zamisli da neko kaže >> "jezici za govorenje" ;) Ništa to ne bi bilo strašno; konačno bi bili sigurni da se ne radi o "jezicima za ljubljenje". ;)
o.jeziku.332 balinda, -> #326, max.headroom
>> Mišljenja sam da se u srpskom jeziku na početku (ovakve) >> rečenice uvek naglašava subjekat, tj. onaj (ona, ono) ko >> vrši radnju, dok posle njega slede glagol i objekat. >> Nije pravilo, ali se uglavnom tumači po tom "ključu". >> Verovatno grešim... (?) Mislim da ne grešiš, ima u tome istine ali, bar za srpski jezik, nema takvog *pravila*. Sasvim su legalni i svi ostali rasporedi. U nekim drugim jezicima raspored reči u rečenici značajnije je utvrđen. Nemci su, na primer, poznati po tome što do kraja rečenice nisi siguran šta će ti reći. :)
o.jeziku.335 vmisev, -> #326, max.headroom
> Mišljenja sam da se u srpskom jeziku na početku (ovakve) rečenice uvek > naglašava subjekat, tj. onaj (ona, ono) ko vrši radnju, dok posle njega > slede glagol i objekat. Takvog pravila nema. Možeš komponavati rečenicu kako god poželiš, i ona će biti gramatički pravilna (ako se poštuju osnovna pravila). U gornjoj re- čenici subjekat bi se mogao odrediti samo naglašavanjem. > Znači, dete je bilo agresor :) Da, pokušalo je da isprovocira prase, ali prase se nije dalo, nije naselo na provokaciju, da bi kasnije bilo optuženo za prekid primirja. :) Vladimir
o.jeziku.337 vmisev, -> #330, dejanr
> navikao na "programski jezici". Zamisli da neko kaže "jezici za govorenje" Uobičajen termin je "govorni jezik". Znači, i "programski jezik" je OK. Vladimir
o.jeziku.334 vmisev, -> #324, isekulovic
> Onaj primer sa svinjom i detetom je bas fin ali vazi samo za neko kreten- > sko dete koje bi ugrizlo svinju:)))))) Zar ti nisi nikad "ujeo prase"? Dobro, i ja više volim jaretinu, al' ni protiv prasetine ništa nemam. Vladimir
o.jeziku.336 vmisev, -> #329, floyd
> U ovome i jeste problem! Nije problem. Upišeš filologiju i rešio si se matematike, a samim tim i tog problema :) Vladimir
o.jeziku.333 vmisev, -> #139, mkiric
> Jezik se definiše, ako se dobro sećam, kao skup znakova ulazne i izlazne > azbuke, te skup pravila za obradu. Tu spadaju, između ostalog, i progra- > mski jezici, ali i tako banalne stvari kao što su kasetofoni. Da, u pravu si. To jesu jezici, pre svega zato što čovek tim jezicima ko- municira sa mašinom. "Programski jezici" je sasvim prihavtljiv termin, mada bi možda precizniji bio "jezik za programiranje", ili "jezik kojim se progra mira". A ko bi to govorio/pis'o? Mnogo je dugo. Osim toga, ti jezici imaju svoj pravopis, svoju sintaksu, gramatiku. I ne samo to, osim pravilnog preporučuje se i "lepo" pisnje (nazubljivanje, npr.) A ako se za programske jezike kaže da nisu jezici, šta bi onda bilo ono pomo- ću čega se lingvisti sporazumevaju (većina normalnog sveta bi lakše "razume- la" C++)? Vladimir
o.jeziku.338 isekulovic, -> #323, balinda
>> Na zalost primer uopste nije vestacki. Kao sto vidis po >> znacima navoda rec je o citatu i to ne nekakve recenice iz >> dnevnih novina nego cak naslova na sportskoj strani. Ako je citat naslova, sta trazi tacka na kraju ;>>> Nego sve mi se cini da tu fali neki zarez:) Ko ona fora sa amerima i rusima: Amerikanci tvrde - Rusi hoce rat. Amerikanci - tvrde Rusi - hoce rat.
o.jeziku.339 zolika, -> #309, isekulovic
>> ps sad se nesto setih, dok sam citao sezam:yu.kod jel pravilno reci >> pismeni ispit (zadatak) ili pisani? Koliko se ja sećam onoga što sam učio u školi, čovek je PISMEN, a zadatak je PISAN!
o.jeziku.340 balinda, -> #338, isekulovic
>> Ako je citat naslova, sta trazi tacka na kraju ;>>> Uhvatio si me! :)
o.jeziku.341 wizard, -> #330, dejanr
>> Meni pa nakaradno zvuči jezici za programiranje, valjda zato što sam >> navikao na "programski jezici". Pa, razlog tome i može da bude samo navika. "Jezici za programiranje", kada se pročita sa razumevanjem, jasno ukazuje o čemu se radi, i kakva je namena tih jezika... >> Zamisli da neko kaže "jezici za govorenje" ;) Pa ne kaže se "jezici za govorenje", već - jezici za govor. Kao što se, npr., ne kaže "jezici za korespondiranje" već - jezici za korespodenciju. <<Nenad<<
o.jeziku.342 dejanr, -> #341, wizard
>> Pa ne kaže se "jezici za govorenje", već - jezici za govor Zar se ne kaže govorni jezik/jezici (obaška što je kraće)?
o.jeziku.343 max.headroom, -> #321, dejanr
> Ukratko, ne postoji "tačno" ali postoji "tačnije" ;)) Tačno. ;)
o.jeziku.344 wizard, -> #342, dejanr
>> Zar se ne kaže govorni jezik/jezici (obaška što je kraće)? Pa može se i tako reći, ali ciljao sam na ono "govorenje". No, to nije bitno, bitno je ono "programski jezici" i "jezici za programiranje", pa da u tom pravcu usmerimo reply-ovanje. ;) <<Nenad<<
o.jeziku.345 wizard, -> #337, vmisev
>> Uobičajen termin je "govorni jezik". Znači, i "programski jezik" je OK. Analogno "programskom jeziku" je "govorov jezik". Moglo bi, dakle, i "programov jezik". ;) <<Nenad<<
o.jeziku.347 ndragan, -> #310, max.headroom
/ Kako može najpravilnije biti pravilnije od pravilnog? Zar onda Ako može fakultet (obična "visoka" škola) da bude viši od više škole... Očigledno, poređenje prideva koji se po prirodi stvari ne mogu porediti, služi nekoj skrivenoj nijansi. "Pravilnije" nije više od "pravilnog", nego možda samo "bliže pravilu"; tako je i "najpravilnije" u stvari "blisko pravilnom koliko god se moglo". / (da li si siguran da je i INSTInKTNO sa "n" ?) A da nije instiNktIVno, a? Bue_ NDragan
o.jeziku.346 ndragan, -> #303, balinda
/ A zamisli da Španci poruše sve "svoje" zidove a Rusi pojedu svu Kad smo kod toga: kako se prevode "venetian blinds"? Mletački slepci :).
o.jeziku.348 mkiric, -> #333, vmisev
>> vmisev, 03.05.Ned 17:29, 845 chr >> Odgovor na 5.139, mkiric, 02.12.91. 11:46 >> --------------------------------------------------------- >> > Jezik se definiše, ako se dobro sećam, kao skup znakova ulazne i izlazne >> > azbuke, te skup pravila za obradu. Tu spadaju, između ostalog, i progra- >> > mski jezici, ali i tako banalne stvari kao što su kasetofoni. ?!? Kad sam ja ovo napisao?
o.jeziku.350 bpetrovic, -> #343, max.headroom
-) Tačno. ;) Tačnije nije tačno ,jer zašto je onda izmišljen taj izraz??....
o.jeziku.349 bpetrovic, -> #345, wizard
-) Analogno "programskom jeziku" je "govorov jezik". Moglo bi, -) dakle, i "programov jezik". ;) E možda i ne bi ?? žudno zvuči!
o.jeziku.351 nkbog, -> #317, floyd
>> pismeni ispit (zadatak) ili pisani? > To zavisi, ako si ga PISAO onda je PISANI, a ako si ga PISMENIO > onda je PISMENI. :) > Secam se da su u mom odeljenju u srednjoj skoli neki zbog ovoga > imali velike probleme sa profesorkom srpskog. Treba reći (i napisati) "PISMENI". Neki (mnogi) profesori su pokušavali da nametnu "PISANI" - navodno, ne mora da znači da je zadatak PISMENO napisan, ali je sigurno PISAN. Ali, nikada nećeš reći "PISANO SAM SE OBRATIO" (pisao molbu itd.), već ćeš reći "PISMENO SAM SE OBRATIO". Istina, PISMEN znači i KOJI ZNA DA PIŠE, ali i ISKAZAN PISMOM, odnosno i NAPISAN. Jedno od merila bogatsva jezika je i višeznačnost reči, a ovo je upravo takva reč. Suština ove zamene je pre bila ideološke prirode (nakon ukidanja gimnazija), nego pravopisne. NB.
o.jeziku.352 isekulovic, -> #334, vmisev
>> Zar ti nisi nikad "ujeo prase"? Dobro, i ja vise volim >> jaretinu, al' ni protiv prasetine nista nemam. Bogme jesam i to vise puta:)))) Nego ako je peceno prase onda ono ne moze da ugrize dete tu opet nema dvosmislenosti:)
o.jeziku.353 isekulovic, -> #335, vmisev
>> > Znaci, dete je bilo agresor :) >> >> Da, pokusalo je da isprovocira prase, ali prase se nije >> dalo, nije naselo na provokaciju, da bi kasnije bilo >> optuzeno za prekid primirja. :) Prase je zestoko odgovorilo svim raspolozivim snagama:)
o.jeziku.355 vmisev, -> #348, mkiric
> ?!? Kad sam ja ovo napisao? Izvini, izgleda da to beše neko drugi. Moja nemarnost. Vladimir
o.jeziku.354 vmisev, -> #345, wizard
> Analogno "programskom jeziku" je "govorov jezik". Moglo bi, dakle, i "pro- > gramov jezik". ;) Pa nije da ne bi moglo. Kao što možeš reći "Srbinov jezik", misleći na srpski, tako možeš reći i "programov jezik". Da, možda će se figura "progra- mov jezik" i pojaviti u nekoj novijoj poeziji :) Vladimir
o.jeziku.356 max.headroom, -> #335, vmisev
> Da, pokušalo je da isprovocira prase, ali prase se nije > dalo, nije naselo na provokaciju, da bi kasnije bilo > optuženo za prekid primirja. :) "Prase ne sme niko da bije!" ;)
o.jeziku.357 wizard, -> #354, vmisev
>> Pa nije da ne bi moglo. Kao što možeš reći "Srbinov jezik", misleći >> na srpski, tako možeš reći i "programov jezik". Da, možda će se figura >> "progra- mov jezik" i pojaviti u nekoj novijoj poeziji :) E, to sam čekao! ;) Ispada, dakle, da termin "programski jezik" označava neki jezik koji pripada programu i/ili koji program koristi (za komunikaciju sa korisnikom, na primer). Zato sam ja za upotrebu termina "jezik za programiranje", kada mislimo na C, Pascal i sl. <<Nenad<< P.S. Znam da od ovog nema ništa i da možda gušim, ali rehoh - da vidim šta drigi misle...
o.jeziku.358 balinda,
>>>> Bez daljneg. >>>> ----------- >> >> Ovo je germanizam koji se smatra neprihvatljivim. Inače >> "neprihvatljive germanizme" često stavljaš u svoje poruke >> što je moja najveća zamerka (od čitave dve) tvojim tekstovima. Hvala na komplimentu. (Mislim na mali broj zameraka!) :) I ranije sam ovde pisao da me moje, u suštini ipak tehnomansko, obrazovanje značajno ograničava. :( Moram priznati da jezičke pouke, koje na Sezamu dobijem, uvek uzimam sa posebnim poštovanjem i pažnjom. (Druga je stvar što ih tako lako ne uspevam zapamtiti.) :) Bio bih ti veoma zahvalan na detaljnijem objašnjenju koje će mi, nadam se, pomoći da lakše zapamtim gde grešim i ubuduće lakše prepoznam gde bih mogao pogrešiti?
o.jeziku.359 floyd, -> #351, nkbog
­-> vec ces reci "PISMENO SAM SE OBRATIO". Istina, PISMEN znaci i KOJI Meni lepse zvuci "obratio se pismom (molbom, itd.)". Time se izbegava dilema PISANO ili PISMENO, a i konkretno se navodi nacin obracanja. Ne znam samo kako bi to ispalo za ispite i zadatke... :)
o.jeziku.360 max.headroom, -> #347, ndragan
> / (da li si siguran da je i INSTInKTNO sa "n" ?) > A da nije instiNktIVno, a? Ne, bilo je baš onako kako sam naveo (prepisao sam iz knjige), ali tamo nije bilo navedeno ono 'n' koje me je zbunjivalo. Znači, ne dolazi do promene zbog lakšeg izgovora..
o.jeziku.361 mladenp, -> #358, balinda
> (Druga je stvar što ih tako lako ne uspevam zapamtiti.) :) ...da zapamtim! :)
o.jeziku.362 vmisev, -> #357, wizard
> E, to sam čekao! ;) Ispada, dakle, da termin "programski jezik" označava > neki jezik koji pripada programu i/ili koji program koristi (za komunika- > ciju sa korisnikom, na primer). Doček'o si. :) Uf, ovako možemo da se raspravljamo i tri godine, ali 'aj- de... Pa i jeste, taj jezik i pripada programu. Program se "artikuliše" na C-u, ili na Pascalu. Sad ćeš ti reći da je programer taj koji "govori" C. Jeste, ali do nekle. Program se stvori u njegovoj glavi kao jedna ideja šta bi ne- što trebalo da radi. Onda on tu svoju ideju artikuliše u obliku programa na programskom jeziku i saopšti je svom kompjuteru. Vladimir
o.jeziku.363 balinda, -> #361, mladenp
>> ...da zapamtim! :) :))) Argumenti, argumenti, gde su argumenti? :) Ukazivanje na greške je poželjno, ali je poduka još bolja. Mnogo je konstruktivnije naučiti nekoga da lovi ribu, nego ga svaki dan hraniti. ;)
o.jeziku.364 ndragan, -> #328, floyd
/ samo jednu. LOGICKI IZRAZ moze da uzima vrednosti iz dvoclanog skupa Da, ali sad imamo i rasplinutu logiku (fuzzy logic), kod koje ima sva moguća značenja između tačnog (1) i netačnog (0). Izum, kao što je rasplinuta logika, nije mogao nastati u civilizaciji koja tako nešto nema u svojoj svesti, pa odatle i u jezicima. Logički izraz (iskaz) u Aristotelovoj logici ili u Bulovoj algebri zaista može da bude samo jeste ili nije, ali u jeziku ima itekakvih nijansi značenja, aluzija, metafora i ostalog. Ne do bog da se iz jezika izbaci sve što nije iskaz, jer bi i _ova_ rečenica postala nemoguća. Bue_ NDragan
o.jeziku.365 floyd, -> #364, ndragan
­-> Da, ali sad imamo i rasplinutu logiku (fuzzy logic), kod koje ima ­-> sva moguca Rasplinuta logika ima svoje mesto u nauci i tehnici, ali to ne znaci da se osnovni zakoni klasicne logike smeju negirati. To bi ispalo nesto u stilu "1+1 jeste 2, ali i ne mora da bude" (los primer, al' ajde de). ­-> ima itekakvih nijansi znacenja, aluzija, metafora i ostalog. Ne do ­-> bog da se iz jezika izbaci sve sto nije iskaz, jer bi i _ova_ ­-> recenica postala nemoguca. Sitna ispravka: ako se izbaci sve sto nije IZRAZ . Iskaz je znatno siri pojam od izraza, i ne mora imati NIKAKVO znacenje (u logickom smislu), naprimer "x=" ili slicno. U govornom jeziku se najcesce i koriste samo iskazi, jer se mnogo toga podrazumeva, sto je najcesce i izvor nesporazuma. A i ko bi voleo da koristi cisto matematicki sistem izrazavanja, ako se zna da on moze biti i izuzetno glomazan, pa i smesan za laika? Na jednom predavanju iz matematike profesor je, definisuci polje, rekao otprilike "Ako skup brojeva i zadata operacija ispunjavaju navedene uslove, onda cine polje. Ako ih ne ispunjavaju onda ne cine polje." . Studenti su na drugu recenicu prasnuli u smeh, iako je ta izjava bila po svim pravilima logike, pa cak se i mora navesti ako se postuju njeni zakoni!
o.jeziku.367 ndragan, -> #361, mladenp
/ ...da zapamtim! :) Tek je ovo germanizam, ali je toliko duboko legao u jezik, da ga ne treba ni dirati. Ipak je tačniji nego kad se naređaju dva-tri glagola u infinitivu, pa onda treba da se gleda u pasulj koji se na šta odnosi.
o.jeziku.366 ndragan, -> #348, mkiric
/>> > Jezik se definiše, ako se dobro sećam, kao skup znakova ulazne i / ?!? Kad sam ja ovo napisao? Odnosilo se na mene; bio je navod na navod umesto pravo na moju poruku. Ništa strašno - i je sam se prešao tako više puta. Ova poruka zato i nema neku svrhu, al što volim da se samocitiram :)))
o.jeziku.368 ndragan, -> #360, max.headroom
/ Ne, bilo je baš onako kako sam naveo (prepisao sam iz knjige), Ma, ni knjige više nisu...
o.jeziku.369 ndragan, -> #365, floyd
>* Sitna ispravka: ako se izbaci sve sto nije IZRAZ . Iskaz Ispravkina ispravka: mislio sam na iskaz=logički_izraz, rečenica koja ima logičku vrednost tačno/netačno. Izraz je bilo kakva konstrukcija koja može da prođe kao smislena. Za ostalo se slažem. Bue_ NDragan
o.jeziku.370 ilazarevic, -> #356, max.headroom
█ "Prase ne sme niko da bije!" ;) Sem narodne milicije ;)
o.jeziku.371 mladenp, -> #363, balinda
>>> ...da zapamtim! :) > > :))) Argumenti, argumenti, gde su argumenti? :) Ukazivanje > na greške je poželjno, ali je poduka još bolja. Mnogo je > konstruktivnije naučiti nekoga da lovi ribu, nego ga svaki > dan hraniti. ;) Moram da priznam da nemam neki argument osim sluha. Ovako mi lepše zvuči. :) Za ribolov se slažem. Hrana je sve skuplja... ;)
o.jeziku.372 mladenp, -> #367, ndragan
> / ...da zapamtim! :) > > Tek je ovo germanizam, ali je toliko duboko legao u jezik, > da ga ne treba ni dirati. Ipak je tačniji nego kad se > naređaju dva-tri glagola u infinitivu, pa onda treba da se > gleda u pasulj koji se na šta odnosi. Priznajem da ne vladam dovoljno teorijom, a verovatno ima i uticaja trenutne politike. "Ono" je proglašeno za "kroatizam" ;) i nema mu mesta u "čistom" srpskom jeziku... Moji razlozi su akustičke prirode. :)
o.jeziku.373 balinda, -> #371, mladenp
>> Moram da priznam da nemam neki argument osim sluha. >> Ovako mi lepše zvuči. :) Za ribolov se slažem. >> Hrana je sve skuplja... ;) I sluh je nakakav argumenet, mada se njime vrlo teško može uloviti riba. ;) Međutim, s obzirom da je naslov teme "o.jeziku" a ne, recimo, "aha.pogresio.si" ;) argumentacija je značajnija. Dakle, zamislimo da se tema zove "ribilov" a ne "riba". :) Naravno, poželjan je razgovor i o ribi, mada je prava stvar i kako je lakše prepoznati i uloviti?
o.jeziku.374 floyd, -> #369, ndragan
­-> Ispravkina ispravka: mislio sam na iskaz=logicki_izraz, recenica ­-> koja I jos jedna ispravka: to je izraz, a ne iskaz. Opet malo matematike: skup izraza je podskup skupa iskaza. Nigde u matematickoj literaturi ne stoji "iskazi su identicki jednaki", nego "izrazi su identicki jednaki". To iz razloga sto se samo izrazi ponasaju u skladu sa logickim zakonima, dok kod iskaza to i ne mora biti slucaj. Ja sam na jednom mestu upotrebio naziv LOGICKI IZRAZ jer se pod izrazom smatraju i matematicki izrazi, koji su, opet, specijalni slucajevi logickih izraza, a koji se izuzetno retko srecu u svakodnevnom govoru. Iskaz ne mora da ima tacno znacenje, vrednost itd. Ako ima, onda je to izraz.
o.jeziku.375 vmisev, -> #374, floyd
> Opet malo matematike: Nemoj više, molim te. Ova tema je ::o.jeziku, a ne, daleko bilo, ::o.ma- tematici. ccc, šta jedno prase uradi :) Vladimir
o.jeziku.376 veca, -> #331, balinda
...opet ja kasno upadam (nagomilalo mi se puno poruka, a nedelja je dan kad mogu natenane da ih čitam :)) >> Ništa to ne bi bilo strašno; konačno bi bili sigurni da se ne radi >> o "jezicima za ljubljenje". ;) a ovo mi se baš dopalo :))) veca
o.jeziku.377 ilazarevic, -> #375, vmisev
█ tematici. ccc, šta jedno prase uradi :) Nemoj prasiće da mi diraš! ;) Znate za onu narodnu: najslađa ptica - prasica :)))
o.jeziku.378 vmisev, -> #337, vmisev
> Znate za onu narodnu: najslađa ptica - prasica :))) Tu se slažemo u potpunosti. Ili: od oktopoda jedino više volim tetrapode. Vladimir
o.jeziku.379 djnsnd,
Da li neko ima ideju kako da prevedem: List box?
o.jeziku.380 max.headroom,
Na skorašnjem zasedanju Parlamenta, njegov Predsednik (nikako da mu se setim imena, znam samo da je crven po boji) je izjavio sledeću imbecilnost vezanu za Zakon o srednjem školstvu (sic!) : "...ovim je odlučeno da se reč 'ili' zameni rečju 'i'..." :)
o.jeziku.381 spantic, -> #380, max.headroom
> "...ovim je odlučeno da se reč 'ili' zameni rečju 'i'..." čao mi je ako ti ometam veselje, ali zar to nije bilo u kontekstu tumačenja šta je promenjeno u tekstu zakona?
o.jeziku.382 ilazarevic, -> #380, max.headroom
█ "...ovim je odlučeno da se reč 'ili' zameni rečju 'i'..." Tako posluje skupština, a izmena reči se odnosi na svim poslanicima poznat tekst, u kojem je već naglašeno šta se menja i zašto. Izmena reči na ovaj (i meni smešan) način je protokolarna stvar.
o.jeziku.383 ndragan, -> #379, djnsnd
/ Da li neko ima ideju kako da prevedem: List box? Nemoj. Izmisli reč. Obratno: kako se na engleskom zovu matične i prometne datoteke?
o.jeziku.384 max.headroom, -> #381, spantic
> čao mi je ako ti ometam veselje, ali zar to nije bilo u > kontekstu tumačenja šta je promenjeno u tekstu zakona? Ako je tako, onda se azbuka sastoji od (najmanje) 30 reči. ;) Propust je što posle promene zakona (a bila je obimna, zaista ;)) nije tekst te stavke nije pročitao ponovo, u promenjenom izdanju.
o.jeziku.386 djnsnd, -> #383, ndragan
> / Da li neko ima ideju kako da prevedem: List box? > Nemoj. Izmisli reč. Važi, imaš li neki predlog?
o.jeziku.385 djnsnd,
Da li neko mo]e da mi prevede: curve fitting rendering Unapred hvala.
o.jeziku.387 ndragan, -> #386, djnsnd
/ Važi, imaš li neki predlog? A šta ti radi to čudo?
o.jeziku.388 balinda,
Jezik naš nasušni MUKE S BROJEVIMA piše: Draga Jonaš U govoru kao i u pisanju često se dešava da se reči ne slože jedna s drugom u rodu, broju ili padežu. Jednostavno se raziđu kao da jedna s drugom nemaju veze. Ponekad je u pitanju brzopletost, ali češće neznanje. Za danas sam odabrala nekoliko primera. Malo me je zbunio jedan prijatelj koji mi je rekao da svaki primer moram zatim napisati i pravilno, jer mnogi neće razumeti gde je greška. Kad bi se, kaže, znanje pretpostavljalo, ovi prilozi ne bi bili ni potrebni. U svoje vreme dr Dragiša Vitošević mi je savetovao da uvek beležim datum i izvor, što ja i radim ali samo za sopstvenu evidenciju. Mada se u principu slažem sa onima koji smatraju da neznanje treba kazniti, neprijatno bi mi bilo da ovde iznosim neka poznata imena. Posebno sam osetljiva prema reporterima sa ratišta, srce mi se steže: on stavio glavu u torbu, a ja mu lovim greške. Ali, s druge strane, on je takav nedoučen otišao, a takav će se i vratiti. I da li će moći junaštvo i stara slava da zamene ono što se u njegovom poslu podrazumeva - pismenost. žinjenica je da se govori i piše i ovako: - 164 kilometara (umesto 164 kilometra); - Pet stotine (pet stotina); - Kažnjeni su još četiri albanska državljana (kažnjenja su još četiri albanska državljanina); - ... sa 32 druga zarobljena Srba (sa 32 druga zarobljena Srbina); - Ovde je poginulo četiri osobe (ovde su poginule četiri osobe); - žetiri lica je poginulo (četiri lica su poginula); - U nastalom metežu ubio je sedamnaest Turčina (ubio je sedamnaest Turaka); - U ovom parku rođeno je 72 geparda (rođena su 72 geparda); - ... u njoj je poginulo 62 učenika (u njoj su poginula 62 učenika); - ... lečeno je 2423 ranjenika (lečena su 2423 ranjenika); Voditelj se "ispravlja": - Nije kao što sam malopre rekao, hiljadu dve stotina pedeset pet nego hiljadu dve stotina osamdeset pet (umesto: dve stotine). Kao što vidite, slabo stojimo s brojevima. A trebalo bi da je prosto - do pet je jednina, a posle množina. Evo ovako. Došao je jedan čovek, došla su 2, 3, 4 čoveka, došlo je pet ljudi. Došla je jedna žena, došle su 2, 3, 4 žene, došlo je pet žena. Dakle, poslužite se ljudima, čovek je zgodan za manipulisanje. Pazite kakvo je neslaganje u sledećim primerima. - Srbija se mora organizovano baviti izbeglicama i njihovom povratku (njihovim povratkom); - Ovo su bili snimci glavnih beogradskih ulica načinjenih posle 16 časova (snimci ... načinjeni); - ... za ukidanje sistema suprotnom ustavu (suprotnog ustavu); - U tom amanetu od tog i tog datuma, sastavljenog u Los Anđelosu (amanetu ... sastavljenom); - Biće reči o posledicama prouzrokovanih alkoholisanošću vozača (posledicama prouzrokovanim); - Večito užurbani, sa neurotičnošću nedoličnoj starcima (sa neurotičnošću nedoličnom starcima).
o.jeziku.389 ilazarevic, -> #385, djnsnd
█ curve fitting Ja sam u jednoj knjizi o matematičkim alatima video prevod: - fitovanje linije/krive/svega_i_svačega
o.jeziku.390 vmisev, -> #338, isekulovic
ajoooooooooooooj!!! Pa u kom sam ja mraku živeo! Mislio sam da se sve ovo (ispravke onih gluposti) podrazumeva :( No, da stvar bude još gora, greške u govoru su zanemarljive u odnosu na pravopisne greške :(. Ne mislim tu na po neko progutano slovo, ili na neki ispušten zarez... To nije tako strašno, ali kad se iza potpisa napiše tačka, kad se ne zna kad treba pisati velikim, a kad malim slovom, e to je već gro- zno (da ne spominjem ne razlikovanje "bi" od "bih", "neznam", "aviJon" itd). Vladimir. ( :))) )
o.jeziku.391 floyd, -> #389, ilazarevic
­-> - fitovanje linije/krive/svega_i_svacega Zar ne bi bilo bolje "zakrivljenje" ili "iskrivljenje" linije? "Fitovanje" ipak nije prevod...
o.jeziku.392 djnsnd, -> #387, ndragan
List Box To je npr. objekat u kojem se u Borlandovim kompajlerima bira datoteka koja se učitava u npr. editor. Datoteku možeš da izabereš mišem ili tastaturom. Ovaj objekat je povezan sa tasterima i input box-ovima u okviru za dijalog. Naravno, i u mnogim drugim programima postoji isti ili slican objekat. Dakle, kako bi mogli da mi damo ime?
o.jeziku.393 ilazarevic, -> #391, floyd
█ Zar ne bi bilo bolje "zakrivljenje" ili "iskrivljenje" linije? █ "Fitovanje" ipak nije prevod... Šta ako imaš grafik linearne f-je, a tačke (dobijene merenjem) pomalo odstupaju? Treba provući liniju između, bez krivljenja... PS. Ja sam samo rekao da je čovek tako preveo u svojoj knjizi, dok ja nemam ideju kako bih preveo.
o.jeziku.394 .bale., -> #390, vmisev
ŮŢ zno (da ne spominjem ne razlikovanje "bi" od "bih", "neznam", "aviJ --------------- Cccc... ;-) BTW, ima li na Sezamu nekog ko DOBRO poznaje problem podele reci na slogove u srpskom jeziku? Ako nema takvih, da li ima neko Knuthovu knjigu, mislim da je u vezi sa TeX-om, u kojoj autor obradjuje problem deljenja reci na slogove (hyphenation)? Regards from .bale. ! #:*)+-<
o.jeziku.395 max.headroom, -> #385, djnsnd
> curve fitting Podešavanje krive ("da pasuje" :) > rendering to render ('rendč) = vratiti; pružati; izručiti; iskazati; prevoditi; izvoditi Mislim da bi ti najviše odgovarao onaj prevod "izručiti", možda izvesti u "obraditi"...
o.jeziku.396 vmisev, -> #394, .bale.
>> spominjem ne razlikovanje "bi" --------------- > Cccc... ;-) ijaooooooooj!!! Zaboravio sam navodnike :(. Trebalo je da piše "ne raz- likovanje". Hteo sam da malo karikiram, zato sam i stavio tačku posle svog imena u istoj poruci. > BTW, ima li na Sezamu nekog ko DOBRO poznaje problem podele reci na slo- > gove u srpskom jeziku? Šta te zanima? > Ako nema takvih, da li ima neko Knuthovu knjigu, mislim da je u vezi sa > TeX-om, u kojoj autor obradjuje problem deljenja reci na slogove (hyphe- > nation)? Knjigu nemam, ali čovek je najverovatnije pisao o podeli reči u engleskom. E sad, u dosta slučajeva se to i poklopi sa srpskim, ali ne može se normalno primenjivati, odnosno, ne mogu se ta pravila u potpunosti primeniti na srp- ski jezik. Kada smo već kod podele reči - da li postoji neki program za srpski? Znam da je Infotek imao neki, ali ne znam koliko je dobar, da li je originalni ili prepravljan (sa engleskog na srpski)? Vladimir
o.jeziku.397 .bale., -> #396, vmisev
ŮŢ > BTW, ima li na Sezamu nekog ko DOBRO poznaje problem podele reci ŮŢ > gove u srpskom jeziku? ŮŢ ŮŢ Šta te zanima? Zanima me postoji li ekspert koji bi mi, zbog toga sto u "Pravopisu srpskohrvatskog jezika" (Matica Srpska, 1989) o tome ima svega nekoliko redova, nabavio spisak svih pravila i izuzetaka (naravno, uslovno "svih") po "starom" pravopisu, tj. ne po ovom novom, po kome je sve moguce, samo da bude ruzno. ŮŢ Knjigu nemam, ali čovek je najverovatnije pisao o podeli reči u ŮŢ E sad, u dosta slučajeva se to i poklopi sa srpskim, ali ne može se ŮŢ primenjivati, odnosno, ne mogu se ta pravila u potpunosti primenit ŮŢ ski jezik. ŮŢ ŮŢ Kada smo već kod podele reči - da li postoji neki program za srp ŮŢ da je Infotek imao neki, ali ne znam koliko je dobar, da li je o ŮŢ ili prepravljan (sa engleskog na srpski)? Znam ja da se Knuth nije bavio podelom reci za problem Srba u uzoj Srbiji i pokrajinama & krajinama, ali njegovi algoritmi sigurno nisu za bacanje i u nasem slucaju. Ja imam jedan program, mislim da sam ga vec jednom poslao na Sezam, al, ajde, opet cu, koji mi zadovoljava potrebe... Radio ga je jedan moj drug sa fakulteta, a ja sam mu bio ekspert ;). Medjutim, nisam bas zadovoljan, hteo bih to bolje da uradim, ali mi fali gore navedeni ekspert. Ovaj program moze da se koristi za Venturu, Word Perfect, a verovatno i ostale DTP alatke. Radi tako sto u pripremljen tekst ubacuje oznake za uslovnu podelu reci, onu "korisnicku" ("Manual"). Mogu se birati i definisati kodne tabele, kao i string za oznaku podele reci na slogove. E, sad, kad bi se nasao gore navedeni & opisani ekspert, sredio bih program po njegovim pravilima i ubacio opciju da radi iz komandne linije (batch-a), a kasnije mozda i nesto vise... Regards from .bale. ! #:*)+-< hyp.zip
o.jeziku.398 floyd, -> #393, ilazarevic
­-> odstupaju? Treba provuci liniju izmedu, bez krivljenja... Postupak se zove LINEARNA REGRESIJA, pod tim nazivom postoji i u domacoj strucnoj literaturi. Transformacijama obrazaca linearne regresije mogu se dobiti stepena i eksponencijalna regresija. ­-> PS. Ja sam samo rekao da je covek tako preveo u svojoj knjizi, dok Kod nas se cesto koriste strane reci cak i kad imamo domacu, najcesce iz navike, ali i iz neznjanja ili da bi se neko pravio vazan. Pogledaj na sta lici recnik auto-mehanicara: cug-stangla, kuglager, semering, sraf... A za sve ove reci imamo nase...
o.jeziku.399 wizard, -> #392, djnsnd
> List Box > Dakle, kako bi mogli da mi damo ime? Okvir/prozor za izbor/pregled? <<Nenad<<
o.jeziku.400 dejanr, -> #398, floyd
>> cug-stangla, kuglager, semering, sraf... A za sve ove reci imamo nase... Ne znam šta je cug-štangla i semering, al' za kuglager i šraf nemamo dobre reči, a i ne trebaju nam, baš lepo zvuči ŠRAF. >> ili da bi se neko pravio vazan Zamisli kako neko izgleda važan kad kaže ŠRAF! ;)
o.jeziku.401 ilazarevic, -> #398, floyd
█ iz navike, ali i iz neznjanja ili da bi se neko pravio vazan. █ Pogledaj na sta lici recnik auto-mehanicara: cug-stangla, kuglager, █ semering, sraf... A za sve ove reci imamo nase... Biser godine: "Crkla mi zvrcna na kataklingeru!" žoveku je trebalo pola sata da shvati da ga neko zeza ;) █ Postupak se zove LINEARNA REGRESIJA, pod tim nazivom postoji i █ u domacoj strucnoj literaturi. Transformacijama obrazaca linearne █ regresije mogu se dobiti stepena i eksponencijalna regresija. Znači, to je to... Lepše zvuči nego "fitovanje", to je sigurno.
o.jeziku.405 ndragan, -> #394, .bale.
/ Cccc... ;-) BTW, ima li na Sezamu nekog ko DOBRO poznaje / problem podele reci na ZZ. Ovaj odgovor pišem u njegovom CORE editoru koji ima to sve. Evo ti opet, isečeno: / Cccc... ;-) BTW, ima li na Se<->za<->mu ne<->kog ko DO<->BRO po<->zna<->je / pro<->blem po<->de<->le reci na ZZ. Ovaj od<->go<->vor pi<->šem u nje<->go<->vom CORE edi<->to<->ru ko<->ji ima to sve. Evo ti opet, <->isečeno: Bue_ NDragan
o.jeziku.404 ndragan, -> #393, ilazarevic
/ odstupaju? Treba provući liniju između, bez krivljenja... To je razlika u pristupu: oni približavaju liniju - mi nalazimo približnu liniju. "Curve fitting" bi bilo "nalaženje približne krive", mada bi još pre trebalo preraditi rečenicu da se izbegne glagolski prilog.
o.jeziku.403 ndragan, -> #388, balinda
/ - Biće reči o posledicama prouzrokovanih alkoholisanošću vozača Slično je bilo i dok sam radio u mašinskoj školi (ne po alkoholu :), da li je ispravno "rukovalac građevinskih mašina". Posavetovao sam se sa profesorima srpskog (mada nisu oni primetili grešku, nego ja - bio sam gadan još pre deset godina), i ustanovili da taj neće da rukuje mašine, nego mašinama. Postigli smo da se u zvanične papire upisuje "rukovalac građevinskim mašinama". Bue_ NDragan
o.jeziku.402 ndragan, -> #392, djnsnd
/ Dakle, kako bi mogli da mi damo ime? Birač fajlova. Ili datoteka. Ili imaš ime i za fajl? I kaže se "bismo mogli", ako smo mi :).
o.jeziku.406 ndragan,
CONF REPLY PC.USER 12.70 / kombinacije. jednima je Š sh, tebi je sx, dokle više tako? ;) Više od čega? Ili čega više, a čega manje? CONF REPLY ATARI.ST 1.6 / jel ima neko source u bilo kom jeziku zmodema, dosadilo mi bre više, Više od čega?
o.jeziku.407 wizard, -> #400, dejanr
>> Zamisli kako neko izgleda važan kad kaže ŠRAF! ;) A tek - šaraf. :) Pa - šrafen-ciger. :) <<Nenad<<