CIVIL.1

19 Nov 1991 - 30 Sep 1992

Messages - o.jeziku

o.jeziku.408 vmisev, -> #397, .bale.
> E, sad, kad bi se nasao gore navedeni & opisani ekspert, sredio bih pro- > gram po njegovim pravilima i ubacio opciju da radi iz komandne linije > (batch-a), a kasnije mozda i nesto vise... Znaš, ja već dugo razmišljam o tome. I o programu za proveru pravopisa teksta koji je napisan na srpskom. E sad, ja neka osnovna pravila znam, ali daleko od toga da sam ekspert. Ali moglo bi ovako: ja bih se raspitao po fa- kultetu, pronjuškao okolo, i ako pronađem ljude koji bi bili zainteresovani za to, možda će i ispasti nešto. Tu se sad javlja dosta problema: to bi morao da bude vrhunski urađen pro- gram, ništa amaterski, a to cenu projekta jako povećalo, pa pitanja plasmana, pa... Ako si zainteresovan - mail send vmisev. Vladimir
o.jeziku.409 wizard, -> #405, ndragan
>> Evo ti opet, isečeno: >> / pro<->blem po<->de<->le reci na """" >> ko<->ji ima to sve. Evo ti opet, <->isečeno: """" """"""" ??? (Izgleda kad je prvi slog dužine 1, ne konstatuje celu reč. :( <<Nenad<<
o.jeziku.410 floyd, -> #400, dejanr
cug-stangla - vucna poluga kuglager - lezaj (precizno- kuglicni lezaj) semering - zaptivac (Siemmering, ako se dobro secam naziva, ime je fabrike koja proizvodi zaptivace) sraf - zavrtanj (kada kod nekih mojih profesora kazes "sraf" mozes odmah da uzmes indeks i da bezis napolje sa ispita). BTW meni licno "sraf" zvuci izuzetno ruzno!
o.jeziku.411 dejanr, -> #410, floyd
>> šraf - zavrtanj Eh, 7-8 slova namesto 4... i nije neka zamena. A kako da zameniš lepu i jasnu :) reč šrafciger, odvrtka ili zavrtka? Meni šraf i šrafciger sasvim ok zvuči, a ako ćemo pošteno, vrlo je malo ljudi koji koriste neki drugi izraz, naročito u "svakodnevnom životu". >> (kada kod nekih mojih profesora kazes "sraf" mozes odmah da uzmes indeks >> i da bezis napolje sa ispita). Kad bi mene neko pitao, dotični profesori bi mogli odmah da uzmu radne knjižice pa da beže napolje sa fakulteta - mnogo lep običaj da se neko ko (recimo ;) zna na ispitu obori zato što koristi izraz iz "tuđe knjige". Srećom, niko me ne pita ;)
o.jeziku.412 squsovac, -> #411, dejanr
> Eh, 7-8 slova namesto 4... i nije neka zamena. A kako da > zameniš lepu i jasnu :) reč šrafciger, odvrtka ili > zavrtka? Meni šraf i šrafciger sasvim ok zvuči, a ako ćemo > pošteno, vrlo je malo ljudi koji koriste neki drugi izraz, > naročito u "svakodnevnom životu". Mislim da je "sasvim normalno" što smo mi prihvatili masu nemačkih termina za alate i sl. U vreme kada su ti alati donošeni u Srbiju - verovatno su donošeni iz država nemačkog govornog područja, i kako Srbi za to nisu imali termine - usvojili su nemačke. Masa majstora danas koristi baš te termine i to je bez obzira što ne izgleda važno, zapravo jako važno za usvajanje ili neusvajanje termina. Kada majstori počnu da govore vijak i odvrtka, onda će i "narod" početi šraf i šrafciger tako da zove. Danas većina majstora razgovara tako, da ih je milina slušati. Uostalom, ima li svrhe koristiti "naše reči" (čak i ako ih ima) za: cvikcangle (klešta za skidanje izolacije ili tako nešto), izolir (izolaciona traka), gedore (?????), nonijus (kljunasto pomično merilo), bonsek (?????), kontrašraf (???????), šajbna (????), šelna (????)... No jako je zanimljivo u ovoj temi reći nešto o nemačkom načinu nazivanja alata i sl. Ja ne znam nemački pa ne mogu to da dokumentujem, ali valjda će se naći neko ko zna. Elem, Nemci za nove (tek izmišljene) stvarčice stvaraju imena koja su jako logična i sastoje se od jedne jedine reči, i što je najvažnije, te termine svi koriste. Na primer, sasvim ispravno bi moglo biti : kleštazaskidanjeizolacijesažice.
o.jeziku.413 dejanr, -> #412, squsovac
>> Masa majstora danas koristi baš te termine i to je bez obzira što ne >> izgleda važno, zapravo jako važno za usvajanje ili neusvajanje termina. >> Kada majstori počnu da govore vijak i odvrtka, onda će i "narod" početi >> šraf i šrafciger tako da zove. Danas većina majstora razgovara tako, da >> ih je milina slušati. Sasvim se slažem, samo ne vidim nikakav razlog pod kapom nebeskom koji bi mogao da navede majstore da u takvim prilikama koriste "domaće reči". Majstor je uglavnom "svoj čovek" i, da izvinete na izrazu, j*be mu se da li se nekom profesoru mašinstva ili lektoru sviđaju izrazi koje koristi... tj. ako mu se ne sviđaju, može lepo da ide kod drugog majstora (koji isto tako govori ;) >> U vreme kada su ti alati donošeni u Srbiju - verovatno su donošeni iz >> država nemačkog govornog područja, i kako Srbi za to nisu imali >> termine - usvojili su nemačke. Da... tako nekako je i sa računarstvom, s tim što su izrazi engleski... Kad pomenu profesore na fakultetu, ima ih i na ETF-u koji se "naježe" ako kažeš bus (magistrala, bljak), hand-shaking (programirani ulaz-izlaz, bljak), buffer (tampon, nije bljak nego ha, ha ;) i tome slično. I šta da im radiš, kažeš kako traže a posle izađeš napolje i još si više ubeđen da treba da teraš po svome tj. po engleskom ;) Šta da radimo kad smo Srbi.
o.jeziku.414 isekulovic, -> #411, dejanr
>> >> sraf - zavrtanj >> >> Eh, 7-8 slova namesto 4... i nije neka zamena. A kako da >> zamenis lepu i jasnu :) rec srafciger, odvrtka ili zavrtka? >> Meni sraf i srafciger sasvim ok zvuci, a ako cemo posteno, >> vrlo je malo ljudi koji koriste neki drugi izraz, narocito >> u "svakodnevnom zivotu". Evo opet malo citata Ivana Klajna: "Zasto ruznu rec SRAFCIGER nikako ne uspevamo da zamenimo inace dobro skovanim terminima kao ODVIJAC ili ODVRTKA? Verovatno zato sto smo navikli da imena alatki budu nemotivisana. Nikada ne bismo CEKIC nazvali KUCALO, niti KLjESTA STEZALjKE, niti TURPIJU GREBALICA. Potreban nam je 'prava imenica', rec koja oznacava predmet, a ne podseca na jednu od radnji koje se tim predmetom vrse. Ne zelimo da nas naziv stalno podseca na odvijanje i odvrtanje kada isto orudje sluzi i za zavrtanje, i za cackanje, i za proveru elektricnih spojeva, i za fizicko obracunavanje medju ljutim vozacima."
o.jeziku.415 floyd, -> #411, dejanr
­-> ko (recimo ;) zna na ispitu obori zato sto koristi izraz iz "tude ­-> knjige". Nisu u pitanju knjige ovog ili onog profesora, vec stvari koje su propisane JUGOSLOVENSKIM STANDARDIMA (svidjalo se to nekome ili ne), a to sto mi sami (uglavnom) ne postujemo ono sto je dogovoreno, to nas je i dovelo tu gde jesmo sada!
o.jeziku.416 dejanr, -> #414, isekulovic
>> Evo opet malo citata Ivana Klajna: Njegove citate uvek vredi čuti :)
o.jeziku.417 dejanr, -> #415, floyd
>> Nisu u pitanju knjige ovog ili onog profesora, vec stvari koje su >> propisane JUGOSLOVENSKIM STANDARDIMA (svidjalo se to nekome ili ne), >> a to sto mi sami (uglavnom) ne postujemo ono sto je dogovoreno, to >> nas je i dovelo tu gde jesmo sada! Mogao bih da pitam kojim je to standardom (a i koje to Jugoslavije? ;>) predviđeno da se šrafciger zove nekako drugačije, ali ću samo dodati da nismo samo mi takvi: >> Pravila, nametnuta iz razloga razuma i pravde, lako mogu nastaviti da >> žive čak i kada ih izmenjene okolnosti prevaziđu, ostajući kao društvena >> prinuda iz čiste inercije. U takvim slučajevima ne samo da je opravdano, >> već je i korisno, kršiti takva pravila, makar samo stoga da bi se >> obelodanilo da su postala beskorisna i, čak, štetna. >> Isaac Asimov, "Zadužbina i Zemlja" Inače, to se događa kroz 25,000 godina. Ko zna, možda znači da su Srbi najzad naselili Galaksiju ;)
o.jeziku.418 vmisev, -> #414, isekulovic
> Nikada ne bismo CEKIC nazvali KUCALO, ^^^^^^ KUCALO :)))))) U Šumadiji narod čekić zove "žUK". Dejane, šta kažeš za ova termin? Ima samo tri slova umesto mnogobrojnih 5 u reči "čekić". Cela dva bajta manje ;) Vladimir
o.jeziku.419 vmisev, -> #417, dejanr
> Ko zna, možda znači da su Srbi najzad naselili Galaksiju ;) Srbija do Andromede!!! ;> Vladimir
o.jeziku.420 ivans, -> #416, dejanr
* >> Evo opet malo citata Ivana Klajna: * * Njegove citate uvek vredi cuti :) Apsolutno sam saglasan!
o.jeziku.421 floyd, -> #417, dejanr
­-> Mogao bih da pitam kojim je to standardom (a i koje to ­-> Jugoslavije? ;>) predvideno da se srafciger zove nekako drugacije, Mislio sam na grupu propisa JUS M.Bx.xxx (konkretno propisuju detalje vezane za vijcane spojeve). Koliko je meni poznato, ti propisi su jos uvek na snazi za podrucje Srbije i Crne Gore, a nisam cuo da se sprema nesto novo. Nigde u tim propisima se ne spominje "sraf", vec samo zavrtanj ili vijak. Ako vec insistiras na "srafcigeru", u pomenutim standardima stoji ODVIJAC. To sto ga neki koriste za obracunavanje sa protivnicima, ne menja njegovu osnovnu namenu. Ne vidim vezu izmedju ovih pravila i prilozenog citata, iz prostog razloga sto JUS niti je zastareo (skoro je vrsena "revizija"), niti prisilan (radi kako hoces, ali onda neces imati pogodnosti koje pruza standard; rec je o nekom tehnickim stvarima). Mozda bi trebalo promeniti samo ime, ako ono bas toliko smeta. Mislim da bi trebalo da se izbace svi strani izrazi (pogotovu izuzetno ruzni germanizmi), za koje imamo kakvu-takvu zamenu, inace, ako imas u vidu tempo tehnoloskog razvoja u svetu, od srpskog jezika nece ostati nista. Postace samo jos jedan mrtav jezik u starim knjigama! Verujem da se slazes da bi vredelo makar pokusati spreciti takvu tragediju?
o.jeziku.422 dejanr, -> #421, floyd
>> Ne vidim vezu izmedju ovih pravila i prilozenog citata, iz prostog >> razloga Eh, pa nadam se da si shvatio da je citat bio tu radi malog "razvedravanja atmosfere" :) >> Mislim da bi trebalo da se izbace svi strani izrazi (pogotovu >> izuzetno ruzni germanizmi), za koje imamo kakvu-takvu zamenu, Ja sam protiv iz dva razloga. Prvi razlog je što je to nemoguće. Drugi razlog... jel treba posle prvog? ;) Ko će i na koji način da natera, nagovori, potplati itd jednog majstora da umesto izraza koji dobro zna, koji mu je jasan i koji služi svrsi koristi neki novi? >> inace, ako imas u vidu tempo tehnoloskog razvoja u svetu, od >> srpskog jezika nece ostati nista... Verujem da se slazes da bi >> vredelo makar pokusati spreciti takvu tragediju? Možda... pošto pre toga rešimo pitanje nekih "malo" ozbiljnijih tragedija koje slede/teku ;)
o.jeziku.423 ndragan, -> #400, dejanr
/ Ne znam šta je cug-štangla i semering, al' za kuglager i šraf nemamo / dobre reči, a i ne trebaju nam, baš lepo zvuči ŠRAF. Bolje šaraf :). Semering (semi-ring?) bi bio nekakav poluprsten; kugellager je kotrljajući ležaj, a schrauf je vijak ili zavrtanj (postoji razlika!). Najviše volim švapske reči koje su polako izgubile koren. Kad sam počeo da zidam, za temelj su mi majstori probili uši da treba obavezno da nađem vagres. Kad ja tamo, a ono vodoravna ravan (waage rechts). Da ne spominjem frtalj (viertel), firangu (vorhang), šporet (spaarherd). Bue_ Ndragan P.S. Behu li ono nemci pisali imenice velikim slovima? Mrzi me da ispravljam.
o.jeziku.425 ndragan, -> #409, wizard
/ ??? (Izgleda kad je prvi slog dužine 1, ne konstatuje celu reč. :( Rađen je kao pretprocesor za Venturu, a tamo se poštuju neka slagačka pravila, na primer o najmanjoj dužini odsečenog dela reči, koja se uglavnom drži na 4, pa onda poslednja reč u rečenici ili zagradi itd. Zovni ZZa, mislim da je negde u uputstvu naveo da algoritam nije baš _tako_ zabunjen, kad se malo udubiš. Bue_ Ndragan
o.jeziku.424 ndragan, -> #411, dejanr
/>> šraf - zavrtanj / Eh, 7-8 slova namesto 4... i nije neka zamena. A kako da zameniš lepu Da ali između "uš(a)rafiti" i "zaviti" je razlika 8:6 odnosno 6:4 u imperativu ;). Da podsetim da postoji razlika između vijka i zavrtnja koju gluvi Nemci nikad neće shvatiti :). A ima i jedna druga: naš jezik je više glagolski orijentisan. Mi za sve radnje imamo reč; za stvari nas je manje briga. Bue_ Ndragan
o.jeziku.426 floyd, -> #422, dejanr
­-> Mozda... posto pre toga resimo pitanje nekih "malo" ozbiljnijih ­-> tragedija Na ozbiljne tragedije obicni ljudi i nemaju uticaja, to odlucuju oni sto sebe nazivaju politicarima i drzavnicima. Na ovu tragediju sa jezikom, koja se vec dogadja, uticaja imaju bas ti obicni ljudi. Mozes da napises brdo propisa i zakona o jeziku, ali ako se toga niko ne pridrzava, nista ne vrede! ­-> Ja sam protiv iz dva razloga. Prvi razlog je sto je to nemoguce. Zasto bi bilo nemoguce? Srpski jezik je sigurno bogatiji i od engleskog i od nemackog. Jedini problem je u tome da se naviknes na domace izraze. Mozda bi bilo nezgodno u prvo vreme, ali kasnije to ne bi ni primecivao, kao da si ih uvek koristio. To znam po sebi samom! ­-> Ko ce i na koji nacin da natera, nagovori, potplati itd jednog ­-> majstora Nije potrebno nikoga da teras, nagovaras ili podplacujes. Bilo bi mnogo lakse da buducem majstoru utuvis u glavu da treba u Srbiji da govori srpski, a ne nemacki!
o.jeziku.427 mladenp, -> #423, ndragan
> Bolje šaraf :). Semering (semi-ring?) bi bio nekakav > poluprsten; Mislim da se na nemačkom piše Simmering. Kod nas ga zovu i zaptivni prsten ali to nije baš precizan izraz jer obuhvata i mnoge druge tipove zaptivki. Semering se koristi na mestu gde vratilo izlazi iz kućišta.
o.jeziku.428 squsovac, -> #426, floyd
> Srpski jezik je sigurno bogatiji i od engleskog i od nemackog. Je l' ovo doprinos teoriji o "nebeskom narodu", ili je naučno zasnovano (dokazano)?
o.jeziku.429 dejanr, -> #426, floyd
>> > Ja sam protiv iz dva razloga. Prvi razlog je sto je to nemoguce. >> >> Zasto bi bilo nemoguce? Pa, eto, recimo zato što ja NEĆU da šraf zovem zavrtanj... može me neko naterati da ga u nekom izveštaju zovem drugačije (veži konja gde ti gazda kaže ;)) ali kad završim izveštaj, vraćam se na "normalan" izraz. Tako, veruj mi, i mnogi drugi rezonuju samo se malo snebivaju da kažu ;) Takođe, ne dolazi u obzir da hard disk zovem na neki drugi način ;)
o.jeziku.430 max.headroom, -> #421, floyd
> slazes da bi vredelo makar pokusati spreciti takvu > tragediju? Tragediju? Kakvu tragediju? (Kada Sorabi izmisle kompjuter, neka ga nazovu, vala, i "računar" ;)
o.jeziku.431 djelovic,
Curve fitting = provlačenje/podešavanje krive. List box = spisak. Naravno, curve fitting možeš prevesti i kao "probanje kurve" :).
o.jeziku.432 floyd, -> #428, squsovac
­-> Je l' ovo doprinos teoriji o "nebeskom narodu", ili je naucno Nije u pitanju nikakva teorija o "nebeskom narodu", pogledaj, naprimer, recnike, pa ce ti biti jasno na sta sam mislio.
o.jeziku.433 floyd, -> #429, dejanr
­-> Pa, eto, recimo zato sto ja NECU da sraf zovem zavrtanj... moze me To je sasvim druga stvar! Ne znaci da tako treba svi da govore. Uostalom, ostaje ti "vijak" :) . ­-> Takode, ne dolazi u obzir da hard disk zovem na neki drugi nacin ­-> ;) Tvrdi disk, ili samo disk? Za flopije postoji "disketa".
o.jeziku.434 floyd, -> #427, mladenp
­-> i mnoge druge tipove zaptivki. Semering se koristi na mestu ­-> gde vratilo izlazi iz kucista. To je zaptivac! Siemmering je, kao sto rekoh, fabrika koja proizvodi zaptivace.
o.jeziku.435 dejanr, -> #432, floyd
>> Nije u pitanju nikakva teorija o "nebeskom narodu", pogledaj, >> naprimer, recnike, pa ce ti biti jasno na sta sam mislio. Ja sam u školi učio da Engleski ima otprilike 5-6 (ili tako nešto) puta više reči nego srpski (tada srpskohrvatski). Ako su tada lagali mene, i ja lažem vas :)
o.jeziku.436 dejanr, -> #433, floyd
>> > Pa, eto, recimo zato sto ja NECU da sraf zovem zavrtanj... moze me >> >> To je sasvim druga stvar! Ne znaci da tako treba svi da govore. Upravo tako! Ja se uopšte ne zalažem da neko govori ovako ili onako. Ja samo hoću da ja mogu da govorim kako se meni sviđa, i to pravo u potpunosti ostavljam i drugima uz jedinu želju da razumem šta govore i da oni razumeju mene (kad kažu stranu reč zavrtanj, ja je automatski prevedem u našu reč šraf :). TI bi hteo da se standardom propiše da se govori zavrtanj a ne šraf. >> Uostalom, ostaje ti "vijak" :) . Neću ni vijak, stvar se zove šraf :) >> > Takode, ne dolazi u obzir da hard disk zovem na neki drugi nacin >> >> Tvrdi disk, ili samo disk? Hard disk :) >> Za flopije postoji "disketa". Inače čisto naša reč :)
o.jeziku.437 vmisev, -> #422, dejanr
>> Mislim da bi trebalo da se izbace svi strani izrazi (pogotovu izuzetno >> ruzni germanizmi), za koje imamo kakvu-takvu zamenu, > Ja sam protiv iz dva razloga. Prvi razlog je što je to nemoguće. Drugi > razlog... jel treba posle prvog? ;) Slažem se sa Dejanom. Recimo, mene je strašno nervirao YU Finder (mislim da je bio 4.x.x) u kome je mesto "folder" bilo "mapa", "clipboard" -> "pre- nosnik" (?!) itd. Da ne govorimo o "automobil", "bicikl", "flaša", "autobus" itd. Pa zami- sli na šta bi ličio jezik kada bi se sve to prevodilo. Što neko reče još oda- vno: "software" -> "mekotvorina" ;) Vladimir
o.jeziku.438 squsovac, -> #432, floyd
> Nije u pitanju nikakva teorija o "nebeskom narodu", > pogledaj, naprimer, recnike, pa ce ti biti jasno na sta > sam mislio. Ukoliko već nešto pišeš želeći da to ne bude shvaćeno samo kao šarlatanstvo, već kao ozbiljan produkt misli i saznanja ozbiljnog čoveka, onda je uobičajeno navesti izvor svake informacije koja je diskutabilna. Ukoliko je reč ne o informaciji, već o Tvome zaključku, onda si dužan da, u skladu sa gore napisanim, daš objašnjenje o tome koji si logički princip koristio pri izvođenju zaključka (šta su tu "ulazni podaci" i kako konkrento izgleda "obrada"). Ovo pogotovo važi ukoliko neko od Tebe traži pojašnjenje tvojih sudova i stavova. Pozivanje na toliko široku oblast "pogledaj, na primer, rečnike", sama je po sebi apsurdna. Koje rečnike? Koliko njih? Na kojim stranama? Koje oblasti? Tvoj odgovor, osim što je trebalo da pokaže moju "neobrazovanost", čini se, nema nekog naročitog smisla.
o.jeziku.440 max.headroom, -> #423, ndragan
> P.S. Behu li ono nemci pisali imenice velikim slovima? """"" ...Nemci... Sorry :)
o.jeziku.439 max.headroom, -> #421, floyd
> slazes da bi vredelo makar pokusati spreciti takvu > tragediju? Tragediju? Kakvu tragediju? (Kada Sorabi izmisle kompjuter, neka ga nazovu, vala, i "računar" ;)
o.jeziku.441 pperencevic, -> #432, floyd
> Nije u pitanju nikakva teorija o "nebeskom narodu", > pogledaj, naprimer, recnike, pa ce ti biti jasno na sta > sam mislio. Engleski je sigurno najbogatiji jezik na svetu ako kao kriterijum uzmemo broj reči (mada, iskreno, i ne vidim koji bismo drugi kriterijum mogli da uzmemo). Najbolji dokaz za to su The Oxford English Dictionary u trinaest tomova i Webster's Third New International Dictionary. Broj reči u razvijenim jezicima, u koje spada i ovaj naš, kako se god on zvao, meri se stotinama hiljada. U engleskom ima između 600,000 i milion reči, zavisno od toga šta se podrazumeva pod terminom "reč", mada bi, kada su rečnici u pitanju, bilo pravilnije govoriti o "leksemama". Sem toga, nijedan jezik ne postoji u više varijanti od engleskog, nijedan se ne uči više od engleskog i ni iz jednog drugog ostali jezici ne pozajmljuju više reči. Kad je o rečnicima već reč, srpski jezik je u veoma nezavidnom položaju. Izbor je vrlo mršav - praktično između Rečnika Matice srpske, koji je srednjeg obima i u kome napr. dugo nije bilo reči "pčela", i rečnika Srpske akademije nauka i umetnosti, čiji će zadnji tom verovatno izaći u nekom od sledećih vekova. Inače, nijedan jezik nije "bolji" od nekog drugog jezika. Samo da se zna.
o.jeziku.442 ndragan, -> #428, squsovac
/ Je l' ovo doprinos teoriji o "nebeskom narodu", ili je naučno Očin nebeski - radi se o tome da ima stvari kod kojih u našem jeziku postoji, recimo, bogatstvo nijansi značenja, koje je nemoguće prevesti na neki drugi jezik. Naravno da važi i obratno - primer je baš praksa u nemačkom da se ladno može naređati pešes reči koje onda grade novu, ili slično u engleskom gde dve imenice postaju novi pojam, pri čemu ona prva naglo počinje da izigrava pridev. Takvih stvari kod nas ili nema, ili zvuče tuđe. Iskustvo na kojem gradim ove zaključke je dugogodišnja praksa prevođenja viceva. Gospodo, mogu vam kasti da je to vrlo jeben poso al zato kreativan :). Bue_ Ndragan
o.jeziku.443 dejanr, -> #441, pperencevic
>> Engleski je sigurno najbogatiji jezik na svetu ako kao kriterijum >> uzmemo broj reči (mada, iskreno, i ne vidim koji bismo drugi >> kriterijum mogli da uzmemo). Dobro je, nisu nas lagali u školi bar što se toga tiče :) Dakle, tvrdnja iz 5.426 da je "srpski jezik sigurno bogatiji i od engleskog i od nemačkog" ne stoji.
o.jeziku.444 dejanr, -> #442, ndragan
>> Iskustvo na kojem gradim ove zaključke je dugogodišnja praksa >> prevođenja viceva. Hmmm... a da prilagođavaš VICEVI/english intresovanju naših korisnika :)) Mada, na žalost, od 10 tih viceva može da se nađe jedan kome bi se ljudi ovde smejali, al' i taj jedan treba znati izabrati!
o.jeziku.445 mladenp, -> #434, floyd
> To je zaptivac! Siemmering je, kao sto rekoh, fabrika koja > proizvodi zaptivace. Verujem ti da je u pitanju fabrika. Zaptivač je mnogo opštiji pojam. Ono što mi zovemo semering je samo podskup (i to mali).
o.jeziku.446 isekulovic,
>> 2.52 STEDIONICA.PTT:telefon >> vmisev, 02.06.92. 21:21, 125 chr >> >> > Na telefonu je uvek Dostojevski >> I kako se oseca Dostojevski na telefonu? Zar mu nije malo neudobno? ;) Da vidimo sta kaze Ivan Klajn o ovome :) " Drugi jezicki zakonodavac, opet, vec godinama zaprepascuje javnost tvrdnjom da je pogresno reci 'Ko je na telefonu?', 'Jankovic na telefonu' i slicno, navodno zato sto onaj ko razgovora ne sedi na telefonu, na njegovoj gornjoj povrsini, nego pored njega. Dr Egon Fekete iz beogradskog Instituta za srpskohrvatski jezik na to je u jednom intervjuu, sasvim umesno primetio: 'Sta onda da kazemo za recenicu: 'Sedim na suncu.' - da li to znaci 'na gornjoj povrsini Sunca' ?'. Ovaj na primer moze pomoci da uocimo razliku izmedju bukvalistickog i naucnog pristupa jeziku. Da je pomenuti savetodavac razmislio o izrazima: sviram na violini, govorim na radiju, bio sam na fakultetu, provodim dosta vremena na vazduhu i tako dalje, on bi stekao izvesnu predstavu o raznovrsnim znacenjim predloga NA, pa ne bi ziveo u ubedjenju da 'Jankovic na telefonu' znaci da se Jankovic popeo na gornju povrsinu telefona i sedi na njemu. Ali nsai normativci nikada nisu izucavali jezik da bi svoje ideje prilagodili stvarnom stanju. Oni unapred znaju sta je pravilno, a od jezika se ocekuje da se 'uskladi sa propisima'."
o.jeziku.447 isekulovic,
Odlomak iz prošle 'Leksiklopedije' iz TV novosti: " Piši kako govoriš Ne znači da onaj ko u govoru brka č i ć treba i u pisanju da ih brka, da onaj ko frflja, zamuckuje, ispušta glasove i slogove - treba i u pisanju da verno reprodukuje svoje govorne mane. Vukova poruka znači: Piši onako kako bi govorio kad bi svaku reč izgovarao razgovetno. Kad vas nepoznati čovek presretne pitanjem:'Đee ulca krâ Mlutna?', vi ćete mu, ako znate, i ako tog dana niste ustali na levu nogu, pokazati kako da nađe Ulicu Kralja Milutina. Isto tako ćete mu pomoći da stigne od Ulce nárno fronta, ili do Blevara Vlucje. Sve te nerazgovetnosti vas nece omesti da razumete usmeno pitanje koje bi vas verovatno zbunilo u pismenoj formi...... ........Dok je postojao Socijastički savez, svakodnevno je stotinama puta pominjan kao Sočki savez ili Soški sâz. Za sadašnju Socijalističku partiju karakteristično je (tj. karakrišno) da je oni što se trude izgovaraju kao Scilišku, a oni nemarniji kao Slišku. U vestim iz sveta stalno slušamo o menárnom ujnjávanju (za razliku od našeg ražnjavanja), au lokalnim vestima - o događajima na póčju ove ili one mesne zajnce......."
o.jeziku.450 floyd, -> #437, vmisev
­-> Da ne govorimo o "automobil", "bicikl", "flasa", "autobus" itd. Pa Sa izuzetkom "flase", to su reci sa latinskim ili starogrckim korenom. U nauci i tehnici se cesto koriste takvi izrazi, cak i kad postoji zamena. Za to postoje istorijski razlozi. Nekad se smatralo da obrazovanje jednog naucnika nije potpuno, ako doticni ne zna latinski ili starogrcki. Cak se smatralo da je pisanje naucnih knjiga na "lokalnom" jeziku gotovo nepristojno. Mislim da delo Isaka Njutna to dobro pokazuje. Sa druge strane, latinski izrazi se koriste i tamo gde zaista ne postoje lokalni izrazi. Kako bi nazvao "proton" ili "akusticku kavitaciju"?
o.jeziku.449 floyd, -> #441, pperencevic
­-> Engleski je sigurno najbogatiji jezik na svetu ako kao kriterijum ­-> uzmemo broj reci (mada, iskreno, i ne vidim koji bismo drugi ­-> kriterijum mogli da uzmemo). Najbolji dokaz za to su The Oxford Brojnost izraza u engleskom jeziku je posledica mogucnosti kombinovanja vise reci u jedan izraz ("to pull down", "to cut out" i slicno), a ne neke "izvorne" brojnosti izraza. Zamisli sta bi bilo, kad bi takav obicaj postojao i u srpskom (mislim na "bazicne" izraze, a ne na izreke)? Ne kazem da to nije moguce, samo nije uobicajeno. Sa druge strane, u srpskom je poveci broj reci potisnut stranim izrazima, ili su, jednostavno, retko u upotrebi, pa ih vecina ljudi i ne zna. To u nekim slucajevima moze da ode i tako daleko da domaca rec bude potpuno zaboravljena. Naprimer, neka mi neko objasni cime naslikase tolike freske po nasim manastirima i crkvama, pod pretpostavkom da Srbi nisu znali sta je "boja" sve do dolaska Turaka (nemoj ovo bas doslovce da shvatis!)? ­-> bilo pravilnije govoriti o "leksemama". Sem toga, nijedan jezik ne ­-> postoji u vise varijanti od engleskog, nijedan se ne uci vise od ­-> engleskog i ni iz jednog drugog ostali jezici ne pozajmljuju vise ­-> reci. Rasprostranjenost nekog jezika je pre posledica osvajanja i dominacije naroda kome je taj jezik maternji, nego nekakvog kvaliteta samog jezika. Preterano je uocljiva cinjenica da su geografski najrasprostranjeniji jezici onih naroda koji su vazili za velike sile kroz istoriju. Posebno engleski i spanski, a u manjoj meri i francuski, portugalski i nemacki. Danasnja, uslovno receno, dominacija engleskog jezika je zasnovana na necemu sto bi moglo da se nazove "tehnoloski i finansijski pritisak na ostatak sveta". Voleo bih da mi neko objasni zasto se desilo to sto se desilo sa jezicima americkih naroda nakon "najezde" Evropljana? ­-> Kad je o recnicima vec rec, srpski jezik je u veoma nezavidnom ­-> polozaju. Izbor je vrlo mrsav - prakticno izmedu Recnika Matice U istom polozaju je i celokupna kultura, sto je najzalosnije! Ja nisam mislio ni na jedan recnik posebno, jer izbegavam da se sluzim samo jednim, a ne pada mi na pamet da pamtim gde sam nasao neku rec!
o.jeziku.448 floyd, -> #436, dejanr
­-> Inace cisto nasa rec :) Isto koliko i "disk".
o.jeziku.451 lucas, -> #437, vmisev
++> Da ne govorimo o "automobil", "bicikl", "flasa", "autobus" itd. ++> sli na sta bi licio jezik kada bi se sve to prevodilo. Sto neko rece ++> vno: "software" -> "mekotvorina" ;) Kakva mekotvorina ja sam cuo dva penzionera koji su vrsljali po knjigama u antikvarnici (u Knez Mihajlovoj) i posto su naisli na knjigu o kompjuterima jedan od njih je drugom "strucno" preveo rec SOFTWARE kao MEKU ODECU,pa ti sada vidi. Pozdrav SHEKY....
o.jeziku.453 mladenp, -> #443, dejanr
> Dakle, tvrdnja iz 5.426 da je "srpski jezik sigurno > bogatiji i od engleskog i od nemačkog" ne stoji. Osim, možda, u nekim specifičnim pojmovima. Ne mogu da se pozovem ni na jedan rečnik jer se pojmovi na koje mislim obično ne nalaze u rečnicima. ;)
o.jeziku.452 mladenp, -> #434, floyd
> To je zaptivac! Siemmering je, kao sto rekoh, fabrika koja > proizvodi zaptivace. Verujem ti da je u pitanju fabrika. Zaptivač je mnogo opštiji pojam. Ono što mi zovemo semering je samo podskup (i to mali).
o.jeziku.454 ilazarevic, -> #440, max.headroom
█> P.S. Behu li ono nemci pisali imenice velikim slovima? █ """"" █ ...Nemci... žini mi se da i jezičke pic* mogu da pogreše ;))
o.jeziku.456 vmisev, -> #447, isekulovic
> Vukova poruka znači: Piši onako kako bi govorio kad bi svaku reč izgova- > rao razgovetno. Nije Vukova poruka. U pitanju je još jedna od stvari za koje je Vuk potpu- no nezaslužan. Tako je dosta đaka ubeđeno da je vuk IZMISLIO azbuku... i mo- že se naći još mnogo ovakvih primera veličanja "lika i dela V. S. Karadžića." Na žalost, čak i na mom fakultetu. Vladimir
o.jeziku.457 vmisev, -> #450, floyd
>> Da ne govorimo o "automobil", "bicikl", "flasa", "autobus" itd. > Sa izuzetkom "flase", to su reci sa latinskim ili starogrckim korenom. Ako ćemo da cepidlačimo, i "traktor" VUžE koren iz latinskog :) Vladimir
o.jeziku.455 vmisev, -> #446, isekulovic
> sviram na violini Sviram violinu! Vladimir
o.jeziku.458 balinda, -> #455, vmisev
>>>> sviram na violini >> >> Sviram violinu! Nisi me baš ubedio da je jedino "tvoj" pristup ispravan. (?) Postavlja se pitanje ko svira, ti ili violina? :) Ukoliko mehanistički prihvatimo da svirati znači samo proizvoditi zvuk nekim sredstvom, onda si svakako u pravu. Međutim, nije sasvim jasno ko je za proizvodnju zvuka odgovorniji? Moram se ograditi činjenicom da sam veliki laik za pitanja jezika i pravopisa tako da je moja primedba više logističke prirode. Postavio bih pitanje šta je glavna zamerka prvoj rečenici? (Mislim na: "Sviram na violini.") Da li je reč samo o navodnoj nesigurnosti da li se subjekt fizički nalazi "na violini" dok svira, ili se greška vidi u pitanjima objekta i subjekta? Ako šire shvatimo jezik ne vidim da ikoga može dovesti u stvarnu zabunu da li je reč o stajanju na violini? :) Zato mi izgleda jezički konstruktivnije prihvatiti obe rečenice. (?) Smatram da sitna razlika koju sam već napomenuo pomaže preciznijem izražavanju što je prva i osnovna svrha jezika. Dakle, ako bi želeo da istakneš svoj doprinos u proizvodnji zvuka preciznija bi mogla biti prva rečenica. (?) čeliš li, pak, da "zasluge za svirku" prepustiš instrumentu, deluje mi ispravnije akcent dati objektu. U prvom slučaju ti sviraš i to je važno, a zatim se preciznije izražavaš da sviraš, eto, "na violini". U drugoj rečenici znatno skromnije mesto daješ svom doprinosu a važnije ti je da kažeš kakav je tip muzike koja se čuje. (?) Baš me interesuje šta merodavniji misle o ovome?
o.jeziku.460 dejanr,
Kad pomenusmo "na telefonu", da li treba reći "vidimo se U klubu" ili "vidimo se NA klubu"? Na prvi pogled, verovatno "U" ali mi to nekako pre označava "geografski pojam", ali ta zgrada nije klub nego mesna zajednica (a ove nedelje nije ni mesna zajednica nego Slavija ;). Dakle, "u klubu" može da bude na različitim mestima, ali sva označavaju "na sastanku kluba programera", pa bi se to dalo skratiti "na klubu". "Klub" bi u tom slučaju bio logičko ime s tim da se po potrebi uradi ASSIGN. Šta kaže jezik (ako kaže)?
o.jeziku.461 ndragan, -> #444, dejanr
/ Hmmm... a da prilagođavaš VICEVI/english intresovanju naših korisnika Metod pogrešnog izbora. Među vicevima koji dobro prolaze na glasanju, prva dva su mi obavezno glupa, već mesecima. Mada... koliko dobijam produženje pretplate od komada ;) ? Samo da ne bude ono o plavušama - tu se pola zasniva na mitologiji američke samousluge, koja je teško prevodiva na našu... Bue_ Ndragan
o.jeziku.462 ndragan, -> #440, max.headroom
/> P.S. Behu li ono nemci pisali imenice velikim slovima? / ...Nemci... Pa zar "nemac" nije imenica :) ? OK, upecao si me.
o.jeziku.463 max.headroom, -> #433, floyd
> Tvrdi disk, ili samo disk? Za flopije postoji "disketa". "Umetnite, zatim, disketu u disketu" ;) Ja "flopi" pišem "floppy", i nikako drugačije. Ljudi koriste i skraćenice, pa pišu prosto "FDD". Slično se i hard-diskovi označavaju kao "HDD" (Hard Disk Drive). :) Izvinjavam se na davljenju, ali onakva konstatacija: "Koristite domaće reči (kojih nema ili su nerazumljive) umesto stranih (koje su uglavnom kraće i jasnije)" nema realnih osnova. Ako pratiš temu 'knjige', možeš da primetiš da danas veliki broj pametnjakovića "piše" računarsku literaturu koristeći termine koji su samo njima (odnosno njihovim fax prof.) poznati. Način izlaganja činjenica neću ni da kritikujem - on je ispod svakog nivoa (piši knjigu da ima što više strana). Prevedi sledeće opšteprihvaćene reči: "check-box", "list-box", "pop-up menu", "pull-down menu", "hot key", "caps lock" ;), "scroll lock", "system request"... ;) """"""
o.jeziku.464 pperencevic, -> #437, vmisev
> Da ne govorimo o "automobil", "bicikl", "flaša", "autobus" > itd. Pa zami- sli na šta bi ličio jezik kada bi se sve to > prevodilo. Što neko reče još oda- vno: "software" -> > "mekotvorina" ;) U Nolitovom Rečniku računarskih termina "interface" je prevedeno kao "sumeđa".
o.jeziku.468 ndragan, -> #458, balinda
/ ikoga može dovesti u stvarnu zabunu da li je reč o stajanju na violini? :) Rečenica jamačno ne stvara zabunu; to pre može doći od loše svirke.
o.jeziku.465 ndragan,
CONF REPLY CIVILIZACIJA 2.30 / Pretstave su: 2, 9, 12. juna Nisam hteo, al' kad moram: preDstave ;)
o.jeziku.469 ndragan, -> #460, dejanr
/ se NA klubu"? Na prvi pogled, verovatno "U" ali mi to nekako pre Club (engl.) = palica, močuga
o.jeziku.466 ndragan, -> #453, mladenp
/ Osim, možda, u nekim specifičnim pojmovima. Ne mogu I ne samo što se tiče seksa. Ima tih specifičnih pojmova i drugde, ali stvarno se retko ko seti da ih ubaci u rečnike. Mića Danojlić je, naprimer, imao pričicu o razgovoru sa jednim seljakom koji je za dva minuta upotrebio reč "lepo" dvadeset puta, svaki put u drugom smislu. Da ne spominjemo skraćene idiome ("ma nemoj", "gde me nađe", "jel' bre") koji se takođe retko nalaze po rečnicima. I inače je naš jezik među retkima (bar koliko ja znam) u kojima se može mnogo toga izbaciti iz rečenice, a da u njoj ostane mnogo informacije. Dovoljan je često samo jedan glagol; on u jednoj reči nosi i broj, i lice, i vreme, a u većini vremena i rod. Pogreših? I onda ispada da nam jezik broji malo leksema. Bue_ Ndragan
o.jeziku.467 ndragan, -> #454, ilazarevic
/ žini mi se da i jezičke pic* mogu da pogreše ;)) A i rečena grešna imenica sa asteriskom (*) je divan primer naše zajebancije sa nemačkim - Pitzeisel, kako to švapski zvuči :) Bue_ Ndragan
o.jeziku.470 wizard, -> #466, ndragan
>> Dovoljan je često >> samo jedan glagol; on u jednoj reči nosi i broj, i lice, i vreme, a u >> većini vremena i rod. Pogreših? Ne. Za naš jezik (ne samo za naš :) ) se kaže da je "sintetički", a za, recimo, engleski, da je "analitički". A šta kažete za glagol - mariti? :) <<nenad<<
o.jeziku.471 max.headroom, -> #453, mladenp
> da se pozovem ni na jedan rečnik jer se pojmovi na > koje mislim obično ne nalaze u rečnicima. ;) Onaj prvobitni Vukov rečnik je (još tada) sadržao te ;) izraze. Sada se oni nalaze po savremenim srpskim rečnicima (???)
o.jeziku.473 floyd, -> #457, vmisev
­-> Ako cemo da cepidlacimo, i "traktor" VUCE koren iz latinskog :) Itekako VUCE! :) I to uopste nije cepidlacenje! "Potisni traktor" bi trebalo nekako prekrstiti, to je veoma trapavo skovan naziv! Software - programi, prevode ne treba raditi bukvalisticki, inace mozes da uletis u krajnje glupe situacije. Treba prevoditi znacenje reci, recenice, ili sklopa recenica; prevodjenje svake reci posebno najcesce nema nikakvog smisla.
o.jeziku.472 floyd, -> #463, max.headroom
­-> "Umetnite, zatim, disketu u disketu" ;) Pod disketom se podrazumeva samo magnetni medijum na koji se podaci upisuju (sa koga se citaju), a uredjaj koji vrsi to upisivanje (citanje) se moze nazvati disketna jedinica, disketni uredjaj ili disketni pogon. Prema tome, nema potrebe da umeces jednu disketu u drugu, i na taj nacin ih unistavas, pogledaj samo koliko te diskete kostaju! ;) ­-> davljenju, ali onakva konstatacija: "Koristite domace reci ­-> (kojih nema ili su nerazumljive) umesto stranih (koje su ­-> uglavnom krace i jasnije)" nema realnih osnova. Treba da kazes i kome su domace reci nerazumljive a strane jasne! To vazi za one koji se vec godinama bave racunarima, i koji vise svesno i ne razlikuju prihvacene engleske nazive od domacih reci. Pocetnicima (a i onima koji su odlucili da ostanu potpuni laici sto se tice racunara), koliko sam ja imao prilike da vidim, strani izrazi vise smetaju nego sto koriste. Sto se tice jasnoce engleskih izraza, u Bensonovom recniku sam za "drive" pronasao ukupno 19 mogucih znacenja. A to moze da napravi prilicnu zbrku, posebno ako neko ne zna engleski i ne bavi se racunarima! Neka me neko podseti, kako se ono zovu strane reci koje se koriste u srpskom i pored postojecih domacih izraza? PS Za prevodjenje onih termina sacekaj, nemam vremena da sada uradim korektan prevod!
o.jeziku.474 ndragan, -> #463, max.headroom
/ "Umetnite, zatim, disketu u disketu" ;) "Turi disketlu u disketnu jedinicu" :). Uostalom, evo nešto iz života: vozi računa gde šta turaš jes' turio disketlu? povezi računa o disketi Ovo je iz nekih naših beč fajlova - poruke za vreme pauze pre kopiranja na disketu. / Prevedi sledeće opšteprihvaćene reči: "check-box", "list-box", / "pop-up menu", "pull-down menu", "hot key", "caps lock" ;), "List box" u originalu nema crtice. Crticu su nam uvalili sovjeti, znaš ono "grad - heroj" i slično; u ruskom je sasvim normalno da se u prostoproširenoj rečenici "pera je moler" ono "je" ne izgovara, jer ga nikad ni ne koriste; onda u parolama stave tu crticu kao oznaku za intonaciju, pa to stigne do nas u sasvim pogrešnom kontekstu. Za tu crticu nalazim opravdanja kad ih ima dvoje u dućanu (firma "Krojač - Krojačica"), a inače je suvišna ("Hemijska - čistiona"). Elem, list boks je birač fajlova, a za PopUp i PullDown menije (jelovnike :) je stvarno štos kako ih prevesti. Ono jes' da znači "iskačuće" i "potezne" (padajuće i roletne) menije, ali to je ono što sam u nekoj od prethodnih poruka rekao: na engleskom možeš ladno da sastaviš dve tri reči, spojene ili ne, i izmisliš da je to nov izraz. Svaki softverski paket ima bar par takvih. Zamisli na šta bi naš jezik ličio kad bi se takva praksa uvela: "vuci dole jelovnik" kao jedna reč? Tako anglofoni kovači reči izmisle imenice gde bismo mi izmislili glagole, pa nas onda još nagone da prevodimo imenicom. "Scroll lock" (ako zamislimo da je "skrolovati" naš glagol :) bismo zvali bravu protiv skrola, ili neki uređaj slične namene; da smo ga mi izmislili, verovatno bi pisalo Isklj. Skrol. ili Zaustavi Ispis itd. Nemam pri ruci bolji primer, ali znam šta sam hteo da kažem :) Bue_ Ndragan
o.jeziku.475 dejanr, -> #471, max.headroom
>> Onaj prvobitni Vukov rečnik je (još tada) sadržao te ;) izraze. Vrlo zanimljiva stvar: ja nemam originalni Vukov rečnik ali imam nešto što bi se danas zvalo reprint, negde iz 1920 godine. Jedna velika i beskorisna kupusara, ali pretpostavljam i izvestan raritet. Na prvoj stani piše da je ostatak "identičan onome što je Vuk izdao u Beču itd, itd". Kada je u seriji "Vuk Karadžić" bila ona epizoda sa "tim" rečima, ja (naravno) odmah uzmem rečnik da pogledam (kad je mogao Mitropolit Stratimirović... :) Međutim, tih reči nema! I na dotičnim mestima nema nikakvih "rupa", "praznina" i traga da je tu bilo još nešto. Moguća su dva objašnjenja: 1. Kada je Vuk izdao rečnik te stvari su se zvale nekim drugim imenima koje ja danas ne znam, pa ne mogu da nađem reči (*jako* malo verovatno) 2. Između prvog izdanja i reprinta neko je to tiho cenzurisao.
o.jeziku.476 dejanr, -> #472, floyd
>> Pod disketom se podrazumeva samo magnetni medijum na koji se podaci >> upisuju (sa koga se citaju), a uredjaj koji vrsi to upisivanje (citanje) >> se moze nazvati disketna jedinica, disketni uredjaj ili disketni pogon. Kad je već reč "disketa" strana, ne vidim smetnju da se koristi još jedna strana reč, npr. disk drajv. Međutim, i ja često kažem disk jedinica. >> Neka me neko podseti, kako se ono zovu strane reci koje se koriste >> u srpskom i pored postojecih domacih izraza? ? valjda se zovu "buduće srpske reči" ;)
o.jeziku.477 ndragan, -> #470, wizard
/ A šta kažete za glagol - mariti? :) Marisati? Ne marim za takve poslastice...
o.jeziku.478 ndragan, -> #472, floyd
/ "drive" pronasao ukupno 19 mogucih znacenja. A to moze da napravi prilicnu ...pa je tako neko preveo "loading the program into memory" sa "utovar programa u pamćenje". / Neka me neko podseti, kako se ono zovu strane reci koje se koriste / u srpskom i pored postojecih domacih izraza? Varvarizmi, valjda.
o.jeziku.479 floyd, -> #476, dejanr
­-> Kad je vec rec "disketa" strana, ne vidim smetnju da se koristi ­-> jos jedna strana rec, npr. disk drajv. Medutim, i ja cesto kazem Stvar je u tome da "disk" potice iz starogrckog jezika i prihvacen je i u srpskom i u engleskom i u nemackom... Dakle, stran je u srpskom isto koliko i u engleskom, npr. "Drajv" to nije. To je rec iz engleskog, i tamo treba i da ostane :) . U srpskom postoji vise izraza koji ga mogu zameniti, a da se pri tome ne izgubi na znacenju. Nisam bas siguran da u nekom evropskom jeziku postoji rec koja bi mogla da zameni "disk". Kao sto sam vec rekao, upotreba reci sa latinskim ili starogrckim korenom ima svoje ISTORIJSKO opravdanje (posebno u nauci i tehnici), sto sa engleskim i nemackim recima bas i nije slucaj. "Disketa" je izvedena iz diska po istom sistemu kao "opereta" ili "tenketa" (ili "tanketa" od engleske reci "tenk"), sto treba da oznaci "umanjenu" ili "skracenu" varijantu izvorne reci, odnosno objekta. ­-> ? valjda se zovu "buduce srpske reci" ;) Ma ne, bila je samo jedna rec; nesto se pominjali Vandali, ali sad nesto ne mogu da se setim... ;)
o.jeziku.480 dejanr, -> #479, floyd
>> Kao sto sam vec rekao, upotreba reci sa latinskim ili starogrckim korenom >> ima svoje ISTORIJSKO opravdanje (posebno u nauci i tehnici), sto sa >> engleskim i nemackim recima bas i nije slucaj. A zašto ne bi bio? Latinski i grčki se usvajaju jer zu Grci i Latini "izlislili nauku". Englezi su izmislili kompjutere pa po istoj logici... Mi smo, na primer, izmislili vampire i naša reč vampir je uključena u većinu svetskih jezika... i nikome tamo to ne smeta.
o.jeziku.482 max.headroom, -> #474, ndragan
> "iskačuće" i "potezne" (padajuće i roletne) menije, ali to Leleee, skoro kao na času "odbrane i zaštite" :) > rečenici "pera je moler" ono "je" ne izgovara... Pera est moler (ono "est" čitati kao "jestc", jerbo ima meki znak na kraju). Možda bi moglo tako?
o.jeziku.481 max.headroom, -> #472, floyd
> koji su odlucili da ostanu potpuni laici sto se tice > racunara), koliko sam ja imao prilike da vidim, strani > izrazi vise smetaju nego sto koriste. Biće da imamo različiti uvid u stvari... Zanimljivo je, kasnije, kada "stasaju u prave programere", te ljude naučiti još o nečemu o programiranju, ali iz *originalne literature*, koja je, avaj, na engleskom (skroz). Da li uvek praviti reprint rečnika kada se projektuje novi bus ;) ili koristiti izvorni, ponuđeni (strani) termin? Napiši mi, molim te, imena poznatih i istaknutih domaćih stručnjaka iz oblasti kompjutera (mrzim reč "informatika"), preciznije programiranja, koji se zalažu za "metodu prevođenja" koju si naveo kao ispravnu. Stručnost pojedinaca koji se služe tom "metodom", a koje poznajem, ne bih komentarisao... Biće da je ovo novi sudar "teorije" i prakse (?) > PS Za prevodjenje onih termina sacekaj, nemam vremena da > sada uradim korektan prevod! Nemoj. Prevode već čitam po domaćoj literaturi i stomak mi se okreće :)
o.jeziku.483 ndragan, -> #475, dejanr
/ nešto što bi se danas zvalo reprint, negde iz 1920 godine. Jedna Da, ali tadašnji reprint je rađen ručno - sve se to preslagalo. Kod nas je izdat fototipski reprint (dakle, pravi), i reči su na mestu, imam knjigu pa znam (naravno da sam odmah pogledao :). Bue_ Ndragan
o.jeziku.484 floyd, -> #480, dejanr
­-> A zasto ne bi bio? Latinski i grcki se usvajaju jer zu Grci i ­-> Latini "izlislili nauku". Englezi su izmislili kompjutere pa po Sta je, onda, sa jezicima starih Indijaca, Asteka, Kineza ili sa jezikom jednog africkog plemena koje je znalo za sazvezdje Oriona jos dok su danasnji Evropljani ziveli po pecinama (grubo receno)? Zasto njihovi jezici nisu uzeti za "sluzbene" jezike nauke, kad su ovi narodi imali visoko razvijenu nauku (i umetnost) jos dok je grcka kultura bila daleka buducnost? Zasto su umesto sanskrita uzeti latinski i starogrcki, kad su Indijci imali visoko razvijenu knjizevnost i filozofiju u vreme dok se nije ni pomisljalo na nastanak Ilijade i Odiseje? Pre bih rekao da su latinski i starogrcki usvojeni iz nekih "religiozno-tradicionalih" razloga (posebno u vezi sa hriscanskom tradicijom koju su danasnji Evropljani preuzeli od starosedeoca). ­-> Mi smo, na primer, izmislili vampire i nasa rec vampir je Vampiri nisu "srpska izmisljotina", vec smo ih preuzeli od Rumuna. Sigurno je da smo se prvi od "ne-rumunskih" naroda zarazili vampirizmom, ali vampiri ipak nisu "nasi". Srbi su imali neke druge ale i bauke... Uostalom, gazda-vampir je bio Rumun, zar ne? :)
o.jeziku.485 floyd, -> #481, max.headroom
­-> kada "stasaju u prave programere", te ljude nauciti jos o necemu Ako pre toga ne odustanu zbog gomile izraza za koje nikad pre toga nisu culi, niti ima sanse da ih razumeju pre nego nauce engleski. Zamisli u kakvoj bi se situaciji nasao vazduhoplovni inzenjer koji zeli da posteno ovlada svojom strukom - morao bi da tecno govori ruski, engleski i francuski (najmanje). Sta bi bilo sa onima koji nemaju smisla za strane jezike? ­-> o programiranju, ali iz *originalne literature*, koja je, avaj, Nisi me razumeo: nisam protiv strane literature. Samo protiv polovicnih prevoda i slepog preuzimanja reci iz stranih jezika. Ali, za citanje strane literature treba poznavati jezik na kom je pisana. Opet ono pitanje odozgo! ­-> Nemoj. Prevode vec citam po domacoj literaturi i stomak mi se Po treci (ili cetvrti) put: sa ponekim izuzetkom fakultetskih izdanja koja su vise za internu upotrebu, nego za "siroke mase", domace izdavastvo je u vise nego bednoj situaciji. To ne znaci da treba dici sve cetiri u vis i cekati da upotrebljiva domaca literatura padne sa neba!
o.jeziku.486 dejanr, -> #484, floyd
>> > A zasto ne bi bio? Latinski i grcki se usvajaju jer zu Grci i >> > Latini "izlislili nauku". Englezi su izmislili kompjutere pa po >> >> Sta je, onda, sa jezicima starih Indijaca, Asteka, Kineza ili sa >> jezikom jednog africkog plemena koje je znalo za sazvezdje Oriona jos >> dok su danasnji Evropljani ziveli po pecinama (grubo receno)? Zasto >> njihovi jezici nisu uzeti za "sluzbene" jezike nauke, kad su ovi narodi >> imali visoko razvijenu nauku (i umetnost) jos dok je grcka kultura bila >> daleka buducnost? Zato što nije sve u nauci, nešto je i u marketingu te nauke, a ponešto i u sreći odnosno sticaju okolnosti... nauku kakvu danas poznajemo su, što se nas tiče, "izmislili" (tj. zasnovali) Grci poput Aristotela, Euklida, Talesa... >> > Mi smo, na primer, izmislili vampire i nasa rec vampir je >> Vampiri nisu "srpska izmisljotina", vec smo ih preuzeli od Rumuna. Ali "vampir" je (navodno) srpska reč... naš vampirski marketing se bolje pokazao :)
o.jeziku.488 floyd, -> #486, dejanr
­-> Zato sto nije sve u nauci, nesto je i u marketingu te nauke, a Mislim da je to pre posledica prihvatanja hriscanstva, uz koje se latinski "provukao" nekako po inerciji. Da su danasnji evropski narodi kojim slucajem naselili Indiju, mozda bi "sluzbeni" jezik nauke bio sanskrit... Ko zna? Cinjenica je da evropska civilizacija dosta toga preuzela direktno od Grka i Rimljana, ali to ne mora da znaci da je sve to svarno njihov "izum". Negde sam procitao (nisam uspeo da to i proverim) da je u cuvenoj biblioteci u Aleksandriji bilo i spisa koji nisu bili poreklom grcki. Moze da se zakljuci da su i Grci usvajali znanja od drugih. ­-> Ali "vampir" je (navodno) srpska rec... nas vampirski marketing se Cini mi se da je cela ta histerija oko vampira pocela sa jednim rumunskim vlastelinom po imenu Vlad Tepes (ili Cepes), koji je bio poznat po surovosti (narodski receno - krvopija). U narodu su ga zvali Drakul sto bi, prevedeno sa rumunskog, trebalo da znaci "zmaj" ili "ala". Logicno je da je "nasa" rec "vampir" samo prevod ili fonetska varijanta nekog starijeg, rumunskog naziva. Mozda je, cak, preuzeta direktno iz rumunskog, bez izmena, ali bi to trebalo da kaze neko ko zna rumunski... PS Koliko je meni poznato, Drakul je uobicajeno rumunsko ime, kao sto je kod nas Petar, Jovan itd. Pricu o Vladu Tepesu sam cuo od drugih i tako je i prenosim.
o.jeziku.489 nkbog, -> #486, dejanr
>> > Mi smo, na primer, izmislili vampire i nasa rec vampir je >> Vampiri nisu "srpska izmisljotina", vec smo ih preuzeli od Rumuna. > Ali "vampir" je (navodno) srpska rec... nas vampirski marketing se bolje > pokazao :) Evo sta kaze "Webster": "vampire, n. [Fr. vampire, G. vampyr, Serb. vampir, vampira, a vampire] ..." To je jedina rec gde sam nasao ovaj dodatak. NB. p.s. Primetite da fali dopisak "croa" ;) p.p.s. Zbog greske u prethodnoj u poruci 5.487 evo vaznog dela poruke.
o.jeziku.490 nkbog, -> #488, floyd
***** je "nasa" rec "vampir" samo prevod ili fonetska varijanta nekog starijeg, rumunskog naziva. Mozda je, cak, preuzeta direktno iz rumunskog, bez izmena, ***** Vampir je slovenska rec (a Englezi (Amerikanci) kazu i srpska). Nigde nisam nasao da je njeno poreklo rumunsko (bilo bi verovastnije obrnuto, jer je mnogo vise srpksih, ruskih i opsteslovenskih reci uslo u rumunski nego obrnuto). Takodje, jeste da je Drakula "najpoznatiji vampir", ali se vampiri puno stariji od Drakule. NB.
o.jeziku.491 max.headroom, -> #485, floyd
> i cekati da upotrebljiva domaca literatura padne sa neba! Literaturu treba čitati u originalu, bar u ovoj situaciji u koju nemilice zapadosmo. Nedeljke Parezanoviće i slične je zdravije ne čitati :)
o.jeziku.492 floyd, -> #490, nkbog
­-> Vampir je slovenska rec (a Englezi (Amerikanci) kazu i srpska). ­-> Nigde nisam nasao da je njeno poreklo rumunsko (bilo bi ­-> verovastnije obrnuto, jer je mnogo Za Engleze ne znam, ali za Amerikance je, izgleda, sve sto se krsti sa tri prsta srpsko, rusko ili kako im vec odgovara u tom trenutku (ako si gledao "Lovca na jelene", znaces na sta mislim). Jedino uspevaju da povremeno razlikuju Grke od ostalih ;> . Koliko, onda, treba ozbiljno shvatati njihove tvrdnje da je nesto srpsko, rusko ili rumunsko, valjda je jasno? PS Ako imas nesto interesantno o vampirima, i ako ti nije tesko, kucni ponesto u EXTRA:misterije , da ne pocnemo da se ovde prepiremo jos oko toga da li doticni postoje :) . Eto do cega moze da dovede obican "sraf" :) .
o.jeziku.493 floyd, -> #491, max.headroom
­-> Literaturu treba citati u originalu, bar u ovoj situaciji u koju Svakako! Naravno, ako znas jezik na kojem je knjiga pisana. A sta ako ne znas? ­-> nemilice zapadosmo. Nedeljke Parezanovice i slicne je zdravije ­-> ne citati :) Da, u ovome se potpuno slazemo! :)
o.jeziku.494 max.headroom, -> #490, nkbog
> Takodje, jeste da je Drakula "najpoznatiji vampir", ali se > vampiri puno stariji od Drakule. Po legendi (čijih se delova slabo sećam) grof Drakula (Drakul) je ujedinio transilvanijske vampire i postao njihov predvodnik. To bi značilo da je pojam "vampir" nastao još ranije... Šta je sa terminom "vukodlak"?
o.jeziku.495 balinda,
Nazivi naših novokomponovanih stranaka najčešće se sastoje od dve ili tri reči kojima se želi bliže objasniti njihov karakter i sadržaj. Na primer, naziv "Demokratska stranka" određuje da je reč o stranci (a ne recimo o savezu, pokretu ili klubu) a istovremeno i o njenoj demokratskoj odrednici. Dakle, ovim pojmom sadržaj se "štiti" od recimo nekakvog "nedemokratskog pokreta". Na sličan način "Socijalistička partije Srbije" svakom od tri pomenute reči, bliže određuje po jedno svojstvo. Međutim crnogorska stranka na vlasti svojim nazivom ("Demokratska stranka socijalista") ipak govori i nešto više. Kao da se žele odgraditi od mogućnosti postojanja nekakve "nedemokratske stranke socijalista". ;) (Koga li su imali na umu?) ;> Dakle, SPS se (svojim imenom!) ne izjašnjava o tome da li je demokratska organizacija ili ne, želeći (valjda?) da ostavi utisak da se to samo po sebi podrazumeva? DS se ne izjašnjava o tome da li je je srpska stranka ili ne, podvlačeći svoju demokratičnost. Crnogorska vladajuća stranka svojim nazivom insistira na demokratiji u socijalizmu za razliku od ostalih socijalističkih stranaka. Tako gledano crnogorski socijalisti, po programskom opredeljenju, trebalo bi da se nalaze između SPS-a i DS-a. (?) U rečima se često nalaze odgovori na neke naše dileme. Zar se baš Demokratskoj stranci ne zamera na nedovoljnom patriotizmu a SPS-u na odustvu demokratičnosti? U tom smislu i SPO je najčešće kritikovan zbog "plahovitosti", zaboravljajući da takvu osobinu ova organizacija u sebi nosi već samim svojim imenom. (Reč o *POKRETU* koji objedinjuje više sličnih gledišta u ime obnove Srbije.) Samo po sebi se razume da SPS najpre na umu ima izgradnju socijalizma (često u po svaku cenu), :( DS prednost daje demokratiji, a SPO nacionalnoj obnovi Srbije. Ova tri cilja posebno se fokusiraju a najčešće su druga dva u drugom planu. Samo naša opšta politička nekultura dozvoljava da nam zamagle svoje preoritete koje su već u svojim imenima istakli. Verovati da je SPS najviše stalo do nacionalnog i demokratskog, ili tvdnji SPO-u da neće posegnuti i za nedemokratskim metodama u ime obnove Srbije, slično je verovanju da je lokal_patriotizam prvi na pamati Demokratskoj stranci. Zato me ne čudi podrška SPS-u od strane onih koji još uvek veruju u socijalizam, ali mi nije jasno zašto joj podršku daje "nacionalno svesni" deo srpske populacije? :( Moj savet je da svako od nas poređa pred sobom redosled vrednosti po preoritetima koje smatra opravdanim. Takav spisak trebalo bi uporediti sa stvarnim delovanjem pojedinih stranaka, ali u opštem nedostatku političke doslednosti kako pozicije tako i opozicije vredi se osloniti makar na proklamovane vrednosti koje se delom nalaze i u samim nazivima stranaka. Po mom sudu najpre zahvaljujući političkom primitivizmu nacionalističkog segmenta društva nacionalni sadržaji izigrani su u ime izgradnje socijalističkih elemenata i to shvaćenih na jedan prevaziđen i nakaradan način. Da samo vodili malo više računa makar "o.jeziku", sve ovo nam se ne bi desilo. (?) :(
o.jeziku.496 squsovac, -> #495, balinda
I nazivi država mogu biti zanimljivi za analizu. Na primer: NARODNA DEMOKRATSKA REPUBLIKA KOREJA Koreja - OK Republika - manje više OK, hoće da kažu da nije monarhija Demokratska - pa to se podrazumeva ako je republika. Uostalom to pravilo bi trebalo da važi još od Francuske Republike i onda da dokažu vrhunac pravde - Narodna A u stvari - oličenje mraka i boljševizma. Tamni vilajet. Oni su valjda čak i od nas gori. Onda se vratimo na temu: DEMOKRATSKA stranka - Mićunović posmenjivao 90% mesnih odbora za petnaest dana. SOCIJALISTIžKA partija Srbije - imaju veze sa socijalizmom koliko i... Prava latinoamerička mafija. Srpska radikalna STRANKA - koja stranka? Jedan čovek. SRPSKI pokret Obnove - u najvećoj meri je po svojoj politici koja je umnogome različita od one na početku (pre prošlih izbora) prihvatljiv za "nesrbe".
o.jeziku.497 ndragan, -> #485, floyd
/ citanje strane literature treba poznavati jezik na kom je pisana. ... a za prevođenje je još važnije da se dobro zna svoj jezik. Dobar deo primedbi koje smo ovde izneli na račun loših prevoda potiče upravo od toga što prevodilac ne zna kako se to na srpskom kaže, ili dozvoli da ga ponese logika rečenice iz originala, pa zaboravi kakva je logika naše rečenice. / Zamisli u kakvoj bi se situaciji nasao vazduhoplovni inzenjer koji Sa softverom je malo gora stvar - dobar prevod ne može da bude gotov za sutra, a prekosutra je već izašla nova verzija originala... Bue_ Ndragan
o.jeziku.498 ndragan, -> #484, floyd
/ Pre bih rekao da su latinski i starogrcki usvojeni iz nekih / "religiozno-tradicionalih" razloga (posebno u vezi sa hriscanskom Upravo tako. Ko je ono u srednjem veku imao monopol na pismenost? Crkva (sve na latinskom). Za šta se uhvatila renesansa kad je htela da se otrgne? Za stare Grke. Šta je bilo sa sumerskim, feničanskim, arapskim, indijskim, staroegipatskim korenima svega toga? Nikog nisu zanimali, jer nekoliko stotina godina nisu bili u modi. Bue_ Ndragan
o.jeziku.499 ndragan, -> #489, nkbog
/ To je jedina rec gde sam nasao ovaj dodatak. Vidi "ban"; ne verujem da ima i "banovina".
o.jeziku.500 spantic, -> #494, max.headroom
> Po legendi (čijih se delova slabo sećam) grof Drakula > (Drakul) je ujedinio transilvanijske vampire i postao > njihov predvodnik. Zapravo ne. Drakula je bio vlaški vladar koji je svojim surovim postupcima prema Turcima i neprijateljima ( a malo i zahvaljujući njihovoj propagandi, oni su naime pobedili ;) identifikovan sa nečim što je već ranije postojalo: sa legendama ( Balinda bi rekao (?) :) o vampirima.
o.jeziku.501 balinda, -> #496, squsovac
>> I nazivi država mogu biti zanimljivi za analizu. Apsolutno. Sećam se, na primer, kako je svojevremeno predloženo da se nazivu SFRJ (za zaboravne: "Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija") :) dodaju još dva, tada bitna, atributa: "nesvrstana" i "samoupravna". (Zar jedan takav mastodontski naziv već sâm za sebe ne bi dovoljno govorio o karakteru takve države?) Međutim, oba atributa, i ako je predlog bio sasvim ozbiljan, otpala su iz drugih razloga. Izgleda da se stalo na stanovište da bi se, recimo, atribut "samoupravna" mogao pogrešno shvatiti tj. ne kao odrednica o unutrašnjem uređenju nego maltene kao nedavno oslobođena kolonija koja, eto, sada sama sobom upravlja. Ako smo se složili da nazivi i skraćenice već i same mnogo govore, (?) možda bi umesto SRJ trebala usvojiti: BKJSLPNž, od "Boljševička karikatura Jugoslavije sa lepim predsednikom na čelu". ;)
o.jeziku.502 pperencevic, -> #496, squsovac
> I nazivi država mogu biti zanimljivi za analizu. > Na primer: NARODNA DEMOKRATSKA REPUBLIKA KOREJA A šta kažete za ZEMLJE NARODNE DEMOKRATIJE? (Nekad beše.)
o.jeziku.503 balinda,
Jezik naš nasušni ŠTA HVALI PIŠE Draga Jonaš U prošlom prilogu iznela sam samo nekoliko raznovrsnih grešaka - više nije moglo da stane - sakupljenih za tren oka sa radija, televizije i iz štampe. Danas nastavljam. U novinama piše: papa je poželeo da Bog u *svom* milosrđu podari mir *svom* stanovništvu u hrvatskim oblastima. Ovo prvo *svom* znači njegovom, božijem milosrđu, ali šta znači ovo drugo *svom*? Božjem stanovništvu? Ispada da Bog ima *svoje* stanovništvo - i to u hrvatskim oblastima. A trebalo je da stoji: *svem* stanovništvu, što znači celokupnom stanovništvu. žesto u novinama čitamo: Povodom smrti toga i toga zahvaljujemo *svom* medicinskom osoblju... To znači da čovek ima neko *svoje* medicinsko osoblje, kao što, recimo, vlasnik restorana ima *svoj* personal. Treba razlikovati prisvojnu zamenicu svakog lica - tako se to u gramatici zove - svoj, svoja, svoji, svoje, svoja od one druge zamenice odnosno prideva: sav, sva, sve, svi, sve, sva. *Svoga* ga je oblio znoj - ne znači ono što ste hteli reći. Ispravno je jedino: *Sveg* ga je oblio znoj. *Suturen* - opet primer iz štampe. Valjda nemaju lektore, a sami nisu dovoljno pismeni. Kako se samo ne sete da je u suterenu i reč teren. Ne izlaze valjda fudbaleri na *turen*! Predviđa se *mogućnost da se* odluke *mogu* donositi (umesto: predviđa se mogućnost da se odluke donose). Jedna redakcija se *izvinula*, a Jugoslavija se *promenula*. Poznata estradna zvezda, kako piše reporter, *teži* ka *ženstvenošću*. Novinar na TV kaže da se nešto sastoji iz *tri segmenata*. Peru vičan režiser u lepoj priči kaže: Svrati *u Kremnu*. Da li biste vi rekli: Svrati *u Pljevlju*, ili bio sam *u Pljevlji*, došao sam *iz Pljevlje*? Ili: Otvori *vratu*, pa uđi *u kolu*. To je sve takozvana pluralija tantum. Znači, trebalo je reći: Svrati *u Kremna* - bio sam *u Kremnima*, došao sam *iz Kremana* - kao *u Pljevlja*, *u Pljevljima*, *iz Pljevalja*. O vratima i kolima i da ne govorimo. U najuglednijem dnevnom listu, u članku koji su potpisala dva poznata novinara, doslovce piše: ... ako Muslimanima bude *hvalila* dlaka s glave, pa malo dalje opet ... ne sme da *hvali* dlaka s glave. Imala sam jednu komšinicu sa sela koja se silno trudila da se povaroši, pa je, kad bi nas zatekla za ručkom, sa širokim osmehom i klanjajući se govorila: "*Prejatno*!" Njoj su pregorevale *sejalice*, imala je mnogo *prejatelja*, a bojeći se "seljačke" ijekavštine izbegavala je čak i *i* u reči *primer*, pa je i to ekavizirala u *na premer*. U višoj fazi svog gradskog obrazovanja i ona je stigla do: šta *hvali*, ne *hvali* ništa! Njoj, naravno, nisam mogla da objašnjavam da je hvala, hvaliti, zahvaliti i slično od jedne reči, a faliti - šta fali, ne fali ništa, od nemačke reči *fehlen* = nedostajati, faliti. *Fehler* je greška, omaška, mana: roba s felerom. I šta sad - desio se feler, šta hvali!
o.jeziku.504 nkbog, -> #499, ndragan
> Vidi "ban"; ne verujem da ima i "banovina". "Ban" je persijska rec koja znaci gospodar, a teritorija kojom upravlja ban se zove "banat". NB.
o.jeziku.505 spaske,
Evo nekih prevoda iz Oksfordskog rečnika računarstva, izdanje na srpskom: backup = pričuva breakpoint = zastanište browsing = prebiranje buffer = tampon bug = mušica debugger = trebilica dump = istres flip-flop = klackalica hash function = melanžna funkcija host = matičar interface = sumeđa list = izlistak peek = zvirnuti poke = džarnuti reset = vaspostaviti scroll = navijanje . . . (: Spaske :)
o.jeziku.506 dzakic, -> #503, balinda
>> vičan režiser u lepoj priči kaže: Svrati *u Kremnu*. Da li biste >> vi rekli: Svrati *u Pljevlju*, ili bio sam *u Pljevlji*, došao >> sam *iz Pljevlje*? Ili: Otvori *vratu*, pa uđi *u kolu*. To je >> sve takozvana pluralija tantum. Znači, trebalo je reći: Svrati *u >> Kremna* - bio sam *u Kremnima*, došao sam *iz Kremana* - kao *u >> Pljevlja*, *u Pljevljima*, *iz Pljevalja*. O vratima i kolima i >> da ne govorimo. Da li se grad zove *Pljevlja* ili *Pljevlje*?! Ako je ovo prvo, kao što mi se čini da jeste, onda nije u pravu. Pogotovu primeri *vrata* i *kola* nema veze sa vlastitim imenima o kojima ona priča. Uzmimo drugo poređenje: Pljevlja - Moskva. Ne kaže se dođi u Moskva, već dođi u Moskvu, prema tome i dođi u Pljevlju, bio sam u Pljevlji (Moskvi), itd. Da se grad zove Pljevlje, onda bi i bilo logično 'iz Pljevalja'. žesto su ljudi u nedoumici da li naziv mesta ima tu 'množinu' u sebi pa misle da se Milanovac zove 'Gornji Milanovci' kao što postoje recimo Dobanovci i sl. Zanači, po njoj bi trebalo da sam ja iz 'Milanovaca' ;) i da vas pozovem da svratite u 'Milanovce'. Budi Bog s nama. :)) (Iz Milanovca, u Milanovac). >> U novinama piše: papa je poželeo da Bog u *svom* milosrđu podari >> mir *svom* stanovništvu u hrvatskim oblastima. Ovo prvo *svom* >> znači njegovom, Ove dve reči 'svom' u prvoj rečenici se potpuno različito izgovaraju tako da u govoru apsolutno ne može doći do zabune da li je stanovništvo njegovo ili se misli na celokupno stanovništvo. Reč svom u 'Bog u svom milosrđu' ima dugosilazni akcenat na o, dok u 'svom stanovništvu' ima kratkosilazni akcenat. Po njoj se onda kaže *sve* stanovništvo?!! Ja jesam prihvatio da kažem sve vreme (često i druge ispravljam :) ali ne mogu da raščistim da li onda treba raći 'popio sam sve mleko' pa i ovo 'sve stanovništvo'. Nisam čuo da neko tako govori... Zak
o.jeziku.507 dejanr, -> #505, spaske
>> debugger = trebilica >> dump = istres >> hash function = melanžna funkcija >> host = matičar >> list = izlistak >> peek = zvirnuti >> poke = džarnuti >> reset = vaspostaviti >> scroll = navijanje Jel ima negde ime tog genija koji je ove gluposti izmislio? Zamisli, vaspostavimo računar, onda malo gledamo navijanje po ekranu, zvirnemo i džarnemo po pamćenju i najzad pozovemo matičara UBBG
o.jeziku.508 balinda, -> #506, dzakic
>> Ja jesam prihvatio da kažem sve vreme (često i druge ispravljam >> :) ali ne mogu da raščistim da li onda treba raći 'popio sam sve >> mleko' pa i ovo 'sve stanovništvo'. Nisam čuo da neko tako govori... Pravo da ti kažem ja sam diletant. :) Prekucao sam tekst žive legende izgovorene reči Radio Beograda, sjajne Drage Jonaš. To mi je bila referenca da je u pravu, a na nama (tj. vama) :) je da vidimo gde je istina. Nadam se da će se neko merodavniji od mene javiti. (?)
o.jeziku.509 floyd, -> #497, ndragan
­-> Sa softverom je malo gora stvar - dobar prevod ne moze da bude ­-> gotov za sutra, a prekosutra je vec izasla nova verzija ­-> originala... Ako je rec o uputstvima za pocetnike, ne mora biti u pitanju bas najnovija verzija programa. Mnogo je potrebnije opisati princip rada tog programa, a ne odlike bas te verzije. Ono sto je novo, moze se dodati u novom izdanju, nije potrebno pisati knjigu iznova. A i ne vidim zasto se ograniciti na prevode, mozemo, valjda, i mi sami nesto da uradimo?