CIVIL.1

19 Nov 1991 - 30 Sep 1992

Messages - o.jeziku

o.jeziku.511 spaske, -> #507, dejanr
>> >> peek = zvirnuti >> >> poke = džarnuti >> >> reset = vaspostaviti >> >> scroll = navijanje >> Jel ima negde ime tog genija koji je ove gluposti izmislio? Slobodan Đorđević, mr Bogdan Janković, dr Nedeljko Parezanović, mr Duško Vitas. (: Spaske :) PS login = ubeležavanje logoff = izbeležavanje minifloppy = minisavitljivac Ima toga još... :)
o.jeziku.512 nkbog, -> #506, dzakic
> Ove dve reci 'svom' u prvoj recenici se potpuno razlicito > izgovaraju tako da u govoru apsolutno ne moze doci do zabune da > li je stanovnistvo njegovo ili se misli na celokupno stanovnistvo. Savrseno tacno, ali "svo" nije deo standrdnog jezika, i ako se cesto koristi. Prema tome i kritika je na mestu. NB.
o.jeziku.513 nkbog, -> #507, dejanr
> Zamisli, vaspostavimo racunar, onda malo gledamo navijanje po ekranu, > zvirnemo i dzarnemo po pamcenju i najzad pozovemo maticara UBBG Valjda: Zamisli, vaspostavimo racunar, onda malo gledamo navijanje po zaslonu, zvirnemo i dzarnemo po pamcenju i najzad pozovemo maticara VSKBG (Visoko Skolske Knjiznice). :)))))) Mislim da je osnovni problem sto ako zelimo da prevedemo neke reci, to retko mozemo da ucinimo jednoznacno: Npr. UNDO mozemo reci da znaci ne uraditi (? pise u recniku), ali to pre znaci: ponisti, obnovi, vrati. UBR, zar "HOST" nije domacin? A i bolje bi zvucalo. Inace ako je HOST maticar, sta su onda serveri? Kumovi, svatovi ili mladenci? NB.
o.jeziku.515 vmisev, -> #511, spaske
> Slobodan Đorđević, mr Bogdan Janković, dr Nedeljko Parezanović, > mr Duško Vitas. ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ E, tek sad mi je jasno... ;) A baš sam se pitao je li ovo ozbiljno... ;) Vladimir
o.jeziku.514 vmisev, -> #506, dzakic
> Reč svom u 'Bog u svom milosrđu' ima dugosilazni akcenat na o, dok u > 'svom stanovništvu' ima kratkosilazni akcenat. Po njoj se onda kaže *sve* > stanovništvo?!! Bez obzira na akcenat, u drugom slučaju "svom" označava pripadnost (nje- govom), a ne celokupnost. Jasno je iz konteksta "šta je pisac hteo da kaže", ali je onda ipak trebao napisati "svem". Mada... Reč "svo" se sve više koristi i čuje. Pitanje je koliko se to mo- že zanemarivati, jer je jezik ipak "živ" i menja se... "Svo" bi trebalo da se odnosi na srednji rod, množina, ako se ne varam. Verovatno je proizašlo po nekoj analogiji ("te" - > "sve" , pa tako i "to" - > "svo"). Ljudi jedno- stavno prilagođavaju jezik sebi kako im odgovara, kako ima je lakše... Recimo, reč "sirena" se često može čuti i obliku "svirena". Ljudi su reč usvojili, samo su je malo "prepravili", valjda im je zvučalo logičnije :) Međuitm, velika je razlika između oblika "svirena" i "svo" (kao oblika naro- dne etimologije). Kod "svirene" nema nikakvih gramatičkih nejasnoća, dok je sa "svo" već sasvim drugačiji slučaj... Vladimir P.S. Kad već spomenuh narodnu etimologiju, da li ste znali da je: harmonično -> rastegljivo dubiozno -> ono što je duboko moralno -> ono što se mora...
o.jeziku.516 ndragan, -> #495, balinda
/ ("Demokratska stranka socijalista") ipak govori i nešto više. Kao da / se žele odgraditi od mogućnosti postojanja nekakve "nedemokratske / stranke socijalista". Da se ne bismo zabunjivali, treba ih strogo razlikovati od "demokratske stranke filatelista". Bue_ Ndragan
o.jeziku.517 isekulovic, -> #506, dzakic
>> >> Znači, trebalo je reći: Svrati *u Kremna* - bio sam *u >> >> Kremnima*, došao sam *iz Kremana* - kao *u Pljevlja*, *u >> >> Pljevljima*, *iz Pljevalja*. O vratima i kolima i da ne >> govorimo. >> >> Da li se grad zove *Pljevlja* ili *Pljevlje*?! >> >> Ako je ovo prvo, kao što mi se čini da jeste, onda nije u >> pravu. Pogotovu primeri *vrata* i *kola* nema veze sa Ivan Klajn, Recnik jezickih nedoumica: "Pljevlja (mnozina sr.roda), iz Pljevalja, u Pljevljima; Pljevljak, Pljevljanka; pljevaljski."
o.jeziku.518 mjova, -> #507, dejanr
> Zamisli, vaspostavimo računar, onda malo gledamo navijanje > po ekranu, zvirnemo i džarnemo po pamćenju i najzad > pozovemo matičara UBBG kad sam pročitao prevode nisam verova da BAŠ toliko šašavo zvuče ;)))
o.jeziku.519 ndragan, -> #504, nkbog
/ "Ban" je persijska rec koja znaci gospodar, a teritorija kojom Moguće, ali u Vebsteru piše da je naša, jer je pre rata značila zvaničnu administrativnu jedinicu kod nas. žisto sam mislio da neko proveri, pošto je izdanje u kom sam to našao staro preko dvadeset godina. Kao što se reč "sovjet" nikad ne prevodi kao "savet", mada znači baš to. Bue_ Ndragan
o.jeziku.520 ndragan, -> #509, floyd
/ Ako je rec o uputstvima za pocetnike, ne mora biti u pitanju bas E da, zaboravih. Ja sam u stvari malo više okrenut pisanju za programere, i to ne baš početnike - tako da sam ove sasvim smetnuo s uma. / ograniciti na prevode, mozemo, valjda, i mi sami nesto da uradimo? Da, naravno. To se zove pisanje knjiga - samo treba pisati. Bue_ Ndragan
o.jeziku.521 ndragan, -> #506, dzakic
/ Da se grad zove Pljevlje, onda bi i bilo logično 'iz Pljevalja'. Ta Pljevlja (srednji rod, množina, i samo množina). Da se zove Pljevlje, bilo bi 'iz Pljevlja' (kao Skoplje - iz Skoplja). / onda kaže *sve* stanovništvo?!! Jao, još u osnovnoj školi su nam probijali uši (s) tim, kad neko kaže "celo vreme", pa mu kažu da ne valja, pa onda "svo vreme", pa ne valja ni to, nego baš "SVE vreme".
o.jeziku.522 ndragan, -> #514, vmisev
/ Recimo, reč "sirena" se često može čuti i obliku "svirena". Ljudi su / reč usvojili, samo su je malo "prepravili", valjda im je zvučalo Kao, naprimer, što se kopaju samo skeptičke jame. / moralno -> ono što se mora... sporadično -> što sporo stiže
o.jeziku.523 ndragan, -> #511, spaske
/ PS login = ubeležavanje / logoff = izbeležavanje Ovo je zaista bez veze - bez obzira na to što je najbliža stvar, koja ima veze sa ovim, tek brodski dnevnik, sećam se da se to normalno zvalo prijava i odjava (na sistem, sa sistema). Ovo ubeležavanje i izbeležavanje mi jako liči na okolotrbušne pantalodržače (bez obzira da li na domobranske ili samoupravne).
o.jeziku.524 ndragan, -> #513, nkbog
/ Npr. UNDO mozemo reci da znaci ne uraditi (? pise u recniku), ali to Moglo bi "ostav", ali to bi pre bilo za kombinaciju undo/retry. A šta kažete za "batali" (abandon changes)? Ili "odbrisati" (undelete)? Neki domaći izrazi, međutim, sasvim lepo ležu. Pitao sam onomad kako se na engleskom zovu matične i prometne datoteke, pa niko nije odgovorio. Već se odomaćila razlika između "komentarisati, komentirati i otkomentirati" (za linije u programu). Ovim ne nameravam da konkurišem Parezi (samo 6 slova - fortran), mi ove izraze često koristimo, a ono za "odbrisavanje" je bio jedini način da se mušterijama objasne neke stvari. / maticar, sta su onda serveri? Kumovi, svatovi ili mladenci? Ma jok, oni su muzikanti.
o.jeziku.525 max.headroom, -> #505, spaske
> Evo nekih prevoda iz Oksfordskog rečnika računarstva, > izdanje na srpskom: A-iii! Ovo zvuči baš kao Parezanovićeva referenca. Da, dobro je, dobro. Nego, ima jedna strašna komedija u mom video-klubu... ;)
o.jeziku.526 ilazarevic, -> #506, dzakic
█ Da li se grad zove *Pljevlja* ili *Pljevlje*?! Grad se zove Pljevlja. Ispravno je reći: "Dođi u Pljevlja", "Bio sam u Pljevljima", "On je iz Pljevalja". Radi se o imenici koja ima samo oblik množine - plurala, pa otuda latinski naziv pluralia tantum. Takođe se kaže: "On je iz Dobanovaca" - a ne "...iz Dobanovca". žini mi se da je razlika jasna.
o.jeziku.527 ndragan, -> #524, ndragan
/ / Npr. UNDO mozemo reci da znaci ne uraditi (? pise u recniku), ali to Ovo jeste navod na navod i to još na sopstvenu poruku, ali mi je upravo sinulo: "opozovi".
o.jeziku.528 spaske, -> #525, max.headroom
>> A-iii! Ovo zvuci bas kao Parezanoviceva referenca. Da, dobro je, Xe, xe... U pravu si... Bojim se da sam procitao previse njegovih knjiga... ;) Spaske
o.jeziku.529 vilic,
Hi, da li bi neko mogao da objasni u kojim godinama sad živimo. Negde čujem da su devedesete a negde pominju da su dvehiljadite? \bye
o.jeziku.530 wizard,
Ako se obraćamo muškarcima kažemo: "svi vi". Ako se obraćamo ženama kažemo: "sve ..."? <<nenad<<
o.jeziku.531 balinda, -> #530, wizard
>> Ako se obraćamo ženama kažemo: "sve ..."? Ijuuuu! :) Moje "obraćanje" ženama je, ipak, etapno. ;)
o.jeziku.532 spantic, -> #528, spaske
> Xe, xe... U pravu si... Bojim se da sam procitao previse > njegovih knjiga... Ili si mazohista ili si na PMFu ;)
o.jeziku.533 max.headroom, -> #529, vilic
> da li bi neko mogao da objasni u kojim godinama sad > živimo. Negde čujem da su devedesete a negde pominju da su > dvehiljadite? MI živimo u srednjem veku. Ostali svet živi u devedesetim, još uvek.
o.jeziku.534 ndragan, -> #529, vilic
/ da su devedesete a negde pominju da su dvehiljadite? Pa devedesete su po tome što se izovaraju kao "devedeset i neka"; ali ovo je _deseta_ decenija ovog veka. Kad smo kod toga, koliko puta smo ušli u ovu deceniju? Dvaput - prema jednim novinama, nova decenija je nastupila 1990., po drugim 1991. Tačno je, ipak, samo ovo drugo. E, sad, da vidimo ko nije pazio: kog dana ulazimo u XXI vek? Hoću tačan datum. Ovo ima veze sa o.jeziku tek toliko da se ne frljamo rečima za koje nismo sigurni šta znače.
o.jeziku.535 dzakic, -> #534, ndragan
> kog dana ulazimo u XXI vek? 01.01.2001. Sećam se kad su na TV čestitali ulazak u poslenju deceniju ovog veka - godinu dana ranije. Pitao sam se da li je moguće.
o.jeziku.536 mladenp, -> #514, vmisev
> moralno -> ono što se mora... Ako nije moralno da ostanem, sekundarno ću da zbrišem! :))
o.jeziku.537 mladenp, -> #534, ndragan
> ušli u ovu deceniju? Dvaput - prema jednim novinama, nova > decenija je nastupila 1990., po drugim 1991. Tačno je, > ipak, samo ovo drugo. A kada je počela prva decenija (po našem kalendaru)?
o.jeziku.538 djnsnd, -> #399, wizard
>> List Box = Okvir za izbor Mislim da je ovo OK.
o.jeziku.539 ndragan, -> #537, mladenp
/ A kada je počela prva decenija (po našem kalendaru)? Teoretski, 01.01.0001, ali to baš nije tačno zbog onih 13 dana koje su smuvali kad se reformisao kalendar. Prva decenija _ovog_ veka je počela 01.01.1901. u 00:00, naravno. Ajd' idemo dalje: kakva je razlika između 24:00 i 00:00?
o.jeziku.540 mladenp, -> #539, ndragan
> Teoretski, 01.01.0001, ali to baš nije tačno zbog onih 13 > dana koje su smuvali kad se reformisao kalendar. Zanemarimo sada tih 13 dana. Ja sam mislio da se godine broje od nulte. Imao sam u glavi neku analogiju sa reačunanjem starosti čoveka. Tek rođena beba nema jednu godinu, nego se broji od nule. (?) <----(c)balinda :) > Ajd' idemo dalje: kakva je razlika između 24:00 i 00:00? Napiši i datum, pa možemo da diskutujemo. :)
o.jeziku.541 wizard, -> #538, djnsnd
=============================== 5.538 CIVILIZACIJA:o.jeziku djnsnd, 21.06.Ned 11:50, 56 chr """"""""" Odgovor na 5.399, wizard, 28.05.žet 03:01 """"""""" --------------------------------------------------------- >> List Box = Okvir za izbor Mislim da je ovo OK. ----------------------------------------------- 5.538 --- Hvala na podršci, ako je proizišla iz 24 dana dugog razmišljanja, zaista mi mnogo znači. :) <<nenad<<
o.jeziku.542 balinda, -> #541, wizard
>> Hvala na podršci, ako je proizišla iz 24 dana dugog >> razmišljanja, zaista mi mnogo znači. :) "Ispeci pa reci." :)
o.jeziku.543 djnsnd, -> #505, spaske
> Evo nekih prevoda iz Oksfordskog rečnika računarstva, > izdanje na srpskom: > > backup = pričuva > breakpoint = zastanište > browsing = prebiranje > buffer = tampon > bug = mušica > debugger = trebilica > dump = istres > flip-flop = klackalica > hash function = melanžna funkcija > host = matičar > interface = sumeđa > list = izlistak > peek = zvirnuti > poke = džarnuti > reset = vaspostaviti > scroll = navijanje Genijalno. A to je inače odličan rečnik. (englesko - engleski)
o.jeziku.544 djnsnd, -> #541, wizard
> Hvala na podršci, ako je proizišla iz 24 dana dugog > razmišljanja, zaista mi mnogo znači. :) Nisam bio tu.
o.jeziku.545 ndragan, -> #540, mladenp
/ broje od nulte. Imao sam u glavi neku analogiju sa More, nešto se mislim da im nije padalo na pamet da broje od nule u ta vremena. Uostalom, to su Rimljani - kako se piše nula rimskim brojkama? /> Ajd' idemo dalje: kakva je razlika između 24:00 i 00:00? / Napiši i datum, pa možemo da diskutujemo. :) Nema veze datum - to je železničarski štos. Ako voz stiže u ponoć, računa se da je stigao prethodnog dana u 24:00; ako polazi u ponoć, kreće ovog drugog dana u 00:00. Zaviri malo u red vožnje. Bue_ Ndragan
o.jeziku.546 mnikolic,
NIN, br. 2164, 19.06.1992., str.41 Ivan Klajn "Iz malog mozga" (Zašto Mejdžor nije Mejdžer, zašto Kozirev nije Kozirjev) Ako sankcije potraju - ako svet uskoro ne prizna da je on tj. ceo svet, pogrešio, a da je samo srpska vlast pod petokrakom zvezdom u pravu - strana imena više nećemo ni upotrebljavati. Za sada, još ih ima u našim medijima. A dok ih ima, biće i grešaka. Pravopisci se ubiše razrađujući i dopunjujući pravila za transkripciju stranih imena, ali novinari i prevodioci i dalje mirno transkribuju "iz malog mozga", verovatno i ne sluteći da takva pravila postoje. Među onima koji ne vole beogradsku petokraku sve češće se pominje ruski ministar spoljnih poslova, Andrej Kozirjev ili Kozirev. Najčešće ga pišu sa "j", a pravilno bi bilo bez "j", prema tački Pravopisa (180a) koja kaže da se rusko umekšavanje kod nas ne prenosi. Istina, od tog pravila postoji podosta izuzetaka: Rjepin, Ljermontov, Onjegin, Raspućin... Takvi izuzeci danas se više ne daju izmeniti, ali bar ne bi trebalo da stvaramo nove. Kao što pišemo Karenjina (a ne Karjenjina), Kerenski (a ne Kerjenski), kao što ime dotičnog ministra pišemo Andrej (a ne Andrjej), tako bi i prezime trebalo pisati Kozirev. Kozirev često i rado razgovara s novinarima, a kad to ne čini on, onda ga zamenjuje načelnik Uprave za štampu MIP-a Rusije, Sergej Jastržembski. Tako ga bar pišu naše novine. žitaocu ne ostaje drugo nego da pročita Jas-tr-žem..., sa slogotvornim "r", kao u našoj reči "rastržem". Prezime zapravo nije rusko, nego poljsko, ali slogotvorno "r" ne postoji ni u ruskom ni u poljskom jeziku. Kako se onda tu našlo? Sa Jastržembskim je isti slučaj kao sa Prževaljskim, Nikolajem Mihajlovičem, koji je u prošlom veku bio general, geograf, istraživač, ali je ostao zapamćen samo u zoologiji, po azijskom divljem konju koji se označava njegovim imenom (Equus Przevalski). I to je poljsko prezime, ali s prženjem nema nikakve veze. Slovna grupa rz u poljskom se čita "ž", i zato se ime Jerzy čita Ježi (ne "Jerži"), Grzegorz je Gžegož (ne "Grzegorz" kako su jednog sportistu tog imena zvali naši TV-izveštači). Iza bezvučnih suglasnika (p, t, k) "ž" prelazi u "š". Otuda je Krzysztof - Kšištof, "Prževaljski" je Pševaljski, a "Jastržembski" je zapravo Jastšempski. Ima li šanse da ikada u novinama pročitamo ove tačne transkripcije? Imajući u vidu koliko je kod nas poznavanje poljskog i interesovanje za taj jezik - mrka kapa. Pogotovu u vreme sankcija. ... (kraj prvog dela) P.S. Deo teksta prekucan bez saglasnosti autora i izdavača! Mislim da bih mogao bez smetnji da okačim i drugi deo teksta? Ima li ozbiljnih razloga zašto se to ne bi smelo uraditi?
o.jeziku.547 balinda, -> #546, mnikolic
>> P.S. Deo teksta prekucan bez saglasnosti autora i izdavača! >> Mislim da bih mogao bez smetnji da okačim i drugi deo >> teksta? Ima li ozbiljnih razloga zašto se to ne bi smelo >> uraditi? Ukoliko je jasno naveden izvor a citit dosledno prezentovan, ne vidim ozbiljne razloge protiv. (?)
o.jeziku.548 wizard, -> #544, djnsnd
>>> Hvala na podršci, ako je proizišla iz 24 dana dugog >>> razmišljanja, zaista mi mnogo znači. :) >> >> Nisam bio tu. Ma šalim se. :) <<nenad<<
o.jeziku.549 mladenp, -> #545, ndragan
> More, nešto se mislim da im nije padalo na pamet da broje > od nule u ta vremena. Uostalom, to su Rimljani - kako se > piše nula rimskim brojkama? Da sam ja neka vlast, svi bi oni malo pisali programe na asembleru, blago meni. :)
o.jeziku.550 mnikolic,
NIN, br. 2164, 19.06.1992., str.41 Ivan Klajn "Iz malog mozga" (Zašto Mejdžor nije Mejdžer, zašto Kozirev nije Kozirjev) ... (drugi deo) Engleski i francuski, svetski jezik, poznajemo mnogo bolje. Učimo ih u školi, znamo pravila izgovora... Zar ne? Samo, zašto onda dopisnik iz Pariza javlja da je pariski "Poan" objavio članak o zbivanjima u Bosni? Taj časopis se zove Le Point, istom onom imenicom koju smo mi još davno pozajmili iz francuskog u obliku poen. Naši dedovi znali su kako se izgovara - mi više ne znamo. U njihovo doba još nije bila moda da se pijucka Cointreau, ali su znali da se to izgovara koentro, a ne "koantro" kao što mnogi danas kažu. Hvala vam, dedovi. Da nije vas, danas bismo govorili da je neki boks-meč dobijen "na poane" ili da je neka stranka stekla "politički poan" u propagandnoj borbi. Vest iz Njujorka: "Britanski premijer Džon Mejdžer sastao se tokom vikenda , u Kemp Dejvidu, sa američkim predsednikom Bušom." Zašto bismo Mejdžora (Major) zvali "Mejdžer"? Zato što je neki nadobudni prenosilac zapazio da se nenaglašeno "o" u tom imenu ne izgovara kao "o", nego kao poluglas koji mi često prenosimo kao "e". Tačno - ali u završecima imena, kao što je izričito rečeno u "Prilozima Pravopisu" (tačke 69. i 70), engleski poluglas se transkribuje prema pismu. Kad bi bilo ispravno pisanje "Mejdžer", onda bi po istoj logici trebalo pisati i "Trever", ili "O'Koner", govorili bismo o glumici Elizabet "Tejler", o dvorcu "Vindzer", dinastiji "Tjuder", jer u svim tim imenima završnp -or izgovara se na potpuno isti način. Sve to, naravno, nimalo ne tangira naše ljude, koji još dugo, dugo neće imati prilike da srknu "koentro". čivimo pod sankcijama. Domnaćice na pijaci ne zanima ni Mejdžor, ni Buš. Zanima ih gde se može naći BUŠ - brašno, ulje, šećer. P.S. Deo teksta prekucan bez saglasnosti autora i izdavača!
o.jeziku.551 ndragan, -> #550, mnikolic
/ "O'Koner", govorili bismo o glumici Elizabet "Tejler", o dvorcu E, a sad o prezimenima sa druge strane. Naprimer, Gorbačov i Jeljcin. Kog su roda? Muškog, reklo bi se. Međutim: "...se sastao sa Gorbačovom i Jeljcinom". Ovo su nastavci za ženski rod, što je sasvim ispravno ako se radilo o njihovim suprugama ili, možda, ćerkama. U muškom rodu se kaže "sa Gorbačovim i Jeljcinim". Bar se tako radi sa prezimenima na -ov i -in ovde u Vojvodini ("...sa dr. Necom Jovanovim"); jedine vlastite imenice sličnog tipa kod kojih se čini isti taj izuzetak (ako je izuzetak) su Šarov, Zeljov, Mrkov... Bue_ Ndragan
o.jeziku.552 ndragan,
/ Da li je neko skoro putovao u te zemlje, pa da mi kaže njegova iskustva ? žija "njegova", kad se ne spominju dvojica u rečenici? Možda svoja? Ili je ovo pravilo o upotrebi povratne prisvojne zamenice takođe bataljeno? Ima li neko neku knjigu gde se spominje ovo, ili sam postao paranoičan? Paranoju spominjem zato što je to omiljena bolest rokenrola, a i zato što me ponekad hvata kao u "1984" - okružen sam ljudima koji više ne znaju ovo ili ono, i čisto počinjem da se pitam da li je to ikad postojalo? Možda bolujem od lažnog pamćenja?
o.jeziku.553 pperencevic, -> #551, ndragan
> radilo o njihovim suprugama ili, možda, ćerkama. U muškom > rodu se kaže "sa Gorbačovim i Jeljcinim". Bar se tako radi > sa prezimenima na -ov i -in ovde u Vojvodini ("...sa dr. > Necom Jovanovim"); jedine vlastite imenice sličnog tipa > kod kojih se čini isti taj izuzetak (ako je izuzetak) su > Šarov, Zeljov, Mrkov... Ni u jednoj deklinaciji u srpsko(hrvatsko)m jeziku ne postoji u instrumentalu jednine nastavak -im. Možeš proveriti u "Gramatici srpskohrvatskog jezika za škole srednjeg obrazovanja" M. Stevanovića. Prema tome, pogrešno je "sa dr. Necom Jovanovim". Dakle, kako šarovu, tako i Gorbačovu. ;). Uzgred budi rečeno, po još važećem Pravopisu, "šarov" se piše malim slovom, kao i "vranac" ili "sivonja". Nastavak -im se pojavljuje, izmedju ostalog, u instrumentalu jednine prisvojnih prideva, tj. prisvojnih zamenica muškog roda, napr. "(sa) Pavlovim drugom", od "Pavle", ali "Pavlovljevim refleksom", od Pavlov. Isto tako "sinovljev", "bratovljev" i "muževljev", a ne "sinov", "bratov" ili "mužev". Kod imenica muškog roda prve vrste koje se završavaju na neki 2prednjonepčani suglasnik, instrumental jednine ima nastavak -em, a ne -om, napr. "(sa) mužem", osim ako iza prednjonepčanog suglasnika ne stoji samoglasnik -e-, napr. "(sa) ježom". Instrumental od Raisa Gorbačov glasi "(sa) Raisom Gorbačov". Znači samo se ime deklinira, a prezime ostaje nepromenjeno. Isto tako, "(sa) Monikom Seleš". Ne možeš da kažeš samo "Gorbačov", "Tačer ili "Seleš" i da pri tom misliš na Raisu, Margaret, ili Moniku. Moraš, ako baš nećeš da im pomeneš imena, da upotrebiš poimeničenu prisvojnu zamenicu- "Tačerova", "Selešova", pa bogami i "Gorbačovljeva", mada zvuči neobično. Problem sa ovim oblicima je što su oni izrazito seksistički - ispada kao da Margaret, Monika i Raisa p r i p a d a j u tamo nekom Tačeru, Selešu ili Gorbačovu. To je očigledno rupa u našem inače savršenom i tako bogatom jeziku ;). A zamisli, u onom glupom engleskom, koji je uskraćen za takvu lepotu kao što su padeži, ovaj problem uopšte ne postoji :). Naravno, možeš reći i "Gorbačovka", "Tačerka" ili "Selešica", ali takvi oblici nemaju neutralna značenja.
o.jeziku.554 ndragan, -> #553, pperencevic
/ Pravopisu, "šarov" se piše malim slovom, kao i "vranac" ili / "sivonja". Mislio sam na onu anegdotu sa knjaz Milošem, kad je ukinuo spahiluk, pa bivše spahije tražile bar nešto od starog da zadrže, makar prezimena na ov kao ruske spahije. "E, to već može", odreže im Miloš, "ti ćeš biti Šarov, ti Zeljov..." / instrumentalu jednine nastavak -im. Možeš proveriti u "Gramatici / srpskohrvatskog jezika za škole srednjeg obrazovanja" M. Stevanovića. Slabo. Te srednjoškolske gramatike su veoma nekompletne, i ne bih se čudio da u sebi _ne sadrže_ pravilo čije se kršenje očigledno ne smatra nekom posebnom greškom, ili gosn Stevanović nije mislio da se problem dovoljno često javlja. Ovakvih prezimena po Vojvodini ima mnogo, i menjaju se onako kako sam rekao - dođi i slušaj kako narod govori. Problem počinje sa stranim slovenskim prezimenima istog tipa (ruska, makedonska, češka)... A kod ženskih prezimena jeste pravilo da se ne menjaju kroz padeže nego se menja samo ime, ali šta sa prezimenima koja se menjaju kao pridevi, i imaju i rod (kao što je običaj i u ruskom, i u poljskom, makedonskom, češkom, slovačkom...). Hoću da kažem da se spomenuta gospođa ne zove Raisa Gorbačov, nego Raisa Gorbačova (znam ruski). Ima neko neku jaču knjigu? Bue_ Ndragan
o.jeziku.556 duke, -> #519, ndragan
│ Moguće, ali u Vebsteru piše da je naša, jer je pre rata │ značila zvaničnu administrativnu jedinicu kod nas. žisto │ sam mislio da neko proveri, pošto je izdanje u kom sam to │ našao staro preko dvadeset godina. Nemaju pojma Ameri. Pošto je njihova istorija tek prevalila dva veka, nije ni čudo što im saznanja ne sežu mnogo dublje. Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Zagreb, 1971, odrednica _bân_: "Postanje ovog neslavenskog naziva iz oblasti administra- cije utvrđeno je. To je avarska riječ _bajan_ 'vladalac horde' ... Kod Mongola, Avara, Bugara, Tatara i Kirgiza dolazi i kao lično ime, a u Turaka u značenju 'koji posjeduje dobra, bogat' i kao vlastito ime. Posuđenica potječe dakle iz vremena kada su Avari organizirali Slavene. Naziv posudiše najprije Madžari od panonskih Slovena ..." Pozdrav, Vlado
o.jeziku.555 duke, -> #553, pperencevic
│ Ni u jednoj deklinaciji u srpsko(hrvatsko)m jeziku ne │ postoji u instrumentalu jednine nastavak -im. Možeš │ proveriti u "Gramatici srpskohrvatskog jezika za škole │ srednjeg obrazovanja" M. Stevanovića. Prema tome, │ pogrešno je "sa dr. Necom Jovanovim". Dakle, kako │ šarovu, tako i Gorbačovu. ;). Uzgred budi rečeno, po još │ važećem Pravopisu, "šarov" se piše malim slovom, kao i │ "vranac" ili "sivonja". 1. Kad si rekao "ni u jednoj deklinaciji u srpskom jeziku ..." mislio si, verovatno, na _imeničku_ deklinaciju, jer sam nastavak _-im_ postoji u _pridevskoj_ deklinaciji (i u jednini i u množini). 2. Stevanović je objavio dosada najveću opisnu gramatiku srpskohrvatskog jezika (koja, uzgred, ima dva toma i služi i kao univerzitetski udžbenik i kao temeljna naučna literatura), ali je čak i ta njegova gramatika svestrano nepotpuna i varljiva, pokatkad lažljiva. I dobri Homer pokatkad zadrema, a tek Stevanović ... Drugim rečima, u najvećoj gramatici nema ni reči o problemu deklinacije prezimena na _-ov, -ev, -in_!!! Zato treba poslušati najpouzdanijeg srpskog normativistu, Ivana Klajna: "Prezimena sa završecima -ov i -in, mada po poreklu prisvojni pridevi, danas su imenice i stoga u instrumentalu jednine imaju imenički završetak -om: žehovom, Vasiljevim, Dimitrovom, Lenjinom, Subotinom itd. Dopušta se ipak i pridevski nastavak -im, prvenstveno kod sh. prezimena: Vasiljevim, Miljanovim, Tokinim i sl." (Rečnik jezičkih nedoumica, II izdanje, 1987) Ergo, nije pogrešno "sa dr Necom Jovanovim"; sa šarovom i Gorbačovom nema problema. (Malo maka na konac: skraćenica _dr_ piše se, prema još važećem pravopisu, bez tačke!) 3. Nazivi životinja koji _nisu_ vlastita imena pišu se _malim_ slovom, a vlastita imena životinja pišu se _velikim_ slovom. To su čari srpskog pravopisa. Šarov može biti i šarov i Šarov. Sivonja može biti i sivonja i Sivonja. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.557 djnsnd,
Da li neko ima ideju kako da prevedem CLIPBOARD?K Djn
o.jeziku.558 wizard, -> #557, djnsnd
>> Da li neko ima ideju kako da prevedem CLIPBOARD?K Pa tabla za isečke. Jedino što ovo tabla bode oči, para uši... :) Isečko-čuvajući interfejs? ;) <<nenad<<
o.jeziku.559 djelovic, -> #558, wizard
> Pa tabla za isečke. Jedino što ovo tabla bode oči, para uši... Onda je bolje fascikla za isečke. Ali to je ružno. Razmišljajte i dalje.
o.jeziku.560 duke, -> #557, djnsnd
│ Da li neko ima ideju kako da prevedem CLIPBOARD? Ovakve reči označavaju pojedinačan predmet koji ni u jeziku izvorniku nema sinonima, nego se opisuje bar jednom, skoro uvek složenom rečenicom. U našem jeziku za spomenuti predmet ne postoji leksički ekvivalent, čak ni asocijativni (onako kako je npr. "računar" ekvivalent za "kompjuter"). Leksikografsko iskustvo govori da je stoga slične reči najbolje posrbiti. Ovde će posrbljivanje nužno biti rogobatno zbog različitosti fonetskih struktura srpskog i engleskog. "Klibord" bi svakome ko zna o čemu je reč izgledalo osakaćeno. Zato slobodno ostavi KLIPBORD (središnja grupa -PB- neka te ne brine; to se objašnjava onako kako se objašnjava ispravnost reči "posTDdiplomski" i "juriSDikcija") i dekliniraj ga ovako: Nom klipbord Gen klipborda Dat klipbordu Acc klipbord Voc (o, klipborde!) Instr klipbordom Loc klipbordu Pozdrav, Vlado
o.jeziku.561 balinda, -> #558, wizard
>>>> Da li neko ima ideju kako da prevedem CLIPBOARD? >> >> Pa tabla za isečke. Jedino što ovo tabla bode oči, para uši... :) A zašto ne bi upotrebio malo opštiji pojam, npr. radna površina?
o.jeziku.562 mkiric, -> #557, djnsnd
>> Da li neko ima ideju kako da prevedem CLIPBOARD? Jako teško! Mogu ti reći da sam puna dva meseca lupao glavu (i svoju i svih svojih poznanika) istom reči kad sam pisao knjigu o SIGNUM-u i nisam došao ni do kakvog rešenja. Ostavio sam tu reč u originalu (uključujući i spelling), samo sam pri prvom pojavljivanju u zagradi dao objašnjenje. U engleskom ima puno takvih izraza koji imaju savršen smisao i upotrebljivost, ali koji su savršeno neprevodivi na jezik kao što je naš. Primera radi, čak ga i Nemci koriste u (engleskom) originalu. Ubeđen sam da bi oni već pronašli dobar prevod samo da mogu. MK
o.jeziku.563 mkiric, -> #561, balinda
>> A zašto ne bi upotrebio malo opštiji pojam, npr. radna površina? Zato što Clipboard to nije. Clipboard je bukvalno ploča, tablica (board) sa štipaljkom (clip) za papir na vrhu. Znači, privremeni držač beleški. Ista namena je zadržana i u programima.
o.jeziku.564 balinda, -> #563, mkiric
>>>> A zašto ne bi upotrebio malo opštiji pojam, >>>> npr. radna površina? >> >> Zato što Clipboard to nije. Ja sam pomislio da se traži konkretno rešenje za vrlo određeni slučaj a ne leksički ekvivalent. Zato sam i predložio termin "radna površina" na onaj način na koji bi profesionalni teniser, u nevolji, i teniski teren mogao nazvati radnom površinom. :)))
o.jeziku.565 ndragan, -> #557, djnsnd
/ Da li neko ima ideju kako da prevedem CLIPBOARD?K A da nije to nešto slično oglasnoj tabli? U stvari, kako se na engleskom kaže "oglasna tabla"? Drugo, zašto moramo imati imenicu tamo gde oni imaju imenicu? Ako možemo da prevedemo Kreiskrankenhaus kao "okružna bolnica", neka klipbord ostane "tabla za isečke" ili "oglasna tabla", ali onda ne moramo "put it on the clipboard" prevoditi sa "stavi ga na tablu za isečke", dovoljno bi bilo "stavi ga među isečke". Ne osećam obavezu da koristim iste vrste reči kao u izvorniku.
o.jeziku.566 ndragan, -> #562, mkiric
/ Primera radi, čak ga i Nemci koriste u (engleskom) originalu. Ubeđen Ne, taj jezik se zove Germisch. U uputstvu za Omikron bejzik kaže "wenn ein Programm gelinkt ist (link - engl." itd.
o.jeziku.567 djelovic, -> #557, djnsnd
> Da li neko ima ideju kako da prevedem CLIPBOARD?K Koverta? (Ne{to gde mo`e{ da stavi{ par~i}e papira.) Fascikla? Album? Fascikla i nije ba{ najsre}nija jer se dosta koristi za direktorijume. Atarijevci bi rekli "folder".
o.jeziku.568 duke, -> #565, ndragan
│ Drugo, zašto moramo imati imenicu tamo gde oni imaju │ imenicu? Ako možemo da prevedemo Kreiskrankenhaus kao │ "okružna bolnica", neka klipbord ostane "tabla za isečke" │ ili "oglasna tabla", ali onda ne moramo "put it on the │ clipboard" prevoditi sa "stavi ga na tablu za isečke", │ dovoljno bi bilo "stavi ga među isečke". Ne osećam │ obavezu da koristim iste vrste reči kao u izvorniku. Sam kažeš "neka klipbord ostane 'tabla za isečke'". Kao što sam već žžžžžžžž rekao - najbolje je da _klipord_ ostane _klipbord_! Klipord je sasvim _određen_ predmet i sasvim _određena_ alatka u većem broju programa, dok je "isečak" reč iz opšteg (najopštijeg) leksičkog fonda, koja pokriva sve i svašta. U ovom slučaju nema potrebe za terminološkom zbrkom: "stavi isečak na klipbord", recimo. Vlado
o.jeziku.569 janko, -> #568, duke
> rekao - najbolje je da _klipord_ ostane _klipbord_! > Klipord je sasvim _određen_ predmet i sasvim _određena_ > alatka u većem broju programa, dok je "isečak" reč iz > opšteg (najopštijeg) leksičkog fonda, koja Nemoj da zaboraviš da je klipbord anglosaksoncima takođe reč iz najopštijeg leksičkog fonda. ;) Samo što ovdašnji korisnici računara za većinu reči ne bi znali da nije kompjuterskih programa -- pa ih obične engleske reči asociraju na nešto određeno, vezano za računare. Klibord je, običnom anglosaksonski--govornom čoveku, jednostavno, mala tabla sa štipaljkom. Ni više, ni manje. Većina 'računarskih' termina nije (na sreću) izmišljena zbog računara.
o.jeziku.570 duke, -> #569, janko
│ Klibord je, običnom anglosaksonski--govornom čoveku, │ jednostavno, mala tabla sa štipaljkom. Ni više, ni manje. Tu sam, mislim, bio jasan; čak sam i podvukao da je klipbord, najpre, "sasvim _određen_ predmet", a tek potom - "sasvim _određena_ alatka..." Ni manje ni više. │ Nemoj da zaboraviš da je klipbord anglosaksoncima takođe │ reč iz najopštijeg leksičkog fonda. ;) Samo što ovdašnji │ korisnici računara za većinu reči ne bi znali da nije │ kompjuterskih programa -- pa ih obične engleske reči │ asociraju na nešto određeno, vezano za računare. ;)? Izgleda da ovde nisam bio jasan. CLIPBOARD ne bi valjalo prevesti sa ISEžAK zato što KLIPBORD denotira (primarnim, u ovom slučaju jedinim značenjem upućuje na) određen predmet (iz engleskog opšteg leksičkog fonda - "tabla sa štipaljkom ..."), dok ISEžAK u jeziku na koji se prevodi, kako već rekoh, pokriva sve i svašta, što poželi ljudska mašta: - isečak hartije - isečak jabuke, kruške - isečak iz novina - isečak iz Jagićeve plodne delatnosti - isečak iz društvenog lika - isečak života - isečak iz minule borbe - isečak hrane - isečak iz kruga - loptin isečak itd. (Ovo je izvadak iz Rečnika SANU, v. pod _isečak_.) Elem, poenta mog odgovora ndraganu nije se sastojala u tome da klipbord nije reč iz opšteg leksičkog fonda engleskog jezika, nego da "isečak" ne može biti prevod za taj predmet zato što 1) ima u suštini neodređeno značenje; 2) može biti potreban u drugim kontekstima (od kojih sam jedan naveo - "stavi isečke na klipbord"). Vlado
o.jeziku.571 mnikolic, -> #569, janko
> Klibord je, običnom anglosaksonski--govornom čoveku, > jednostavno, mala tabla sa štipaljkom. Ni više, ni manje. Da, evo šta kaže Oxford advanced learner's dictionary of current English: clipboard - portable board with a clip at the top for holding papers. clip - wire or metal device for holding things (eg paper) together. Interesantno je da u standardnom Websteru nema te reči, ali je zato ima u Webster's NewWorld dictionary of computer terms kao: clipboard - A portion of a computer's memory set aside to store data being transferred from one file or application to another. m.
o.jeziku.572 mkiric, -> #564, balinda
>> Ja sam pomislio da se traži konkretno rešenje za vrlo određeni >> slučaj a ne leksički ekvivalent. Zato sam i predložio termin "radna >> površina" na onaj način na koji bi profesionalni teniser, u nevolji, i >> teniski teren mogao nazvati radnom površinom. :))) Ma shvatio sam te iz prve, ali mislim da baš tu grešiš i zato sam ti i odgovorio. Teniser zaista može nazvati teren radnom površinom, ali ne i reket. :)) Radna površina je u ovom slučaju slika ili tekst (zavisno od programa), a clipboard je samo jedan njen određeni, pomoćni deo. Ako baš hoćeš sportski evivalnet, onda da probam da napravim analogiju sa fudbalskim stadionom: teren za igru bi bio radna površina, a semafor za prikazivanje rezultata i proteklog vremena bi bio clipboard. Može?
o.jeziku.573 mkiric, -> #566, ndragan
>> Ne, taj jezik se zove Germisch. U uputstvu za Omikron bejzik kaže "wenn >> ein Programm gelinkt ist (link - engl." itd. Možda, ali programeri su poznati kao slabo pismeni ;). Ja sam svoj primer bazirao na uputstvu za Signum, koje je vrlo korektno napisano i svi anglicizmi su napisani i korišćeni u originalu a ne u transkripciji. Uostalom, i mi kažemo za neki program da je linkovan, kompajliran, itd. To ne smatram lošim, budući da smo odgovarajuću englesku reč već primili u vidu anglicizma (ili varvarizma ;) u cilju preciznijeg i konciznijeg izražavanja.
o.jeziku.574 balinda, -> #572, mkiric
>> Radna površina je u ovom slučaju slika ili tekst (zavisno od >> programa), a clipboard je samo jedan njen određeni, pomoćni deo. >> Ako baš hoćeš sportski evivalnet, onda da probam da napravim >> analogiju sa fudbalskim stadionom: teren za igru bi bio radna >> površina, a semafor za prikazivanje rezultata i proteklog >> vremena bi bio clipboard. Može? Što se mene tiče, može. :))) Međutim, ne verujem da će prevodilac biti zadovoljan ako umesto "clipboard" upotrebi "semafor"? ;) Baš me interesuje da, nekakvom nesrećom, :) mora da bira između 'semafor' i 'radna površina', zašta bi se opredelio? :)))
o.jeziku.575 max.headroom, -> #566, ndragan
> ein Programm gelinkt ist (link - engl." itd. "Linkovan"?
o.jeziku.576 ndragan, -> #569, janko
/ Većina 'računarskih' termina nije (na sreću) izmišljena zbog / računara. Drugi je problem što na računarima imaju drugo značenje. Klipbord, odnosno pomenuta tabla sa štipaljkom je najbliži poznati predmet koji odslikava ono što radi sistemski klipbord, odnosno Cut & Paste Buffer (aj ovo prevedi :). E, a šta je sa Desktopom? Prevedi ga kao "vrh stola" ili prevedi "carriage return" kao "povratak kočije", "line feed" kao "hranjenje stiha" (ili stihovima) :). I da ne zaboravim ključ za bekstvo (escape key). Jesam proklet. Opet sam skrenuo u zajebanc*ju.
o.jeziku.577 mkiric, -> #576, ndragan
>> Jesam proklet. Opet sam skrenuo u zajebanc*ju. Šta fali? Pa tako se najlakše ili bar najzabavnije dođe do rezultata! :) Engleski, kao hibrid nekoliko germanskih jezika i prafrancuskog (normanskog) sa blagim uticajima starobritanskih jezika (keltskog pre svega) ima sasvim drugu konstrukciju i filozofiju od našeg jezika (i slovenskih jezika uopšte). Izražajne i idiomatske mogućnosti jezika su gotovo idealne za računare i elektroniku uopšte i zato sam pristalica transkripcije svih izraza za koje ne postoji direktan smisleni prevod. Nešto slično nemačkom uticaju na razne zanate - ne znam ni jednog stolara ili automehaničara koji ne koristi bar pola tuceta transkribovanih nemačkih reči. Da ne pominjem fukšmajz, keser ili radapciger :) već samo motor-cangle, špic-cangle, cvik-cangle, rund-cangle, šrafciger, let-lampu, rende, hoblericu, šlajfericu, itd. :))) Uvek sam voleo da jezičke čistunce upitam za prevod pojma STACK ili za adekvatne prevode reči PORT i SLOT tako da se dobije jasno značenje ali i da se razlikuju kako međusobno tako i od reči UTIžNICA. Video sam razne pokušaje, čak i STOG :))), ali ni jedan dobar.
o.jeziku.579 janko,
Kada se kaže 'francuski ključ' mi znamo na koju se alatku to odnosi. Šta mislite kako ga zovu Francuzi? Engleski ključ. Prošlog leta u Francuskoj sam se iznenadio kada sam saznao kako Francuzi zovu francusku salatu -- makedonska. :) Imenica jogurt im, obično, označava da misle na neki voćni jogurt. Pa, kako, dođavola, zovu običan jogurt? Bugarski jogurt. Kiselo mleko izgleda da ne jedu i nemaju naziv za to? Dalje, sećam se sa časova muzičkog još u osnovnoj (valjda): uglasti rog (angle horn) muzički instrument prevođen je u neengleskim delovima Evrope kao 'engleski rog.' Angle i english im je dovoljno slično zvučalo. Ako neko zna još ovakvih primera, rado bih ih čuo.
o.jeziku.578 janko, -> #576, ndragan
> odslikava ono što radi sistemski klipbord, odnosno Cut & > Paste Buffer (aj ovo prevedi :). E, a šta je sa Desktopom? Sećam se da je neko prevodio bafer kao 'tampon.' ;) > Prevedi ga kao "vrh stola" ili prevedi "carriage return" > kao "povratak kočije", "line feed" kao "hranjenje stiha" > (ili stihovima) :). > > I da ne zaboravim ključ za bekstvo (escape key). Taman posla, nisam ja predlagao da bukvalno prevodimo. Hoću samo da kažem, da ako anglosaksonci trpe tako blesava imena, ne moramo da se gadimo na naša, ako nisu baš toliko. Ovako smo gori od predratnih majstora, sa svim nemačkim izrazima. Kad smo već kod majstora, setio sam se nekih zanimljivosti, kako su krštene neke obične stvari. O tome, u posebnoj poruci, pošto je dovoljno zanimljivo.
o.jeziku.580 ndragan, -> #572, mkiric
/ za igru bi bio radna površina, a semafor za prikazivanje rezultata i / proteklog vremena bi bio clipboard. Može? Pa ne baš. Taj klipbord mi više liči na pomoćnu tacnu na koju se bacaju iseckane namirnice, pa se tek posle iz nje bacaju u tiganj ili tako nešto. Ili kad u receptu kaže "odvojiti belanca" pa negde u trećem tomu tog recepta kaže "umešati ranije odvojena belanca". E belanca su bila na klipbordu ;).
o.jeziku.581 ndragan, -> #573, mkiric
/ Možda, ali programeri su poznati kao slabo pismeni ;) ...pa onda, da bi se izvadili, otvore temu o.jeziku :)
o.jeziku.582 cacxa, -> #576, ndragan
> Drugi je problem što na računarima imaju drugo značenje. > Klipbord, odnosno pomenuta tabla sa štipaljkom je najbliži > poznati predmet koji odslikava ono što radi sistemski > klipbord, odnosno Cut & Paste Buffer (aj ovo prevedi :). > E, a šta je sa Desktopom? Prevedi ga kao "vrh stola" ili > prevedi "carriage return" kao "povratak kočije", "line > feed" kao "hranjenje stiha" (ili stihovima) :). Pa što ne stvoriti naše termine koji bi odgovarali engleskim ? Ni oni u engleskom jeziku ne znače ono što znače u kompjuterskom žargonu. Šta zna prosečni amerikanac šta je Carriage Return (povratak nošenja?) ? Za taj primer se može naći i jeftin izlaz - Kraj Unosa , koji po meni bolje ocrtava namenu nego original.
o.jeziku.583 floyd, -> #577, mkiric
­-> za koje ne postoji direktan smisleni prevod. Nesto slicno ­-> nemackom uticaju na razne zanate - ne znam ni jednog stolara ili ­-> automehanicara koji ne koristi bar pola tuceta transkribovanih ­-> nemackih reci. Zato sto su tako culi od drugih, a nikad im nije palo na pamet ni da privire u strucnu literaturu. Kod nas se, izgleda, knjige jos uvek kupuju na metar, po sitemu: "ovde mi treba jedno 30 cm tamnoplavih knjiga sa zlatnim slovima..." . ­-> Da ne pominjem fuksmajz, keser ili radapciger :) ­-> vec samo motor-cangle, spic-cangle, cvik-cangle, rund-cangle, ­-> srafciger, let-lampu, rende, hoblericu, slajfericu, itd. :))) Oni koji su se ipak usudili da zavire u knjige (ili ne daj Boze u standarde), znaju da su te silne "cangle" najobicnija klesta izvedena na 1000001 nacin, "let-lampa" je lemilica, a "rende" (prema Vujaklijinom leksikonu turska rec) strug (bas tako!). O "srafcigeru" je, ako se dobro secam, vec bilo reci... Pitam cisto iz radoznalosti: sta se radi sa "let-lampom"? Letuje? Ili osvetljava put do letovanja? Sta ako putujes danju? :>
o.jeziku.584 dejanr, -> #583, floyd
>> Zato sto su tako culi od drugih, a nikad im nije palo na pamet ni da >> privire u strucnu literaturu. Ne (samo) zato, nego zato što sve te nemačke reči "služe svrsi" i majstor nema nikakve potrebe da ih zameni nečim drugim, čak i ako to drugo postoji. A obično ne postoji, tj. ili ga uopšte nema, ili je neprecizno, ili treba deset reči da se zameni jedna "uobičajena". >> > vec samo motor-cangle, spic-cangle, cvik-cangle, rund-cangle, >> >> Oni koji su se ipak usudili da zavire u knjige (ili ne daj Boze u >> standarde), znaju da su te silne "cangle" najobicnija klesta izvedena na >> 1000001 nacin, Jesu klešta, ali kad ti na stolu stoji pet komada dotičnih, mnogo je zgodnije da kažeš "daj mi motorcangle" nego "daj mi ona plava klešta, treća po redu gledano s leva" ;)
o.jeziku.585 max.headroom, -> #576, ndragan
> Drugi je problem što na računarima imaju drugo značenje. > Klipbord, Ma, sve gledam jedan original klipborda na zidu, marka "Skilcraft", i nikako da se setim kako glasi naš naziv za ovu korisnu izmišljotinu. Spravica dosta interesantna, često je viđena po USA filmovima :) (što Srbin osmisli, a Japanac napravi... ;) Pogledao sam i u "Leksikon stranih reči izraza", ali slaba vajda...
o.jeziku.586 isekulovic, -> #579, janko
>> Ako neko zna još ovakvih primera, rado bih ih čuo. Nije baš to, ali evo malo šta kaže Ivan Klajn o istim rečima u našem i ruskom jeziku koji označavaju različite pojmove. (velikim slovima sam kucao ono sto bi trebalo ćirilicom) " Poznata je anegdota o Jugoslovenu koji je pričao kako su u sssr-u i činovnici na šalterima veoma ljubazni, jer su ga svi pitali 'KAK VAŠA FAMILIJA(<-JA je naravno obrnuto R i.s.)?'. Na šta je on odgovarao 'Hvala dobro su, a kako vaši?' i ne sluteći da ga pitaju - kako mu je prezime. Kad pomenusmo pitati taj naš glagol na ruskom znači hraniti, a naše hraniti na ruskom je čuvati. Naša BUKVA na ruskom je slovo, a SLOVO je reč. a REž - govor! Ako u Moskvi odete lekaru (koji se zove VRAž iako je po svim propisima diplomirao medicinu) pa mu kažete da vam nije dobro VARENjE, jer imate naizmenično ZATVOR i PROLIV, pogledaće vas zaprepaščeno: rekli ste mu, u stvari, da vam nije dobar pekmez jer imate rezu i moreuz! Ako sada pogledate u rečnik da biste našli odgovarajuće reči na ruskom, zaprepastićete se vi: stanje vaših creva na ruskom se zove PONOS! Sve u svemu tome treba dodati i razne sitne komplikacije koje se tiču tvorbe reči i gramatike: recimo da su nastavci za genitiv i dativ ženskog roda upravo obrnuti od naših, tako da CARICI znači 'carice', a CARICE 'carici', da ONI UŠLI ne znači 'oni su ušli' nego 'oni su otišli', a takođe i 'one su otišle'; da NEKOGO i NEžEGO ne znači 'nekoga' i 'nečega', nego 'nema koga' i 'nema šta'... I tako dalje. Pomenuli smo već OBRAZ. STENA ne znači stena, nego zid. STOLICA nije stolica nego prestonica. BEREG nije breg nego obala. ISKUSSTVO nije iskustvo nego umetnost. KUPEC nije kupac već prodavac. SAMEC nije samac nego mužjak (i analogno tome, SAMKA je ženka, dok ženka - izgovoreno 'žonka' - znači ženica). Ruska BABA može da bude mlada kao rosa. PRAVDA je istina, VRAG je neprijatelj, STRANA je zemlja, MIR je sve (ali i mir), CVET je boja, čIVOT je trbuh..."
o.jeziku.587 floyd, -> #584, dejanr
­-> A obicno ne postoji, tj. ili ga uopste nema, ili je neprecizno, ­-> ili treba deset reci da se zameni jedna "uobicajena". Svaki specijalizovani recnik sadrzi i takve stvari kao sto su nazivi alata. Treba samo "stegnuti petlju" i pogledati u neki od njih. ­-> Jesu klesta, ali kad ti na stolu stoji pet komada doticnih, mnogo ­-> je zgodnije da kazes "daj mi motorcangle" nego "daj mi ona plava ­-> klesta, treca po redu Pod uslovom da "pomocnik" zna nemacki! Zar nije bolje traziti "klesta za secenje zice", "klesta sa okruglim celjustima", "kombinovana klesta" i slicno?
o.jeziku.588 dejanr, -> #582, cacxa
>> Pa što ne stvoriti naše termine koji bi odgovarali engleskim ? Zašto da se trudimo, kad imamo gotove strane reči? Bolje je tu energiju uložiti u to da nešto sami izmislimo, pa mu onda možemo dati srpsko ime koje će i svet korisititi (posle blokade ;)
o.jeziku.589 dejanr, -> #587, floyd
>> > je zgodnije da kazes "daj mi motorcangle" nego "daj mi ona plava >> > klesta, treca po redu >> >> Pod uslovom da "pomocnik" zna nemacki! Nauči se to brzo :) Jedan bravar mi je pričao kako je njega u mladosti njegov majstor učio. Kaže mu "Donesi ovamo (npr.) motocangle". On, naravno, ne zna šta su motocangle, nego donese prvo što dohvati. Majstor tu lepo uzme tu alatku, pa ga njom dobro klepi po glavi, i drekne "vole, to su cvicangle, donosi ovamo motocangle inače ću te ubiti od batina". I tako, iz par pokušaja... zapamti ;) Zanimljivo je da je i pored ove prakse čovek i pod starost strašno cenio tog "surovog" majstora. >> Zar nije bolje traziti "klesta za secenje zice", "klesta sa okruglim >> celjustima", "kombinovana klesta" i slicno? Naravno da nije, zar reč Xcangle nije mnogo kraća nego "klešta za sečenje žice", Ycangle od "klešta sa okruglim čeljustima"...? Šta je lakše reći? Ja se tu rukovodim logikom: postoji stvar, za nju treba da postoji reč (ako je ikako moguće *jedna* reč, a ne rečenica). Dok ta reč dobro i precizno određuje stvar, sve je u najboljem redu. A još ako je reč kratka...
o.jeziku.590 floyd, -> #589, dejanr
­-> cvicangle, donosi ovamo motocangle inace cu te ubiti od batina". I ­-> tako, Jos kad bi ga ucio domacim izrazima... :) ­-> Naravno da nije, zar rec Xcangle nije mnogo kraca nego "klesta za ­-> secenje zice", Ycangle od "klesta sa okruglim celjustima"...? Sta ­-> je lakse reci? (...) ­-> (ako je ikako moguce *jedna* rec, a ne recenica). Dok ta rec dobro ­-> i precizno odreduje stvar, sve je u najboljem redu. A jos ako je ­-> rec kratka... Zavisi od toga koliko ljudi treba da shvati o cemu se radi! Ako razgovaras sa nekim ko ne zna nemacki, itekako je pozeljno da koristis DOMACE nazive, osim ako ne zelis da izazoves totalnu zbrku. Kako neka rec moze da PRECIZNO odredi stvar, ako njeno znacenje zna tek svaki deseti covek? Sto se tice KRATKOCE, ona nikad nije isla zajedno sa JASNOCOM... Video sam dosta puta kako ljudi, pokusavajuci da budu i kratki i jasni, prave totalne budale od sebe...
o.jeziku.591 dejanr, -> #590, floyd
>> > cvicangle, donosi ovamo motocangle inace cu te ubiti od batina". I >> > tako, >> >> Jos kad bi ga ucio domacim izrazima... :) On ga je učio izrazima koje i sam koristi, baš kao i ostali majstori, a sve u cilju boljeg međusobnog razumevanja :) >> Zavisi od toga koliko ljudi treba da shvati o cemu se radi! Ako >> razgovaras sa nekim ko ne zna nemacki, itekako je pozeljno da >> koristis DOMACE nazive, osim ako ne zelis da izazoves totalnu zbrku. Ne treba ti da znaš nemački da bi znao šta su motocangle; sa druge strane, jako je teško opisati motocangle nekome (znao on nemački ili ne) bez da ih pokažeš. Ako nekome pokažeš dotičnu alatku i kažeš "ovo su motocangle", stvara se veza između predmeta i izraza, a slušalac čak ne mora ni znati iz kog jezika ta reč dolazi. Drugo, činjenica je da će gde god ode i kaže "motocangle" svi koji imaju veze sa tom alatkom znati šta je to. Zato nema razloga da se izmišljaju neke domaće reči, kad već postoje usvojene reči koje savršeno služe svrsi. Može se to jezičkim čistuncima sviđati ili ne, ali majstori koriste takve reči i nastaviće da ih koriste taman da se donese milion zakona kojima bi se to zabranilo. Ima tehničkih škola u kojima pojedini zadrti profesori daju keca onome ko kaže "šrafciger" ili "motocangle". I pored toga, onoga momenta kad izađe na vrata učionice, đak nastavi da govori onako kako "čitav svet" govori, a za profesora kaže "pusti budalu" ;) (to ako je jako fini, inače slede ostali izrazi ;) Isto je i na ETF-u, mašincu i mnogim drugim fakultetima. Imaš profesora koji se ježi na "hard disk" ili "hand shaking". Ti njemu kažeš "tvrdi disk", a onda lepo izađeš napolje i razgovaraš tako da te ljudi razumeju :) Šta ćeš, taki smo narod, paz' da neko neće da nam naredi kako nešto da zovemo ;))
o.jeziku.592 jpavlov, -> #588, dejanr
... >> Pa što ne stvoriti naše termine koji bi odgovarali ... engleskim ? ... ... Zašto da se trudimo, kad imamo gotove strane reči? Danas kad je engleski jezik br.1 u svetu to može da zvuči i logično. Šta ako sutra to bude nemački, italijanski ... Nikada neće biti u dovoljnom broju ljudi koji će poznavati neki strani jezik kao svoj, maternji, pa ma kakav on bio. Iz tog razloga potrebno je usvajati domaće izraze i to treba da bude posao ljudi koji se bave jezikom. ... Bolje je tu energiju uložiti u to da nešto sami izmislimo, ... pa mu onda možemo dati srpsko ime koje će i svet korisititi ... (posle blokade ;) To je jasno samo po sebi, samo to ne treba da bude alternativa onom što je gore napisano. Ono gore je posao za jezičke stručnjake, ovo drugo za ostale.
o.jeziku.593 ndragan, -> #577, mkiric
/ adekvatne prevode reči PORT i SLOT tako da se dobije Port se ladno prevodi sa 'luka'. To je ono što sam hteo da kažem da se kod njih izraz iz jedne oblasti preseli u drugu, dobije novo značenje i odmah je domaći izraz za tu oblast. Ako njima nije smešno da računar ima redne i uporedne luke, ne znam zašto je nama smešno. Slot je na većini uređaja onaj prorez gde se ubacuje kinta (slot machine je bilo kakav ulični automat); mogli bismo ga prevesti kao 'žljeb', opet uz istu ogradu: ako nam ne smeta da naš računar ima nešto što obično postoji na daskama i strugovima. Njima, velim, ne smeta. / čak i STOG :))), ali ni jedan dobar. Stog je bio slovenački prevod za stek. Neki su pokušavali da stek prevedu kao 'slog', ali to je već dobro odomaćen izraz za 'record'. 'Stack' označava bilo kakvu gomilu stvari naslaganih jedna na drugu, kao kad se prebrojava sitniš pa se slaže na _stekove_ po deset. Jedini domaći izraz za to, kojeg mogu da se setim, je slaganje na 'štosove' ;), što je osobito bez veze. Ima neko bolje? Bue_ NDragan
o.jeziku.594 ndragan, -> #578, janko
/ samo da kažem, da ako anglosaksonci trpe tako blesava / imena, ne moramo da se gadimo na naša, ako nisu baš toliko. Uze mi kaž.
o.jeziku.595 floyd, -> #591, dejanr
­-> profesori daju keca onome ko kaze "srafciger" ili "motocangle". I I treba! ­-> pored toga, onoga momenta kad izade na vrata ucionice, dak nastavi ­-> da govori onako kako "citav svet" govori, a za profesora kaze ­-> "pusti budalu" ;) To samo pokazuje da taj djak i nije bas za tu skolu... Pogotovu u masinstvu nije bas pametno ici protiv standarda (koji, uzgred, propisuju i tako detaljne stvari, kao sto su nazivi predmeta). Standardi i jesu razvijeni da bi se izbegao haos, koji moze da bude veoma skup! A kad vec postoje, treba ih postovati u potpunosti. ­-> Isto je i na ETF-u, masincu i mnogim drugim fakultetima. Imas ­-> profesora Za ETF ne znam, ali na Masincu ipak ne treba da bude mesta za "srafove", "cvik-cangle" i slicno. Neki red mora da se zna, makar na fakultetu! ­-> ces, taki smo narod, paz' da neko nece da nam naredi kako nesto da Izgleda da smo narod koji se gadi sopstvenog jezika!
o.jeziku.596 floyd,
­-> profesori daju keca onome ko kaze "srafciger" ili "motocangle". I I treba! ­-> pored toga, onoga momenta kad izade na vrata ucionice, dak nastavi ­-> da govori onako kako "citav svet" govori, a za profesora kaze ­-> "pusti budalu" ;) To samo pokazuje da taj djak i nije bas za tu skolu... Pogotovu u masinstvu nije bas pametno ici protiv standarda (koji, uzgred, propisuju i tako detaljne stvari, kao sto su nazivi predmeta). Standardi i jesu razvijeni da bi se izbegao haos, koji moze da bude veoma skup! A kad vec postoje, treba ih postovati u potpunosti. ­-> Isto je i na ETF-u, masincu i mnogim drugim fakultetima. Imas ­-> profesora Za ETF ne znam, ali na Masincu ipak ne treba da bude mesta za "srafove", "cvik-cangle" i slicno. Neki red mora da se zna, makar na fakultetu! ­-> ces, taki smo narod, paz' da neko nece da nam naredi kako nesto da Izgleda da smo narod koji se gadi sopstvenog jezika!
o.jeziku.597 dejanr, -> #595, floyd
>> > profesori daju keca onome ko kaze "srafciger" ili "motocangle". I >> I treba! Eh, pa kec bi valjda trebalo da se daje onome ko ne zna... a ne onome ko zna... isuviše dobro ;) >> > pored toga, onoga momenta kad izade na vrata ucionice, dak nastavi >> > da govori onako kako "citav svet" govori, a za profesora kaze >> > "pusti budalu" ;) >> >> To samo pokazuje da taj djak i nije bas za tu skolu... Pa sad... jel ti više voliš majstora koji ume nešto da ti popravi a to nešto zove kako se tebi ne sviđa, ili majstora-filozofa koji savršeno zna kako se šta zove, al' ne ume ništa da uradi? Naravno, ako ne možeš imati i jedno i drugo? Ko bi od takve dvojice pre bio za tu školu, a ko ne bi?
o.jeziku.598 floyd, -> #597, dejanr
­-> Eh, pa kec bi valjda trebalo da se daje onome ko ne zna... a ne ­-> onome Nevolja je u tome da dobar deo ljudi i ne zna za domace izraze iz prostog razloga sto koristi strane. Medjutim, najgori su oni koji misle da upotreba domacih izraza "negativno utice na njihov imidz". U stilu: "ako trazis klesta za secenje zice, razumece te svako, pa ispada da si kao i ostali; ako trazis cvikcangle, pa te niko ne razume, ispada da znas vise od ostalih (ili da su ostali gluplji od tebe)". Takvih je, nazalost, previse... ­-> nesto zove kako se tebi ne svida, ili majstora-filozofa koji ­-> savrseno zna kako se sta zove, al' ne ume nista da uradi? Naravno, ­-> ako ne mozes imati Ako je u pitanju MAJSTOR, onda sigurno zna da uradi svoj posao, pa jos ako ume i da objasni kako je i cime to obavio (ne koristeci strane reci)... Naravno, iz ovoga se izuzimaju oni "majstori" poput Frenka Spensera (ako se neko ne seca - serija "Seprtlja", ako nisam zaboravio) ili oni koji rade po sistemu "drzi bure vodu...", ali to je rasprava za neku drugu temu.
o.jeziku.599 dejanr, -> #598, floyd
>> U stilu: "ako trazis klesta za secenje zice, razumece te svako, pa ispada >> da si kao i ostali; ako trazis cvikcangle, pa te niko ne razume Ne razume niko? Jel ima neko ko ovo čita a da ne zna šta su cvikcangle?
o.jeziku.600 mjova, -> #598, floyd
> trazis klesta za secenje zice, razumece te svako, pa > ispada da si kao i ostali; ako trazis cvikcangle, pa te > niko ne razume, ispada da znas vise od vidi ovako, ono 'cvik-cangle' je mnogo kraće od 'klješta za sečenje žice', da li si razmišljao o tome da majstor voli da gubi vreme na puno ime i prezime alata? pa ni tebe niko ne zove po imenu, valjda imaš nadimak ;) kako mi se čini, ovdašnje korisničko ime ti je surovo domaće ;), pa što se onda doliko zalažeš za sve ovo? inače, na fax-u sam imao prilike da čujem sve i svašta što se tiče zamena za šraf i matica, veruj mi, asistenti su toliko potencirali na onome zavrtanj, podloška, vijak itd, ali nisam se dao, pisao sam sve ćirilicom (nisam imao drugi šablon ;), a govorio sam šraf i matica. zamisli šrafciger je odvrtka, kako glupavo zvuči ;), pa svi dobro znaju da su čekić i šrafciger srpski alat, nema tog majstora koji nema tatilek ;) (čekić) u svojoj torbi. SY
o.jeziku.601 ndragan, -> #584, dejanr
/ da kažeš "daj mi motorcangle" nego "daj mi ona plava klešta, treća po Ne nego se zovu ravna klešta, obla klešta itd, ili po nameni. Još niko nije saznao: šta je to vekšmajzl? Bue_ Ndragan
o.jeziku.602 ndragan, -> #582, cacxa
/ prosečni amerikanac šta je Carriage Return (povratak nošenja?) ? Ispravka: to je "vrati nosiljku", ali ne onu sa dva paža i četiri ručke, nego nosač pisaće glave (print head?) na teleprinteru, odakle je izraz preuzet. Mogao bi se prevesti kao "kraj reda" (leži u većini slučajeva), a onda bi "line feed" bio "novi red" a "form feed" bi bio "kljukanje formularima"? Ne, nego "nova strana".
o.jeziku.603 ndragan, -> #588, dejanr
/ uložiti u to da nešto sami izmislimo, pa mu onda možemo dati srpsko I njega, i njega ;) E, da - kako se na engleskom zovu matične i prometne datoteke? Pitao sam već jednom, pa ništa. Bue_ Ndragan
o.jeziku.604 pcart, -> #599, dejanr
> Ne razume niko? Jel ima neko ko ovo cita a da ne zna sta > su cvikcangle? Da li mislis na secice? - Rista -
o.jeziku.605 pcart, -> #593, ndragan
> 'Stack' oznacava bilo kakvu gomilu stvari naslaganih jedna > na drugu, kao kad se prebrojava sitnis pa se slaze na > _stekove_ po deset. Jedini domaci izraz za to, kojeg mogu > da se setim, je slaganje na 'stosove' ;), sto je osobito > bez veze. Ima neko bolje? Gomila? - Rista -
o.jeziku.606 spantic, -> #599, dejanr
> Ne razume niko? Jel ima neko ko ovo čita a da ne zna šta > su cvikcangle? Ja.
o.jeziku.607 isekulovic, -> #595, floyd
>> Izgleda da smo narod koji se gadi sopstvenog jezika! Nismo ni narod koji se gadi sopstvenog jezika, vec narod koji ne zeli da mu drugi govori sta je njegov jezik, a sta nije. Po meni rec 'srafciger' je deo NASEG jezika. Rec jeste stranog POREKLA ali mi smo je prihvatili. Ne vidim zasto bi se neka rec nazivala stranom ako je svi (koji treba da razumeju) razumeju i gotovo svi koriste.
o.jeziku.608 isekulovic, -> #599, dejanr
>> Ne razume niko? Jel ima neko ko ovo čita a da ne zna šta su >> cvikcangle? Ja. Ali ne razumem ni sta su klesta za secenje zica. Meni sva klesta (sem papagajki:) izgledaju isto.
o.jeziku.610 floyd, -> #607, isekulovic
­-> nazivala stranom ako je svi (koji treba da razumeju) razumeju Ako je stranog porekla, onda i jeste strana. I uvek ce biti... A stvari koje koristi svako bi trebalo da imaju i imena koja razume svako.
o.jeziku.609 floyd, -> #600, mjova
­-> zice', da li si razmisljao o tome da majstor voli da gubi vreme na ­-> puno ime i prezime alata? pa ni tebe niko ne zove po imenu, valjda Krace ili jasnije, pitanje je sad... :) ­-> kako mi se cini, ovdasnje korisnicko ime ti je surovo domace ;), Ma, hteo sam da se prijavim kao 313... Fino neutralno "ime"...;) ­-> zamisli srafciger je odvrtka, kako glupavo zvuci ;), pa svi dobro A meni "sraf" i "srafciger" zvuce kao kad vuces dasku po betonu...