CIVIL.1

19 Nov 1991 - 30 Sep 1992

Messages - o.jeziku

o.jeziku.713 dejanr, -> #690, janko
>> To što neki program govori tvoj maternji jezik je PREDNOST. Za tebe. I za svakog drugog ko tako misli. Ja samo kažem da to ZA MENE KAO KORISNIKA nije neka posebna prednost. Mislim da je to moje suvereno korisničko pravo :) Štaviše, ponekad činjenica da program "govori" srpski može da bude i mana, jer se često desi da se koriste neki "nebulozni" izrazi na koje nisam navikao, što je pogotovu neprijatno kada se opcije biraju prvim slovom iz menija. Engleski izrazi su dobro standardizovani, dakle save je (obično) snimanje a load učitavanje dok sam kod naših programa video snimi, usnimi, sačuvaj, na_disk, zapiši, zapamti + verovatno još neku varijantu koje se ne sećam... Usto, ako ti lepo živiš sa engleskim, nažalost, nisu svi korisnici u toj poziciji. Treba li da im otežamo život, ili olakšamo? >> Zar ne postoji i WordPerfect na nemačkom, francuskom, španskom >> jeziku? Zar se i u Americi ne pišu programi i za Arape? Zašto >> mi ne bismo težili da imamo što više programa na našem jeziku? Mogli bismo težiti, a najbolji način da to uradimo jeste da svako KUPI program a ne piratuje ga. Kada ovde prodaju i polovinu onih programa koje prodaju u Francuskoj, biće i srpski WordPerfect. A za onoliko primeraka koliko prodaju, nisu ludi da gube vreme. Na žalost, uz plate kakve su sad šanse da kupovinom dobijemo "naše" strane programe su jako male, dakle ostajemo pri engleskom...
o.jeziku.712 dejanr, -> #685, mladenp
>> > Ono u šta se ušrafljuje šraf ja zovem matica, a ono između šajbna. >> A, moliću fino :), čija je reč matica? Naša. Ne zalažem se ja za korišćenje stranih reči, nego za korišćenje UOBIžAJENOG izraza bez naterivanja nekoga da koristi neki drugi nekakvim zakonima. Matica je uobičajen izraz i ja ga koristim, baš kao što koristim i reč datoteka za file. Ali šraf ostaje šraf, šajbna ostaje šajbna a hard disk ostaje hard disk.
o.jeziku.714 dejanr, -> #695, balinda
>> Srspki jezik se formalno može i odreći tuđica, ali to >> nikako ne može sprečiti bilo koga da ih koriste. Mi >> koristimo jezik da bismo se sporazumeli a ne da bismo >> dokazali da smo Srbi. Veoma se slažem :)
o.jeziku.715 balinda, -> #707, floyd
>> Zasto insistirati na JEDNOJ reci za bilo koji pojam? Zar se >> time ne dopusta mogucnost da jednostavnost naziva ugrozi >> njegovu jasnocu i preciznost? Ne "za bilo koji" nego za one koji se često koriste. Razlog je praktične prirode. Da smo masovno koristili clipboard sigurno bi se pojavila potreba da kažemo "stevka" :))) umesto "ploča sa štipaljkom". Pošto je clipboard "mašina" :) koja je kod nas gotovo nepoznata, jasno je zašto nemamo jednu reč za nju. >> Sve zavisi od toga sta podrazumevas pod civilizacijskom >> zaostaloscu ili samom civilizacijom. Ja ne mogu da smatram >> "civilizacijskim uzorom" nekoga kome je muzicki ideal Doli >> Parton, sa Akropolja vidi jedino zgradu hotela Hilton, >> a uzgred, ne ume da napise svoje ime bez greske. Ni onoga ko >> u "navijackom zanosu" zbrise pola grada (u tujdoj zemlji)... >> Pretpostavljam da si mislio na TEHNOLOSKU zaostalost? Tehnološka zaostalost praviše je očigledna. Što se tiče muzičkih idola i Akropolja bojim se da previše ne zaostajemo, :( a kako stoji sa "brisanjem" pola ili celih gradova "u navijačkom zanosu" mislim da smo imali prilike da vidimo. :( Hoću da kažem da mi ovoj civilizaciji pripadamo sasvim dovoljno da bismo se mogli od nje distancirati ali i sasvim nedovoljno da bismo makar uzeli ono dobro. :( Ako negde i nismo došli sasvim do dna, za razliku od ovoj civilizaciji prisutnijih društava, to je samo znak da smo još dalji u nekim drugim, znatno poželjnijim, parametrima. Naravno, lako bi se mogli dosetiti koji su to parametri, ali to zaista nije za ovu temu. (Pade mi na pamet, recimo, smrtnost dece.) >> PS Nema nikakve veze sa temom, jednostavno sam morao... Nema problema, vrlo je dobrodošlo mada, možda, ne u ovoj temi. :( Već je bilo više puta pomenuto a i ponudio sam svoje učešće u igri :) na strani koja će oštro biti protiv ove civilizacije. (Tek da se ne bi pogrešno procenila moja kritička osvrtanja na naše mesto u civilizaciji.) :)
o.jeziku.719 mladenp, -> #698, ndragan
> onako, a i ne mora, al' opet će nekako da radi. Slično > našoj rečenici - koliko je reči moguće izostaviti a da > rečenica i dalje ima smisla. A tek koliko može reči da se doda, pa da rečenica i dalje nema nikakvog smisla. :)) Primere je izlišno navoditi.
o.jeziku.718 mladenp, -> #697, mnikolic
> Baljezgarije ili ne, ali takvo pisanje jeste po našem > pravopisu, bar prema knjizi o pravopisu iz 1960. koju Možda je po pravopisu, ali grozno zvuči. > 251. - Reči iz neslovenskih živih jezika u srpskohrvatskom > se pišu na dva načina: 1) fonetski, tj. prema izgovoru, i > 2) onako kako se pišu u Nije bez veze stavljeno 'fonetski' pod 1.
o.jeziku.720 mladenp, -> #703, ndragan
> Radio ja u tehničkoj školi. Zavrtanj ima maticu, a vijak > sam vrti rupu. Na faksu nas uče da je isto. U knjigama se više koristi reč vijak.
o.jeziku.717 mladenp, -> #696, mnikolic
> A mene sad nešto strašno zanima po pitanju šrafa i > šrafcigera. Iz kojeg stranog jezika potiču te reči? Uvek > sam mislio da se radi o Nemačkom > - odvrtač, odvijač = schraubenzieher > - zavrtanj = schraube Tačno je, radi se o nemačkom. Ali, znaš kako je, majstori baš ne znaju finese :) stranih jezika, a mnogi i slabo čuju. Šalim se. Te reči su se toliko prenosile od usta do usta, da se prvobitni izgovor pokvario. Probaj da pronađeš reč 'traverzna'. :))
o.jeziku.716 mladenp, -> #704, mjova
> meni nikako 'ne leži', ako nekome odgovara nek se služi, ja neću. Pa naravno. Važno je da se razumemo.
o.jeziku.721 mnikolic, -> #705, mjova
> naravno, ali objasni mi kako treba pisati ako neko piše ćirilicom? Ja sam recimo bio ubeđen da se ćirilicom isključivo piše onako kako se izgovara, a latinicom može na oba načina. Međutim, pravopis izgleda dopušta sve varijante što mi baš i nije najjasnije. Evo još jednog citata vezanog za vlastita imena: 253. - Tuđa vlastita imena u našem se jeziku dvojako pišu: izvorno, tj. onako kako se pišu u jeziku iz koga su uzeta (mahom u latinici) i fonetski, tj. onako kako se izgovaraju (mahom u ćirilici). Ostavlja se sloboda upotrebe jednog i drugog načina. Ali uz fonetsko pisanje - ako su imena manje poznata - pri prvom spominjanju tih imena treba u zagradi označiti kako se originalno pišu. A kada se u našem jeziku ta imena pišu kao u jeziku iz koga su uzeta, treba u zagradi prvi put označiti i kako se izgovaraju; npr: Ruso (Rousseau), Betoven (Beethoven), Liverpul (Liverpool) i obrnuto: Rousseau (Ruso), Beethoven (Betoven), Liverpool (Liverpul). U naučnim delima, u udžbenicima srednjih i viših škola i u sličnim knjigama kada se pišu ćirilicom, obavezno je na prvom mestu za takve reči davati i izvorno pisanje, a kada se pišu latinicm, obavezno je izvorno pisanje s dodatom oznakom izgovora u zagradi pri prvom navođenju. m.
o.jeziku.722 janko, -> #694, balinda
> Što se tiče "civilizacijskog nivoa", biće da nisam odabrao > dobar termin :( i ako sam se, takođe više puta, ogradio > ukazujući da nemislim na nivo u (..) > više odmakla. Naravno, ovakva disperzija ne nalazi se na > jednom mestu, Eskimi su na "višem novou" ako razgovaramo o > snegu, mi smo - ako razgovaramo o rodbinskim odnosima, :) > a drugi jezici ako bismo govorili o nekim drugim stvarima. Uz ovakvo objašnjenje se potuno slažem sa tobom. :) (reći ćeš, "konačno") > Jednostavno ti vidiš šta vidiš i ne obazireš se na moja > nastojanja da se ogradim od *tvog* zaključka šta se nalazi > u mojim rečenicama. :((( Isto kao što ti imaš viđenje sveta oko sebe, i ja imam viđenje onoga što si rekao. E sad, da li sam ja do sada pogrešno gledao, ili mi ti nisi bio dovoljno jasan... više nije bitno. Eto, upravo smo se bili složili. Dobar početak, zar ne? > ovoj civilizaciji to je jedan problem, a drugi je da li > stoji moja, žajde da kažem "ideja", da postoji povezanost > između razvoja i jezika. (?) To je OK. Po meni, bez '(?)' :) > mada je, u ovom slučaju, reč o posledici on-line pisanja. 'zvini. Nisam znao da pišeš on-lajn, inače te ne bih ni ispravljao...
o.jeziku.723 janko, -> #699, ndragan
> Glavnina naših problema pri prevođenju potiče od toga što > prevodioci nisu dovoljno vešti sa maternjim jezikom, prvo Slažem se 1000 posto. Kod nas srpski studiraju, čini mi se, samo oni koji ga baš upišu. Ako upišeš filologiju, odsek engleski, neće te učiti i srpskom jeziku? O tome kako se uči jezik u osnovnoj i srednjoj školi, i o tome da se srpski jezik praktično ne uči na drugim fakultetima, i da ne govorimo...
o.jeziku.725 balinda, -> #722, janko
>> 'zvini. Nisam znao da pišeš on-lajn, >> inače te ne bih ni ispravljao... Bez obzira, ispravke su dobrodošle. Koristim lep komunikacioni program u kome lako mogu da "skočim" iz komunikacionog u edit mod. On-line je u toliko što odgovor pišem dok sam na vezi što nema previše smisla osim što na taj način sam sebe ograničavam svešću da mi tamo otkucava vreme. Kada ne bih tako radio, trošio bih mnogo više vremena za Sezam što sebi, na žalost, ne mogu da priuštim. Negativna posledica je veliki broj grešaka kako logičkih i gramatičkih, tako i daktilografskih. Tešim se time što ni jednom ne pročitam šta sam napisao ali se zato redovno zaprepastim kada vidim svoj tekst kao citat u nečijoj replici. :( Redovno se, bar u prvi mah, složim sa komentarom na moje rečenice, najčešće sa mišlju "pa da, lepo čovek kaže, baš sam se izlupetao". :))) Onda krenem da odgovaramo, pa vidim da se ono još uvek može braniti. ;) Eto, to ti je moj algoritam. :))) P.S. Šalu na stranu, i iz drugih tema a pogotovo iz ove, zahvalan sam na svakoj ispravci koja može pomoći boljem poznavanju jezika koji koristimo. Dakle, nemoj da te sprečava u ukazivanju na pogreške način i okolnosti koje bi mogle biti razlog njihovog pravljenja. To nije bitno, važno je da svi nešto novo naučimo ili makar, ubuduće, više pazimo.
o.jeziku.726 mladenp, -> #711, dejanr
>>> Međutim, kada se radi o budućem stručnjaku, veoma je >>> korisno da naziv podseća na namenu predmeta. > > Zašto? Ako je već stručnjak, valjda ne treba da se > "podseća" šta je to, nego će znati "u po' dana, u po' > noći"? Rekao sam: 'o budućem stručnjaku'. Lakše i brže će da nauči. Za par reči nije problem, ali kada je u pitanju mnoštvo novih pojmova mislim da je lakše ako naziv ima veze sa namenom.
o.jeziku.727 floyd, -> #711, dejanr
­-> Zasto? Ako je vec strucnjak, valjda ne treba da se "podseca" sta ­-> je to, nego ce znati "u po' dana, u po' noci"? Strucnjaku i nije potrebno takvo podsecanje, ali jezik nije nesto sto treba samo strucnjacima. A itekako je pozeljno da strucnjaci i "radnicka baza" koriste isti jezik. Inace, moze doci do vrlo neugodnih situacija... Sa druge strane, strucnjak bi trebalo da se drzi standarda gde god oni postoje. A nasi standardi su pisani na srpskom...
o.jeziku.730 floyd, -> #723, janko
­-> jezik u osnovnoj i srednjoj skoli, i o tome da se srpski jezik ­-> prakticno ne uci na drugim fakultetima, i da ne govorimo... Nase skolstvo je, izgleda, bilo zamisljeno tako da fakultet upisuju vec pismeni ljudi... Ako neko ne nauci pravopis za dvanaest godina osnovne i srednje skole, mala je verovatnoca da ce ga nauciti za pet godina fakulteta, uz gomilu stucnih predmeta...
o.jeziku.728 floyd, -> #710, veca
­-> BTW, jel imas kola? :) Zavisi od toga sta smatras kolima... :)
o.jeziku.729 floyd, -> #715, balinda
­-> Ne "za bilo koji" nego za one koji se cesto koriste. Razlog je ­-> prakticne prirode. Da smo masovno koristili clipboard sigurno bi ­-> se Evo "par" primera iz engleskog (vazduhoplpvnog) recnika: "flap actuating gearbox", "landing gear rear brace strut", "thrust power plant" "air cooling system", "flap operating mehanism"... (hoces jos?) Sve sami kratki nazivi :) a koriste se itekako cesto (narocito treci :) )... Zasto onda u srpskom mora da bude JEDNA rec?
o.jeziku.731 balinda, -> #729, floyd
>> Sve sami kratki nazivi :) a koriste se itekako cesto (narocito >> treci :) )... Zasto onda u srpskom mora da bude JEDNA rec? Mora se samo umreti, :) ali bi bilo dobro, za sve pojmove koji se *intezivno* koriste, bez razlike o kom je jeziku reč, što više olakšati sebi. P.S. Nadam se da ovo nije sporno?
o.jeziku.732 isekulovic, -> #688, balinda
>> tehničkom smilu, razlikovali vijak i zavrtanj, moglo bi se reći da je >> šraf opšti pojam za ove dve podvrste šrafa. Po svemu sudeći, to nije Rekoh da ne znam, ali neko rece da se razlikuju.
o.jeziku.733 isekulovic, -> #690, janko
>> To što neki program govori tvoj maternji jezik je PREDNOST. >> Usto, ako ti lepo živiš sa engleskim, nažalost, nisu svi >> korisnici u toj poziciji. Treba li da im otežamo život, ili Pogotovo sto ima i greska(i) u SOR-ovim porukama.
o.jeziku.734 dejanr, -> #730, floyd
>> Ako neko ne nauci pravopis za dvanaest godina osnovne i srednje skole, Problem je što se u srednjoj školi (bar u moje vreme) uopšte i nije učio pravopis, nego sve sama glupava književnost, takozvani "levi" pisci koje niko ne bi ni čitao da nisu u lektiri ;)
o.jeziku.735 spantic, -> #679, dejanr
> Ja mislim da treba naprosto biti realan. Ja koristim dosta Svaka stvar koja vodi povećanju korišćenja našeg jezika na računarima je od koristi. I zato mi je tvoja priča besmislena jer ne pruža nikakav argument.
o.jeziku.737 dejanr, -> #735, spantic
>> I zato mi je tvoja priča besmislena jer ne pruža nikakav argument. Za razliku od tvoje poruke koja vrvi od argumenata :))) Ono što sam rekao uopšte nije bio argument, nego moj lični stav o dotičnom problemu.
o.jeziku.738 mnikolic, -> #718, mladenp
> Nije bez veze stavljeno 'fonetski' pod 1. Bez obzira na to, pravopis ne favorizuje jedan od ta dva načina, oba se mogu koristiti podjednako. Najpoštenije bi bilo reći da oba načina imaju i svoje prednosti i svoje mane. Kada su strana imena u pitanju, ako ih pišemo fonetski, osuđena su na transkribovanje jer mi nemamo znakove za razne glasove i poluglasove koji se javljaju u drugim jezicima. Tu ona gube svoj originalni oblik i ja bih rekao da su na neki način "prevedena". To ima svoje prednosti, jer olakšava čitanje, pogotovu ako čitalac ne poznaje dovoljno originalni oblik reči. Sa druge strane, pisanje u originalu omogućava dobro potkovanom čitaocu da na ispravan način interpretira reč koja se pojavljuje u tekstu. Dobra je praksa pri pisanju na bilo koji od ova dva načina, pri prvom pojavljivanju u zagradi navesti i onaj drugi oblik. Na kraju, mislim da upotreba stranih reči, a posebno vlastitih imena, nije nimalo bezazlena stvar. Nedavno sam preneo tekst Ivana Klajna iz NIN-a, koji se bavi tim problemom na aktuelnim primerima Kozireva, Jastšempskog i Mejdžora. Tek posle toga sam primetio da se spikeri muče oko tih imena i u različitim prilikama ih različito izgovaraju. Slično je, možda i gore, u štampi koja ima stalno zaposlene lektore. Kada bi oni kojima je pravilan izgovor i pisanje posao, vodili više računa, i mi ostali građani bi ređe dolazili u nedoumicu. m.
o.jeziku.739 spantic, -> #734, dejanr
> Problem je što se u srednjoj školi (bar u moje vreme) > uopšte i nije učio pravopis, nego sve sama glupava > književnost, takozvani "levi" pisci koje niko ne bi ni > čitao da nisu u lektiri ;) Au! Šta ste onda vi čitali u lektiri ako nije bilo jednog Tolstoja, Šolohova... ;)
o.jeziku.740 mladenp, -> #729, floyd
> Evo "par" primera iz engleskog (vazduhoplpvnog) recnika: > "flap > kratki nazivi :) a koriste se itekako cesto (narocito > treci :) )... Zasto onda u srpskom mora da bude JEDNA rec? Eh, kolega, ne preterujmo. Navodiš izraze iz stručnog jezika koje obični 'smrtnici' nikad ne koriste. Ovde smo pričali o 'opštestručnim' izrazima. Inače, kad malo bolje razmislim, vidiš li ti ove sa ETF. Počeli smo o 'njihovoj' reči, a onda su polako premestili diskusiju na 'naš' teren. Lukavo, a? Pozdrav, Mladen (MF)
o.jeziku.742 ndragan, -> #696, mnikolic
/ (za drvo) = holzschraube U izgovoru mog oca, oldšraf ili olšraf. I onda ispade da su ti švapski izrazi stvarno kratki. I jesu - ništa nije predugačko ako se dobro skrati.
o.jeziku.743 ndragan, -> #676, balinda
/ vidim baš preveliku štetu od usvajanja i stranih termina uvek kada ne / uspemo da nađemo dovoljno dobar ili prihvatljiv domaći izraz. Šteta će biti u tome što stvaramo ružnu naviku, da ne kažem kompleks, da sve što valja potiče izvana. Da ništa naše tu nema, i da mi tu ništa ni ne možemo. A kad uvrtimo to sebi u glavu (kao što smo dosad uspeli), nećemo ništa ni napraviti. Blaži, ili gori, slučaj bi bio da nešto i napravimo, i uopšte nam ne padne na um da ga krstimo na svom jeziku, nego i to na engleskom. Imam primer u kući: kolega iz firme, koji (statistički dokazano) iz daleka hipnotiše kučiće da mu se bacaju pred kola, ima radni nadimak "dog terminator" :). Nije neki izum, ali... kršten je na engleskom. Bue_ Ndragan
o.jeziku.744 ndragan, -> #690, janko
/ odličan potez, a neobezbeđivanje tog istog SOR-u loš. I da je U stvari, razlika bi trebalo da je u stavu prema programima koje profesionalci koriste, i prema programima za krajnjeg korisnika. Šta će programer držati na svom disku njegova je privatna stvar. Za krajnjeg korisnika - poruke na njegovom jeziku, za njegove pare. Tu je sad pitanje dobre volje; možda DejanR smatra da su svi sezamovci programeri; ili kad je sastavljan Ugovor nije bilo SORa, tj. on je džabe, a mi stalno nešto zakeramo. Mislim da bi SOR.SRP mogao da bude uključen u SOR230.ZIP, sa dve dopisane linije u uputstvu za instalaciju, pa ko voli nek izvoli. Ja lično obožavam da puštam Scan na španskom, promenljive imaju domaće nazive, s tim što one koje čuvaju neke ukupne zbirove imaju predmetak 'uq', a nazivi rutina su... u biblioteci uglavnom na engleskom, u aplikacijama na srpskom. I naravno, sve poruke su na srpskom, ali to je pre svega zbog tržišta. Bogami, jednom sam bio u situaciji da "ovaj račun je rađen na računaru i punovažan je bez potpisa i pečata" prepravljam u "...na računalu i punovrijedan je bez potpisa i štambilja". Mušterija je uvek u pravu :).
o.jeziku.745 ndragan, -> #681, mjova
/ uništeno je očajnim prevodom. da budem konkretniji prevodioc (mladen / jurčić) je nepismena osoba koja se slabo služi maternjim jezikom. / knjiga je 'krvava žetva', a autor je dashiell hammet (ne znam kako se Dešijel Hemet. Kaže se "prevodiLAC", kad je u nominativu jednine. / bude još lepše, recezent je bogdan tirnanić (sumnjam da je neki Ko bi drugi? Mada, pretpostavljam da Tirke nije recenzirao prevod, nego samog Hemeta; s druge strane možda je prešao preko svega da bi ugledao knjigu. Knjige je jako teško izdavati u poslednje vreme. Inače, drago mi je da sam našao istomišljenika. Zapadnjačko ime, napisano u izvornoj latinici, pa provučeno kroz naše padeže, je takva papazjanija, da bi stvarno trebalo odlučiti se kako da se to čita: fonetski, ili na stranom jeziku (ko ume). Evo prostog primera, u zagradi je naznaka gde počinje koje pismo: "(ć) Prodajem lonac (l) 'Zepter univerzal' ..." Kol'ko se doznajem u švapski, ovo se ima čitati "cepter unifercal". Po potrebi, naći ću i gore stvari. Bue_ Ndragan
o.jeziku.746 ndragan, -> #697, mnikolic
/ 251. - Reči iz neslovenskih živih jezika u srpskohrvatskom se pišu na Bilo bi zanimljivo saznati kako je pisan taj pravopis, i šta kaže u zapisniku kad je ovaj član usvajan. Kao dalju posledicu imamo to, da se imena iz nezapadnih civilizacija ne pišu ni fonetski, ni u originalu, nego najčešće u engleskom kolonijalnom (gluvom) prepevu. Inače, na temu pisanja stranih imena u originalu Ameri bi trebalo da se pokriju ušima. "Goethe" izgovaraju kao Gouidi, a "Schiller" kao Skajler. Rusi Hendla izgovaraju (i pišu) kao "Gendelj". I ne sećam se da se o tome negde raspravljalo, niti da su se Nemci bunili. Jesu smatrali Amere za nepismene dunstere, ali im nije padalo na pamet da protestuju.
o.jeziku.747 ndragan, -> #709, veca
/ Pa to je i balinda u svojoj prvoj poruci rekao! Ne znam samo zašto je / pogrešno shvaćen, bio je poprilično jasan. Ma i ja sam ponovio ono što sam pisao zimus. Šta da radim kad se sa Balindom najlepše polemiše oko stvari u kojima se slažemo :). Razlikovali smo se negde u ulici kojom smo došli do ovog trga, a i ovo sam morao opet da kažem, tek koliko da popustim svojoj želji da ga opet kažem :).
o.jeziku.748 ndragan, -> #705, mjova
/ piše onako kako bi to napisali englezi ameri i sl. ali zašto pisati / kinesko ime na engleskom u okviru srpskog jezika? Smatram potpuno opravdanim, time se odaje dužno poštovanje činjenici da su delovi Kine bili engleska kolonija, a englezi su se tu pokazali kao vrhunski prevodioci (hm... prepevači?) imena. Naprimer, Bejdžing su čuli kao Piking, Gvangdžou kao Kanton, i uopšte, uspostavili su hvale vrednu i veoma poštovanu školu fonetske transkripcije.
o.jeziku.741 ndragan, -> #689, janko
/ Holanđani itd? Ako je odgovor ne, da li su Švajcarci na nižem / civilizacijskom nivou od Amera? Na znam na osnovu čega ti, Ovde se pre radi o tome da su Ameri vrlo razvijeno _potrošačko_ društvo, i da pored odeće, satova, muzike i ostalih moda, imaju i reči u modi. Sve što je podložno modi treba da je stvar koja se lako i mnogo proizvodi a ne mora da traje dugo. Tako Ameri imaju i proizvodnju izraza u modi. Za tog aranžera dokaza - ko zna u koliko ga sudova ima; ili su to neke nezavisne firme koje su se time bavile. A i oni su ljudi, i moraju nešto da kažu kad ih deca pitaju šta rade na poslu. Pošto su to Ameri, smisliće novu reč dok si reko čep. Takođe će je brzo i zaboraviti. / Za ono što mi zovemo 'penkalo' (po čoveku koji ga je proizvodio Izumeo.
o.jeziku.749 veca, -> #728, floyd
>> Zavisi od toga sta smatras kolima... :) Benzinohod :))
o.jeziku.750 dejanr, -> #739, spantic
>> > takozvani "levi" pisci koje niko ne bi ni čitao da nisu u lektiri ;) >> >> Au! Šta ste onda vi čitali u lektiri ako nije bilo jednog Tolstoja, >> Šolohova... ;) Upravo sjajan primer pisaca koje niko ne bi čitao da nisu u lektiri :)))) Da ne preterujem, *ja* ih sigurno ne bih čitao bez velikog moranja ;)
o.jeziku.751 max.headroom, -> #663, mnikolic
> spomenuti 'clipboard'. Reč za to jednostavno nemamo i > zašto ne bismo usvojili 'klipbord' ili 'klibord' kao > rešenje? Kod nas se za taj predmet najčešće uzima naziv prema formularu koji stoji zakačen za isti :) Primer su bolnice - clipboard koji drži "onaj grafikon" naziva se "držač za temperaturnu listu", a iz toga zaključuješ da je "onaj grafikon" u stvari temperaturna lista. Negde tu tablu nazivaju i "registrator", mada tu varijantu ne ljubim ;) Jesi li pogledao u "Oxford"-u? Ja jesam u "Webster"-u i nema prevoda, tj. nema ni same reči "clipboard" :)
o.jeziku.752 max.headroom, -> #744, ndragan
> Bogami, jednom sam bio u situaciji (...) """""" Izvinjavam se na upadanju, ali zar ne bi trebalo da stoji "Boga mi"?
o.jeziku.753 mnikolic, -> #746, ndragan
> Inače, na temu pisanja stranih imena u originalu Ameri bi trebalo da se > pokriju ušima. "Goethe" izgovaraju kao Gouidi, a "Schiller" kao > Skajler. Rusi Hendla izgovaraju (i pišu) kao "Gendelj". I ne sećam se > da se o tome negde raspravljalo, niti da su se Nemci bunili. Jesu > smatrali Amere za nepismene dunstere, ali im nije padalo na pamet da > protestuju. Sve je to ok i baš sam zbog toga vrlo zadovoljan što kod nas postoji težnja da se transkripcija izvede što približnije originalu. To što se svet pravi "veći katolik od pape" ne znači da treba i mi to isto da radimo. Uostalom, mi smo pravoslavci :))) m.
o.jeziku.754 mnikolic, -> #745, ndragan
> napisano u izvornoj latinici, pa provučeno kroz naše padeže, je takva > papazjanija, da bi stvarno trebalo odlučiti se kako da se to čita: > fonetski, ili na stranom jeziku (ko ume). Evo prostog primera, u Meni tu nije dilema. Mora se čitati na stranom jeziku, nikako fonetski. To realno jeste teži način pisanja ali mislim da ima svoje koristi. m.
o.jeziku.755 spantic, -> #737, dejanr
> Za razliku od tvoje poruke koja vrvi od argumenata :))) > Ono što sam rekao uopšte nije bio argument, nego moj lični > stav o dotičnom problemu. Zaista? Ne bi se reklo. Sve što si izneo, izneo si kao prilog svojoj tezi zar ne? Jasno je da je to tvoj stav, nikako ne sumnjam da ti bilo ko ispira mozak :)) Na kraju krajeva kakva poruka takva i replika :)
o.jeziku.756 spantic, -> #750, dejanr
> Upravo sjajan primer pisaca koje niko ne bi čitao da nisu > u lektiri :)))) Da ne preterujem, *ja* ih sigurno ne bih > čitao bez velikog moranja ;) Pretpostavljam da je deci tog uzrasta većinom bilo draže da se dokopaju stripova ili pornografije, ali osoba koja imalo drži do svog obrazovanja bi ih pre ili kasnije pročitala. Nije reč da li bi se svakom svideli, ali to su ipak romani jednog vremena.
o.jeziku.757 ndragan, -> #738, mnikolic
/ izgovor i pisanje posao, vodili više računa, i mi ostali građani bi ==== ==== Tek da ne bude da stalno ispravljam samo Balindu i Maksa: "mi bismo". Bue_ Ndragan
o.jeziku.758 dejanr, -> #756, spantic
>> Nije reč da li bi se svakom svideli, ali to su ipak romani jednog vremena. Ako neko želi da se bavi istorijom književnosti i/ili istorijom "jednog vremena", svakako treba da ih pročita. Što se mene tiče, ja čitam neki roman da bih se zabavio i odmorio od posla. Mada, i ti romani (npr. "Rat i mir") mogu da posluže za nešto korisno - da se čovek uspava ;) Jednom kupiš knjigu i onda se njom uspavljuješ svako veče, potraje ti čitav život ;) Šteta jedino što teraju da se kupe sva tri toma, prvi bi bio sasvim dovoljan za 100 godina uspavljivanja ;))
o.jeziku.760 floyd, -> #731, balinda
­-> Mora se samo umreti, :) ali bi bilo dobro, za sve pojmove koji se Tacno je da bi bilo dobro, ali to nekad nije pametno (izgubilo bi se na jasnoci), a ponekad nije ni moguce...
o.jeziku.761 floyd, -> #740, mladenp
­-> Eh, kolega, ne preterujmo. Navodis izraze iz strucnog jezika ­-> koje obicni 'smrtnici' nikad ne koriste. Ovde smo pricali Slucajno mi je prvi pao saka bas taj recnik. Inace i "obicni" engleski ima mali milion takvih izraza. A izraz "power plant" se koristi i u tom "obicnom" engleskom, sa malo drugacijim znacenjem od onog u vazduhoplovnim recniku.
o.jeziku.759 floyd, -> #749, veca
­-> Benzinohod :)) Vidi, ovo trosi benzin (itekeko!), ima cetiri tocka (sa rezervnim cak pet!), dernja se kad ga zgazis po papucici, prlja okolinu, ali tu prestaje svaka dalja slicnost sa ostalim kolima... :)
o.jeziku.762 mnikolic, -> #757, ndragan
> Tek da ne bude da stalno ispravljam samo Balindu i Maksa: "mi bismo". Samo napred, ne zameram uopšte, naprotiv! m.
o.jeziku.765 ndragan, -> #754, mnikolic
/ Meni tu nije dilema. Mora se čitati na stranom jeziku, nikako Štos je u tome što ga onda treba i napisati tačno, a ne što se babi snilo. Pazi samo ove firme i trgovačke nazive: "Exspress čišćenje", "Fenix", "Snejk bar", "Snask bar", "žersey" (ovo mora da je na češkom, samo oni imaju ž i y u istoj reči), "Wisky bar", "Dancig bar" (mislim da je i ovo bilo ćirilicom), "Ledy", "Toping" (?), "Topling" (?!), "Bazooka Joe" (ćirilicom!), "Comerce", "Comerc" ... i vrhunac, "Boutiqe" (ćirilicom, izuzev onog q). A baška "Winer". Dugo sam se pitao šta li to treba da znači, odnosno iz kog je jezika reč. Da li ima veze sa vinom (mada se ne sećam da sam negde čuo taj oblik), drekavcem (whiner), pobednikom (winner) ili Bečom (Wiener). Nema veze, zato se u onoj straobalnoj emisiji sa četr dame (kao Notr Dam, ali u pokeru) stalno spominjalo kraljevsko ispiranje (royal flush). Nisam učio poker iz američkih knjiga, ali, ako je to i tačno napisano, onda je i original blesav. Daklem, cepter unifercal, nema druge.
o.jeziku.764 ndragan, -> #753, mnikolic
/ težnja da se transkripcija izvede što približnije originalu. To što se Da utanačimo: kod nas važi načelo da se strano ime piše što bliže onom kako se u originalu izgovara, ukoliko se već nije odomaćio pogrešan oblik (dr Klajn je naveo dosta primera za to) ili ako već nemamo domaće ime. Oko ovog poslednjeg najveću štetu prave sportski novinari, kad izveštavaju iz nekih gradova, nemajući pojma da za njih imamo, vekovima stara, _svoja_ imena. Za Beč i Solun se još i sete, pa ne kažu Vin i Úesaloniki, ali zato odu u Stambol (Carigrad?), Smirnu ili Mletke, pa kažu da se javljaju iz Istanbula, Izmira ili Venecije. Bue_ Ndragan
o.jeziku.763 ndragan, -> #752, max.headroom
/ Izvinjavam se na upadanju, ali zar ne bi trebalo da stoji "Boga mi"? Boga... mi, bi! Možda sam to shvatio kao uzrečicu, pa sam mislio (?) da kao takva treba da je jedna reč (tako se, barem, izgovara). Kad razmislim, "Boga mi" znači da se čovek zaista zaklinje u Boga; "bogami" je poštapalica. Nešto kao razlika između "to utiče na zdravlje!" i "to utiče, nazdravlje!". To su valjda one finese u našem jeziku koje se ne daju prevesti, i zbog kojih ćemo se kroz 1000 godina prevrtati pod zemljom, kad nas budu psovali prevodioci :). Ovde podrazumevam da će se tada "Sabrana dela Sezamovih filologa ili o.jeziku" proučavati na svim važnijim lingvističkim katedrama ;).
o.jeziku.766 spantic, -> #758, dejanr
> Mada, i ti romani (npr. "Rat i mir") mogu da posluže za > nešto korisno - da Izvni ako je lično pitanje, ali šta te ne uspavljuje?
o.jeziku.767 dejanr, -> #766, spantic
>> Izvni ako je lično pitanje, ali šta te ne uspavljuje? U prošli četvrtak naletim u knjižari na knjigu "Gaj Manering" od Valtera Skota. Naravno, kupim i (glupavo) počem da čitam oko 2 noću, samo malo da vidim kako počinje. I onda, samo da vidim šta je na sledećoj strani... pa do kraja poglavlja... i tako završim knjigu u 11 pre podne :( Sreća da nije bila u tri toma, još bih je čitao ;)
o.jeziku.768 princess, -> #767, dejanr
uh...al si radoznao :)
o.jeziku.769 mnikolic, -> #765, ndragan
> Štos je u tome što ga onda treba i napisati tačno, a ne što se babi > snilo. Pazi samo ove firme i trgovačke nazive: "Exspress čišćenje", Apsolutno, primeri su haos i na žalost, vrlo često se sreću. Ja se prvo iskidam od smeha, a onda se zamislim, pa mi i nije tako smešno. m. P.S. Na 3K pre neki dan, konačno čuh nekog da ministra inostranih poslova Rusije zove "po Klajnu" Kozirev.
o.jeziku.770 imandic, -> #767, dejanr
Ja imam dosta knjiga za BUDJENJE (Bukovski). Ako ti treba...;>
o.jeziku.771 balinda, -> #763, ndragan
>> Boga... mi, bi! Možda sam to shvatio kao uzrečicu, pa sam >> mislio (?) da kao takva treba da je jedna reč (tako se, >> barem, izgovara). Gledano sa strane, i meni mnogo više leži da napišem "bogami". :) Doduše, kada to 'brzo' izgovorim kao jednu reč (npr. "bĽgami") skoro da ispadne nekakava društvena igra. :)))
o.jeziku.772 mladenp, -> #764, ndragan
> Úesaloniki, ali zato odu u Stambol (Carigrad?), Smirnu ili > Mletke, pa kažu da se javljaju iz Istanbula, Izmira ili Ja glasam za Carigrad. Isto tako kažem: papa Jovan Pavle, lepa Jelena, car Franjo Josif. S druge strane, malo mi glupo zvuči: Jelena Delić Bentli ili Đorđe Vašington. :) Carigrad, not Istambul, it's nobody's business but the Serbs'. :)
o.jeziku.773 janko, -> #765, ndragan
> Dam, ali u pokeru) stalno spominjalo kraljevsko ispiranje > (royal flush). Nisam učio poker iz američkih knjiga, ali, > ako je to i tačno napisano, onda je i original blesav. Tačno je napisano. 'Flush' ima više značenja, (a koja reč im nema? :) a ne samo 'ispiranje.'
o.jeziku.774 ssokorac, -> #773, janko
:> Tacno je napisano. 'Flush' ima vise znacenja, (a koja :> rec im iz recnika: flush V karte iste boje Ipak su pogodili :)
o.jeziku.775 isekulovic,
Da li ste culi za najnoviji sport? Posle automobilizma, bicklizma dobismo i 'konjizam'. 'Autor' ovog 'novog' sporta je neki kreten na rts. ivan
o.jeziku.776 spantic, -> #767, dejanr
> U prošli četvrtak naletim u knjižari na knjigu "Gaj > Manering" od Valtera Skota. Naravno, kupim i (glupavo) > počem da čitam oko 2 :) Probaj Šolohov "Tihi Don". Garantovano završavaš za nekoliko dana i neprospavanih noći :) Šalu na stranu, uživanje u delima je prilično individualna stvar. Naravno, ako izuzmemo pomamu oko Umbertovih dela, a koja većina ( i kritičara i fanova ) nije ni pročitala ;)
o.jeziku.777 dejanr, -> #776, spantic
>> Probaj Šolohov "Tihi Don". Garantovano završavaš za nekoliko dana i >> neprospavanih noći :) Probao u školi, kad se moralo... uz silne napore stigao do kraja prve knjige (od 4 :( ) i tu digao ruke. Srećom, nađoh negde lep predgovor u kome je većina stvari prepričana na sve skupa desetak strana... ;))
o.jeziku.778 max.headroom, -> #765, ndragan
> "Fenix", "Snejk bar", "Snask bar", "žersey" (ovo mora da A tek "Auto shoop" ("šup")... :)
o.jeziku.779 ndragan, -> #772, mladenp
/ Ja glasam za Carigrad. Isto tako kažem: papa Jovan Pavle, / lepa Jelena, car Franjo Josif. S druge strane, malo mi Postoji međunarodni običaj da se imena ne prevode, _osim_ imena kraljeva i papa. Zato mi je smešno što se španski kralj Jovan Karlo kod nas piše kao Huan Karlo. Na mađarskom je, naprimer, Janoš Karolj. Kao što je i trenutni papa Džon Pol d seknd, čan Pol (kako ono beže 2.eme?), Janoš Pal mašodik, Jovan Pavle drugi... jedino ne mogu da se setim kako ono beše prevod za Luja, znam da je bilo nešto smešno. A pitam se i kako je preveden Karađorđe na druge jezike. Bue_ Ndragan
o.jeziku.780 imandic, -> #779, ndragan
=> pitam se i kako je preveden Karadorde na druge jezike. Fuck-George ;)))
o.jeziku.782 mnikolic, -> #775, isekulovic
> 'konjizam'. 'Autor' ovog 'novog' sporta je neki kreten na rts. Vidim da nisam jedini koji je ovo primetio i zgrozio se. Bagru sa RTS bi trebalo razjuriti, upropastiše jednu od najboljih evropskih televizija. m.
o.jeziku.783 ssokorac, -> #780, imandic
:> Fuck-George ;))) Dobro, to je na francuskom, a na ostalim? ;)
o.jeziku.784 max.headroom, -> #771, balinda
> Gledano sa strane, i meni mnogo više leži da napišem > "bogami". :) Jeste, i meni zvuči prihvatljivije, valjda zato što nalikuje na nekakvu 'bajalicu' :)
o.jeziku.785 max.headroom, -> #773, janko
> Tačno je napisano. 'Flush' ima više značenja, (a koja reč > im nema? :) a ne samo 'ispiranje.' Oh, videh juče u gradu neku auto-prevozničku firmu (kamioni) koja bi trebala da se zove "KOPAONIK" (da imaju bar iole pismenog reklamera). Ali oć'š :) Natpis je urađen na ćirilici, a slovo "I" je napisano takođe ćirilicom, ali naopačke :))) Rek'o, ovi su tek sve zajebali...
o.jeziku.786 pishta,
odgovor na 5.779 Luj se kaže Lajoš (Lajos) - dakle Lajoš XIV :) za Karađorđa nisam siguran može biti da je nešto fekete
o.jeziku.787 spantic, -> #777, dejanr
> Probao u školi, kad se moralo... uz silne napore stigao do > kraja prve knjige (od 4 :( ) i tu digao ruke. Srećom, > nađoh negde lep predgovor u kome je većina stvari > prepričana na sve skupa desetak strana... ;)) Dižem ruke od tebe. Nepopravljiv slučaj :)
o.jeziku.788 dejanr, -> #779, ndragan
>> jedino ne mogu da se setim kako ono beše prevod za Luja, znam da je >> bilo nešto smešno. U predratnim enciklopedijama su Lujeve zvali Luisi (ne znam po kojoj logici, jer ni Luis nije baš naše ime), Džordž je bio Đorđe itd. Ali najveći galimatijas je napravljen po pitanju imena Karlo (a bilo je mnogo vlasnika tog imena na raznim kraljevskim i prinčevskim funkcijama). Neke od njih su vodili pod Karlo, a neke druge pod Šarlo; e sad po kom kriterijumu su ih podelili to stvarno ne znam, ali ako u predratnoj "Maloj enciklopediji Prosvete" (ili, kako se to tada zvalo, "Sveznanju") tražite nekog Karla, morate da tražite i pod Karlo i pod Šarlo, pa gde ga nađete.
o.jeziku.790 ndragan, -> #777, dejanr
/ knjige (od 4 :( ) i tu digao ruke. Srećom, nađoh negde lep predgovor u Za nevolju, tada sam imao grip i... ali, nikad nisam pomislio da je otvorim ponovo. Pitam se samo koliko je epskih scena i junačkih bitaka morao da ugura da bi uravnotežio knjigu koja je otišla opasno na pogrešnu stranu kad je opisao kako je Aksinja (tako se valjda zvaše?) bila zagorela. Mora da su ga opasno kritikovali zbog toga, čak je morao da izmisli i Nobela da bi se izvukao :).
o.jeziku.789 ndragan, -> #776, spantic
/ ako izuzmemo pomamu oko Umbertovih dela, a koja većina ( i kritičara i Pitam se samo na šta bi trebalo da liči kritika "Fukoovog klatna". To je stvarno knjiga koja može da stane uz bok (dobro, malo straga) sa "Hazarskim rečnikom", i kao takva traži osobitu vrstu ludaka za čitaoca. Nekom nadobudnom kritičaru bi mogli da promaknu čitavi slojevi, od paleozoika do jure (p.), fine arheološke zajebancije. Preporučujem sezamovcima, stvar je... za mnoge od nas.
o.jeziku.791 iboris, -> #738, mnikolic
Ł svoje prednosti i svoje mane. Kada su strana imena u pitanju, ako ih Ł pisemo fonetski, osudena su na transkribovanje jer mi nemamo znakove Ł za razne glasove i poluglasove koji se javljaju u drugim jezicima. Tu Ł ona gube svoj originalni oblik i ja bih rekao da su na neki nacin Ł "prevedena". To ima svoje prednosti, jer olaksava citanje, pogotovu Ł ako citalac ne poznaje dovoljno originalni oblik reci. Sa druge Ł strane, pisanje u originalu omogucava dobro potkovanom citaocu da na Ł ispravan nacin interpretira rec koja se pojavljuje u tekstu. Dobra je Ł praksa pri pisanju na bilo koji od ova dva nacina, pri prvom Ł pojavljivanju u zagradi navesti i onaj drugi oblik. Ja mislim da je dobro i korisno za nas, koristiti strana imena u izvornom obliku. Cak sam za to da se i strucni izrazi, za koje nema adekvatnog prevoda koriste u izvornom obliku. Posto se u Ekonomiji koriste mnogi strani izrazi za koje nema, ali i za koje ima prevoda na nas jezik, mislim da ih treba koristiti ravnopravno sa domacim, jer su ti strani izrazi odomaceni (npr. marketing i grace-period). Samim tim, kasnije je lakse snalaziti se u inostranoj literaturi, kada je shvaceno u kom kontekstu i sa kojim znacenjem neke strane reci mozemo da se sretnemo.
o.jeziku.792 iboris, -> #743, ndragan
Ł padne na um da ga krstimo na svom jeziku, nego i to na engleskom. Imam Ł primer u kuci: kolega iz firme, koji (statisticki dokazano) iz daleka Ł hipnotise kucice da mu se bacaju pred kola, ima radni nadimak "dog Ł terminator" :). Nije neki izum, ali... krsten je na engleskom. :))))))))))))))))))
o.jeziku.793 iboris, -> #765, ndragan
Ł A baska "Winer". Dugo sam se pitao sta li to treba da znaci, odnosno Ł iz kog je jezika rec. Da li ima veze sa vinom (mada se ne secam da sam Ł negde cuo taj oblik), drekavcem (whiner), pobednikom (winner) ili Ł Becom (Wiener). Pise se WINNER BROKER, a trebalo bi da znaci broker koji dobija, pobednik. Broker je mesetar na berzama. Da li to ima veze sa delatnoscu kompanije WB, ne znam. Evo i ovde pitanja kako prevesti rec broker, kada je u Ekonomskoj terminologiji usvojena rec broker. U ekonomskom recniku pise da je broker posrednik, sto je u principu tacno, ali nema blizeg odredjenja da je to posrednik na berzi, sto je vrlo bitno, jer ne moze svako da bude posrednik na berzi. Mora da poseduje licencu (opet strana rec :)) ), da bi mogao da bude posrednik te vrste. Za odredjenje vrste posrednika postoje izrazi od 2 reci u engleskom jeziku, ali sam naziv broker, je uobicajen za posrednika na berzi (za posrednika postoji i jos nekoliko izraza: middleman, mediator itd.)
o.jeziku.794 iboris, -> #764, ndragan
Ł kazu Vin i Úesaloniki, ali zato odu u Stambol (Carigrad?), Smirnu ili Ł Mletke, pa kazu da se javljaju iz Istanbula, Izmira ili Venecije. A reci mi ko jos tako zove ove gradove ?
o.jeziku.795 iboris, -> #751, max.headroom
Ł Jesi li pogledao u "Oxford"-u? Ja jesam u "Webster"-u i nema prevoda, Ł tj. nema ni same reci "clipboard" :) Stvarno u Webster-u nema, ali ja sam nasao u "Oxford Advanced Learner's Dictionary of Current English" i tu se kaze: clipboard - N portable board with a~at the top for holding papers Kako je clip spajalica, onda bi clipboard bilo tabla za spajanje ?
o.jeziku.796 bulaja, -> #795, iboris
│Jesi li pogledao u "Oxford"-u? Ja jesam u "Webster"-u i nema prevoda, │tj. nema ni same reci "clipboard" :) └─── Webster New World Dictionary (americki engleski): clipboard - portable writing board with a hinged clip at the top to hold papers
o.jeziku.797 floyd, -> #793, iboris
­-> svako da bude posrednik na berzi. Mora da poseduje licencu (opet Mislis DOZVOLU ? :)
o.jeziku.798 isekulovic, -> #793, iboris
>> Pise se WINNER BROKER, a trebalo bi da znaci broker koji >> dobija, pobednik. Broker je mesetar na berzama. Da li to ima Znacilo bi kad bi se pisalo winner broker ali pise se winer broker (sa jednim n)!
o.jeziku.799 iboris, -> #798, isekulovic
Ł Znacilo bi kad bi se pisalo winner broker ali pise se winer broke Ł r Ł (sa jednim n)! Pogledaj sledeci put malo bolje. Winner broker ima svoj hotel u Velikoj Plani, u kom sam bio proteklog vikenda, i tamo lepo svuda pise WINNER, znaci sa dva slova N...who
o.jeziku.800 iboris, -> #797, floyd
Ł Mislis DOZVOLU ? :) Ne, lepo sam rekao LICENCU. To je malo vise od dozvole. Za licencu se polazu ispiti, a dozvola se dobija...who
o.jeziku.801 sprus,
citla sam neke diskusije na temu "jezik i strane reci" , kao i to da mnogi zele da uporede americku, tj. zapadnu civilizaciju i na slicno. Hocu sakomparacija nase civilizacije
o.jeziku.802 ndragan, -> #794, iboris
/ A reci mi ko jos tako zove ove gradove ? U tome i jeste fora. Niko, osim što ćeš ih naći u starim knjigama i nećeš ni prepoznati o čemu se radi. Još jedna od stvari iz naše kulture koju smo imali, pa nemali. Da podsetim da svi Irci govore engleski, ali pravi Irci znaju gelik (gaelic - irski jezik) otprilike onako kao što svi mi znamo po nekoliko stihova na desetercu, ali govorimo u prozi.
o.jeziku.803 ndragan, -> #793, iboris
/ Pise se WINNER BROKER, a trebalo bi da znaci broker koji Sad su ispravili, ali im je to prve godine bilo promaklo (sitnica, samo jedno sumnjivo slovo u imenu firme, ionako već ima jedno isto takvo), i sami su ga _tako_ pisali svuda (imam nešto propagandnog materijala) i objavljivali na najtiražnijim mestima. Za reč broker nisam ništa rekao.
o.jeziku.804 floyd, -> #800, iboris
­-> Ne, lepo sam rekao LICENCU. To je malo vise od dozvole. Za licencu ­-> se polazu ispiti, a dozvola se dobija...who LICENCA je latinskog porekla (licentia) i znaci bas to sto sam rekao. Uzgred, gde se to DOBIJAJU vozacke dozvole bez polaganja ispita, bas bih uzeo nekoliko? :)
o.jeziku.805 max.headroom, -> #795, iboris
> Kako je clip spajalica, onda bi clipboard bilo tabla za > spajanje ? Evo ga i iz "Morton Benson"-a: (englesko-srpskohrvatski) clip-board - n Mala tabla za pisanje (sa oprugom za držanje papira). Znači, nedostaje domaći naziv (definitivno).
o.jeziku.806 isekulovic, -> #799, iboris
>> Pogledaj sledeci put malo bolje. Winner broker ima svoj hotel u Neko rece da su sada ispravili, ali u pocetku je bilo sa jednim n.
o.jeziku.807 balinda, -> #805, max.headroom
>> clip-board - n Mala tabla za pisanje (sa oprugom za držanje papira). >> >> Znači, nedostaje domaći naziv (definitivno). Kako nedostaje? Pa, zar se ne dogovorismo da bude "stevka"? :)
o.jeziku.808 spantic, -> #805, max.headroom
> clip-board - n Mala tabla za pisanje (sa oprugom za > držanje papira). > > Znači, nedostaje domaći naziv (definitivno). Da li je baš tako? Naime to se često upotrebljava pri izradi topo dokumentacije, krokija recimo. U našoj terminologiji se koristi reč PODLOGA ili PODLOŠKA za crtanje. Poneko je koristio i termin ploča za crtanje.
o.jeziku.809 balinda, -> #808, spantic
>> U našoj terminologiji se koristi reč PODLOGA ili PODLOŠKA >> za crtanje. Poneko je koristio i termin ploča za crtanje. Znači li to da 'stevka' definitivno otpada? :)))))))
o.jeziku.810 iboris, -> #803, ndragan
Ł Sad su ispravili, ali im je to prve godine bilo promaklo (sitnica, Ł samo jedno sumnjivo slovo u imenu firme, ionako već ima jedno isto Ł takvo), i sami su ga _tako_ pisali svuda (imam nešto propagandnog Ł materijala) i objavljivali na najtiražnijim mestima. Dobro, ja sam rekao kako se sada pise, za ranije ne znam. Ł Za reč broker nisam ništa rekao. To je bio samo prilog diskusiji, jer je bilo reci o znacenju pojedinih slozenica i imena.
o.jeziku.811 iboris, -> #804, floyd
Ł LICENCA je latinskog porekla (licentia) i znaci bas to sto sam rekao. Ł Uzgred, gde se to DOBIJAJU vozacke dozvole bez polaganja ispita, bas Ł bih uzeo nekoliko? :) Nisam mislio na englesku rec LICENCE, nego na rec LICENCA, u ekonomskom smislu. Recimo za licencu rad u spoljnoj trgovini nekada je trebalo dobiti "zeleni karton", a pre dobijanja poloziti i neke ispite. Bio sam precizan u tom smislu. Mozda sam pogresno procenio cinjenicu da je rec licenca u domenu jedne profesije tacno odredjena, ali ne i u domenu druge.
o.jeziku.812 spantic, -> #809, balinda
> Znači li to da 'stevka' definitivno otpada? :))))))) Mislim da :) Inače, koristi se i reč PLANŠETA.
o.jeziku.813 ndragan, -> #807, balinda
/ Kako nedostaje? Pa, zar se ne dogovorismo da bude "stevka"? :) More, glupi su Ameri što običnu stevku zovu tako rogobatnim imenom. Bue_ Ndragan
o.jeziku.814 ndragan, -> #800, iboris
/ polazu ispiti, a dozvola se dobija...who Who može, dobije. Normalan svet polaže, čak i za drajversku licencu (vowzatchkah dowswallah).