CIVIL.2

01 Oct 1992 - 13 May 1993

Messages - o.jeziku

o.jeziku.2 balinda, -> #1, minja.
>> Toliko, za sada, od mene. >> pozdrav,minja Draga Mirjana, hvala ti na prelepom prilogu, ali bih te zamolio da otkucaš: set code i odabereš onaj raspored u kome ti se pojave naša slova. (Pretpostavljam da je reč o Yuascii rasporedu, tj. o izboru "c" na spisku koji će ti Sezam ponuditi.) Ovako, svima ostalima otežavaš čitanje svoga teksta. :(
o.jeziku.3 mitke,
Potrošila sam svoje vreme, tako da nisam mogla da pošaljem ispravku svoje prethodne poruke. Izvinjavam se svima kojima sam napravila probleme.Evo ispravljene poruke: "Najžilavija od ovih zabrana, u čiju je neosnovanost i danas teško uveriti poneke inteligentne i obrazovane ljude, ticala se prideva 'zadnji' u značenju 'poslednji': uporno se tvrdi da je dopuštena samo prostorna upotreba, u značenju "ono što je pozadi". U stvari, kao što je još 1951. godine pokazao dr Mihailo Stevanović u "Našem jeziku", značenje 'poslednji' sasvim prirodno proističe iz prostornog značenja tog prideva. Kao najbolju potvrdu za to, ovaj lingvista je naveo primere iz kojih se vidi da su 'zadnji' u značenju 'poslednji' upotrebljavali maltene svi najbolji srpski i hrvatski pisci: Vuk, Daničić, Đalski, Šenoa, Sremac, Jaša Ignjatović, Vjenceslav Novak, Ivo Vojnović, Ivo Ćipiko, Milan Rešetar, Antun Barac, August Cesarec, Ivan Goran Kovačić, Veljko Petrović, Isidora Sekulić, Tin Ujević, Branko Ćopić i drugi." Knjiga iz koje je ovo uzeto, zove se "Jezički priručnik". pozdrav,minja p.s. nadam se da je sad sve u redu
o.jeziku.4 janko, -> #3, mitke
> p.s. nadam se da je sad sve u redu Svaka čast na trudu! Balinda je možda bio malo preoštar s tobom -- ipak nije TOLIKO smetalo da nije moglo da se pročita... Ali, stvarno je ovo napredak...
o.jeziku.5 minja.,
Da li neko ima treće izdanje knjige "Rečnik jezičkih nedoumica"? Nemoguće da sam čitavog života živela u zabludi: "Momentan i momentano (od lat. momentaneus), ne momentalan, momentalno." Tako kaže dr Ivan Klajn. pozdrav,minja
o.jeziku.6 duke, -> #5, minja.
││ Da li neko ima treće izdanje knjige "Rečnik jezičkih nedoumica"? ││ Nemoguće da sam čitavog života živela u zabludi: ││ ││ "Momentan i momentano (od lat. momentaneus), ne momentalan, momentalno." Ne znam zašto treće, stoji to i u prvom i u drugom izdanju :)­. Ne daj se lako zabluditi. Naime, u pravu je dr Ivan Klajn, ali to nije cela istina. Sufiks -AL(A)N kalemi se na osnove stranog porekla, uglavnom latinskog: CEREMONIJALAN, DIJAGONALAN, DIJETALAN, MONUMENTALAN, SENTIMENTALAN itd. Spada u grupu slabo plodnih (tj. ograničeno plodnih) sufiksa; njegova je priroda "eklektična" -- zapravo se preuzimaju latinski pridevi na -ALIS i njima se dodaje domaći sufiks -(A)N. Preuzimanje reči MOMENTANEUS u liku MOMENTALAN predstavlja izuzetak koji se objašnjava bilo analo- gijom prema gorepomenutim pridevima bilo kao pozajmljenica iz ruskog. (Ovakva analogija, kako primećuje na drugom mestu Klajn, ne deluje npr. na pridev SPONTANEUS, koji daje SPONTAN, a ne SPONTALAN, ali to samo govori kako u jeziku ništa ne mora ići pravolinijski, osim pravih linija, kako primećujem ja.) Klajnov stav artikuliše želju da se iz jezika isključi ovaj izuzetak. Uzus se, međutim, tome snažno protivi. Naime, neuporedivo je više onih koji, kao i ti, provode čitav život u zabludi i upotrebljavaju likove sa sufiksom -AL(A)N. Od normativista jedino M. S. Lalević i Klajn propisuju "MOMENTAN mesto MOMENTALAN". Svi ostali izjednačavaju ove oblike, kao što ih izjednačavaju i Pravopis iz 1960. i Rečnik Matice srpske. Rečnik SANU daje prednost liku MOMENTALAN. ZAKLJUžAK: U ovom slučaju treba ostaviti krivinu na Drini kod reči MOMENTALAN i pripaziti da u IVENTAR tuđica ne upadne kao MOMETALAN. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.7 darone, -> #5, minja.
>> "Momentan i momentano (od lat. momentaneus), ne >> momentalan, momentalno." Ispravljam: MONUMENTALNO! darone
o.jeziku.8 minja., -> #6, duke
>* Ne znam zašto treće, stoji to i u prvom i u drugom izdanju :)­. Odgovor je jednostavan, nemam prvo ili drugo izdanje, samo treće:) >* koji, kao i ti, provode čitav život u zabludi i upotrebljavaju likove >* sa Rešio si me takvih muka, hvala ti:)). pozdrav, minja
o.jeziku.9 minja.,
>* "zakopaju" sa filozofsko-religiskom raspravom na temu ko.je.ko ---------- Pisanje slova J 11. Slovo j je izvor pravopisnih teškoća u susedstvu slova i, jer se ta dva glasa međusobno slivaju, pa je praktično nemoguće utvrditi kada se j čuje, a kad ne. Stoga je neophodno uvek imati na umu dva osnovna pravila, svako sa svojim izuzecima: (a) Između I i vokala A, E, I ili U slovo J se piše: dijagnoza, klijent, taksiji, natrijum; (b) Između I i O slovo J se ne piše: bio, fioka, iole, kamion itd. 12. Od prvog pravila izuzetak su složenice: kada I pripada prvom sastavnom delu složene reči a drugi vokal drugom,, između njih se neće pisati J, npr. iako, antialbanski, biatlon, arhiepiskop, priučen itd. (a) Između I i O ipak će se pisati J ako postoji u osnovi reči: prema Srbija, noviji, zmija, galija, Mija(t), Cvija(n) itd. imaćemo i Srbijo, Srbijom, novijom, zmijolik, galijot, Mijo, Cvijo itd. 13. U slučaju da I dolazi posle drugog samoglasnika, između njih se po pravilu ne piše J: kaiš, laik, neimar, stoik, bifei, intervjui, ruinirati itd. (a) I ovde, međutim, piše se J ako već postoji u osnovi: muzeji (prema: muzej), dojilja (dojiti), izdajica (izdaja), Krajina (kraj), kalajisati, esejistika, Radojica, Grujica, Vojin (kao: Radoje, Gruja/Grujo, Voja/Vojo itd.). 14. Poneke ređe reči najbolje je posebno naučiti: vijoriti se, vijoglav, vijorog, ime Ravijojla, francuske reči kao Gijom, Vijon, semijon, glagol projicirati pišu se sa J; bez J se pišu heroin, heroina, heroizam, heroika (mada im je u osnovi reč heroj), složenice kao arterioskleroza, istoriografija (mada sa J pišemo arterija, istorija, pa i arterijo(m), istorijo(m)), glagol prianjati (prema: prionuti). 15. Imenice kao radio, studio, Tokio ponašaju se u potpunosti prema pravilima čl. 11, tako da im je instrumental radiom (ne radijom ni radijem), Tokiom itd, ali ispred A ili U imaju J: radija, Tokija, radiju, Tokiju. (a) Imena na -io treba u promeni razlikovati od onih na -ije: Antonije (srpskohrvatsko ili latinsko), s Antonijem, Antonijev, ali Antonio (ital, šp, port.), s Antoniom, Antoniov. 16. Prezimena kao Rajić, Pajić, Pejić, Grujić, Grujičić, Ostojić itd. morala bi se pisati sa J, jer su izvedena iz Raja, Gruja itd; ipak, pošto pravopis u načelu ne normira prezimena, nemoguće je zabraniti pojedincima da se potpisuju Peić, Gruičić i sl. 17. U promeni imenica sa završetkom -i, svi padežni nastavci pišu se sa J: hobija, taksijem, žiriji, viskiju, Verdija, Lijev itd. Tu spada i imenica demanti, množina demantiji (nije ispravno demant, mn. demanti). 18. Sa J se piše i sufiks -ijski, kojim se obrazuju pridevi od imenica na -ija (hemijski, libijski, sudijski itd.) ali i od onih kojima se genitiv završava na -ija: aluminijski, medijski, radijski, tokijski, malijski (od Mali_Malija) itd. Sve ovo je navedeno iz "Jezičkog priručnika", normalno. Dakle, ne 'religiskom', nego 'religijskom'. Možda će se ljutiti Karlovčani, ali na Brankovom grobu piše 'kulturno-istoriski'. Morala sam to da napišem:((. pozdrav,minja
o.jeziku.10 sicer, -> #9, minja.
Da li jezik treba da se pridrzava pravila ili avila treba da se pridrzavaju jezika ? Znaci: pitanje je da li ono sto je pre 10-ak godina bilo pogresno i danas pogresno ? Da li jjezik "raste"?
o.jeziku.11 minja., -> #10, sicer
>* Znaci: pitanje je da li ono sto je pre 10-ak godina bilo pogresno >* i danas pogresno ? >* Da li jjezik "raste"? Sasvim je normalno da jezik "raste" i da se vremenom menja. Nikad nisam tvrdila suprotno i nemam nameru. Nije mi jasno odakle ti ta ideja? Npr, ranije su smatrali da su nepravilne konstrukcije tipa: "Delim tvoje mišljenje", "Svi delimo vašu zabrinutost" i slično. Tvrdilo se da je to germanizam. 'Interes' je smeo značiti samo 'kamata', itd. Ne vidim koje to veze ima sa upotrebom slova J? Koliko znam, još uvek je ispravno reći 'religijsko stanovište', npr. pozdrav,minja
o.jeziku.12 .bale.,
Sutra, 5. oktobra, trebalo bi da počne HANG partija na temu Vežbamo pravopis So, help me, I am moderator :) Regards from .bale. ! #:*)+-<
o.jeziku.13 milan, -> #10, sicer
> Da li jezik treba da se pridrzava pravila > ili > avila treba da se pridrzavaju jezika ? U to nema nikakve sumnje: Jezik mora da se pridržava pravila! Gluposti tipa "piši kao što govoriš" vode samo u beskonačne izmene pisanog jezika i odsustvo bilo kakvog standarda. Konačno, pisani jezik je jedino značajan. Izgovor je stvar lektora na televiziji i u pozorištu. Pl poz M
o.jeziku.14 floyd, -> #13, milan
­-> pisani jezik je jedino znacajan. Izgovor je stvar lektora na ­-> televiziji i u pozoristu. Ima li TVB lektore? I ako ima, da li oni ista rade?
o.jeziku.17 ndragan, -> #5, minja.
/ "Momentan i momentano (od lat. momentaneus), ne momentalan, Da, vidi - gradi se kao spontan (od spontaneus), ali mislim da je dr Klajn na više mesta odustao od gramatički ispravne upotrebe stranih reči (češće imena) i opredelio se za ukorenjeni oblik.
o.jeziku.15 ndragan,
Umoljava se auditorijum da primeti da prva poruka nije moja. Bue_ Ndragan
o.jeziku.16 ndragan, -> #3, mitke
/ p.s. nadam se da je sad sve u redu Ja digo' ruke, a sad ispade da nisam ni bio u pravu. Mada... čini mi se stilski doteranijim da se ipak pravi razlika između zadnjeg i poslednjeg (zbog konotacija - zadnjica, stražnji itd).
o.jeziku.18 nbatocanin, -> #9, minja.
> Možda će se ljutiti Karlovčani, ali na Brankovom grobu > piše 'kulturno-istoriski'. Morala sam to da napišem:((. Ih! Ja nisam neki jezički čistunac, ali kad se prošetaš gradom... Moja ulica ima natpis "žarlia žaplina", u samoposluzi "paradaiz", ... Ovo je sitno u odnosu na ono što sam viđao, ali ne mogu da se setim. Sad mi pade na pamet, *Studentski* protest: "Šta će te bez posla?"
o.jeziku.19 darone, -> #18, nbatocanin
>> Sad mi pade na pamet, *Studentski* protest: "Šta >> će te bez posla?" Mislili su valjda na kamenjarke ;) darone
o.jeziku.20 milan, -> #14, floyd
>­ -> pisani jezik je jedino znacajan. Izgovor je stvar lektora na >­ -> televiziji i u pozoristu. > Ima li TVB lektore? I ako ima, da li oni ista rade? Hm, dobro pitanje! Verovatno su zauzeti širenjem istine o Srbima a spikere-izbeglice ćeš, uz malo muke, ionako razumeti. Važna je suština a ne forma, rekli bi Marks i Lenjin od kojih je sve ovo i počelo. Pl poz M
o.jeziku.21 janko,
(počelo negde u pc.hard) > Zbilja je Norton Disk Doctor. Mada moram da kažem da > speller prima i disc i disk. 'Hard disk' i 'diskette,' čini mi se, ali češće 'disc' kada misle na disk u onom starom značenju (bacač diska). Još zanimljivije je ono 'canal' što uvek znači kanal u smislu 'kanal Dunav-Tisa-Dunav,' a 'channel' koje može da znači i to, ali ima i onaj tehnički smisao 'preciziranog opsega frekvencija.' Naše nesrećne televizije to nikako da shvate. Viđao sam im svima da koriste 'canal' i, čak, 'cannal,' kada žele da napišu ime svog cenjenog programa. ;) Treći kanal, Art kanal, mo'š mislit'.
o.jeziku.22 janko, -> #15, ndragan
> Bue_ Ndragan Već se duže vreme pitam, da li je Bue_ namerno Bue_?
o.jeziku.23 mkiric, -> #18, nbatocanin
>> Ih! Ja nisam neki jezički čistunac, ali kad se prošetaš gradom... ^^ Nisam ni ja neki preterani jezički čistunac, ali ipak mislim da je ovo "se" višak - dovoljno je reći "kada prošetaš gradom" :)
o.jeziku.24 minja., -> #16, ndragan
>* Ja digo' ruke, a sad ispade da nisam ni bio u pravu. Mada... čini mi >* se stilski doteranijim da se ipak pravi razlika između zadnjeg i I meni se činilo da je tako. U tome i jeste problem, mnoge greške nastaju zbog one rečenice- Tako mi lepše zvuči. pozdrav, minja
o.jeziku.27 duke, -> #23, mkiric
││>> Ih! Ja nisam neki jezički čistunac, ali kad se prošetaš gradom ... ││ žž ││ Nisam ni ja neki preterani jezički čistunac, ali ipak mislim da je ││ ovo "se" višak - dovoljno je reći "kada prošetaš gradom" :) More, sumnjivi ste obojica, čim se toliko odričete jezičkog čistunstva. I gde to radite? U temi o.jeziku! U najkraćem. Rečnik Matice srpske nalazi ovu razliku u značenju: * Kada prošetaš gradom ... = Kada _provedeš neko vreme šetajući_ gradom ... * Kada se prošetaš gradom ... = Kada _prođeš šetajući_ gradom (kroz grad) ... Nisam baš siguran da je razlika precizno data, premalo primera je ilustruje, ali je bitan princip. Onaj ko je obrađivao glagol PROŠETATI (SE) osetio je neku nijansu u značenju povratnog glagola i registrovao je ovako kako ju je registrovao. Katkada povratna rečca može samo stilski markirati iskaz. Zato je pitanje njene "suvišnosti" problematično; rekao bih da, uprkos podignutoj ogradi, ukazuje na preterano čistunstvo :)­ Pozdrav, Vlado
o.jeziku.26 duke, -> #9, minja.
││ Možda će se ljutiti Karlovčani, ali na Brankovom grobu ││ piše 'kulturno-istoriski'. Morala sam to da napišem :((. Nemaju čega da se stide Karlovčani. Naime, natpis je postavljen u vreme kada je pravopis propisivao takvo pisanje. Nemam trenutno pri ruci različita izdanja Belićevog i Boranićevog pravopisa (oni su bili u upotrebi kod Srba i Hrvata pre Pravopisa iz 1960. godine), pa ti ne mogu tačno reći godine kada su se jezički propisi menjali, ali veruj mi na reč da su u različitim periodima važila različita pravila o pisanju _j_; negde do sredine 50-tih godina primenjivao se Belićev pravopis (sa _istoriski, pretsednik, futbal_ itd.); otuda je moguće da u Karlovcima piše ono što piše -- ISTORISKI je ISTORIJSKI oblik pomenutog prideva. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.25 duke,
!!! REPLY na 8.179 SEZAM.3:sor, ndragan, 05.10.92. ││ ... shvatio, cifre zamenjuju _nepromenljivi deo_, a to je ││ obično ono kako broj zvuči u nominativu. ================================ Moram priznati da dosad nisam shvatao zašto insistiraš na onome "jedanan, jedanom" itd. Sad mi je jasno i sad mi je tek interesantno ... Bio bih ti veoma zahvalan ako bi (kad uhvatiš vremena) objasnio zašto misliš da je nominativ nepromenljivi deo padeške paradigme. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.28 duke,
Evo, dakle, lingvističkog objašnjenja koje bi trebalo da objasni kako od "zadnjeg" postaje "poslednji": M. Stevanović, Pisma Uredništvu, Naš jezik, n.s., III/1-2, 1951, str. 56-58. "Pridevom _zadnji_ određuje se pojam uz čije ime on stoji, njim se kazuje da se taj pojam nalazi iza nečega što je pred njim i prema čemu on nije samo zadnji nego -- ako su samo ova dva pojma u pitanju -- i poslednji, u isto vreme. A poslednji od dva je lako mogao postati -- _poslednji_ uopšte. I nesum- njivo tim putem je pridev _zadnji_, koji je označa- vao poslednji od dva pojma, postao pridevom koji će označavati poslednji od niza pojmova, a to je priro- dan i logičan, otuda i lingvistički opravdan put. U jezičkoj logici nema, dakle, ničega što bi se proti- vilo upotrebi prideva _zadnji_ u značenju _posled- nji_. A širina te upotrebe kod naših pisaca, koju smo potvrdili navedenim primerima, svakako joj je obezbedila mesto u književnom jeziku." Zanimljiva je i ova Stevanovićeva konstatacija: "I određenije -- možemo reći da ga <pridev _zadnji_ u značenju _poslednji_>, svi hrvatski kao i srpski pisci iz zapadnih naših krajeva upotrebljavaju u značenju koje on ima u primerima "zadnje vreme, zadnji dani, zadnji put ..." Nešto je ređa upotreba prideva _zadnji_ sa ovim značenjem kod srpskih pisa- ca iz istočnog dela naše jezičke teritorije ..." Pozdrav, Vlado
o.jeziku.29 d.petrovic,
Ă> Neeee, ne opet :)))) ... Jesi li ti čuo za jednačenje suglasnika po Ă> zvučnosti, da ne kažem paltalizaciju ? :))) Opet ti !! Moram ovde da ti odgovorim jer ne pratim te prefinjene konferencije. SITUACIJA 1. Napisao si paltalizaciju. Kaži palAtalizacija, A, A treba da ubaciš između L i T ! Šta ? Moooolim ? Greška u kucanju ? Ma nije moguće..., cccc. Pa jel misliš da to može još nekom da se desi, aaaaa ? SITUACIJA 2. Kad sam ja iš'o u školu meni je moja profesorka to lepo objasnila i bilo je malo diskusije oko toga da li se tako samo izgovara ili i piše. E, možda sam ja iz neke staromodne škole ili..., ista profesorka (ah da ti vidim sad facu, svud profesorka, a ne profesorica ;) ) treba da mi vrati pare (da se ne kaže novac možda ?, a možda se i ne kaže KAčE nego se kaže IZGOVARA), ali ja sam naučio : piše se ODPUTOVAO čita se OTPUTOVAO
o.jeziku.30 mjova, -> #29, d.petrovic
> piše se ODPUTOVAO > čita se OTPUTOVAO 'čitaj kako je napisano!' onaj Vuk nije imao pojma? prihvati bre kritiku kad je dobronamerna, naučićeš nešto i nećeš se blamirati okolo ovakvim jednostavnom stvarima. ne uzimaj to kao uvredu.
o.jeziku.31 nbatocanin, -> #23, mkiric
> Nisam ni ja neki preterani jezički čistunac, ali ipak > mislim da je ovo "se" višak - dovoljno je reći "kada > prošetaš gradom" :) I meni je ovo tvoje logičnije, ali mislim da bi se moglo raspravljati o tome (povratni glagol, zamenica, ... ?). A i ti imaš neke neizbalansirane zagrade na kraju rečenice ((::))
o.jeziku.32 darone, -> #30, mjova
>> 'čitaj kako je napisano!' onaj Vuk nije imao >> pojma? Kako se piše, a kako čita 600? Može i 500 i 400, ne pravim pitanje :)) Šesto? Šeststo? Ne znam - pa pitam :) darone
o.jeziku.33 minja., -> #32, darone
>* Kako se piše, a kako čita 600? Može i 500 i 400, ne >* pravim pitanje :)) Šest stotina ili šeststo (ne šesto, što je srednji rod od rednog broja šesti). žetiristo, petsto. pozdrav, minja
o.jeziku.34 mkiric, -> #27, duke
>> Katkada povratna rečca može samo stilski markirati iskaz. >> Zato je pitanje njene "suvišnosti" problematično; rekao bih da, uprkos >> podignutoj ogradi, ukazuje na preterano čistunstvo :)­ Dobra strana Sezama je između ostalog i činjenica da se tu okupljaju razni ljudi raznih fela, pa se tako među njima nađe i poneki profesionalni "jezičar" :) E, kako takvi uglavnom ćute, onda ih ponekad treba malo isprovocirati, tj. povući za jezik kako bismo mi laici mogli da dobijemo poneko stručno tumačenje, kao što je to i sada bio slučaj. Ova praksa se lepo pokazala već xx puta u raznim konferencijama i temama, a ovde tim pre, jer izgleda da niko nema tako osetljive uši kao profesionalni jezikoslovci. A ako se ipak ne jave, neko od diskutanata će već da posegne za odgovarajućom literaturom, na šta će mu onaj drugi često uzvratiti još težim kalibrom i eto raščišćenih nedoumica. :) Ukratko, hvala na stručnom objašnjenju - vredelo je. MK
o.jeziku.35 mjova, -> #16, ndragan
> Ja digo' ruke, a sad ispade da nisam ni bio u pravu. > Mada... čini mi se stilski doteranijim da se ipak pravi > razlika između zadnjeg i poslednjeg (zbog konotacija - > zadnjica, stražnji itd). pa ne znam, ali 'zanji' je ipak vezan za mesto, a 'poslednji' za vreme. valjda treba praviti razliku.
o.jeziku.36 edge, -> #29, d.petrovic
Yo! > ja iz neke staromodne škole ili..., ista profesorka Yo! > (ah da ti vidim sad facu, svud profesorka, a ne Yo! > profesorica ;) ) treba da mi vrati pare (da se ne kaže Yo! Koliko je meni poznato reč profesor postoji samo u muškom rodu. Možda nisam u pravu, ali ako neko ima mogućnosti neka proveri negde. Ica.
o.jeziku.37 edge, -> #30, mjova
Yo! >> piše se ODPUTOVAO Yo! >> čita se OTPUTOVAO Yo! > Yo! > 'čitaj kako je napisano!' onaj Vuk nije imao pojma? Lepo čovek kaže (tj. piše). Ica.
o.jeziku.39 veca, -> #36, edge
>> Koliko je meni poznato reč profesor postoji samo u muškom rodu. >> Možda nisam u pravu, ali ako neko ima mogućnosti neka proveri >> negde. I profesor, i doktor važi za oba pola.
o.jeziku.38 veca, -> #26, duke
>> bili u upotrebi kod Srba i Hrvata pre Pravopisa iz 1960. godine), >> pa ti ne mogu tačno reći godine kada su se jezički propisi menjali, >> ali veruj mi na reč da su u različitim periodima važila različita >> pravila o pisanju _j_; negde do sredine 50-tih godina primenjivao >> se Belićev pravopis (sa _istoriski, pretsednik, futbal_ itd.); >> otuda je moguće da u Verovatno da je tako, samo znam da sam poludela prošle godine, dok sam učila: Istoriju političkih teorija... samim tim, pošto je istorija, ta reč se tako često ponavljala, ali avaj, stalno kao istoria ... a tamo gde nije trebalo J, znate već ... :)
o.jeziku.40 darone, -> #33, minja.
>> >* Kako se piše, a kako čita 600? Može i 500 i >> >* 400, ne pravim pitanje :)) >> >> Šest stotina ili šeststo (ne šesto, što je >> srednji rod od rednog broja šesti). Piše se: šeststo. žita se šesto? Bar ja tako govorim celog života... Ili grešim? Ako grešim, stvarno je teško izgovarati stst, pogoto malo brže. darone
o.jeziku.43 duke, -> #13, milan
││ Jezik mora da se pridržava pravila! Savršeno tačno! Hvala u ime svih lingvista!ř Naime, i jeziku su potrebni ridžovani; samo još da se uvedu novčane kazne za prekršaje i samo još da pravna država (koja inače postoji) obezbedi mogućnost naplaćivanja istih ... Eh, da, umal' da zaboravim -- i plave uniforme za jezičke kontrolore (sa sve šapkom). Pozdrav, Vlado ------------------ ř Kakva skromnost -- ne govoriti u ime čitavog naroda!
o.jeziku.42 duke, -> #38, veca
││ Verovatno da je tako, samo znam da sam poludela prošle ││ godine, dok sam učila: Istoriju političkih teorija... ││ samim tim, pošto je istorija, ta reč se tako često ││ ponavljala, ali avaj, stalno kao istoria ... a tamo gde ││ nije trebalo J, znate već ... :) Daj, molim te, bibliografske podatke za tu knjigu, makar autora i godinu izdanja. Unapred hvala, Vlado
o.jeziku.41 duke, -> #36, edge
││ Koliko je meni poznato reč profesor postoji samo u muškom ││ rodu. Možda nisam u pravu, ali ako neko ima mogućnosti ││ neka proveri negde. Postoji i u ženskom, naravno, čak u dva oblika -- _profesorka_ i _profesorica_, pri čemu je ovo potonje običnije zapadno od Drine. Problemi se javljaju kod svih doskora muških zanimanja. Profesorke i doktorke/lekarke (veco, čitaš li ovo?) pojavile su se nešto pre ostalih i dosad su se već uobičajile u srpskom jeziku. A da naokolo ima haosa, ima: učiteljica -- nastavnica razredne nastave učiteljka -- nastavnica razredne nastave; supruga nastavnika razredne nastave apotekarka -- žena apotekar; žena apotekarova apotekarica -- žena apotekar; žena apotekarova generalica -- generalova supruga advokatica -- žena advokat; žena advokatova ministarka -- ministrova supruga; žena ministar kamenjarka -- osoba koja se bavi kamenjarstvom prevodilica -- žena prevodilac (predlog M. Danojlića) prevodilja -- cehovski izraz za istu osobu koji se može čuti u Tanjugu + maturantkinja, + maturantica, + maturant + studentkinja, + studentica, + student + asistentkinja, + asistentica, + asistent - docentkinja, -+ docentica, + docent + profesorka, + profesorica, + profesor sutkinja, vojnikinja, psihologinja, etimologinja -- hrvatski pokušaj standardizovanja vojvotkinja -- lateralni srpski prilog hrvatskom pokušaju Jednostavno rečeno, nema pravila. Svaka ova reč jeste reč za sebe. Nije mi poznato da je neko otkrio (ili čak samo naslutio) bilo kakvu zakonitost u distribuciji konkurentih sufiksa -ICA, -KA i -KINJA. Zato ovde presuđuje lični jezički osećaj. Treba samo _shvatiti i prihvatiti_ činjenicu da _ne postoji etalon jezičkog osećaja_. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.44 edge, -> #40, darone
Yo! > Piše se: šeststo. žita se šesto? Bar ja tako %%%%% žita se šes'sto.
o.jeziku.45 mjova, -> #40, darone
> Piše se: šeststo. žita se šesto? Bar ja tako > govorim celog života... Ili grešim? Ako grešim, > stvarno je teško izgovarati stst, pogoto malo brže. pa piše se i 'dvanaest' a govoriš 'dvanes' (ili 'dvanset'). nepismen si bre ;)
o.jeziku.46 darone, -> #45, mjova
mjova, CIVILIZACIJA.2:6.30 >> 'čitaj kako je napisano!' onaj Vuk nije imao pojma? >> pa piše se i 'dvanaest' a govoriš 'dvanes' (ili >> 'dvanset'). nepismen si bre ;) A kako ti govoriš 600 i 12? ;) Ili onaj mjova nije imao pojma? ;) darone
o.jeziku.47 veca, -> #41, duke
>> i doktorke/lekarke (veco, čitaš li ovo?) pojavile su se nešto pre Pokušavam :) nisam još savladala sva slova :) Ali, pošto me već prozivaš :) (svakako nisam ekspert za lingvistiku) koliko sam ja upoznata, ne kaže se (tj. nije uobičajeno) profesorka doktorka (npr.) Marija Marković, nego profesor doktor Marija Marković (prof. dr. Marković). Tražila sam u rečniku: "Kako se piše" (pravopisni rečnik srpskohrvat- skog književnog jezika) ali nema, valjda se to podrazumeva :) >> - docentkinja, -+ docentica, + docent >> + profesorka, + profesorica, + profesor I što me prozivaš, zar sam ja nešto drugo rekla, sem da važi i jedno i drugo :)) pozdrav veca p.s >> kamenjarka -- osoba koja se bavi kamenjarstvom :)))))))) U žargonu je to ružna žena :))
o.jeziku.48 veca, -> #42, duke
>> Daj, molim te, bibliografske podatke za tu knjigu, makar >> autora i godinu izdanja. Da ne ispadne kako ignorišem molbu :) Knjige sam pozajmila, ali rekla sam drugarici da mi javi. Autor je dr. Lukić, ali dostaviću ti preciznije podatke. p.s. Loš sam ti ja bibliotekar, kad zaboravljam :))))
o.jeziku.49 milan, -> #47, veca
> p.s >> kamenjarka -- osoba koja se bavi kamenjarstvom > > :)))))))) U žargonu je to ružna žena :)) U žargonu to je kurva! Odron (u tom istom žargonu) označava žešću kamenjarku! ;) Pl poz M
o.jeziku.50 mjova, -> #46, darone
>>> pa piše se i 'dvanaest' a govoriš 'dvanes' (ili >>> 'dvanset'). nepismen si bre ;) > A kako ti govoriš 600 i 12? ;) Ili onaj mjova nije > imao pojma? ;) e bre darone, glavna fora je da treba čitati kako je napisano (i obratno ;), ali to nije uvek slučaj jer često izgovaramo nepravilno, a pisanje to ne trpi. koja je fora da u nekom radu (npr za fax) napišeš 'dvanes volti' ili 'šesto grama krvi', ne ide ;) dakle, ono što govoriš je 'u žargonu', ali nije ispravno - toliko se odomaćilo da mi nije jasno zašto i ne pišemo tako ;)
o.jeziku.51 milic, -> #40, darone
>=> Piše se: šeststo. žita se šesto? Bar ja tako >=> govorim celog života... Ili grešim? Ako grešim, >=> stvarno je teško izgovarati stst, pogoto malo brže. Pošto u našem jeziku ima mnogo gubljenja, jednačenja i ko_zna_još_čega, sasvim je logično da se ono " stst " jednostavno radi lakšeg izgovora pretvori u " st ". Bar ja mislim da je tako najlogičnije... ...Mile
o.jeziku.52 ndragan, -> #6, duke
/ MOMENTALAN i pripaziti da u IVENTAR tuđica ne upadne kao MOMETALAN. Ako tu promaši, čeka je INVETAR.
o.jeziku.53 ndragan, -> #10, sicer
/ Znaci: pitanje je da li ono sto je pre 10-ak godina bilo pogresno / i danas pogresno ? Jezik neminovno raste, ali se sve bojim da raste na pogrešnu stranu. Tu se većina novotarija kreće prema napretku kao što nam se hrana mnogo bolje kotira naspram standarda o dozvoljenoj količini radioaktivnih čestica, otkako je pukao žernobilj. Tom prilikom su, naime, standardi podignuti, pa su dozvoljene količine (nekoliko (stotina?) puta) veće nego pre. žuvenih 50 godina tupljenja sigurno nije naročito doprinelo bogaćenju jezika, ako u to bogaćenje ne računamo pesničke primere koje ispaljuju sportisti, sportski i turistički reporteri, a pre njih pisci referata, govora i udžbenika društveno-političkih (kakva sintagma!) predmeta. Napredujemo prema patkogovoru, ali se ne damo - još lajemo.
o.jeziku.54 ndragan, -> #14, floyd
/ Ima li TVB lektore? I ako ima, da li oni ista rade? E, svaka firma se na svoj način snalazi sa tehnološkim viškom.
o.jeziku.55 ndragan, -> #22, janko
/ Već se duže vreme pitam, da li je Bue_ namerno Bue_? Mislio sam da se niko neće setiti da pita, a držim ga više od godinu dana :) To je od jednog kolege (Steva Karaba iz Melenaca) koji je tako čitao ono 'BYE' kojim se odjavljuje (HA! evo još jedne reči koja ne trpi pretvaranje dj u đ); specijalno za njega sam napravio alias bue=bye negde u sylogin.cmd (makina je bila PDP). Štaviše, stvar je postala (ne)zvanični pozdrav u ERCu. Ima još jedan njegov biser vredan kačenja na Sezam. Na RSXu se linker zove TKB (TasK Builder); elem, njemu i kompajler i linker počnu da se sudaraju sa nekim lošim blokovima na disku, i nestane mu sve što je radio poslednja dva sata. Komentar: "Taman sam ga istekabeovo, kad on meni no suc files!" (melenački naglasak emulirati mentalno :). Bue_ Ndragan
o.jeziku.56 ndragan, -> #25, duke
/ misliš da je nominativ nepromenljivi deo padeške paradigme. Kod brojeva, samo. Otkud znam - tako sam naučio. Ja sam nekakav muzej ovde, držim nekakve standarde iz vremena kad sam učio da se služim svojim jezikom (dobri predavači u osnovnoj i gimnaziji, atmosfera kod kuće, lektorisani tekstovi na starom državnom radiju i TV), a držim ih kao svoj difolt, i kad čujem neku novokomponovanu konstrukciju (tačnije, kad je osetim kao novokomponovanu) zasvrbi me tastatura. Sa brojevima je isti slučaj - navikao sam (ili čak učio u osnovnoj) da se brojevi izgovaraju sa nastavkom isto kao i bez, odnosno da se 11 čita 'jedanaest', a 11-og se čita 'jedanaestog', tj da se '11' uvek čita isto. Ovo što viđam na Sezamu još nije ništa, a moguće je da neki imaju naviku (ili stil) da pišu cifre i kad ima i kad nema potrebe, drugi možda namerno ubace to ponekad da vide da li ću da se oglasim :). Dva najveća bisera na tu temu su jedan izlog gde su davali kredite na "6-st i 10-et meseci", i Olimpijada u San Francisku, koja se zvala "XXIIIrd olympic games". Bue_ Ndragan
o.jeziku.57 janko, -> #55, ndragan
> / Već se duže vreme pitam, da li je Bue_ namerno Bue_? > > Mislio sam da se niko neće setiti da pita, a držim ga više > od godinu dana :) Ma, biće da nije godina, već pola, jer se sećam i 'Bye_' a nisam skupio (aktivnu) godinu na Sezamu (iako mi tako piše u Sezamovim generalijama...) > pretvaranje dj u đ); specijalno za njega sam napravio > alias bue=bye negde u sylogin.cmd (makina je bila PDP). > Štaviše, stvar je postala (ne)zvanični pozdrav u ERCu. Uvek sam voleo da čujem il' pročitam ovakve pričice. :) Bue!
o.jeziku.58 milan, -> #55, ndragan
> radio poslednja dva sata. Komentar: "Taman sam ga istekabeovo, kad on > meni no suc files!" (melenački naglasak emulirati mentalno :). Protestvujem protiv arbitrarnog citiranja! Melenački govor bi glagol u rečenici pod navodnicima izgovorio kao "istakeb'ovo", sa akcentom, dugouzlaznim, na e. Sem, ako, se u medjuvremenu nije stvorio i melenački "novogovor"? ;) Pl poz M
o.jeziku.59 veca, -> #49, milan
>> U žargonu to je kurva! :))))))))))) Dobro de, kako misliš da ja tako nešto napišem :)) >> Odron (u tom istom žargonu) označava žešću kamenjarku! ;) Uh :) vidi se da se slabo snalazim na tom terenu :))
o.jeziku.60 dejanr, -> #55, ndragan
>> specijalno za njega sam napravio alias bue=bye negde u >> sylogin.cmd (makina je bila PDP). Štaviše, stvar je >> postala (ne)zvanični pozdrav u ERCu. Nije to ništa, primećeno je kod više osoba sa Sezama da imaju u DOSKEY-u, CED-u, 4DOS-u ili šta već koriste definisani alias nalik na WHO = ECHO "Nisi na Sezamu, some! ;)"
o.jeziku.61 isekulovic, -> #56, ndragan
>> Dva najveća bisera na tu temu su jedan izlog gde su davali kredite na >> "6-st i 10-et meseci", i Olimpijada u San Francisku, koja se zvala >> "XXIIIrd olympic games". Olimpijada je bila u LA! Inače kad smo već kod jezika, pročitah danas u knjizi iz OPH jedan nov izraz za staru stvar. Umesto 'tvrdoća' na nekoliko mesta piše 'tvrdina'. Možda je i pravilno ali mi svakako tako ne izgleda.
o.jeziku.63 spantic, -> #60, dejanr
> Nije to ništa, primećeno je kod više osoba sa Sezama da > imaju u DOSKEY-u, CED-u, 4DOS-u ili šta već koriste > definisani alias nalik na WHO = ECHO "Nisi na Sezamu, > some! ;)" :)))))) E, ovo moram da ubacim u alias :)))
o.jeziku.62 spantic, -> #58, milan
> Protestvujem protiv arbitrarnog citiranja! > Melenački govor bi glagol u rečenici pod navodnicima > izgovorio kao "istakeb'ovo", sa akcentom, dugouzlaznim, na > e. Pa dobro, koliko to nas ima korene u Melencima? :)
o.jeziku.64 janko, -> #59, veca
>>> U žargonu to je kurva! > > :))))))))))) > Dobro de, kako misliš da ja tako nešto napišem :)) Ma, da budemo još precizniji, u žargonu je to prostitutka, a postoji značajna razlika između k*rvi i prostitutki...
o.jeziku.65 ndragan, -> #57, janko
/ Ma, biće da nije godina, već pola, jer se sećam i 'Bye_' a Ah, zaturio mi se makro pa sam posle napravio nov.
o.jeziku.66 ndragan, -> #58, milan
/ kao "istakeb'ovo", sa akcentom, dugouzlaznim, na e. čao mi je, kolega, ali naglasak sam čuo kao izrazito dugosilazni: "istekabéovo" (hm, a gde mi je e sa obratnom crtom?). Dugouzlazni bi već vukao na Diogena (bački). Da organizujemo ekspertizu melenačkog naglaska? Nobody's perfetc, a ponajmanje moje bubnute opne.
o.jeziku.67 andrejl, -> #49, milan
>│ Odron (u tom istom žargonu) označava žešću kamenjarku! ;) češću u kom smislu ? :) A da li može da se kaže kamenolom ? :))) bye, andrejl
o.jeziku.68 isekulovic, -> #60, dejanr
>> Nije to ništa, primećeno je kod više osoba sa Sezama da imaju >> u DOSKEY-u, CED-u, 4DOS-u ili šta već koriste definisani >> alias nalik na WHO = ECHO "Nisi na Sezamu, some! ;)" Dovoljna je i samo jedna .bat datoteka. Pored gore pomenute who.bat imam i ti.bat zato što sam navikao da time skraćujem na ti. 4DOS ne podnosim ;)
o.jeziku.69 milan, -> #67, andrejl
>>>> U žargonu to je kurva! >> >> :))))))))))) >> Dobro de, kako misliš da ja tako nešto napišem :)) > > Ma, da budemo još precizniji, u žargonu je to prostitutka, > a postoji značajna razlika između k*rvi i prostitutki... Što jes', jes'. Mea culpa! >>│ Odron (u tom istom žargonu) označava žešću kamenjarku! ;) > > češću u kom smislu ? :) > A da li može da se kaže kamenolom ? :))) Može! žak i bolje - i razumljivije - zvuči! Treba ga samo proširiti medju pučanstvom! Pl poz M
o.jeziku.70 janko, -> #69, milan
>> Ma, da budemo još precizniji, u žargonu je to >> prostitutka, a postoji značajna razlika između k*rvi i > prostitutki... > > Što jes', jes'. Zaboravio sam da naglasim, nije ni svaka prostitutka kamenjarka, nego samo one najjeftinije, iz parkova. Hoću reći, sve su kamenjarke manje-više odron. :) Pošto smo u temi o.jeziku, zna li neko kako je nastao termin 'kamenjarka?' Da li zbog Kameničke ulice?
o.jeziku.71 janko, -> #68, isekulovic
>>> u DOSKEY-u, CED-u, 4DOS-u ili šta već koriste definisani >>> alias nalik na WHO = ECHO "Nisi na Sezamu, some! ;)" > > Dovoljna je i samo jedna .bat datoteka. Pored gore > pomenute who.bat imam i ti.bat zato što sam navikao da > time skraćujem na ti. Meni se dešavalo da umesto dir nabodem die i zato sam neko vreme držao die.bat koji je ispisivao: Aaaaaaaaah!
o.jeziku.73 ivans, -> #68, isekulovic
*>> Nije to ništa, primećeno je kod više osoba sa Sezama da *>> imaju u DOSKEY-u, CED-u, 4DOS-u ili šta već koriste *>> definisani alias nalik na WHO = ECHO "Nisi na Sezamu, some! ;)" * * Dovoljna je i samo jedna .bat datoteka. Pored gore * pomenute who.bat imam i ti.bat zato što sam navikao da * time skraćujem na ti. Nije dovoljna samo .BAT datoteka... Šta ako hoćeš da vidiš ko je na vezi iz chata? :)) Ako ne chantraš suviše, onda je sasvim Ok, inače pređe u naviku... Ista stvar važi i za time. * 4DOS ne podnosim ;) De gustibus non est disputandum... Ja sam ga skinuo ovi' dana i izgleda mi moćno (još ga nisam instalirao, ali izgleda da je strava; to je već priča za drugu konferenciju). Pozdrav, Ivans.
o.jeziku.72 ivans, -> #66, ndragan
* čao mi je, kolega, ali naglasak sam čuo kao izrazito * dugosilazni: "istekabéovo" (hm, a gde mi je e sa obratnom * crtom?). Evo ga: Ő :) Izvinjavam se Sezamovcima koji koriste neki kodni raspored gde gorenavedeno slovo predstavlja neko od "naših" slova. žini mi se da ga i ti imaš - inače, pretpostavljam, ne bi pitao za slovo :). Pozdrav, Ivans.
o.jeziku.74 iboris, -> #64, janko
Ł Ma, da budemo još precizniji, u žargonu je to prostitutka, Ł a postoji značajna razlika između k*rvi i prostitutki... A kamenjarka i kamenac zvuče slično, a označavaju tako različite osobe... :))))
o.jeziku.75 iboris, -> #60, dejanr
Ł Nije to ništa, primećeno je kod više osoba sa Sezama da imaju Ł u DOSKEY-u, CED-u, 4DOS-u ili šta već koriste definisani Ł alias nalik na WHO = ECHO "Nisi na Sezamu, some! ;)" Ja sam to imao kao batch. I ta poruka (nisi na sezamu idiote) je blinkala na sred ekrana , a u dnu sam napisao: Press Alt-Ctrl-Delete to continue Tako sam se dosta puta zeznuo, pa sam se kasnije odvikao :)))) p.s. Sada mi je who stavljen kao makro na F3, kad sam na sezamu, tako da nemam potrebe da kucam :))))
o.jeziku.76 iboris, -> #67, andrejl
Ł A da li može da se kaže kamenolom ? :))) Pa zamisli da jedna takva hmm, kamenolom-riba čuje nekoga kako kaže: ja radim u kamenolomu. Možda bi se uplašila, ali verovatnije da bi se obradovala :)))
o.jeziku.77 mvuletic, -> #62, spantic
> Pa dobro, koliko to nas ima korene u Melencima? :) Eh, ti Melenčovani... U svakoj čorbi mirođija ;) .
o.jeziku.78 andrejl, -> #62, spantic
>│ Pa dobro, koliko to nas ima korene u Melencima? :) Melence - metropola! I još se svi našli u temi o.jeziku! ;)))))) bye, andrejl
o.jeziku.79 ssokorac, -> #75, iboris
─┼┤ p.s. Sada mi je who stavljen kao makro na F3, kad sam na sezamu, ─┼┤ tako da nemam potrebe da kucam :)))) Meni je na F8. Problem je što mi je u dosu na F8 Quick Format, pa volim s vremena na vreme da iz čista mira obrišem disketu i onda se pojedem živ :) :(.
o.jeziku.80 ladislavs, -> #70, janko
> Pošto smo u temi o.jeziku, zna li neko kako je nastao > termin 'kamenjarka?' Da li zbog Kameničke ulice? Tako bar kažu. ciLa.
o.jeziku.81 mmarkov, -> #62, spantic
>> Pa dobro, koliko to nas ima korene u Melencima? :) Ne znam, koliko nas ? :)
o.jeziku.82 mmarkov, -> #77, mvuletic
>> Eh, ti Melenčovani... U svakoj čorbi mirođija ;) . =========== Melenčani
o.jeziku.83 vkrstonosic, -> #81, mmarkov
>>>> Pa dobro, koliko to nas ima korene u Melencima? :) >> >> Ne znam, koliko nas ? :) Jel može Kikinda, to je komšiluk :)
o.jeziku.85 ndragan, -> #61, isekulovic
/ nov izraz za staru stvar. Umesto 'tvrdoća' na nekoliko mesta piše / 'tvrdina'. A mekoća -> ?
o.jeziku.84 ndragan, -> #62, spantic
/ Pa dobro, koliko to nas ima korene u Melencima? :) Mani mene, ja sam šećeranac. Nego, ajte melenčovani da vas čujem: kako glasi jednina od "Melenci"?
o.jeziku.86 mkiric, -> #64, janko
>> a postoji značajna razlika između k*rvi i prostitutki... Svakako - svi mi manje-više imamo neka politička ubeđenja, ali samo je političarima to i zanimanje ;>
o.jeziku.87 spantic, -> #83, vkrstonosic
> Jel može Kikinda, to je komšiluk :) :))) Sa takvom definicijom komšiluka ima nas od Melenaca do Melenaca :)))
o.jeziku.88 spantic, -> #84, ndragan
> Mani mene, ja sam šećeranac. Nego, ajte melenčovani da vas > čujem: kako glasi jednina od "Melenci"? Nemam ideje. Moj otac je tamo rođen, ali nije nam to bilo stalno mesto boravka. Mada sam čuo kad sam tamo odlazio: "Melenac".
o.jeziku.89 madamov, -> #83, vkrstonosic
****** Jel može Kikinda, to je komšiluk :) ****** Ako može Kikinda, onda može i Mokrin, to je komšiluk Kikinde. B)) P.S. Ne, ne volim suvu pitu. B))) P.P.S. Da li neko od Melenčana poznaje momka po imenu Kostić Vlastimir, to mi je drugar iz vojske, nismo se videli par godina?
o.jeziku.90 andrejl, -> #55, ndragan
>│ To je od jednog kolege (Steva Karaba iz Melenaca) koji je >│ tako čitao ono 'BYE' kojim se odjavljuje (HA! evo još >│ jedne reči koja ne trpi pretvaranje dj u đ); specijalno >│ za njega sam napravio alias bue=bye negde u sylogin.cmd >│ (makina je bila PDP). Štaviše, stvar je postala >│ (ne)zvanični pozdrav u ERCu. Pošto je sad u NS pa neće brzo reagovati :))) evo kako jedan član Sezama iz Zrenjanina, inače username mu požinje na vv ;)) kaže enhanced mod za windows : ENžANžED ;)))) bye, andrejl
o.jeziku.91 ratman,
Cerka jedne koleginice sa posla interesuje se za sanskritski jezik (uobicajeno u tim godinama!). Zamolila me je da se raspitam proucava li se negde u Bgd. (Filoloski..?) taj jezik. Ako neko zna, neka mi nesto napise o njemu (najosnovnije, naravno). Unapred hvala, Dejan.
o.jeziku.92 djtom, -> #91, ratman
KOLIKO MI JE POZNATO, TAKVU VRSTU PODUKE U BEOGRADU MOčE DOBITI JEDINO U PROSTORIJAMA MEĐUNARODNOG DRUŠTVA ZA SVESNOST KRSNE (HARE KRIŠN). žINI MI SE DA SU SADA NEGDE NA KARABURMI (ĆUSTENDILSKA ILI NEŠTO SLIžNO). RANIJE JE BILO I KURSEVA PO CENTRIMA ZA STRANE JEZIKE... NA FILOLOŠKOM FAKULTETU SANSKRIT SE PROUžAVA SAMO U OKVIRU UPOREDNE GRAMATIKE INDOEVROPSKIH JEZIKA, A NA NEKIM KATEDRAMA I U OKVIRU ISTORIJE JEZIKA.
o.jeziku.96 ndragan, -> #90, andrejl
/ na vv ;)) kaže enhanced mod za windows : ENžANžED ;)))) A čuj ovo (telefonska uputstva): "ajde kucaj egzit... eksit" "e... k...s... i..." "ne k s nego iks" "a, misliš ono iks bez i?" A sve je počelo porukom odande "ej, javlja mi 'file does not ehic'".
o.jeziku.94 ndragan, -> #82, mmarkov
/>> Eh, ti Melenčovani... U svakoj čorbi mirođija ;) . / Melenčani Znam, ali u narodnom predanju ovdašnjem ostade zabeleženo da su 'za vreme švabaca Melenčovani i Kumančovani bili zdravo šopljavani' al je to već bilo rečeno ovde.
o.jeziku.95 ndragan,
< PC.UTIL 3.30 > And now, something sasvim-ely različit-ent: / compatible-nost. Moram samo navesti / koji je cache-r bolji, vec This is much dobro-er than the old practice of just vući-ing the imenica-s thru padež-es; it clearly the maštovit-ity of the author, suoč-ed with the problem. Bue_ Ndragan
o.jeziku.97 ndragan, -> #91, ratman
/ Cerka jedne koleginice sa posla interesuje se za sanskritski jezik Pa osnovna stvar je da se _sam_ jezik zove sanskrit, a ne sanskritski jezik; kad bi tako bilo, postojali bi i Sanskrićani. Sanskritom je, čini mi se, govorilo nekoliko naroda, ili je to valjda najmrtviji jezik - prvi koji je počeo da se koristi kao jezik nauke u vreme kad nijedan narod nije govorio njim (ovo sam možda lupio). Ostalo zanima i mene.
o.jeziku.93 ndragan,
/ a odmarali sedmi dan, što u idućih Odmarali? Koga?
o.jeziku.98 ndragan,
(ORKA.1, 1.66) / takođe, potpuno nestruktuirane. ====== (Ne)struktuRirane, jer im nedostaje struktura, a ne struktua. Citiram po sećanju - tako nekako reče dr Ivan Klajn.
o.jeziku.99 janko, -> #98, ndragan
> (Ne)struktuRirane, jer im nedostaje struktura, a ne > struktua. Citiram Hvala. Neće mi se više desiti.
o.jeziku.100 minja., -> #98, ndragan
>* (Ne)struktuRirane, jer im nedostaje struktura, a ne struktua. Citiram >* po sećanju - tako nekako reče dr Ivan Klajn. Dr Ivan Klajn kaže i ovo: "Glagol prestruktuirati lansirao je krajem šezdesetih godina, upravo u tom pogrešnom obliku (umesto prestrukturirati), jedan političar koji više nije među živima, a i danas sa zvaničnih govornica svakodnevno slušamo o "prestruktuiranju" ovoga ili onoga. Naprotiv, glagol preustrojiti, koji se takođe ovde pominje i koji bi mu mogao biti dobra zamena, nije uspeo šire da se nametne." pozdrav, minja
o.jeziku.101 janko, -> #100, minja.
> "Glagol prestruktuirati lansirao je krajem šezdesetih > godina, upravo u tom pogrešnom obliku (umesto > prestrukturirati), jedan političar koji više nije među > živima, a i danas sa zvaničnih A baš sam se pitao otkud to meni! Dakle, opet je neki političar uticao na moju nezaštićenu psihu, :) verovatno u najosetljivije doba. :) Šta bismo mi bez njih? ;) (Ne morate da odgovarate.) Što se tiče kilograma sopstvenih grešaka, upravo čitam Ekovo 'Fukoovo klatno' i to mi, nažalost, i dalje snižava 'prag prijema' za šum u lepom pisanju. :) Zašto, pitaće se oni koji nisu imali u rukama ovo naše izdanje? Zato što tek to nije niko živ lektorisao. :( Skoro da je gore nego čitati prosečne poruke na Sezamu. :( (zar i to može? ;) (Moram li da naglasim da je tekst očigledno pripreman (zlo)upotrebom računara? ;)