CIVIL.2

01 Oct 1992 - 13 May 1993

Messages - o.jeziku

o.jeziku.314 milan, -> #297, madamov
> Hendl (matematičar beše? :)) žuveni matematičar Hendl ;)))) se istina isto tako zove al' se drukčije piše: "Handel". Pl poz M
o.jeziku.315 beast, -> #296, madamov
>> Imam i ja rečnik. B) Mislio sam na neki prevod adekvatan ... :) To ne sumnjam, al zar nije nastavak poruke (koju nisi citirao) odgovor? Zar handle (u smislu file handle) ne znači rukovnje sa fajlom (pointerima i sl.) ? PS. Šta će ti sve to? :) Pričaj lepo na engleskom, ako može Panić, možemo i mi...
o.jeziku.317 milan, -> #304, duke
> Objašnjenje za gradivnu prirodu povrća u srpskom: povrće svojom prirodom > oličava "prelazne slučajeve" -- čak i kad, recimo, primetimo da je jedna > glavica kelja oveća i tamnije boje, to ipak neće biti dovoljno da je i > sledeći put, pod drugim okolnostima, bez teškoća prepoznamo. Iz tih se > razloga u nekim jezicima nazivi za voće, pogotovo ono sitnije, ponašaju > kao gradivne imenice. Ipak, ovakva sudbina češće pogađa reči kojima se > imenuju pojedine vrste povrća; ovo, mislim, zbog toga što je baš povrće, > a ne voće, mahom podložno kuvanju, a pri kuvanju se njegova prvobitna > "predmetna" struktura preobraća u svojevrsnu masu, što samo može favori- > zovati interpretaciju u smislu "neopredmećene materije". Pa, ova baba se** neopevano! ;) Zar je moguće da ona stvarno veruje da je "kuvljivost" povrća veća no u voća te da se zato ono ponaša nekako "gradivnije" a sve u smislu "neopredmećenosti". ;)) Aman, je l' ona ikada kuvala slatko? Očigledno, nije! Bože kako je to strašno kada lingvisti počnu da pseudofilozofiraju. Sklona je ona i drugim diverzijama. Tako je na nekom Balkanološkom kongresu pričala kako je konstrukcija "go golcat", "pun puncat" i sl. posebni srpski specijalitet i oko toga rasprela čitavo mudroslovlje. Kad', ono, ustane Grk i kaže "Pa gospođo to isto ima i u grčkom jeziku!". ;))) (posle se ispostavilo da ima i u rumunskom ;)))))) Što je najgore taj Grk je onaj Nikos koji se jedno deset godina muvao po Institutu za SH (sada samo S) jezik, tako uporno da smo svi mislili da je špijun. Pa, majku mu, nije Grčka i grčki jezik na Gvineji-Novoj Papui! Pl poz M
o.jeziku.316 milan, -> #303, duke
> Naravoučenije: ne moram baš da DAM nešto na pet devojaka; pet, šest itd. > devojaka može da DOBIJE nešto od mene ili da UZME to isto. A šta ćeš ako se radi o tačkama ili pravim (u geometriji), kako ćeš, crni Vladimire, da učiniš da one dobiju ili uzmu, ako neka ravan treba da bude upravna na pet... pravama (pravima)? Pl poz M
o.jeziku.318 isekulovic, -> #311, nbatocanin
>> Nešto su mi ove smeško elektronične oznake pobrkale čulo za pravopis >> ;) Tj. da li se ":)" računa u terminator rečenice? Tj., da li treba: I da li se smeško može računati i kao smeško i kao zatvorena zagrada? ( text :) ili ( text :) ) ???
o.jeziku.319 madamov, -> #315, beast
****** Zar handle (u smislu file handle) ne znači rukovnje sa fajlom (pointerima i sl.) ? ****** Pa, file handle bi značilo "nešto čime se rukuje fajlom", jer file handling znači rukovanje fajlovima. E, meni treba odgovarajuća reč za to "nešto čime se rukuje fajlom". Fajloruk? B)))) ****** Šta će ti sve to? ****** Spremam se da pišem nešto, a u tematici koju imam nameru da obradim se reč Handle često pominje.
o.jeziku.320 madamov, -> #314, milan
****** žuveni matematičar Hendl ;)))) se istina isto tako zove al' se drukčije piše: "Handel". ****** Jes' da je trebalo da repliciraš na originalnu poruku (replicirao si na quote iz moje poruke) ... Znam ja za njega i kako mu se ime piše, pa kod tebe sam polagao Istoriju matematike i filozofije pre neku godinu. B)
o.jeziku.321 darone, -> #299, mjova
>> Pa ne znam kako je drugima, ali meni *odvratno* >> izgleda u tekstu (naročito ako piše obrazovan >> čovek) ˙svič˙, ˙džamper˙, itd. A heap? A handle? OK, ufatio si me u nekim sitnim propustima ;) ali ipak, ostaću pri stavu da se ne može *sve* prevoditi, niti ima smisla. Jednostavno, mora se transkribovati. Uostalom, goooomila imenica iz 19. i 20. veka (hmmmmm... pogrešno si izrazih; gomila imenica koje predstavljaju predmete nastale u 19. i 20. veku) u srpskom jeziku je došla iz engleskog i francuskog. Tehničke (automobilske ;) reči smo pokupili iz nemačkog. Tolike turcizma i sam koristiš. Ima li išta loše u tome? žini mi se da ima :((( >> čargon je drugo, a tekst je drugo. Tačno. Ali iz žargona se rađa jezik. E, Vuče, što te ne zapamtiše po tome što si jezik plebsa približio knjigama... >> Sortiranje ili sorta tretiram kao našu reč jer >> je u velikoj upotrebi, a da li je zaista naša >> reč - nemam pojma. Smisao reči ˙sortiranje˙ nije >> isti kao i ˙razvrstavenje˙. Pre bih rekao da >> odgovara reč ˙slaganje˙, ˙ređanje˙, >> ˙uređivanje˙, itd. U velikoj upotrebi? E, ako mi kažeš da među nama (uglavnom računardžijama) nije odomaćena reč 'presvičovati' (preklopiti?), onda stvarno... Budi siguran da je neka tebi čudna reč meni, recimo, sasvim prirodna... A drugo, mogu li ja da preformulišem svoju izjavu iz prethodne poruke? Mogu? OK: Kad smo već kod hipa, zašto se kaže 'sortiranje' kad imamo našu reč 'ređanje' ('slaganje', 'uređivanje')? He, pokopah te ;) >> Drugo, ˙heap˙ se ne koristi samo za način >> sortiranja, već postoje i druge stvari koje nose >> takvo ime (memorija koja je slobodna za >> smeštanje podataka dok se program izvršava - ne >> umem baš da dam pravi prevod ;). Štas' teo ovime da žeška? :))) Pa nigde ja nisam rekao da ovo što si ti napisao ;) nije istina. Samo me termin 'heap' podsetilo na raspravu od pre par meseci. >> Dakle, nemoj biti toliko isključiv. ;) Zašto sam isključiv? Baš bih rekao da ja dajem jeziku mnogo više slobode nego ti, ali izgleda da nije na meni da odlučujem :( darone
o.jeziku.322 ndragan, -> #302, duke
/ kad je naša kuća putujuća!), da se prevodi sa "proklizavati". Ovo što Dobro je, mada malo odmaknuto od slike koju treba da stvori. 'Proklizava' vozilo kad počne da se zanosi na drumu (kiša, led), ali mi ta reč izgleda nedovoljno jaka da opiše ono vrćenje u mestu, uz mlaz blata po gurmanima (gur-man, čovek koji gura kola). Za sva sranj* koristite švabizme, ogadiće vam se :).
o.jeziku.323 ndragan, -> #300, zolika
/ ostala gospoda profesori???!!! Sreća što mi ne predaju :-)))) Nemaš brineš - manuo sam kredu pre šest ipo godina.
o.jeziku.324 ndragan, -> #288, madamov
/ Handle - Drška / Heap - Hrpa, gomila. Tražim prevod reči 'adekvatan' :) O ovom sam pričao više puta: ameri ladno uzmu neku reč iz običnog jezika i okače je na nekakav računarski pojam, i njima to nije neobično. Kad prevedeš, tj. uradiš to isto u svom jeziku, odjednom zvuči glupo (trebalo bi da zvuči glupo i u originalu, ali su oni odavno neosetljivi na takve obzire). Kad sam svojevremeno prevodio uputstvo za jedan Tektroniksov osciloskop, najteže je bilo prevesti razne rampe, katance, rešetke i slično zelje. Da ne spominjem reč 'crt' (baš malim slovima), za koju sam sa popriličnom zadrškom (zaprškom?) ukačio da je skraćenica za Cathode Ray Tube (cev za katodne zrake -> katodna cev -> ekran).
o.jeziku.325 ndragan, -> #293, darone
/ kad imamo našu reč 'razvrstavanje'? Ili možda ne Pazi ovo: razvrstavanje je 'classifying'; a 'sortiranje' je pre računara značilo 'odabiranje' ("sortno seme", "sortiran dućan") ili opet 'razvrstavanje'; 'sort' u računarskom smislu bi trebalo prevesti nekim izrazom koji znači 'ređanje po zadatom redosledu'. Cvrc - ne mogu da se setim, a na vr' mi jezika :).
o.jeziku.326 ndragan, -> #299, mjova
/ sam za to da se imena (lična) prevode na naški, da se sve strane reči Imena se ne prevode, osim imena kraljeva, papa i ličnosti iz stripova (Jovan bez Zemlje, John Paul the Second, János Pál Második, Juan Pablo Segundo, Jean Paul 2emme, Paja Patak); a da ih treba pisati kako se izgovaraju, mislim da treba (jednom navesti i original, makar na arapskom ili kineskom). / sećanju reč 'vazodilatacija' koja se koristi kao termin za 'širenje Kucao sam i ja dosta toga (nastavi tako i bićeš lekarski muž :). Najlakše je da pročitaš pre prekucavanja, pa uvedeš makroe; recimo kucam 'cvv' znajući da je to nemoguća kombinacija, pa kad završim zamenim bez gledanja sve 'cvv' sa 'kardiovaskularn'. Medicinari to koriste kao svoj međunarodni žargon. Mafija su i gotovo. A što se tim žargonom frljaju i kod kuće, to im je imidž, a nije baš zgodno da pacijent sve razume, neki se i preplaše :). A njima je, povrh toga, izmisliti novu latinsku reč (koju jadni Rimljani nisu stigli da izmisle) ko popiti čašu vode. Uostalom, nisu ni geografi bolji: kad smo učili onomad u gimnaziji kog je oblika zemlja, veli prvo da se smatralo da je ravna, pa sferna, pa malo spljošteno sferna, pa onda ni to nije sasvim tačno, nego se kaže da zemlja ima oblik GEOIDA. E sad, definicija geoida bi bila 'telo koje ima oblik zemaljske lopte' :).
o.jeziku.327 mladenp, -> #269, duke
>││ Odatle polazi crvotočina kroz koju je prošla čuvena >││ rečenica Artura Denta. Poznato je kakvu je štetu > napravila pa neću da je ponavljam. ;)) > > Koja rečenica? Ponovi, nije baš svima poznata ... Rečenica glasi: "Izgleda da imam gadnih problema s načinom na koji živim." Inače, hvala Ti što sam ponovo pročitao knjigu "Vodič kroz galaksiju za autostopere" iz koje je pomenuta rečenica. ;) Mislio sam da znam otprilike gde je, pa tako, malo po malo... ;(
o.jeziku.328 milan, -> #320, madamov
>****** > žuveni matematičar Hendl ;)))) se istina isto tako zove al' se drukčije > piše: "Handel". >****** > > Jes' da je trebalo da repliciraš na originalnu poruku (replicirao si na > quote iz moje poruke) ... Znam ja za njega i kako mu se ime piše, pa kod > tebe sam polagao Istoriju matematike i filozofije pre neku godinu. B) > Izvinjavam se! ;) Nek' se pisac originala smarta citiranim! ;) Pl poz M
o.jeziku.329 darone, -> #328, milan
>> Nek' se pisac originala smarta citiranim! ;) Smatram se! :)))) darone
o.jeziku.330 mjova, -> #321, darone
> (uglavnom računardžijama) nije odomaćena reč > 'presvičovati' (preklopiti?), onda stvarno... Budi rekoh ti, nije mi ni najmanje normalna i *ne koristim* je nikad. to je kombinacija ENGLESKE reči sa načim pre/su-fiksima. turcizmi i ostali -izmi uglavnom ništa ne znače na jeziku odakle potiču. > me termin 'heap' podsetilo na raspravu od pre par > meseci. pa o tome se i radi. podestilo te je na samo jednu stvar, a ima ih tuce ;). > Kad smo već kod hipa, zašto se kaže 'sortiranje' > kad imamo našu reč 'ređanje' ('slaganje', > 'uređivanje')? > He, pokopah te ;) ne bih se složio ;). reč sortiranje se nalazi u svim našim rečnicima, a 'svič' i ostalo tek treba da se nađe. zašto ne bih gledao na ˙klok˙ da vidim kolko ima sati ili otvarao ˙dor˙ da izađem napolje itd? sasvim glupo. > Zašto sam isključiv? Baš bih rekao da ja dajem > jeziku mnogo više slobode nego ti, ali izgleda da > nije na meni da odlučujem :( to se ne zove sloboda to se zove maltretiranje jezika ;).
o.jeziku.331 dejanr, -> #326, ndragan
>> Imena se ne prevode, osim imena kraljeva, papa i ličnosti iz stripova >> (Jovan bez Zemlje, John Paul the Second, János Pál Második, Juan Pablo >> Segundo, Jean Paul 2emme, Paja Patak Paja Patak, da. Ali, Miki Maus! Doduše, kažu da je pre/posle rata (onog iz '41) bio Mika Miš.
o.jeziku.332 ndragan, -> #316, milan
/ ravan treba da bude upravna na pet... pravama (pravima)? Mislim da se rešava genitivom (džokerski padež opšte prakse): seče se sa pet pravih, upravna je na pet pravih... ...nego onaj tvoj primer sa devojkama mi ne da mira. Lako se ispetljati genitivom kad se on podmeće umesto nekog padeža u kontekstu koji zahteva predlog (da si musliman, oženio bi se _sa_ pet devojaka), ali šta sa dativom, 'poklonio cveće petorima devojkama'? Možda ovo valja, jer kad se otvaraju 'četvore oči'... ili sam preduboko zaglibio u analogiju pa proklizavam (u mestu :) ?
o.jeziku.333 ndragan, -> #319, madamov
/ rukuje fajlom". Fajloruk? B)))) Ručka, ručica, kvaka :)
o.jeziku.334 ndragan, -> #314, milan
/ drukčije piše: "Handel". Iliti po ruski 'Gendelj'.
o.jeziku.335 madamov, -> #324, ndragan
****** Tražim prevod reči 'adekvatan' :) ****** Odgovarajući? B)))
o.jeziku.336 duke, -> #308, ndragan
││ BTW, znate li iz kog jezika potiče reč 'žersey'? Iz češkog ili ││ slovačkog. Jedino oni imaju 'ž' i 'y' u istom alfabetu. Dakle, iz čehoslovačkog! :-)­
o.jeziku.337 duke, -> #309, ndragan
││ Za utehu, onomad u Los Anhelesu održaše 'XXIIIrd Olympic Games' ;>. Da uteha bude veća --- onomad u Sarajevu održaše "IKS I VE ZIMSKE OLIMPIISKE IGRE, SARAAJVO" ---------------------------------------------------------------------- Nezavisna primedba. Ti si zamenio NAVODNIKE(") i POLUNAVODNIKE('), tj. uvek ih pišeš po engleskom uzusu: ││ održaše 'XXIIIrd Olympic Games' a treba: "održaše 'XXIIIrd Olympic Games'". Pozdrav, Vlado
o.jeziku.338 milan, -> #332, ndragan
> dativom, 'poklonio cveće petorima devojkama'? Možda ovo valja, jer kad Meni više vuče na "petirma", ali, onako, po sluhu! ;)) Pl poz M
o.jeziku.339 darone, -> #330, mjova
>> rekoh ti, nije mi ni najmanje normalna i *ne >> koristim* je nikad. Ali je koriste mnogi. Mogao bi da kažem i većina, ali ne smem. A drugo, ako ti bilo ko kaže 'presvičuj karticu itd', razumećeš ga. Ajd sad mi reci da nećeš. Koristiš je, ali ne za izražavanje, nego za razumevanje. Nemoj sad da skrećeš temu na neke druge vode, hoću samo da ti kažem da mnogi (većina? ne smem...) *koriste* reč 'svič' u značenju 'stvar koja klikće i dozvoljava elektronima da pređu jedan ili drugi put'. Ijaooooo ;) >> to je kombinacija ENGLESKE reči sa načim >> pre/su-fiksima. Ajde! ;) (štas' 'teo da rekneš S ovime?) >> > Kad smo već kod hipa, zašto se kaže >> > 'sortiranje' kad imamo našu reč 'ređanje' >> > ('slaganje', 'uređivanje')? >> > He, pokopah te ;) >> >> ne bih se složio ;). reč sortiranje se nalazi u >> svim našim rečnicima, a 'svič' i ostalo tek >> treba da se nađe. zašto ne bih gledao na ˙klok˙ >> da vidim kolko ima sati ili otvarao ˙dor˙ da >> izađem napolje itd? sasvim glupo. Al si zapeo za taj svič, pa to ti je... Molim te, vrati se malo na pitanje, a ako treba, mogu i lepše da ga formulišem :) Evo ti protivargumenta za dor: u šta ulaziš na BBSu, a hoćeš da igraš Trgovačke Ratove (Trade Wars)? >> > Zašto sam isključiv? Baš bih rekao da ja >> > dajem jeziku mnogo više slobode nego ti, ali >> > izgleda da nije na meni da odlučujem :( >> >> to se ne zove sloboda to se zove maltretiranje >> jezika ;). a) fali ti zarez iza 'sloboda', b) nisi u pravu ;) Argumentacija za b: da je neki jezikoslovac, kao ti, recimo, nekada davno, zabranio upadanje stranih reči u naš jezik - danas ne bi imao ni telefon, ni trolejbus (milion puta pominjani primeri na Sezamu), a sigurno neke složenice bi. Ili domaće izraze, svejedno. Ni to ne bi bilo loše, nemam ja ništa protiv toga, ali to neće ići na silu. Za računare, autoindustriju (jel se ovako piše?) i još neke oblasti smo zakasnili. Ako hoćeš da bude slično kako kažeš, moraš da se upetljaš u nešto drugo. darone
o.jeziku.340 veca, -> #332, ndragan
>> se otvaraju 'četvore oči'... ili sam preduboko zaglibio u analogiju >> pa proklizavam (u mestu :) ? Ili žališ što ne možeš izaći na kraj sa pet devojaka :))
o.jeziku.341 ladislavs, -> #332, ndragan
> dativom, 'poklonio cveće petorima devojkama'? Možda ovo > valja, jer kad Poklonio cveće kvintetu devojaka :). ciLa.
o.jeziku.342 darone, -> #331, dejanr
>> Doduše, kažu da je pre/posle rata (onog iz '41) >> bio Mika Miš. Poslednji predratni Politikin zabavnik: 'Miki Maus u začaranom hotelu' A ima nešto iz prvog broja: 'Kapitenlajtnant R. Vajsbah' darone
o.jeziku.343 janko, -> #331, dejanr
> Paja Patak, da. Ali, Miki Maus! > > Doduše, kažu da je pre/posle rata (onog iz '41) bio Mika > Miš. Pre. Posle rata, neko vreme je strip bio gnjusna kapitalistička zavera, pa se nije pojavljivao. Na svu sreću, nisu mogli da spale sve stripove koje su klinci čuvali po kućama. Opet, srećom, bila je i '48 i odlučno ne, inače bi ponovo naše stripove videli tek sada... ovako su već pedesetih Ameri počeli da nas pune filmovima i stripovima. :)
o.jeziku.344 ssokorac, -> #339, darone
─┼┤ reči u naš jezik - danas ne bi imao ni telefon, ni ─┼┤ trolejbus (milion puta pominjani primeri na Imao bi neka domaća. Za svaku stranu reč bi postojala domaća i nikom ništa ne bi falilo, sve reči bi izgledale normalno jer ih takve koristimo.
o.jeziku.345 zolika, -> #332, ndragan
>> dativom, 'poklonio cveće petorima devojkama'? Možda ovo valja, jer kad A zašto da ne valja? Zvuči dobro, naročito ako imaš dovoljno novca za cveće... :-))))
o.jeziku.346 duke,
JEDAN NEPRIJATELJ PISANE REžI I KONFERENCIJE CIVILIZACIJA MANJE!!!
o.jeziku.347 duke, -> #309, ndragan
││ Za utehu, onomad u Los Anhelesu održaše 'XXIIIrd Olympic Games' ;>. Da uteha bude veća --- onomad u Sarajevu održaše "iks-i-ve ZIMSKE OLIMPIISKE IGRE, SARAAJVO" ---------------------------------------------------------------------- Nezavisna primedba. Ti si zamenio NAVODNIKE(") i POLUNAVODNIKE('), tj. uvek ih pišeš po engleskom uzusu: ││ održaše 'XXIIIrd Olympic Games' a treba: "održaše 'XXIIIrd Olympic Games'". Pozdrav, Vlado
o.jeziku.348 duke, -> #316, milan
││ A šta ćeš ako se radi o tačkama ili pravim (u geometriji), kako ││ ćeš, crni Vladimire, da učiniš da one dobiju ili uzmu, ako neka ││ ravan treba da bude upravna na pet... pravama (pravima)? Pitao za devojke, ja ti odgovorio za devojke; sad pitaš za "tačke i prave", kad ti odgovorim za njih --- nemoj da me pitaš za "brojke i slova" ... Sa tačkama i pravama uvek probaj da uradiš ono što je, za potrebe stiha, uradio (beše li Nušić?): kvadrat nad hipotenuzom, to zna svako dete, jednak je kvadratu nad obe katete ========== a ne "nad obema katetama". Ako si radikalan, udariš stazom ukidanja dubleta u kategoriji brojeva do 5. Inače su već vrlo retki ljudi kojima zvuči baš onako knjiški kada čuju ili vide da se govori o "dvema greškama, trima ženama, četirima stranama problema ..." Vidim da je ndragan već "upravna na pet pravih". Ako si liberalan, dođeš iz Niš, kažeš kako je dole na jug (kod južni Srbi, Bugari i ostali) jezik krenuo na put ka veliki jezici, objasniš ko su ovde izdajnici, promeniš standard za ostali Srbi, "daš nešto na pet žene", "upraviš ravan na pet prave" itd. I u Niš je srpski jezik, zar ne? Pozdrav, Vlado
o.jeziku.349 duke, -> #332, ndragan
││ predlog (da si musliman, oženio bi se _sa_ pet devojaka), ali šta ││ sa dativom, 'poklonio cveće petorima devojkama'? Možda ovo valja ... Šibneš devojke ponovo u genitiv množine, deverbalizuješ glagol _pokloniti_, dodaš glagol _dobiti_, na vrh noža vremenskih morfema, kupiš cveće, palneš sveće (koja kičeroza!), dobro promešaš i pet devojaka dobilo je na poklon cveće od tebe. A ti sediš i čekaš šta ćeš dobiti od njih. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.350 veca, -> #344, ssokorac
>> Imao bi neka domaća. Za svaku stranu reč bi postojala domaća i >> nikom ništa ne bi falilo, sve reči bi izgledale normalno jer ih >> takve koristimo. Pa sad, ako ćemo da teram mak na konac, meni i ovako izgledaju nor- malno, :) jer: 1) te reči su mi i ovako bile strane, 2) kad sam počela da se upoznajem sa tom terminologijom, prvo sam čula engleske termine, pa su mi prevedeni zvučali pomalo smešno :) Da mi je neko pre dve godine rekao da ću imati i raditi sa kompjute- rom, ne bih mu verovala :) a kamo li da ću ovako da se pcujem :))
o.jeziku.351 pedjak, -> #331, dejanr
> Doduše, kažu da je pre/posle rata (onog iz '41) bio Mika Miš. Jeste, čitao sam svojevremeno nekoliko stripova u kome su sva imena *prepevana* na srpski nam jezik. Trebalo mi deset minuta da pohvatam ko je ko :))
o.jeziku.352 max.headroom, -> #313, wizard
> Po meni - ovako treba. ;) (Jedino je problem sa zagradama...) :) Nezgodno... Zamisli primer sa dve rečenice: Ovo je prva rečenica :). Ovo je druga rečenica :(. Očigledno je da ":)" kod prve rečenice "mora" da stoji pre tačke, jer se odnosi na datu rečenicu. Vizuelno je čak lepše bez tački, uopšte, jerbo mu iste dođu nešto kao "bubuljice" ili šta ti ga ja znam već :) Zagrade se, valjda, zatvaraju sa ":)", jer, ako imaš ":(" i, odmah zatim, zatvorenu zagradu - znak ":()" podseća na zevanje ili neko slično stanje ;) (Evo jednog primera... :) Medžutim ;), ( :) ) kako izgleda "biksi" (bixie) koji odgovara stanju koje bih slobodno preveo sa "e, jebi ga", a najbolje se uočava u primeru: TAKO TREBA :) :( Sa svojim skromnim poznavanjem biksi-jezika, potrebno mi je čak ;) dva znaka za opisivanje stanja duše :) Izuzetno neekonomično...
o.jeziku.353 milan, -> #348, duke
> "upraviš ravan na pet prave" itd. I u Niš je srpski jezik, zar ne? Sva je prilika da jeste, al' čitajući petrovics-a preferirao bih da nije! :( Pl poz M
o.jeziku.354 dragisak, -> #343, janko
║ Pre. Posle rata, neko vreme je strip bio gnjusna kapitalistička ║ zavera, pa se nije pojavljivao. Na svu sreću, nisu mogli da ║ spale sve stripove koje su klinci čuvali po kućama. Bilo je naših stripova. U listu "Pionir" koji je izdavao, ko drugi nego Savez Pionira (1946-47), su izlazili stripovi. Tematika je bila iz NOB-a ali je bilo i onih drugih (šaljivih). Moj ćale je tada počinjao svoju karijeru crtajući stripove (tada je bio srednjoškolac). Pričao mi je da ih je Đilas jednom prilikom kritikovao što "našu socijalističku omladinu" tako karikirano prikazuju. A, radilo se o tome da su oni stripove crtali u diznijevskom maniru, prikazujući raznu mangupariju i njihove štosove. Ono što hoću da kažem je da komunisti nisu imali ništa protiv samog stripa ako je sadržaj 'ispravan'. Za njih je strip, kao i film, bio još jedan od načina za širenje propagande. Komunisti su, sa te strane, imali dosta sluha za, u to vreme, nove medije.
o.jeziku.355 spantic, -> #339, darone
> (većina? ne smem...) *koriste* reč 'svič' u > značenju 'stvar koja klikće i dozvoljava > elektronima da pređu jedan ili drugi put'. Je li Darone, da li si čuo možda da je naša reč prekidač? ;)
o.jeziku.356 lovro, -> #351, pedjak
> Jeste, citao sam svojevremeno nekoliko stripova u kome su sva >* imena prepevana* na srpski nam jezik. Trebalo mi deset minuta > da pohvatam ko je ko :)) A cuo sam da su Asterix i Obelix bili Zvezdoje i Trboje. Lovro
o.jeziku.357 peca.st, -> #329, darone
!-> Smatram se! :)))) Pa nije ti rekao da se SMATRAŠ nego da se SMARTAŠ! :))))
o.jeziku.358 max.headroom, -> #339, darone
> Ali je koriste mnogi. Mogao bi da kažem i većina, > ali ne smem. A drugo, ako ti bilo ko kaže E, Darone, nije da zanovetam :), ali - pokvarila ti se desna margina. :))
o.jeziku.359 ndragan, -> #341, ladislavs
/ Poklonio cveće kvintetu devojaka :). Ako su kvintet, onda sviraju; izvolite se obratiti u temu muzika :)
o.jeziku.360 ndragan, -> #348, duke
/ problema ..." Vidim da je ndragan već "upravna na pet pravih". E pa dobro, a kako se stvarno kaže (ne radikalno nego po starim pravopisima)?
o.jeziku.361 ndragan, -> #339, darone
/ (većina? ne smem...) *koriste* reč 'svič' u Ja bogami čuo jednu operaterku da kaže 'švić' (setkodnanovci gube poen) />> to je kombinacija ENGLESKE reči sa načim />> pre/su-fiksima. / (štas' 'teo da rekneš S ovime?) Hoteo je reći da se višejezične složenice smatraju u najmanju ruku estetskim nedostatkom. žak se ne preporučuje mešanje grčkog i latinskog korenja u istoj čorbi. Mešavina domaće reči i latinskog nastavka je kod nas zajebancija. Reč 'zajebancija' ovde ima da se shvati 1) bukvalno, jer se takvim stvarima bavimo kad se zezamo ("govorancija", "idimidođizam") i 2) kao primer, jer je upravo nastala od domaćeg glagola i latinskog nastavka. / Evo ti protivargumenta za dor: u šta ulaziš na / BBSu, a hoćeš da igraš Trgovačke Ratove (Trade Ulaziš u minus, kad ti stigne račun od pošte :)
o.jeziku.362 ndragan, -> #337, duke
/ uvek ih pišeš po engleskom uzusu: /││ održaše 'XXIIIrd Olympic Games' Loša navika iz programskih jezika i sa Sezama - čak je jednom neko lepo iskazao kojim se to osećajem rukovodimo kad biramo navodnike. Navodnici služe za ozbiljne navode, a apostrofi za manje bitne - ovo treba shvatiti veoma labavo - te se tu zaista ne pridržavam nikakvog pravila, osim onog da je lakše otkucati apostrof (navodnik se šiftuje :).
o.jeziku.363 ndragan, -> #346, duke
/ JEDAN NEPRIJATELJ PISANE REžI I KONFERENCIJE CIVILIZACIJA MANJE!!! Nekom je istekla pretplata ili je skinuo rezignaciju?
o.jeziku.365 balinda,
U decembru mesecu u ovu temu pristigla je čak 61 poruka tako da je odgovorni urednik NDragan napravio malu retrospektivu. (Oh, kako leeeepa reč, moram još jednom da je napišem: 'retrospektiva'. Eto, sad mi je lakše.) :))) Ovo podsećanje na decembarske razgovore trebalo je da ide uz novogodišnji bilten ali sam se ja zbrkao oko gregorijanskog i julijanskog kalendara, ;) pa ćete ga dobiti sada. Dakle, evo na šta nas podseća "resorni ministar", poštovani NDragan: >> 6.191 dzakic, "oglašavači su bitniji od žITALACA", >> a ne "čitaoca" i sl. >> >> 6.192 skoprivica, mozda je hteo da kaze da su oglasavaci >> bitniji od JEDNOG citaoca >> >> Da li se kaže skener ili skaner: >> >> 6.202 dejanr: Stvarno kažem skaner... >> 6.204 janko: ...i mnogo bliže A nego E, posebno u Engleskoj. ;) >> Skaner je OK. >> 6.205 dzakic: najčešće prevedemo tako da više liči na ono >> kako je napisano, nego kako se čita. >> 6.206 ssokorac: mi koristimo izmene reči da bi manje 'lomili' >> jezik >> 6.207 nikolas: >> prefiks mikro- je u našem jeziku preuzet iz grčkog, >> te se stoga u svim rečima koje ga sadrže tako i čita >> (inače bi moralo i majkroskop). I "skenirati, skener" >> ima, u osnovi, grčko poreklo (od reči skandalon), ali, >> budući da je u naš jezik preuzet iz engleskog, trebalo >> bi izgovarati "po engleski", dakle skener. BTW, skaner, >> bar meni, lepše zvuči... >> 6.208 floyd: Zašto bi se svi svetski jezici povinovali baš >> američkoj verziji engleskog pravopisa? >> 6.209 darone: A ja celog života bio ubeđen da se kaže >> majkroprocesor :) >> >> Sebe, se, ili nj? >> >> 6.217 ndragan: kada treba ubaciti 'sebe/se' umesto 'njega/ga'? >> 6.218 minja.: kada se subjekat u jednoj rečenici ponovo vraća >> na sebe, zato se i zovu povratne zamenice. >> 6.219 dzakic: Ako sam ja taj koji čestita, onda čestitam SEBI. >> Ako mi čestita neko drugi, onda čestita MENI. >> 6.220 nikolas: On voli svoju ženu. (Tako treba!) >> 6.221 duke: "sebe/se", ijekavski "sjebe/se". >> * oni mogu podići svoj novac Ša neĆ oni mogu podići >> njihov novac (U stvari, niko ne može podići _svoj_ novac, >> jer ga nema u bankama, poštama, ali je to iz druge priče.) >> Ako se PRISVOJNA ZAMENICA NE ODNOSI NA SUBJEKAT mogu se >> upotrebiti SVE PRISVOJNE ZAMENICE U SVAKOM LICU OSIM U >> ONOM KOJE SE POKLAPA SA SUBJEKTOM. >> 6.224 nikolas: Ona voli njenog muža. (Takođe pravilno gramatički, >> ali... To bi bilo sve, ali pogledajte šta je pomenuti gospodin (misli se na ndragana) :) pripremio za temu 'recnik'.
o.jeziku.366 mjova, -> #339, darone
stvarno nisam hteo da ti repliciram na poruku smatrajući da nije potrebna tolika diskusija oko ovoga. ipak, posle nekog vremna morao sam ;). evo zašto: > Evo ti protivargumenta za dor: u šta ulaziš na > BBSu, a hoćeš da igraš Trgovačke Ratove (Trade > Wars)? lepše ti je da vidiš imena nekakve firme na engleskom ili sličnom jeziku. mnoge današnje (nove) firme uzimaju imena koja nemaju nikakvu osnovu u našem jeziku već koriste reči koje se smatraju 'dobrim dizajnom' za ime. seljaci i ne znaju šta znači 'Co.', 'Ltd.', ali dodaju u ime, pa tako možeš videti 'Pera i sinovi Co.'. meni je sve to tako glupo - ne mogu da ti opišem. čak sam video da čovek NE ZNA kako kako se piše dargstor, pa nad ulazom radnje stoji tabla 'draKstor' (pa ga zovemo drakče ;). mnoge reči na engleskom jeziku su ti bliže od srpskih. ako je tebi to normalno, meni nije. znam da reklama strane proizvodnje (zapadne) izgleda perverzno, pa smatram da je upotreba onih 'co', 'ltd' i ostalih skraćenica otuda i popularna. pogledaj samo oglase u R. to je bolje opremljeno engleskim rečima nego rečnik. grozno. kažem, meni se to sve ne sviđa. ako budem živeo na zapadu onda ću to prihvatiti kao deo njihove kulture, ovde jok. usput, nisam ni za nasilno menjanje postojećih izraza (o čemu je skukrika pisao ;), ali neke stvari treba poštovati. pogledaj poruku 13.170 ;)
o.jeziku.367 zolika, -> #351, pedjak
>> Jeste, čitao sam svojevremeno nekoliko stripova u kome su sva imena >>* prepevana* na srpski nam jezik. Trebalo mi deset minuta da pohvatam >> ko je ko :)) Nešto baš nisam siguran. U stripovima koji su izlazili pre rata likovi koji se danas zovu Belka, Horacije, Hromi Daba, Šilja, Paja tako su se zvali i onda.
o.jeziku.369 duke, -> #363, ndragan
││ / JEDAN NEPRIJATELJ PISANE REžI I KONFERENCIJE CIVILIZACIJA MANJE!!! ││ Nekom je istekla pretplata ili je skinuo rezignaciju? Jok! Ja izvadio zub koji me je četiri dana sprečavao da pišem.
o.jeziku.368 duke, -> #360, ndragan
││ E pa dobro, a kako se stvarno kaže (ne radikalno nego po starim ││ pravopisima)? Pa kaže se onako kako si ti rekao --- "upravna na pet pravih". Je li možda zvučalo kao da mislim da to nije dobro!? Pozdrav, Vlado
o.jeziku.370 milan, -> #361, ndragan
> Hoteo je reći da se višejezične složenice smatraju u najmanju ruku > estetskim nedostatkom. žak se ne preporučuje mešanje grčkog i latinskog > korenja u istoj čorbi. Mešavina domaće reči i latinskog nastavka je kod > nas zajebancija. Reč 'zajebancija' ovde ima da se shvati 1) bukvalno, > jer se takvim stvarima bavimo kad se zezamo ("govorancija", > "idimidođizam") i 2) kao primer, jer je upravo nastala od domaćeg > glagola i latinskog nastavka. Hm, hm! Biva da se višejezične složenice smatraju "u najmanju ruku estetskim nedostatkom" dok god se to primećuje. A kada prestanemo a primećujemo, počne da nam se čini da je reč naša i zaboravimo na "nedostatke". Pl poz M
o.jeziku.371 spantic, -> #343, janko
>> Doduše, kažu da je pre/posle rata (onog iz '41) bio Mika >> Miš. > > Pre. Posle rata, neko vreme je strip bio gnjusna > kapitalistička Mika Miš je bio plagijat Mikija Mausa ako se ja dobro sećam članka u Pegasusu. On nije prevod na naš jezik. Ima neko možda potpunije podatke?
o.jeziku.372 spantic, -> #346, duke
> JEDAN NEPRIJATELJ PISANE REžI I KONFERENCIJE CIVILIZACIJA > MANJE!!! O kome je reč?
o.jeziku.373 lovro, -> #367, zolika
> Nesto bas nisam siguran. U stripovima koji su izlazili pre rata > likovi koji se danas zovu Belka, Horacije, Hromi Daba, Silja, > Paja tako su se zvali i onda. Neki se ovde bune. Pa zar nisu i gorenavedena imena prepevana? Lovro
o.jeziku.374 ssokorac,
─┼┤ digitalna(METACONT) i nije do nje a i modem je sasvim OK jel je =========== Gomila ljudi piše "jel je". Što je najgore, tako i govore. Zašto je to "jer je" tako grozno da ne sme da se kaže?
o.jeziku.375 ilazarevic, -> #374, ssokorac
> Gomila ljudi piše "jel je". Što je najgore, tako i govore. Zašto je to > "jer je" tako grozno da ne sme da se kaže? Zato što ljudi nisu sigurni u ono što su naučili kada su učili da govore. Nikako im nije bilo jasno šta je to "jel", odnosno "jer", a nije se našao niko da im objasni. Naime, "jer" je veznik, i koristi se isključivo na taj način, dok je "jel" skraćenica od pitanja "je li". Ovo "jel" bi trebalo da se piše "je l'". Dakle, kada pitate nekoga nešto, koristite "jel"; kada vezujete dve proste rečenice uzročno-posledičnom vezom, koristite "jer".
o.jeziku.376 duke,
OBAVEŠTENJE ZA ZAINTERESOVANE! Pojavio se (pre nekog vremena) "Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena". Autor je Tvrtko Prćić, izdao (dole izdajnici!) Nolit 1992. godine. Petnaestak strana posvećeno je pravilima za "adaptaciju engleskih ličnih imena u našem jeziku", ostalo je rečnik. Cena: k'o tri litra benzina bez bonova. Prodaje se bez bonova. Kupuje se po potrebi. Al' više niko ne može da se žali da nije znao ... Pozdrav, Vlado
o.jeziku.377 mladenp, -> #361, ndragan
> Ja bogami čuo jednu operaterku da kaže 'švić' > (setkodnanovci gube poen) Normalno. Švić služi za švićkanje. :)
o.jeziku.378 ndragan, -> #366, mjova
/ izgleda perverzno, pa smatram da je upotreba onih 'co', 'ltd' i LTD (limited) - sa ograničenim jemstvom Co(mpany) - društvo (deoničko) Inc(orporated) - hm, ovo je malo teže; moglo bi se reći 'objedinjeno'; odnosi se na firmu nastalu spajanjem i kupovinom firmi. Vredelo bi prevesti još neke od poslovnih izraza, tek da se vidi šta _tamo_ znače, pa da se malo smejemo kad ovde ulete u neki nemoguć kontekst.
o.jeziku.379 ndragan, -> #375, ilazarevic
/ rečenice uzročno-posledičnom vezom, koristite "jer". More, ja bi taj 'jer' ukinuo i uveo obavezno 'jerbo', pa smo završili.
o.jeziku.380 lovro,
> on onako kroz smeh "Eno ga pop na rolsulama!" Zahtevam da se ispravi istorijska greska naneta koturaljkama. Vec koliko puta sam cuo razne izgovore ove reci: 'rosule', 'rolsule' i drugo, slicno ali nepravilno. Za one koji ne znaju nemacki, da ponovimo: 'roll' - okretati 'der Schuh' pl. 'die Schuhe' - cipela (cipele); h u sredini se ne cita. Svako ce shvatiti zbog cega se koturaljke zovu rolsue, a ne rolsule. Lovro --> Keyboard? How Qwerty!
o.jeziku.381 ilazarevic, -> #379, ndragan
> More, ja bi taj 'jer' ukinuo i uveo obavezno 'jerbo', pa smo završili. Tako je! Time bi se izbeglo mešanje 'jel' i 'jer', sem ako neko ne izvali 'jelbo' :)
o.jeziku.382 max.headroom, -> #378, ndragan
> Vredelo bi prevesti još neke od poslovnih izraza, tek da se vidi šta (c) - Copyrighted (zaštićeno) (r) - Registered (? tože) (t) - Trade Mark (zaštitni znak; registrovan?)
o.jeziku.383 ndragan,
(PC.UTIL 5.491) / IMPRESIJA --> IMPRIMOVATI (a ne "impresovati") E da, ali kad si u kurc*, onda si 'deprimiran' a ne 'deprimovan', a s druge strane, onaj okvir u novinama gde piše telefon uredništva zove se 'impresum' a ne 'imprimum', i školjke za automobile se prave od presovanog a ne primovanog lima. Cvrc. Ima li pravila?
o.jeziku.384 darone, -> #383, ndragan
>> Cvrc. Ima li pravila? Kako da ne, samo jedno: da nema pravila :) darone
o.jeziku.385 ndragan, -> #380, lovro
/ Svako ce shvatiti zbog cega se koturaljke zovu rolsue, a ne rolsule. Moja baba je izmislila 'rolšne' (pored ostalog). Pošto imam izvor banatskog staronemačkog (ter alti švobiš) u okolini (tašta :), mogu malo bolje da pratim sudbinu nekih nemačkih izraza, koji su, posle temeljne obrade, prestali da žuljaju i lepo se smestili u naš jezik. Na primer: viertel (firtl) - frtalj (četvrtina, ako neko ne zna) glatt und verkehrt (ferkert) - klot i frket (pravo i obratno) waagerechts (vagerehts) - vagres (vodoravno - zidarski izraz) Do slanja ovog egzeka nisam se setio više od ovoga, al' da ima, ima. / --> Keyboard? How Qwerty! Schlüsselbrett? Wie qwertz! :))))) (u bukvalnom prevodu na nemački)
o.jeziku.386 andrejl, -> #382, max.headroom
>│ (t) - Trade Mark (zaštitni znak; registrovan?) Tržišni znak? bye, andrejl
o.jeziku.387 max.headroom, -> #385, ndragan
> Do slanja ovog egzeka nisam se setio više od ovoga, al' da ima, ima. Setio sam se jednog zanimljivog primera: ausflug (nem.) - izlet (srp.) aus = iz flug = let :)
o.jeziku.388 ndragan,
Ovo bi trebalo da je naš lokalni bilten - šta smo lepo pričali u januaru. Međunaslove sam sâm izmislio (ne radim za nikoga). Nastavak sage o strancima u noći: 6.245 broker: Jednom sa video natpis PIZZERIA .... napisan ćirilicom 6.253 lovro: Duti fry shoop, Big meack, chissburger Sinoć ili juče uveče, pitanje za noćas 6.246 peca.st: Doveče ne može predstavljati sutra uveče. 6.250 duke: JUžE(R) - DANAS - S(J)UTRA; koji period pokriva reč NOĆAS? 6.251 mladenp: Ja je upotrebljavam u sva tri slučaja 6.252 lovro: A u koje spada 22:00? 6.273 isekulovic: Period najbliže noći :)) 6.254 ladislavs: Postoji i reč IZJUTRA koja je sinonim za sutra ujutro. Milanovo pravilo i teorije Milke Ivić 6.258 milan: Uz voće, dakle, ide množina a uz povrće jednina! 6.260 wizard: zašto nazivi većine povrća spadaju u tzv. gradivne imenice? 6.290 nbatocanin: "kao fenomeni koji egzemplifikuju svet neopredmećenog" 6.304 duke: "ne podaje se (sic!) pluralizovanju: zelen, grašak, boranija" 6.305 duke: burani, "jelo spravljeno od zeleni i pirinča" 6.317 milan: Pa, ova baba se** neopevano! ;) Bože kako je to strašno kada lingvisti počnu da pseudofilozofiraju. Sumnjive sitne množine 6.276 ndragan: breskva - bresaka; rotkva - ??? 6.279 milan: Pa, sad' "rotkava" ili "rotkvi". "jednoj devojci", "dvema..", "trima...", "četir(?)ima...",(!?) A pet, a? Ajde daj nešto na pet devojaka! 6.282 ladislavs: rotkvi 6.284 darone: Rotkvica bre :) 6.287 madamov: Rotkve strugane. B))) 6.316 milan: ako neka ravan... upravna na pet... pravama (pravima)? 6.332 ndragan: šta sa dativom, 'poklonio cveće petorima devojkama'? 6.338 milan: Meni više vuče na "petirma", ali, onako, po sluhu! ;)) 6.340 veca: Ili žališ što ne možeš izaći na kraj sa pet devojaka :)) 6.348 duke: "upraviš ravan na pet prave" itd. I u Niš je srpski jezik, zar ne? 6.353 milan: čitajući petrovics-a preferirao bih da nije! :( 6.368 duke: Pa kaže se kako si rekao --- "upravna na pet pravih" Proklizavanje semantike 6.272 milan: stvarno ne znaš značenje glagola "šlajfovati" 6.275 ndragan: Ne da znam ... nego ne znam kako se prevodi. 6.295 janko: proklizavaš? 6.302 duke: _Schleifen_ ima kao jedno od značenja ... banatsko blato semantike. 6.322 ndragan: Za sva sranj* koristite švabizme, ogadiće vam se :) Prevod na gomili 6.288 madamov: Tražim adekvatan prevod: Handle, Heap 6.291 beast: 1) (to) handle - snaći se, rukovati sa i sl. a ovo pod 2) isto što i bukvalno :) 6.293 darone: Nemož' sve da se prevodi, videćete za par godina. 6.296 madamov: "pointer na pointer na nešto što je relokatibilno" 6.298 mjova: da izmislimo nešto poput stevke? glasam za gomilu! 6.299 mjova: 'febrilan sa komplikacijama'. haos, mislim se ja, tip umire, u najmanju ruku ;) 6.319 madamov: Fajloruk? B)))) 6.321 darone: odomaćena reč 'presvičovati' (preklopiti?) 6.324 ndragan: Tražim prevod reči 'adekvatan' :) 6.330 mjova: kombinacija ENGLESKE reči sa načim pre/su-fiksima 6.361 ndragan: Mešavina domaće reči i latinskog nastavka je kod nas zajebancija 6.366 mjova: 'Pera i sinovi Co.'; stoji tabla 'draKstor' Sintaksa :) ili :( 6.311 nbatocanin: da li se ":)" računa u terminator rečenice? 6.313 wizard: (Jedino je problem sa zagradama...) :) 6.318 isekulovic: ( text :) ili ( text :) ) ??? 6.352 max.headroom: "e, jebi ga", u primeru: "TAKO TREBA :) :(" Zato jel je jer 6.374 ssokorac: Zašto je to "jer je" tako grozno 6.375 ilazarevic: "jer" je veznik, dok je "jel" skraćenica od "je li" 6.379 ndragan: ja bi taj 'jer' ukinuo i uveo obavezno 'jerbo' 6.381 ilazarevic: sem ako neko ne izvali 'jelbo' :)
o.jeziku.389 viktor,
Zdravo, Da li mi neko moze reci sta je subjekt u recenici: "Iz sobe se culo samo decije duboko disanje." Hvala. Pozdrav. P.S. Da, imam "drugaka" u kuci ... a ima razlicitih misljenja, ne u mojoj kuci vec u prosvetnoj ustanovi ... :)
o.jeziku.390 rooster, -> #389, viktor
DISANJE - SUBJEKAT decije - atribut se culo - predikat soba - prilog za mesto ... BUBBLE
o.jeziku.391 squsovac, -> #389, viktor
Meni se nekako "po osećaju" čini da je u rečenici: > "Iz sobe se culo samo decije duboko disanje." ******* ******* PREDIKAT SUBJEKAT Objašnjenje koje mi se čini logičnim je da po pravilu subjekat i predikat sami za sebe MOGU tvoriti rečenicu koja NE BI SMELA da promeni OSNOVNI smisao postavljene rečenice. Dakle, "žulo se disanje." je sasvim smislena rečenica koja je "podskup" postavljene. Postavljena rečenica ima još i: "iz sobe" - prilog za mesto, - "samo", "dečije" i "duboko" - prilog za valjda se zvaše "način" ili nešto slično. Moguća varijanta da je subjekat "iz sobe" ili "dečije" dovodi do toga da ne bi moglo da bude primenjeno osnovno pravilo da samo subjekat i predikat tvore smislenu rečenicu nekontradiktornu postavljenoj. Možda sve ovo i nije tačno, al' meni zvuči logično. :)
o.jeziku.392 milan, -> #389, viktor
> Da li mi neko moze reci sta je subjekt u recenici: > > "Iz sobe se culo samo decije duboko disanje." Rado ću se potruditi da ti pomognem, ali mi prethodno moraš ti pomoći. Naime, ja ne znam šta je to "subjekt" (ili "subjekat", sad' svejedno). Kada mi ga definišeš, onda ću ti ja lako reći šta je u datoj rečenici subjekat. Međutim, držim da ti posle uspešnog definisanja pojma subjekat, moja pomoć neće biti ni potrebna. ;) Pl poz M P.S. Ako nekome pokloniš ribu pomoćićeš mu tog dana, ako nekoga pak naučiš da lovi ribu spašćeš ga za ceo život.
o.jeziku.393 viktor, -> #392, milan
Zdravo, Hvala na odgovorima. I mene interesuje sta je definicija subjekta. Koliko sam ja shvatio to je "ono" sto cini radnju u recenici. E, sada sta to znaci "cini"? Kako "disanje" nesto "cini"? U svakom slucaju, jos jednom, hvala. Pozdrav.
o.jeziku.394 duke,
Upitao se ndragan nedavno ima li pravila u distirbuciji parova tipa KOMPRESIJA-KOMPRIMOVATI. Ima, to se lepo vidi iz sledećih primera: processio - procedere -- ? recessio - ? -- ? concessio - ? -- ? agressio - ? -- ? regressio - ? -- regresirati progressio - ? -- progresirati obsessio - obsidere -- ? depressio - deprimere -- deprimirati repressio - reprimere -- ? impressio - imprimere -- impresionirati compressio - comprimere -- komprimovati missio - mittere -- ? emissio - emittere -- emitovati, emitirati demissio - demittere -- ? remissio - remittere -- ? transmissio - transmittere -- ? reflexio - reflectere -- reflektovati, reflektirati ? - annectere -- anektirati connexio - connectere -- konektirati discussio - discutere -- diskutovati, diskutirati repercussio - repercutere -- reperkutovati Pozdrav, Vlado P.S. Ovo je samo onako nabacano, ali je jasno da, kao i drugde u srpskom, pogotovu kad je reč o tuđ(man)icama, PRAVILA NEMA. TAKO TREBA!
o.jeziku.395 ssokorac, -> #389, viktor
─┼┤ "Iz sobe se culo samo decije duboko disanje." Subjekat je 'disanje', 'decije' i 'duboko' atributi, 'se culo' predikat, 'iz sobe' priloška odredba za mesto :).
o.jeziku.396 zolika, -> #393, viktor
>> Hvala na odgovorima. I mene interesuje sta je definicija subjekta. Onoliko koliko ja znam srpski: zar subjekat i predikat nisu PODMET i PRIROK ?
o.jeziku.397 peca.st, -> #391, squsovac
!-> Moguća varijanta da je subjekat "iz sobe" !-> ili "dečije" dovodi do toga da "iz sobe" ili "dečije" ni u jednoj rečenici ne mogu biti subjekti, jerbo subjekat mora biti u nominativu... Osim toga "dečije" nije imenica već pridev... P e C a P.S. Za MGovce: sad se Vukosava ponosi mnome... ;>
o.jeziku.398 peca.st, -> #393, viktor
!-> Hvala na odgovorima. I mene interesuje !-> sta je definicija subjekta. Subjekat je vršilac radnje u rečenici. Ovde je upotrebljena personifikacija, disanju je dodeljena uloga koju ono po defaultu ;) ne može imati... P e C a P.S. Ne bojte se, ne idem u Filološku, idem u Matematičku... ;)
o.jeziku.399 didldi, -> #392, milan
Jesi li ti prosao kroz OS?
o.jeziku.400 didldi, -> #393, viktor
Subjekat mozes da definises da on izrazava ono sto izvrsava radnju u recenici (otprilike (receno mojim recima)) A disanje se cuje, ono se cuje.
o.jeziku.401 didldi, -> #296, madamov
sta ti je to?????
o.jeziku.404 didldi, -> #391, squsovac
Pzai ovo prvi put da su se u necemu slozili u konferencijama. Nemogu da verujem :)))))))
o.jeziku.405 balinda, -> #399, didldi
>> Jesi li ti prosao kroz OS? OS/2? ;)
o.jeziku.406 mladenp, -> #392, milan
> P.S. Ako nekome pokloniš ribu pomoćićeš mu tog dana, ako > nekoga pak naučiš da lovi ribu spašćeš ga za ceo život. :))) Pravi si profesor. I ja studentima govorim da je prepisivanje medveđa usluga i da to nije pravo drugarstvo. ;) A dok čovek nauči da lovi ribu dete će da okine godinu. ;)
o.jeziku.407 madamov, -> #401, didldi
****** sta ti je to????? ****** A šta? Nisi citirao(la) na šta se odnosi, a poruka je dosta davno poslata.
o.jeziku.408 didldi, -> #407, madamov
U pitanju je greska. Posto ja ne koristim sor, onda sam pogresno zapisao br. poruke na koju treba da odgovorim, Ta poruka je trebala da bude odgovor na poruku sa za 100 vecim rednim brojem izvini
o.jeziku.409 ndragan, -> #398, peca.st
/ Ovde je upotrebljena personifikacija, disanju je dodeljena uloga koju / ono po defaultu ;) ne može imati... Nije nego. Ne može da se čuje? Glagoli označavaju 'radnju, stanje ili zbivanje', a 'čuje se' može da potpadne pod sva tri. Nikakva personifikacija ('oličenje' od hrv. farbati) nego sve sasvim obično. Uloga pa bez značaja? Dame i gospodo, objavljujem početak rušenja komunjarskog okolotrbušnog jezika. Načet je prvi nerazrušivi par. Od početka istorije ('41) govorilo se samo u paru "značaj i uloga". Još da dočekam da vidim ognjište od 99 godina. / Subjekat je vršilac radnje u rečenici. Vršilac? A gde su poslovi i radni zadaci, pa još obavljanje? BTW, za vršidbu se ovde u Banatu koristi mašina, ali se ne zove onako kako očekujete, nego vršAlica (po analogiji sa mešAlicom, a čuo sam i za bušAlicu).
o.jeziku.410 ndragan, -> #406, mladenp
/ A dok čovek nauči da lovi ribu dete će da okine godinu. ;) To sam i ja rekao jednom momku na popravnom. Išao da vata žabe umesto da sprema matiš. čabe je uvežbao da hvata, dobro ih i prodao, al' se ispružio u avgustu.
o.jeziku.411 ndragan, -> #394, duke
/ demissio - demittere -- ? Demisionirati? Tako treba.
o.jeziku.412 lovro, -> #389, viktor
­=- "Iz sobe se culo samo decije duboko disanje." ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ Ovo sve je subjekat! To se zove, cini mi se, subjekatska sintagma (skup). Ovakve primere smo imali na pripremama za polaganje prijemnih ispita za srednje skole. Lovro
o.jeziku.413 janko,
> Molimo vaz da pogledajte i, ako vas lino ne zanima, > prenesite onima koje će možda interesovati. Da li vam je poznata gornja rečenica? Mene je, čak, dočekala triput do sada pošto sam se logovao na Sezam. (sve greške su izvorne, osim što sam otkucao lino umesto lično -- ovo sam radio on-lajn, jer nisam mogao da izdržim... )
o.jeziku.414 mjova, -> #413, janko
> Da li vam je poznata gornja rečenica? Mene je, čak, > dočekala triput do sada pošto sam se logovao na Sezam. pa ko to još čita? ;)) nisam ni primetio jer nekako nisam uz komp dok obrće broj, a kasnije imam preča posla no da gledam info ;)
o.jeziku.415 duke, -> #392, milan
││ Naime, ja ne znam šta je to "subjekt" (ili "subjekat", sad' ││ svejedno). Kada mi ga definišeš, onda ću ti ja lako reći šta je u ││ datoj rečenici subjekat. Subjekat je jedna tačka, predikat druga tačka, rečenica je prava koja prolazi kroz te dve tačke. U ovoj geometriji tačke se ne definišu, nego se podrazumevaju :)­. Pozdrav, Vlado
o.jeziku.416 duke, -> #409, ndragan
││ BTW, za vršidbu se ovde u Banatu koristi mašina, ali se ne zove ││ onako kako očekujete, nego vršAlica (po analogiji sa mešAlicom, a ││ čuo sam i za bušAlicu). BTW, znaš li kako glasi glagol kojim se označava radnja koju VRŠI mašina u Banatu zvana VRŠALICA?