srbija.939alien,
-> #911, kiki[] Da li ovu vlast čini neka euforija da se narod boji iste, da ne bi
[] slučajno neko "nastradao", ili postoji neko treće objašnjenje?
Tako nekako.
Čini se da posle ovog rata više ne mogu da zaplaše ni zeca.
srbija.940alien,
-> #931, dr.iivan[] Hajde objasni lepo, argumentovano, smisleno, zdravorazumski, zašto
[] misliš da će baš SPO da bude onaj pravi, koji će uspeti da ovde promeni
[] vlast, naravno, kroz institucije sistema, polako, preko savezne vlade
[] i odbrane Kosova? I zašto misliš da će biti bolji?
Ti si i u nekim drugim konferencijama (npr. Hardver) bio poznat
po tome što po X puta postavljaš isto ili slično pitanje, iako je više
ljudi po više puta davalo odgovor (koji ti nisi hteo ili umeo da razumeš
ili prihvatiš).
S obzirom da mi sam se stvarno umorio od toga koliko ovde pišem,
ne pada mi na pamet da ponavljam čak ni delić svega onoga šta sam pisao.
Na raspolaganju su ti sve moje poruke na Sezamima pisane tokom skoro 6
godina (pretežno pod ovim userom, ali i sa usera Index i na Pro-u Mita).
Mogu da ti se sviđaju ili da ti se ne sviđaju, da se slažeš ili
da se ne slažeš - to je tvoja stvar.
srbija.941morkin,
-> #933, madamov> parkiraju automobili?). Ja sam za radikalne mere, kao u Indoneziji
> gde panduri nose bezbol palice i bez upozorenja razbijaju
> šoferšajbne nepropisno parkiranim automobilima. I to zato što nam je
> neefikasan sistem kazni. Šta
U Grčkoj skinu tablice sa kola pa onda ideš da ih podigneš. Ne znam za
nešto jednostavnije.
srbija.942morkin,
-> #899, alien> Osnovni princip na kome je ova vlast insistirala je taj da
> gradski prevoz u Beogradu treba sam da se finansira i taj princip
> polako ali sigurno daje rezultate, što će i vreme pokazati.
Problem je što je princip pogrešan.
Saobraćaj postoji da bi promenom mesta neki proizvod dobio novu upotrebnu
vrednost. Promenom mesta na kojem se nalazi predmet dobija upotrebnu
vrednost. Troškovi prevoza se ugrađuju u cenu finalnog proizvoda. Saobraćaj
poskupljuje cenu finalnog proizvoda i zato bi ga trebalo izbegavati kad god
je to moguće.
Kada bi sve bilo _samo_ ovako kao što sam naveo verovatno bi gradska vlast
bila u pravu. Problem je u tome što saobraćaj osim zadovoljenja potreba ima
i funkciju razvoja.
Ne postoji ničija potreba da se iskopa tunel ispod Lamanša, pa ipak su ga
iskopali jer donosi uštedu gledano na duže staze. Isto je to sa gomilom
drugih tunela, kanala, saobraćajnica i slično. Problem saobraćajne
infrastrukture je što se sporo isplaćuje investicija tako da malo ko ima
interesa da ulaže sredstva na tako dug rok. Koncesije za saobraćajnice zato
i jesu na period koji se meri desetinama godina.
Zamisli da neko sa neba podari Srbiji modernu i efikasnu železnicu. Odmah
bi se u prodavnicama u Beogradu pojavilo mnoštvo proizvođača, obogatila bi
se ponuda, pale bi cene mnogih proizvoda. Na tržište bi izašlo više
proizvođača što bi obezbedilo veću konkurnciju, kvalitet. Ne moram da ti
pričam šta znači konkurencija, velika serijska proizvodnja. Sa porastom
proizvodnje i prodaje povećava se i prihod od poreza koji se sliva u
državnu kasu.
Vidi sledeću funkciju:
D=F(f ,f ,f ,...,f )
1 2 3 n
Verujem da si upoznat sa elementarnom matematikom. Zar ti se ne čini
suludom ideja da će funkcija maksimuma pojedinih funkcija (svaki prevoznik će
se truditi da maksimizira svoj profit) dati maksimum rezultujuće funkcije?
(D predstavlja dobit grada kao celine, F je funkcija a f sa indeksom dobit
privatnog prevoznika). Moguće je da se D maksimizira sa maksimumom
funkcija, ali ne verujem da je to slučaj sa gradskim prevozom.
> Za to vreme, praksa pokazuje da je učešćem privatnih prevoznika
> prosečno vreme čekanja autobusa bitno smanjeno. Naravno, postoje
U pravu si.
> linije i termini gde je situacija nešto lošija (npr. kasni večernji
> termini), ali to je ipak vrlo mali deo funkcije gradskog prevoza
> (ekonomski manje isplativ) i normalno je da će trebati vremena da se
> i to uskladi.
Ako se sve prepusti tržišnim zakonima onda se to nikada neće "uskladiti"
jer privatni prevoznik neće imati interesa da prevozi ljude kada mu se to
ne isplati.
> Važno je da je opšti (prosečni) nivo daleko bolji, a
> lično mi se čini i da je udobnost tokom same vožnje u proseku bitno
> poboljšana (mada je to ipak totalno subjektivno).
U pravu si, ali može i bolje.
Pre nego što skočiš na mene sa nekom kvalifikacijom da sam komunista i
staljinista, da priželjkujem beneficije i besplatan prevoz, želeo bih da
pohvalim jednu "staljinističku" stvar kod gradske vlade. Ograničava se broj
privatnih prevoznika na pojedinim linijama. Taj potez gradske vlade mi je
jasan i opravdavam ga mada ne možeš nikako da tvrdiš da je "tržišni".
Ono što ja tražim od gradske vlade je:
1. da uvede markicu koja će važiti u svim vozilima - od metroa, GSB pa do
privatnih prevoznika. Markica mora da važi neizostavno u svim vozilima.
Mogu da prihvatim prelazno rešenje koje je ponudio Šarac - da svaki
prevoznik ima svoju markicu, ali samo kao prelazno rešenje;
2. da raspiše obavezno radno vreme privatnim prevoznicima od 6h ujutru do
22h uveče. Poštovanje voznog reda mogu da verifikuju dispečeri na početnim
i krajnjim stanicama GSB tako da to nije nikakav izdatak);
3. da se sprovede rigorozna kontrola vozača - prisustvovao sam nekoliko
puta slučaju da zaposleni u GSB nakon odrađene smene u državnoj firmi rade
za privatnika ili da su na bolovanju a da voze na crno;
4. da se privatni prevoznici oslobode plaćanja svih mesečnih dažbina koje
grad propisuje da bi se to smanjenje prenelo i na cenu karte;
5. da se stimulišu prevoznici da voze prigradske linije (normalno je da u
tržišnim uslovima svi navale da voze kratke linije po centru grada jer brže
obrnu vozilo);
6. da se propiše (ako već nije) obavezan tehnički pregled vozila u nekoj
ustanovi koji mora da se obavlja svakih nekoliko meseci.
srbija.943morkin,
-> #918, dbambi> Zadovoljstvo je pričati o tome sa čovekom koji poznaje materiju :),
> a ove brojeve sam naveo samo da ono crveno derište shvati da ne
> treba da izleće sa nečim o čemu ne može argumentovano da priča.
Koje je tvoje mišljenje o onim emisijama na BK? Zaboravio sam naslov,
gledao sam samo onu o Enigmi. Interesantno je da je Enigmu dešifrovao
Turing. :)
> Inače, tačno je da je retko koja nemačka divizija na zapadu bila
> kompletna i potpuno spremna za borbu. Uglavnom su to bile jedinice
Podaci o stvarnoj spremnosti nemačkih jedinica se ne mogu naći. Praksa u
Vermahtu je bila da jedinica koja ode na odmor u pozadinu svoje
upotrebljivo oružje preda nekoj drugoj jedinici i tako se maksimizira
borbena gotovost čitave armije. Međutim, prečesto se poslednjih godina rata
dešavalo da se pozajemljena oprema ne dobije nazad tako da se oklopne
divizije i ljudi koji su prekaljeni u Africi bore pešadijski, da se zbog
nedostatka aviona padobranci bore rame uz rame sa trećepozivcima.
Usled svega toga komandanti različitih grupa su u pozadini namerno
"kvarili" svoja borbena sredstva; tenkovima su demontirane gusenice i
izazivani su lakši kvarovi koji nisu iziskivali sredstva za opravku.
Tako su npr. dve oklopne divizije premeštene u okolinu Arnhema dan nakon
savezničkog snimanja položaja i dva dana pre desanta. Nemcima je trebalo 24
časa da se tenkovi osposobe i stave u pogon. Samo zahvaljujući tome Nemci
su uspeli da se odbrane i čitava operacija je doživela fijasko.
> teške gubitke da su se (Nemci) mogli realno nadati separatnom miru
> sa zapadnim silama. Međutim, Nemcima je nedostajalo nekoliko važnih
Ne verujem da je bilo ikakve nade za separatni mir. Saveznici su mogli da
čekaju u nedogled. Gospodarili su nebom i morem, jedina opasnost im je bio
nadirući komunizam sa istoka. Mislim da ih je i sporazum iz Teherana
obavezivao da separatnog mira nema.
> komandanti, Rundštet i Romel, nisu imali isto mišljenje o tome kako
> dočekati i slomiti invaziju) i Hitler na položaju vrhovnog
> komandanta. Koliko je loše bilo to što nije postojala jasna i
> precizna koncepcija kako voditi rat na zapadu dodatni teret bio je
> Hitlerovo svakodnevno mešanje u čisto operativne i taktičke poteze
> na bojištu.
Koliko se ja sećam, Rundštet je zagovarao da se neprijatelj sačeka u
unutrašnjosti pa da se onda napadne dok je Romel zagovarao borbu na obali.
Koliko ja znam, komanda je poverena Romelu koji je 6. jun proveo u Berlinu
na rođendanu svoje supruge. SS oklopna divizija (zaboravio sam broj,
uglavnom oko 200 tenkova) je bila vezana direktnim naređenjima Hitlera koji
je u to vreme spavao.
Bilo kako bilo, Rundšteta je smenio Romel i odmah počeo nadgledanje radova
na "Atlantskom zidu".
Znam da je Rundštet vraćen iz penzije da bi smenio Modela uoči bitke za
Arnhem. Interesuje me da li je penzionisan nakon što ga je smenio Romel i
kakva je bila njegova dalja sudbina. Koliko se sećam mislim da je preživeo
i čistku povodom atentata na Hitlera i da nakon rata nije bio osuđen u
Nirnbergu.
srbija.944aandric,
-> #933, madamov> Ja sam za radikalne mere, kao u Indoneziji gde panduri
> nose bezbol palice i bez upozorenja razbijaju šoferšajbne
> nepropisno parkiranim automobilima.
Glupost! Praviti toliku materijalnu stetu, a da od toga nema
neke vece koristi. Zamisli da tebi neko slupa kola sto si se
pogresno parkirao. Mislim u redu je to, reci ces: "pa ko ti je
kriv kad radis protivno zakonu", ali to bi bilo kao kad bi
doneo zakon prema kome bi svako ko baci papiric na ulicu isao
na elektricnu stolicu, pa da vidim ko ce da baca papirice. Kako
bi to bilo lepo niko ne bi bacao djubre po ulicama i sve bi bilo
cisto... Ipak je pametnije resenje naplatiti kaznu, pa ako
stigne - stigne.
> I to zato što nam je neefikasan sistem kazni.
E pa sad, sta da se radi. Imamo mi mnogo vecih problema od
kazni za nepropisno parkiranje, a koji imaju isti uzrok.
> Ovako, zvekneš mu šoferku na Mečki ili BMW-u, pa kada
> plati za istu par stotina DEM neka se zamisli. Naravno, prethodno
> napravati mehanizam zaštite telesnog integriteta pandura sa
> palicama. B)
Nazalost vise bi se zveketalo po soferkama na Yugo-vima ;),
Kecevima, Ladama i drugim socijalnim automobilima, cija nova
soferka kosta vise nego cela kola. Takav je otprilike slucaj i
sa odnosenjem automobila uz pomoc "pauka". Ko sme da odnese
neki besni kabriolet?
Ja mislim da je ipak jeftinije, isplativije i kulturnije
resenje omoguciti ljudima mesto gde da se parkiraju jer
problem sa parkiralistima moze da "natera u greh" i one
najpostenije ljude.
srbija.946saxon,
Iz najnovijeg NIN-a
MASKIRNI GENERAL /pise Milivoje Glisic/
=====================================
Nacelnik Uprave za informisanje i moral VJ Aleksandar Bakocevic zna sve,
jer je bio sve
=====================================
Nije samo narod Narodni heroj; ima jos jedan. Njegovo ime na svim
srpskim usnama mera je doprinosa odbrani zemlje i beskompromisnom
otporu novom svetskom poretku. Njegov ucinak je nemerljiv;
zlocinacka Alijansa poslala mu je "tomahavk" i u spavacu sobu, ali
narod je, na celu s njim, pobedio i sacuvao suverenitet Srbije i
Crne Gore, racunajuci, naravno, Kosovo i Metohiju.
Iza njega je, ali ne sasvim blizu, arhitekta otpora agresoru i
ocuvanja integriteta zemlje, magistar Dragoljub Ojdanic, pre
agresije nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije i general
pukovnik, a za vreme agresije i posle, nacelnik Staba Vrhovne
komande i general armije.
Srbija je u novijoj istoriji imala ukupno tri licnosti na toj
najvisoj vojnoj funkciji: uz generala armije Ojdanica, nacelnici
stabova Vrhovne komande bili su vojvoda Putnik i vojvoda Misic. Kad
vec negujemo istoriju i tradiciju, moj skroman predlog je da se
iznova uvede cin vojvode. I Seselj je (bio) vojvoda, a Ojdanic
nije!
Prilikom polaganja venca, general armije mr Dragoljub Ojdanic
zavetovao se Neznanom junaku na Avali: Sledicemo Tvoj primer!
Nacelnik Staba Vrhovne komande potom je pustio u pogon pontonski
most kod Cuprije, koji je trebalo da povezuje Istok i Zapad u oba
pravca. Pohvalio je jedinstvo vojske i naroda, njihovo pregalastvo
i odlucnost da se zemlja odbrani i temeljno obnovi, a zatim je
proglasio pontonski most svecano otvorenim. Nedugo zatim, kad se
Ojdanic povukao, most se otkacio i krenuo nizvodno. Odlucnom
akcijom, pak, Morava je obuzdana i ponton je, nesto nize, odmah
zaustavljen.
U medjuvremenu je bilo nemilih dogadjaja i kolateralnih gresaka.
Ministar Vucic zaleteo se i umalo nije upao u Moravu. Vozio je
prilagodjenom brzinom, inace bi skliznuo, kao radikal, u plicak,
umesto da krene u Evropu. Umalo da se zaglibi. Srecom je mlad, pa
ima kako politicke tako i vozacke reflekse i na vreme je razumeo da
mu se most za Evropu samo pricinio u izvestaju Radio televizije
Srbije.
Ima, posle Ojdanica, i drugih nezvanicnih narodnih heroja. Jos za
vreme NATO agresije na nasu zemlju napisao sam da Robin Kuk lici na
Milovana Bojica, s tim sto je Bojic lepsi. Cenzor je to precrtao. U
onoj situciji, razumljivo, nije mu bilo do lepote!
Istorija je stvar ukusa. Meni licni vrlo se svidja, i nije za
potcenjivanje, doprinos general majora Aleksandra Bakocevica (69),
nacelnika Uprave za informisanje i moral Staba Vrhovne komande
Vojske Jugoslavije.
Maskirna uniforma nije samo cast, nego i obaveza.
Rad generala Bakocevica i njegove uprave pohvalio je savezni
ministar Goran Matic, isticuci u prigodnoj reci da je uprava
generala Bakocevica cak i od NATO-a dobila "prakticno najvece
komplimente", kao i od natovskih "stratega i propagandista". Na
NATO-ve i Maticeve komplimente, Uprava za informisanje, s
Bakocevicem na celu, uzvratila je brojnim plaketama istaknutim
novinarima, novinskim kucama i zasluznim pojedincima. Sam general
izjavio je da vojska, policija i narod "neprekidno popunjavaju
veliki trezor naseg patriotizma". Pri tom je najavio "razoruzanje
tzv. OVK, kao i ekonomsku obnovu uz pomoc medjunarodne zajednice".
- Uspesno smo se suprotstavili i medijsko-psiholosko-propagandnoj
masineriji - zakljucio je Bakocevic. - Sve govori da smo na svojim
plecima izneli teret koji je medjas-kamen i za globalni razvoj
politickih i socijalnih odnosa na pragu novog veka.
Ukratko, general major Bakocevic je neka vrsta naseg Dzejmija Seja,
samo sto, za razliku od Seja, neprestano govori istinu, dok Sej
laze!
Sto se partijske pripadnosti tice, general Bakocevic je posle
Saveza komunista i SPS-a, zavirio i u JUL. Gde je sada, ne znam.
Mozda je jos tamo.
NATO je bombardovao Srbiju da bi se srpska vojska i policija
povukle sa Kosmeta (srpska vojska povukla se 12 sati pre roka), i
da bi nastao vakuum koji bi, pod visokim pokroviteljstvom Alijanse,
popunili albanski teroristi. KFOR se sporo rasporedjuje, u
medjuvremenu se druzi sa Hasimom Tacijem. Srbi (ono malo
preostalih), beze sa Kosmeta, ali se RTS bori protiv defetizma,
javljajuci da se kolone Srba vracaju na Kosmet. General cuti; ne
dize se narodu moral ako se prica o svakodnevnim ubistvima,
kidnapovanjima i skrnavljenju svetinja - KFOR ce se kad tad
rasporediti.
General majoru Bakocevicu ipak se moze zameriti da nije dovoljno
radio s narodom. Srbi sa Kosmeta beze u suverenu Srbiju. Usput,
Srbin je Srbinu litar kisele vode naplacivao deset maraka, a krisku
hleba osam! O tako ispoljenom srpskom patriotizmu ne sme se cutati,
radi mentalnog zdravlja nacije. General cuti.
Kakav je Bakocevic covek i oficir, ilustruje nezaobilazni detalj iz
njegovog zivota. Jednom se, izmedju dvojice kandidata, birao
predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Kandidati su,
dakle, bili Bakocevic i (pokojni) dr Milan Muskatirovic. Primenom
metode uporednih biografija, lako je zakljuciti ko je bio bolji.
Bakocevic: potpredsednik Izvrsnog veca Srbije, generalni direktor
Tanjuga, predsednik Jugoslovenske lige za mir, glavni i odgovorni
urednik i direktor "Politike", predsednik Saveta casopisa
"Medjunarodna politika", predsednik Skupstine grada Beograda, clan
Predsednistva Srbije, predsednik Narodne skupstine Srbije,
predsedavajuci srpske delegacije u Skupstini Jugoslavije, sudija
Ustavnog suda Jugoslavije, na pocetku karijere i upravnik
pozorista; nosilac je ordena Republike, ordena rada prvog reda,
Vukove nagrade i Zlatnog beocuga.
Muskatirovic: doktor tehnoloskih nauka, redovni profesor
Beogradskog univerziteta, najbolji vaterpolo golman sveta svih
vremena, poznavalac svetskih jezika, tih i skroman covek.
Taksativno gledano, Bakocevic je bio bolji: imao je vise funkcija,
radio je svasta i svuda je ostavio trag. I tako je trajni politicki
radnik bez ogranicenja mandata, Bakocevic, zasluzeno pobedio,
doduse tesno, vrhunskog sportistu i naucnog radnika Muskatirovica.
General Bakocevic je renesansni tip, i ta renesansnost odrzala ga
je na vrhu; zna sve, jer je bio sve.
A nema tog generala za moral koji ne sanja marsalsku palicu...
Da veruje u bilo sta, Bakocevic bi mogao biti i patrijarh!
srbija.947miskop,
-> #936, alien>> Hoćeš da kažeš da nikad ništa nisi dobio povoljnije ili preko
>> veze na osnovu toga što ti npr. neko od roditelja radi u velikoj
>> monopolskoj firmi, da kod kuće ne koristiš ništa što je uzeto na
>> korišćenje iz firme...?
Pazi, da se ne lažemo, bilo je takvih slučajeva i uvek će ih biti.
Ali to nema veze sa eventualnom "monopolskom firmom". Mislim da bi se
to dešavalo i u bilo kojoj drugoj firmi, pod nekom drugom vlašću i sl.
Ono što je bitno je da sam ja u 90% slučajeva bio _taj_ 'koji sređuje'
nešto preko veze, a sve što je meni došlo istim putem je došlo kao
zahvalnica ovih što su tražili uslugu. ;)
>> Evo ti objašnjenje priče o "pouzdanom izvoru"
>> ...
>> ...
>> Jel' treba još da objašnjavam?
OK, ali to možda važi ovde kod nas. Šta ćemo sa vestima prenošenim
sa Rojtersa, Sky-a, strane štampe i dr. a takvih je bilo preko 80% ?
>> Uostalom, možeš videti i kako privatnici iniciraju nove linije,
>> koriguju postojeće i time (na sopstveni rizik) krče "puteve razvoja",
>> što je i osnovna prednost slobodnog tržišta.
Da, ali može se videti kako privatnici iniciraju i "on-line" menjanje
linija. Ono, voze na jednoj liniji dok ima putnika, pa onda kad opadne
interesovanje, u sred dana, prešaltuju se gde im više odgovara.
>> Uostalom i kvalitet privatnih autobisa je na 27-ici mnogo viši
>> nego na 88-ici
Pa naravno. Linija 88-ice je tako duga, da bi i glanc novi auto-
busi riknjavali za nekoliko dana. Pogledaj samo kartu Beograda i
rastojanje između Železnika i Zemuna. Eej, i tako na karti
izgleda stravično a tek uživo... ;)
>> Ne znam u čemu je fazon, znam samo da mi je voda ponovo prijatna
>> za piće. Do pre par godina mi je bila bljutava (leti preterano mlaka) u
>> poređenju s onim kakva je bila pre npr. 15 godina.
Mi u Železniku ;) nikad nismo imali frke sa vodom, tj. sa kvali-
tetom iste. Možda je frka leti kada je voda iz cevi mlaka, ali taj pro-
blem uglavnom imaju ovi na višim spratovima. Mi iz prizemlja ;) nemamo
takvih problema i naša "česmovača" je uvek 'cool'. ;)
srbija.948dr.iivan,
-> #933, madamov> parkiraju automobili?). Ja sam za radikalne mere, kao u Indoneziji gde
> panduri nose bezbol palice i bez upozorenja razbijaju šoferšajbne
> nepropisno parkiranim automobilima. I to zato što nam je neefikasan
> sistem kazni. Šta vredi što i pandur ponekad napiše kaznu, a ne strpa
> manje para sebi u džep, kada "faca" ima vezu u sudu ili zna Arkana ili
> nešto treće pa od te kazne na kraju ne ispadne ništa. Ovako, zvekneš mu
> šoferku na Mečki ili BMW-u, pa kada plati za istu par stotina DEM neka se
> zamisli. Naravno, prethodno napravati mehanizam zaštite telesnog
> integriteta pandura sa palicama. B)
To će se možda i desiti, ali prvo treba da bude ispunjen jedan uslov:
da privatne firme gospode iz gradske vlade krenu da uvoze šoferšajbne.
srbija.949dbambi,
-> #942, morkin
=> 3. da se sprovede rigorozna kontrola vozača - prisustvovao sam nekoliko
=> puta slučaju da zaposleni u GSB nakon odrađene smene u državnoj firmi
=> rade za privatnika ili da su na bolovanju a da voze na crno;
Ok, kapiram da ovo " nije u redu ", ali šta je to tebe, kao putnika
briga ?
Bambi
srbija.950dbambi,
-> #943, morkin
=> Koje je tvoje mišljenje o onim emisijama na BK? Zaboravio sam naslov,
=> gledao sam samo onu o Enigmi. Interesantno je da je Enigmu dešifrovao
=> Turing. :)
Ok je serija, mada se meni više sviđa serija " Turning Points "
(Prekretnice)
=>> teške gubitke da su se (Nemci) mogli realno nadati separatnom miru
=>> sa zapadnim silama. Međutim, Nemcima je nedostajalo nekoliko važnih
=>
=> Ne verujem da je bilo ikakve nade za separatni mir. Saveznici su mogli
=> da čekaju u nedogled. Gospodarili su nebom i morem, jedina opasnost im
=> je bio nadirući komunizam sa istoka. Mislim da ih je i sporazum iz
=> Teherana obavezivao da separatnog mira nema.
Nadam se da ćeš se složiti kada kažem da su sporazumi jedno, a život
nešto drugo. Mogu da idu zajedno, ali ne uvek i ne obavezno. Ideja o
separatnom miru sa zapadnim silama dugo se rađala u glavama Hitlera i
njegovih najbližih ljudi. Smatrali su da za njega postoje savim realni
izgledi pri čemu je Nemačkoj za postizanje takvog mira, kako su oni
gledali na stvar, bilo dovoljno da na zapadu ostvari neku veliku vojnu
pobedu. Ovo bi, po tom konceptu, dokazalo zapadnim vođama, a još više,
zapadnom javnom mnenju da je Nemačka još uvek dovoljno moćna i da rat
protiv nje neće biti ni brz ni jeftin. Nemci su, naravno, znali da će u
leto 1944. godine doći do invazije u Francuskoj i smatrali su da je to
dobra prilika da se zada odlučan udarac. U prvom invazionom talasu
saveznici su u Normandiji 6. juna iskrcali pet divizija, a već 12. juna
bilo je tamo 12 divizija i mnoštvo pomoćnih jedinica (oko 320 000
ljudi). Da su Nemci uspeli da pametnije iskoriste tu nedelju dana (moje
je mišljenje da su za to imali realne mogućnosti) mogli su potpuno da
unište mostobran i saveznike bace u more. Kakav bi ovo efekat imalo na
savezničke planove o daljem vođenju rata teško je pouzdano reći, ali
plan o separatnom miru sigurno bi se našao na nekom stolu.
Separatni mir se nameće kao cilj i prilikom planiranja nemačke ofanzive
u Ardenima. Nemci su bili svesni da nemaju dovoljno snaga da potpuno
pobede na zapadu, ali su se nadali da bi iznenadnom ofanzivom u
Ardenima (gde je saveznički front bio najslabiji) mogli da prodru do
mora i usput unište 20-30 savezničkih divizija (400 - 500 000 ljudi).
Hitler je mislio da će posle ovog debakla saveznici sami zatražiti mir.
Verovatno bi tako i bilo.
=> Znam da je Rundštet vraćen iz penzije da bi smenio Modela uoči bitke za
=> Arnhem. Interesuje me da li je penzionisan nakon što ga je smenio Romel
=> i kakva je bila njegova dalja sudbina. Koliko se sećam mislim da je
=> preživeo i čistku povodom atentata na Hitlera i da nakon rata nije bio
=> osuđen u Nirnbergu.
Smenjen je sa položaja komandanta svih nemačkih snaga na zapadu 3. jula
(nakon neuspeha da uništi mostobran u Normandiji), ali je ponovo
reaktviran početkom septembra i ponovo smenjen nakon uspešnog
savezničkog forsiranja Rajne u martu sledeće godine. Uskoro su ga
zarobili Britanci, a nakon rata (ponajviše na insistiranje Rusa jer je
tokom " Barbarose " komadovao grupom armija " Jug " i učestvovao u
kijevskoj operaciji) optužen je za ratne zločine. Suđenje je neprekidno
odlagano, sve dok 1949. godine nije oslobođen. Umro je 1953. u 78-oj
godini života.
bambi
srbija.951morkin,
-> #944, aandric> Ja mislim da je ipak jeftinije, isplativije i kulturnije
> resenje omoguciti ljudima mesto gde da se parkiraju jer
> problem sa parkiralistima moze da "natera u greh" i one
> najpostenije ljude.
Parking nije rešenje, ljudi su stoka. Kod Tržnog centra na Banjici ima
mesta za parkiranje koliko hoćeš. Kod pet solitera blizu SC Banjica ima
mesta za parking koliko hoćeš. Kod okretnice tramvaja ima mesta za
parkiranje koliko hoćeš.
Ne, stanari Paunove od početka ulice do Tržnog centra parkiraju automobile
na trotoaru tako da pešaci moraju da silaze na kolovoz. Nije neki problem
ako ideš sam ali je veliki problem ako voziš dete u kolicima, ako ga vodiš
za ruku, ako ideš natovaren sa pijace, ako si invalid...
srbija.952morkin,
-> #949, dbambi> => 3. da se sprovede rigorozna kontrola vozača - prisustvovao sam
> nekoliko => puta slučaju da zaposleni u GSB nakon odrađene smene u
> državnoj firmi => rade za privatnika ili da su na bolovanju a da
> voze na crno;
> Ok, kapiram da ovo " nije u redu ", ali šta je to tebe, kao putnika
> briga ?
Da li bi se vozio autobusom kojim upravlja pijan vozač?
Da li si nekada vozio duže od šest sati?
Vozač se umori i onda počinje da greši. Postoji u tebi najbolja volja da ne
pogrešiš, ali se to desi.
Ti kada ulaziš u autobus teško možeš da vidiš da li je vozač umoran ili ne.
Par puta sam čuo razgovor u autobusu u kojem vozač sa putnikom priča o tome
kako je pre podne radio za GSB a sada za privatnika i kako se hvali koliko
je zaradio.
Nemam ja ništa protiv da neko ima dva ili više poslova sve dok svojom
greškom ne ugrozi druge.
srbija.953morkin,
-> #950, dbambi> Nadam se da ćeš se složiti kada kažem da su sporazumi jedno, a
> život nešto drugo. Mogu da idu zajedno, ali ne uvek i ne obavezno.
Naravno.
> Ideja o separatnom miru sa zapadnim silama dugo se rađala u glavama
> Hitlera i njegovih najbližih ljudi. Smatrali su da za njega postoje
> savim realni
Hitler nikada nije želeo rat na zapadu, a taj rat je dobio. Želeo je rat na
istoku, a taj rat je izgubio.
Mislim da je Hitler oduvek želeo mir na zapadu i od prvog dana rata se
nadao miru.
Priseti se redosleda poteza. Prvo aneksija Austrije. Hitler zahteva Sudete
od Čehoslovačke pod izgovorom da želi da zaštiti nemačku manjinu koja tamo
živi (zvuči poznato). Zapad da bi sačuvao mir, popušta. Čehoslovačka linija
odbrane više ne postoji i Hitler guta čitavu zemlju. Zapad je i dalje
uzdržan, iako je garantovao njenu teritorijalnu celovitost. Spor sa
Poljskom nastaje oko korišćenja koridora ka Kenigsbergu (grad na obali
Baltičkog mora koji je pripadao Nemačkoj, ali nije imao kopnenu vezu sa
njom). Uslovi za korišćenje tog koridora bili su neprihvatljivi za Poljsku
i Poljska je odbila potpisivanje tog dokumenta. Francuska i Britanija
garantuju integritet Poljskoj, kao i Čehoslovačkoj pre par godina. Hitler
pravi pogrešnu procenu misleći da će se zapadne sile uzdržati i ovaj put.
Prvog septembra napada Poljsku a trećeg Engleska i Francuska objavljuju
rat.
Sem objave rata, ništa nije učinjeno tokom zime 39/40 na vojnom planu.
Nemačka nije bila spremna za rat sa zapadom, čak se verovalo da Francuska
ima najbolju armiju na svetu. Francuzi su se ušančili iza Mažinoa i nisu
radili ništa.
Hitler je od prvog dana želeo mir na zapadu. Poučen iskustvom iz prethodnog
rata nije želeo da ratuje na dva fronta. Do leta 1940. pokorio je Francusku
i bio je uveren da će sada Britanija potpisati mir. Zato je i poslao
izričito naređenje da se ne diraju Englezi kod Denkerka.
U tu svrhu treba i posmatrati čudnu misiju Rudolfa Hesa - izgleda da je
čitav vrh u Rajhu očekivao mir.
Pomogao je Musoliniju da zgazi Grčku, a istog dana je napao i Jugoslaviju
uz dobro poznati splet okolnosti.
Invazija Britanije nikada nije bila ozbiljno razmatrana i Hitler se
nervirao što rat ne može da okonča. Procenio je da Engleska vidi jedinu
nadu u Rusiji pa je rešio da ostvari svoj san - Lebensraum (valjda se to
tako piše). Rat na dva fronta je bio nemoguć, Romel je nizao pobede u
Africi. Tako je Hitler napao Rusiju i nizao pobede sve do Staljingrada i El
Alamejna, a onda je počeo lagani i sigurni kolaps.
Staljin se nadao da će se Nemci i Englezi međusobno toliko oslabiti da će
lako zagospodariti čitavom Evropom uz pomoć revolucije i komunista. Čekao
je i gledao kako se protivnici međusobno satiru. Nakon napada na SSSR obe
strane su se bojale separatnog mira. Staljin je još od 1943. zahtevao
otvaranje drugog fronta a Zapad se bojao separatnog mira na istočnom
frontu.
Da bi se koordinirale akcije održan je sastanak u Teheranu (onaj na kojem
je prisustvovao i Čkalja) na kojem su se obavezali da nema separatnog mira,
da je prioritetan cilj rata Nemačka itd.
Jalta je kasnije održana kada se ratu nazirao kraj; podela Evrope na
interesne sfere i sprečavanje sukoba između Zapada i SSSR.
> odlagano, sve dok 1949. godine nije oslobođen. Umro je 1953. u
> 78-oj godini života.
Tako je, sad sam se setio. Odakle ti ti biografski podaci?
srbija.954aandric,
-> #951, morkinAA> Parking nije rešenje, ljudi su stoka. Kod Tržnog centra na
AA> Banjici ima mesta za parkiranje koliko hoćeš. Kod pet solitera
AA> blizu SC Banjica ima mesta za parking koliko hoćeš. Kod
okretnice
AA> tramvaja ima mesta za parkiranje koliko hoćeš.
E, pa onda se slazem!
Daj ljudima mogucnost da se parkiraju, a ako nece onda nek dobiju
sta su zasluzili. Bejzbolku u ruke pa udri! ;)
Ali kod nas u vecini slucajeva, nazalost, covek nema tu mogucnost
da se propisno parkira. :(
srbija.956giovanni,
-> #951, morkinĘ? Parking nije rešenje, ljudi su stoka. Kod Tržnog centra na Banjici ima
Ę? mesta za parkiranje koliko hoćeš. Kod pet solitera blizu SC Banjica ima
Ę? mesta za parking koliko hoćeš. Kod okretnice tramvaja ima mesta za
Ę? parkiranje koliko hoćeš.
Pa onda nek radi Pauk. Ali u centru nema mesta ni za 1/2 automobila koji
dolaze (sreća pa imam parking mesto u dvorištu - stanujem u centru). Mogu
da zamislim kako je ljudima koji stanuju u centru a nemaju isto što i ja.
Do 15 - 1530 je za njih prava mora naći prazno mesto za parkiranje. A
složiće se mnogi da je totalno bespredmetno parkirati kola u garaži na
npr. Obilićevom Vencu ako čovek stanuje recimo bilo gde ispod Knez
Mihajlove (a situacija sa praking prostorom je svugde u centru
katastrofalna).
srbija.957giovanni,
-> #952, morkinĘ? Da li bi se vozio autobusom kojim upravlja pijan vozač?
Ę? Da li si nekada vozio duže od šest sati?
U doba većih štrajkova u GSP-u (kad je prosek tamo bio oko 400 dinara a
prosek u vanprivredi u republici oko 200) nekoliko puta sam imao priliku
da iskusim čari jutarnje vožnje s budalom koja je tek preuzela vozilo iz
pogona (Karaburma ili NBG). To normalan čovek ne može da priredi drugom,
naročito ne sugrađaninu. To može samo stoka. A nisu ni postojali tada
alternativni prevoznici.
srbija.958dbambi,
-> #953, morkin
=> Da bi se koordinirale akcije održan je sastanak u Teheranu (onaj na
=> kojem je prisustvovao i Čkalja) na kojem su se obavezali da nema
=> separatnog mira, da je prioritetan cilj rata Nemačka itd.
Jasno mi je da su stvari tako razvijale da se separatni mir nije ni
razmatrao, jer su se pobede nizale i na istoku i na zapadu. Ja sam
izneo mišljenje da bi separatni mir bio izgledna opcija da su saveznici
na zapadu doživeli neki katastrofalan poraz koji bi ih koštao stotina
hiljada vojnika. Cijenim da njihovo javno mnenje (vrlo osetljivo na
ovakve stvari) ne mi mirno primilo takav šok i da bi zahtevalo trenutno
zaključenje mira. Naravno, sve su ovo pretpostavke koje je nemoguće
dokazati.
=>> odlagano, sve dok 1949. godine nije oslobođen. Umro je 1953. u
=>> 78-oj godini života.
=>
=> Tako je, sad sam se setio. Odakle ti ti biografski podaci?
Vojna enciklopedija. Ako se preskoče domaća preseravanja o ključnoj
ulozi KPJ i Tita ili od socijalizmu kao nečemu najboljem što je ljudski
um stvorio, dobija se savim pristojna riznica svekolikog znanja :) iz
vojnih oblasti.
Bambi
srbija.959dbambi,
-> #952, morkin
=> Da li bi se vozio autobusom kojim upravlja pijan vozač?
=> Da li si nekada vozio duže od šest sati?
Razumem te, ali mislim da je ovakvim stvarima jako teško stati na kraj
i uz najbolju volju. Naprosto, siromašni smo i ljudi su dovedeni u
situaciju da im jedan posao nije dovoljan. Naravno da je posao vozača
vrlo osetljiv da bi se tek tako " duplirao ", ali ponavljam da je to
teško iskoreniti.
Bambi
srbija.960zeljkoj,
Izvinjavam se što je poruka malo duža, ali vredi pročitati:
Izvor: http://www.netway.at/hilal/17okupiranokosovo.htm
OKUPIRANO KOSOVO
KAKAV STAV MUSLIMANI TREBAJU ZAUZETI
U VEZI POKOLJA U DRENICI?
Uzviseni Allah kaze: "Vjernici su samo braca..." (Kurĺan, XLIX/10) i
kaze Resulullah,
sallallahu Ĺalejhi we sellem: "Primjer vjernika u medjusobnoj
paznji, milosrdju i
saosjecanju je primjer jednog tijela. Kada oboli jedan njegov organ,
svi ostali organi mu se
odazovu i pridruze u bolu sa nesanicom i temperaturom." (Buhari i
Muslim)
"Musliman je muslimanu brat; on ga nece ostetiti, niti potcijeniti,
niti ga na cjedilu ostaviti." (Muslim)
U pocetku formiranja Osmanske drzave, islam je usao u podrucje
Balkana. Nakon poznate bitke na
Kosovu, 792. godine po hidzri (1389. godine po Isau) usao je Bajazit
I u to podrucje i njeni
stanovnici prihvataju islam. U vrijeme sultana Mehmeda Fatiha,
godine 864. Osmanlije ulaze i u
podrucje Srbije koje postaje osmanskim vilajetom. Time su Bosnjaci i
Albanci dobili zastitu i vise im
nije prijetila nikakva opasnost ni sa istoka od strane "pravoslavne"
crkve, a niti sa zapada od strane
katolicke crkve. Osmanlije ostaju da vladaju Balkanom vise od 400
godina, nakon cega dolazi do
slabosti muslimana i Osmanlije bivaju primorani da nakon Berlinskog
kongresa, 1296. godine po
hidzri (1878. godine), napuste podrucje Balkana i da ga predaju u
ruke Austro-Ugarskoj. Kada je
austougarski prestolonasljednik Ferdinand sa svojom suprugom
posjetio Sarajevo, Gavrilo Princip,
Srbin, ga u atentatu ubija sto biva povodom izbijanja Prvog
svjetskog rata. Nakon rata se sa
podrucja Balkana povlaci Austrougarska i formira se Kraljevina
Srbija. Muslimani su pomislili da su
dosli bolji dani za njih, ali su se uskoro uvjerili da su svi
nevjernici isti millet. Od tada pa do danas su
oni vrsili teror nad "Turcima" izrucujuci na njih sav svoj gnjev i
mrznju. Rusili su mesdzide, biblioteke,
hamame, medrese i sve druge objekte koji su nosili islamska
obiljezja. Od 270 mesdzida u glavnom
gradu Srbije, Beogradu, danas je ostao jos samo jedan, Bajrakli
mesdzid, koji se ubraja u najstarije
mesdzide u Beogradu (sagradjen 828. godine po hidzri, tj. prije 590
godina).
U Drugom svjetskom ratu muslimani prolaze kroz tesko razdoblje.
Podrucje Bosne i Hercegovine,
Kosova i Srbije je bilo zauzeto od strane Njemacke, a nakon rata
dolaze komunisti na vlast koji
odmah pocinju sa istrebljivanjem muslimana. Oni ubijaju 15 hiljada
muslimana u Tuzli, 3 hiljade u
Sarajevu, 6 hiljada u Makedoniji i Kosovu. General Josip Broz Tito,
komunisticki vodja nepoznatog
porijekla, 1974. godine daje Kosovu autonomiju. Medjutim, nakon
njegove smrti, Srbi ce ponistiti
autonomiju Kosova pripojivsi ga Srbiji i poceti sa torturom nad
Albancima. Tako je 23.
dzemadel-ulaa 1401. godine po hidzri (28.03.1981. godine) srpska
vojska, njih 45 hiljada, usla u
Kosovo kako bi se suprotstavili "ustanku" Albanaca koji su trazili
ostvarenje svojih prava i
obustavljanje torture nad nesrpskim stanovnistvom. Tada je uhapseno
28 hiljada Albanaca. Ista
akcija srpske vojske se ponovila i 20. redzeba 1409. godine po
hidzri (25.02.1989. godine) kada su
pocela ubistva, hapsenja, a zabranjena je i sloboda kretanja. Time
su Srbi povratili sjecanje na bitku
na Kosovu od koje je proslo 600 godina od ulaska Osmanlija na
Kosovo. Strasni dogadjaji su se
odvijali na Kosovu i 25. zul-kaĺdeta 1409. godine po hidzri
(28.06.1989. godine), nakon cega su
Srbi ponistili autonomiju Kosova i pripojili ga Srbiji. Tom prilikom
su srusili jedan od mesdzida u
Prizrenu i u njemu sagradili fabriku koja ce zaposljavati Srbe. Sva
ta hapsenja, ubijanja i oduzimanja
najosnovnijih ljudskih prava navela su Albance da ustanu protiv
srpskog terora sto je posluzilo
Srbima da to uzmu kao opravdanje za daljnje istrebljenje Albanaca na
Kosovu, kao i muslimana koji
zive u okupiranom Sandzaku, omiljenim podrucjima u srcima svih
Bosnjaka i Albanaca.
Pomni politicki analiticari i medjunarodni posmatraci nisu
vjerovali da ce Milosevic i njegova
teroristicka vlada ostati nijemi na kosovske izbore koji su bili
zakazani za 28.03.1998 god. a na
kojima je trebao biti izabran predsjednik kosovskog parlamenta. To
se i dogodilo jer je Milosevic
poslao na Kosovo na hiljade srpskih specijalaca koji su
specijalizirali vjestinu fizicke likvidacije
muslimana, torture, mucenja, batinjanja i maltretiranja. Istovremeno
je i ratni zlocinac Zeljko
Raznjatovic - Arkan, poslao svoje "tigrove" na Kosovo da bi ponovio
bosanske masakre i klanja, a
sve to kao podrska rezimu i mentalno zaostalom kreatoru ovih
masakara, Slobodanu Milosevicu.
Takodjer je ovaj manijak poslao na Kosovo tenkovske jedinice iz
sastava srbijanskih oruzanih snaga
sa sjedistem u Nisu. Ove iste jedinice su odigrale glavnu ulogu u
srpskoj agresiji na BiH.
Pocetkom marta mjeseca, ove godine, srbijanska vlada je poslala
specijalne policijske snage
pomognute oklopnim vozilima jugoslovenske vojske u podrucje Drenice
radi unaprijed pripremljenog
i isplaniranog napada na nevino stanovnistvo tog podrucja. Medjutim,
na putu prema Glogovcu,
docekala ih je zasjeda kosovske oslobodilacke vojske koja je vjesto
iskoristila iznenadjenje kada je
uspjela likvidirati sest srpskih specijalaca. Tu gine i cetiri
pripadnika KOV-a. Kada se sukob
prosirio, pripadnici KOV-a su posjedovali samo automatske puske i
rucne bombe na sto su im Srbi
odgovorili tenkovima, oklopnim vozilima, raketama zemlja-zemlja i
helikopterima. Tada su
bezmilosno bombardirali oko dvadesetak sela u kojima su vecinske
zrtve bili starci, zene i djeca. To
je njihov vec oprobani metod likvidiranja muslimana, normalno,
zahvaljujuci iskustvu koje imaju iz
Bosne. Da o izmasakriranim tijelima i iskopanim ocima ubijenih
Albanaca (muslimana) i ne govorimo.
Na ovaj nacin Srbi neprestano pokazuju svoj kukavicluk. Njihova
zlocinacka djela na Kosovu su
dostigla svoj vrhunac kada su na nenaoruzane albanske demonstrante u
mirnim demonstracijama u
nekim gradovima otvorili vatru kada su ubili otprilike dvadesetak
albanskih muslimana. Dok ovo
pisemo stizu nam informacije da je do sada ubijeno preko sto
dvadeset Albanaca. To sto se nedavno
desilo, i jos uvijek se desava, na Kosovu, predstavlja lukavo
isplaniranu strategiju koja je Milosevicu
odobrena od strane sest velikih drzava i to Amerike, Rusije,
Njemacke, Francuske, Italije i Britanije.
Zeleno svjetlo za kosovske masakre je upalio medjunarodni izaslanik
za BiH, Robert Gilbert kada je
samo nedjelju dana prije masakra na Kosovu napustio Milosevicevu
rezidenciju u Beogradu. Ko je
pratio njegovu posjetu Beogradu i izjave koje je pri tom dao
shvatice da je Milosevicu odobreno da
na Kosovu cini ono sto je u mnogo sirim razmjerima ucinio u Bosni,
ali, pod uslovom da ovog puta to
uradi brze i efikasnije i sa sto manje "prasine". U medjuvremenu je
clan americkog kongresa pohvalio
Milosevica zbog njegove odlucne i ispravne politike protiv
organizovanog grupisanja "teroristicke"
vojske za oslobodjenje Kosova. Drugim rijecima, svjetska diplomatija
je i ovog puta stala na strani
pravoslavnog koljaca, koji vec priprema teren za buduce krstaske
ratove protiv islama i muslimana.
Iza napada i masakra na Kosovu kriju se slijedeci ciljevi:
1. Likvidacija mogucih clanova KOV-a i totalno onemogucavanje
postojanja bilo kakve albanske
vojne institucije koja ce Srbe prinuditi da sjednu za pregovaracki
sto sa Albancima u prisustvu
medjunarodne zajednice zbog iznalazenja odgovarajuceg rjesenja;
2. Masakri su trebali izazvati strah kod Albanaca i muslimana Kosova
uopce, jer Srbi zele dokazati
da je jedina regularna vlast samo ona u Beogradu i da nece dozvoliti
formiranje bilo kakvih
parlamenata mimo "legalne" vlasti u krhkoj Jugoslaviji;
3. Milosevic je ovim napadima i masakrima zelio poljuljati odlucan
stav Albanaca time sto je prvo
zelio unistiti njihovo vojno krilo prije njegovog moguceg susreta sa
Ibrahimom Rugovom
predsjednikom Demokratske lige Kosova. Na tom susretu Rugova bi
obavijestio Milosevica da vise
nije u stanju kontrolirati ozlojadjenu albansku omladinu i da
odgovornost za dalje do-gadjaje na
Kosovu snosi vlast u Beogradu.
Medjutim, ove Milosevi-ceve akcije su izazvale totalno suprotne
reakcije albanskog muslimanskog
naroda koji je, kao rezultat ovih masakara, objavio Srbima
oslobodilacki rat sve do konacnog
otcjepljenja od Srbije. U ovom su se nasa braca sa Kosova
poistovjetila sa nasom bracom iz
okupirane Palestine koji vec decenijama vode oslobodilacki rat
protiv Jevreja. Ovo predstavlja jasno
upozorenje medjunarodnoj zajednici da je vec doslo vrijeme promjene
njihove izdajnicke politike
prema muslimanima Kosova.
S druge pak strane, albanske vodje u sjeni smatraju da ono sto se
desava na Kosovu predstavlja
medjunarodnu zavjeru protiv Albanaca (muslimana) koji ce uskoro,
mozda, biti zrtve masovnih klanja
i ubijanja da bi ih konacno Srbi, uz blagoslov medjunarodne
zajednice, protjerali u Albaniju gdje bi i
tamo postali potlacena manjina jer je smijenjeni albanski
predsjednik Salih Berisa bio uz Albance
Kosova, ali, kada je Milosevicev partijski drug Fatos Nano
(pravoslavac) silom preuzeo vlast u
Albaniji, stvar se za 180% promjenila jer se iz stava Nanoa vidi da
je i on pokorni sluga krsta u
borbi protiv muslimana Kosova. Ne zaboravimo da su predsjednik
Makedonije, Kiro Gligorov, i
predsjednik Albanije, Fatos Nano, postigli dogovor sa srpskom
stranom o nemijesanju u kosovsku
krizu. Upravo je ovo tajna koju su mnogi pokusavali otkriti, zasto
se u Daytonskom dogovoru nigdje
ne spominje Kosovo? Medjunarodna zajednica pomaze Milosevicu
nastojeci da stvori utisak da je
Kosovo izricito unutrasnji problem srpske vlasti. O zabrani
doticanja kosovskog problema na nivou
diplomatije nam govori i zadnji istup srpskih diplomata na
konferenciji odrzanoj u Bonu. Njemacki
ministar vanjskih poslova Klaus Kinkel se u svom govoru namjerno
dotakao Kosova tada su
iznenada srpski predstavnici revoltirano napustili dvoranu.
Dalje, napadi i pokolji na Kosovu, kako neke albanske vodje u sjeni
smatraju, dogodili su se na oci
aktuelnih albanskih vodja koji su vec prethodno bili obavijesteni o
predstojecim masakrima na
Kosovu. Ovom demonstracijom sile Srbi dobijaju poene na obadvije
strane. Ovim pokoljima je
trebalo da Milosevic povrati svoj rejting i popularnost kod srpskih
fundamentalista i terorista koji bi
se ponovo osjecali gospodarima situacije (samo je Allah, dzelle
sanuhu, Gospodar), dok sa druge
strane, oni albanski politicari koji smatraju da je samo politicko
rjesenje pravo rjesenje, ponovo ce
narodu puniti glavu o tome kako im nema nikakve koristi
suprotstaviti se srpskoj vlasti silom. Ovim
ce Albanci koji pozivaju na oruzano suprotstavljanje Srbima, mozda
izgubiti jedan dio povjerenja
Albanskog naroda. Oni albanski politicari koji zele da na Kosovu
medju muslimanima sprovode
Gandijevu politiku nikako da shvate da indijsko i kosovsko pitanje
nemaju nista zajednicko. Gandi
nije bio musliman i pitanje Indije nije predstavljalo islamsku
problematiku kao sto je to slucaj sa
Kosovom, htjeli oni da shvate ili ne. Milosevic je jos uvijek (pas)
cuvar srpskog nacionalnog
identiteta i on ne bira sredstva u odbrani istog. Njegovi ga
saveznici nesebicno pomazu u tome. S
druge pak strane, albanski gandisti ce, mozda, postici svoj
politicki cilj, cak i medju prevarenim
Albancima, i na kraju ce sjesti na pregovaracki sto zajedno sa
balkanskim koljacem, Slobodanom
Milosevicem. Albancima ce se dati nekakva autonomija, mozda i neke
ekonomske povlastice, ali, oni
ce ostati u okvirima srpskog rezervata iz kojeg se ne smije kretati
osim sa prethodnom srpskom
dozvolom. Masakri i pokolji koje su Srbi ucinili na Kosovu
predstavljaju rezultat prisustva vise od
50.000 policajaca naoruzanih tenkovima i oklopnim vozilima. Pokolji
na Kosovu su rezultat tajnih
dogovora nevjernickih milleta koji su se slozili da je neophodno
proliti nevinu krv muslimana na
Balkanu.
Bilo kako bilo, Allah, dzelle sanuhu, ce pomoci svoju vojsku, ako
se iskreno bore u Njegovo ime, i
dace pobjedu sljedbenicima istine nad sljedbenicima lazi i zablude.
Mi vjerujemo da pokolji na
Kosovu predstavljaju zadnju trecinu krvavog balkanskog pozorista u
kome su zrtve samo muslimani.
Pocelo je u Bosni i Hecegovini, zatim u Makedoniji, zatim u
Albaniji, da bi na kraju bilo na Kosovu
daleko od ociju svjetske javnosti i nevjernicke nesavjesti. Sve je
to rezultat nase udaljenosti od islama
i nase ljubavi prema dunjaluku a strahu od smrti. Nasi su preci,
boreci se iskreno u ime Allaha zbog
uzdizanja islama, vladali dunjalukom od Gane u Africi do Fargane u
Kini. Medjutim, jos uvijek
imamo sanse za povratak jer vjera koja je svijetom vladala vise od
trinaest stoljeca, ponovo ce
zavladati ovim dunjalukom, insallah. Allah, dzelle sanuhu, nam je
obecao pobjedu: "Mi cemo, doista,
pomoci poslanike Nase i vjernike u zivotu na ovom svijetu, a i na
Dan kad se dignu svjedoci, na Dan
kada krivcima pravdanja njihova nece od koristi biti; njih ce
prokletstvo i najgore prebivaliste
cekati." (Kurĺan, XL/51-52)
Ľ Ľ Ľ
Posljednji sukobi na Kosovu su izazvali strahovanja u medjunarodnoj
javnosti sto
potvrdjuju i izjave njihovih visokih drzavnika.
Njemacki ministar vanjskih poslova, Klaus Kinkel, je izjavio da od
izbijanja sukoba na
Kosovu prijeti opasnost i sirem podrucju, cak i Makedoniji.
Engleski ministar vanjskih poslova, Robert Cook, je zbog dogadjaja
na Kosovu odgodio
svoju zakazanu posjetu Bosni i Hercegovini, te otputovao za Beograd.
Bivsi predsjednik Albanije, Salih Berisa, je izjavio da ce u slucaju
prosirenja sukoba na
Kosovu svi Albanci sa Kosova, iz Makedonije i Albanije stati u jedan
saff u borbi za
ostvarenje svoje samostalnosti.
Srpska vojska je na citavoj granici sa Albanijom pocela sa kopanjem
rovova, a u
pogranicnim podrucjima Albanije sa Kosovom je doslo i do sukoba
manjih razmjera izmedju
srpske vojske i Albanaca koje su Srbi optuzili da zele da prodru u
podrucje Kosova, a
Beograd je izjavio da se u tim podrucjima nalaze vojni centri za
poducavanje Kosovske
oslobodilacke vojske (KOV-a).
Ľ Ľ Ľ
Srbi smatraju da je vodja albanskog oruzanog ustanka protiv Srbije
Adem Jasari. Srpske
vlasti su objavile njegovu sliku sa pistoljem u ruci i bombom
okacenom za pojas, kao i
izjavu jednog stanovnika iz sela Gornje Prekazi da Adem Jasari nije
vodja samo sela G.
Prekazi, vec i citave Drenice.
Ľ Ľ Ľ
Kosovo je republika koja ima svoju vladu i parlament, sto ne
priznaje Srbija. Izabrani
predsjednik Kosova je dr. Ibrahim Rugova koji zivi u Pristini. Dosao
je na vlast nakon
referenduma, 13. septembra 1991. godine, od strane Albanaca Kosova
koji su glasali za
osamostaljenje od Srbije, a njega izabiru za predsjednika 24. maja
1992. godine. Njegova
ideja je mirno suprotstavljanje bez ikakve upotrebe sile sto ce na
kraju dovesti do
upotpunjavanja jacine Kosova kao republike. Kako on smatra, Albanci
time dobijaju, jer se
Srbi ne mogu suprotstaviti unutrasnjim promjenama, a niti pritiscima
iz vana, pogotovo sto
bi tom politikom Kosovo dobilo simpatije vodecih zemalja u svijetu.
Ibrahim Rugova je rodjen 1945. godine u jednom od sela u okolini
Peci, na zapadu Kosova.
Njegova porodica je rasirena i na Kosovu i u Albaniji i poznata je
po pruzanju otpora od
kada je Kosovo pripojeno Srbiji 1918. godine. U Drugom svjetskom
ratu njegova porodica se
suprotstavlja partizanima i postaju saveznici Njemacke koja ulazi na
Kosovo. Kada
komunisti dolaze na vlast, oni strijeljaju njegova oca i amidzu
10.01.1945. godine, nakon
cega njegova majka preuzima skrbnistvo nad svojim sinom. Ibrahim
Rugova doktorira na
albanskoj knjizevnosti 1984. godine nakon cega se zaposljava kao
profesor na Pristinskom
univerzitetu, a radio je i na Albanoloskom institutu u Pristini.
Duzi niz godina bio je je
predsjednik Udruzenja knjizevnika Kosova, a radio je i na osnivanju
Demokratske lige
Kosova za cijeg je predsjednika izabran 23.12.1989. godine.
Nakon sto je postao vodjom Albanaca na Kosovu, Ibrahim Rugova
uobicava da na svim
oficijelnim susretima nosi sal oko vrata. Na pitanje o tome je
izjavio da on predstavlja
srpski obruckoji pritisce kosovske Albance i da ga se nece
osloboditi sve dok se Albanci
Kosova ne oslobode srpske okupacije u potpunosti.
Ľ Ľ Ľ
U svome proglasu od 26.02.1998. godine, Kosovska oslobodilacka
vojska (KOV), je izjavila
da je ona odgovorna za tri ubistva koja su se desila na Kosovu.
Dvojica Srba su ubijeni,
jedan 23.01.1998. godine, a drugi 19.02.1998. godine. Albanac po
imenu Mustafa Kurti koji
je suradjivao sa ratnim zlocincem, Zeljkom Raznjatovicem, ubijen je
13.02.1998. godine
zbog svoga izdajstva i rada protiv Albanaca. Takodje je Kosovska
oslobodilacka vojska
(KOV) izjavila da je 22.01.1998. godine prisilila srpsku
neprijateljsku vojsku da napusti
Drenicu nakon sukoba koji su se desili u okolnim selima.
ĽOni koji prate zbivanja na Kosovu u posljednjim mjesecima, uvjerili
su se da su mnogi
pisali o postojanju tajnih sklonista kojeg Albanci posjeduju i u
kojima cuvaju oruzje za
napad za odlucujucu borbu protiv Srba. Medjutim, oni nisu usli na
Kosovo kao padobranci,
niti daleko od ociju srpskih vlasti kako bi saznali pravo stanje na
Kosovo, vec su usli iz
pravca Beograda. Jedan od novinara koji je bio u tim sklonistima
uslikao ih je i napisao
clanak o mogucim sukobima na Kosovu prije na mjesec dana od samih
njihovih izbijanja, a
od svoje novinske kuce je trazio da se ne objavljuju slike prije
ocekivanih sukoba kako bi
mu srpske vlasti ponovo dozvolile ulazak u Kosovo.
Mi ne smatramo da je jedan od tih novinara radio za Srbe kada je
objavio clanke o
postojanju tajnih sklonista u koja se ulazi kroz podrum jedne kuce,
a izlazi kroz podrum
druge, ali precizan opis tih sklonista je pomogao Srbima da ih
otkriju i da izvrse napade na
Pristinu i druge gradove i sela na Kosovu. Albanci su uspjeli pet
godina da tajno cuvaju ta
sklonista, jos od 1993. godine, ali je strategijska greska bila
pustanje stranih novinara u
njih, a cija su kretanja na Kosovu bila pracena od strane srpske
obavjestajne sluzbe koja im
je dozvolila prolaz kroz Beograd.
Pise: Salih Kurdi
srbija.961alien,
-> #933, madamov[] Šta vredi što i pandur ponekad napiše kaznu, a ne strpa manje para sebi
[] u džep, kada "faca" ima vezu u sudu ili zna Arkana ili nešto treće pa od
[] te kazne na kraju ne ispadne ništa. Ovako, zvekneš mu šoferku na Mečki
[] ili BMW-u, pa kada plati za istu par stotina DEM neka se zamisli.
Mislim da je rešenje ipak u uspostavljanju normalnog pravnog
sistema tj. u sistemskim promenama, a ne u radikalnim potezima poput
takvih drakonskih kazni.
Nezavisno od toga, lično sam protiv toga da uspostavljanje reda
stvara dodatne materijalne štete (koje se reflektuju na društvo), ali ne
bih da ponavljam teze iz AAndrićeve "analize" (s kojom se slažem).
Svaki problem koji je moguće rešiti novcem, treba rešiti novcem.
Sasvim pristojno bi bilo da policajac napravi fotografiju
nepropisno parkiranog vozila, zakači obaveštenje na kola ili sačeka
vozača, a ako automobil ostane predugo na tom mestu, pozove i pauka.
Nakon toga, prekršiocu hitno treba na kućnu adresu dostaviti koliko
treba da plati (ima mogućnost žalbe, ali zato fotografija služi kao
dokaz) i on MORA da plati. U normalnom sistemu nije problem ni naplata
novca po osnovu nekog ugovora, a kamoli naplata kazne od strane države.
Ovde radnici Parking servisa prečesto nemaju hrabrosti da taknu
neka besnija kola, kako zbog toga što ih možda vozi neko "mudo", tako i
zbog toga što treba da razmišljaju da li će neki "baki" da ih nalupa ili
izrešeta zbog toga što su mu pipali najdražu zwer.
To da policija ne radi svoj posao ne treba ni naglašavati.
Treba ipak naglasiti to da je policija u potpunosti pod upravom
republičke vlade, tako da grad Beograd ne raspolaže odgovarajućim
sredstvima prinude kojima bi se uspostavio red u nekim oblastima
funkcionisanja grada - od saobraćaja, pa do rušenja divljih objekata.
Beogradu je potrebna gradska policija. Gradska vlada je to
pričala i pričala, ali ne vredi... Ovi koji vladaju republikom policiju
tretiraju kao službu za očuvanje sopstvene vlasti i ne pada im na pamet
da ugroze tu njenu funkciju nečim drugim.
Džaba je pričati i pričati da su Beogradu (i ne samo Beogradu)
potrebni pozornici (policajci koji bi bili zaduženi za red u svojim
reonima i na određenim kritičnim tačkama), kada to očigledno nećemo
videti dok se ne promeni državna vlast. Meni je neshvatljivo da u gradu
Beogradu ne može da stoji pozornik ispred svake osnovne škole, da vodi
računa o saobraćaju (umesto što se postavljaju "badže") i da sprečava
siledžije koji maltretiraju decu, skidaju im patike i slično... Ako pred
osnovnom školom ne pokažeš funkciju reda i zakona, džaba ti ostalo.
srbija.962alien,
-> #951, morkin[] Parking nije rešenje, ljudi su stoka.
Opet ti s ekstremnim tvrdnjama!? ;)
Parking jeste neophodan činilac rešenja. Nije dovoljan, ali to
nije razlog da ga tako grubo odbacujemo.
[] Kod Tržnog centra na Banjici ima mesta za parkiranje koliko hoćeš.
[] Kod pet solitera blizu SC Banjica ima mesta za parking koliko hoćeš.
[] Kod okretnice tramvaja ima mesta za parkiranje koliko hoćeš.
Ne bih sada da analiziram Banjicu (ne poznajem je dovoljno), ali
neki delovi su stvarno, kao i mnoga druga "socijalistička" naselja,
napravljeni tako "da se neprijatelj ne snađe u slučaju okupacije", a
pristupačnost za automobile je daleko od praktične.
Kada su takva stambena naselja u pitanju, veoma je čest slučaj
da je parking osmišljen i izgrađen potpuno nepraktično, jer je pridodat
naknadno negde gde je ostala nezaposednuta površina, često nedovoljnog
kapaciteta i, što je najvažnije, nedovoljno bezbedan.
Kod mene u naselju (Nova skojevska, ima li ovde komšija?) imaš
ekstreman primer tako nečeg i normalno je da se kola parkiraju
nepropisno (u delu koji je čak zabranjen za saobraćaj). Celog tog
problema ne bi bilo da su npr. parkinzi napravljeni uz zgrade, a zelene
površine i staze za šetanje tamo gde su parkinzi...
Gotovo ceo ovaj nakaradni sistem u kome živimo je napravljen
tako da običan građanin ne može da živi ako ne krši propise, biva kriv i
oseća se blaženim što ga vlast ne kažnjava.
srbija.963alien,
-> #948, dr.iivan[] To će se možda i desiti,
To se neće desiti.
srbija.964alien,
-> #947, miskop[] Pazi, da se ne lažemo, bilo je takvih slučajeva i uvek će ih biti.
[] Ali to nema veze sa eventualnom "monopolskom firmom". Mislim da bi se
[] to dešavalo i u bilo kojoj drugoj firmi, pod nekom drugom vlašću i sl.
Grešiš. U normalnim sistemima je korupcija izuzetak, a ne
opšteprihvaćena društvena aktivnost. Većina ljudi radi u privatnim
firmama, a državne firme i službe su pod rigoroznom kontrolom, tako da i
nema mogućnosti za tako nešto. Sem toga, ljudi su adekvatno plaćeni
(logično je da i ima para kada se mnogo više uradi umesto da se muva)
i sve životno bitne stvari su po odgovarajućoj ceni dostupne svakome ko
hoće da ih plati, pa je i sramota raditi nešto na mufte.
[] Da, ali može se videti kako privatnici iniciraju i "on-line" menjanje
[] linija. Ono, voze na jednoj liniji dok ima putnika, pa onda kad opadne
[] interesovanje, u sred dana, prešaltuju se gde im više odgovara.
Dinamička alokacija resursa ;))).
[] Pa naravno. Linija 88-ice je tako duga, da bi i glanc novi auto-
[] busi riknjavali za nekoliko dana. Pogledaj samo kartu Beograda i
[] rastojanje između Železnika i Zemuna. Eej, i tako na karti
[] izgleda stravično a tek uživo... ;)
Pa ne bih rekao da bi nov nemački ;) autobus riknuo za nekoliko
dana (pre će da se pokvari izakan nego nov autobus), ali mi se čini malo
verovatnim da se voženjem na 88-ici mogu namaći pare za dobar autobus.
Rekoh ti, za Železnik je jedino isplativo rešenje prigradska
železnica. Tunel Rakovica-Makiš prema Železniku postoji i ne vidim ni
jedan ozbiljan razlog zašto bi Batajnica ili Resnik bili važniji od
Železnika. Cenim da bi taj vozić bio prilično profitabilan.
Treba malo dići frku oko toga, pa možda i bude nešto, mada je
realno malo verovatno da išta pametno može da se uradi dok je Železnica
u crvenim rukama.
srbija.965alien,
-> #942, morkin[] > Osnovni princip na kome je ova vlast insistirala je taj da
[] > gradski prevoz u Beogradu treba sam da se finansira i taj princip
[] > polako ali sigurno daje rezultate, što će i vreme pokazati.
[]
[] Problem je što je princip pogrešan.
Opet ti s ekstremnim tvrdnjama!? ;)
Princip je ispravan (ali nije dovoljan), a ti si malo pobrkao
lončiće, pa si i sam naveo argumente u prilog tome da je princip OK.
Svaki uspešan sistem u svetu je utemeljen na zdravim ekonomskim
(tržišnim) osnovama uz uticaj države kroz nadgradnju, korekcije i
strateške investicije. Da bi uopšte bilo para za takvo pozitivno
delovanje države, neophodan je taj zdrav ekonomski osnov koji navodim.
Čak i kada "država" opljačka privatni kapital koji čini zdrav ekonomski
osnov (što je bila prva faza svake socijalističke revolucije), vrlo brzo
se nađe u situaciji da plansko finansiranje počinje da liči na tumaranje
po mraku, jer mu nedostaju parametri (podaci) koje je u startu bilo
moguće "snimiti" iz funkcionisanja tržišta.
Jednostavno moraš pustiti slobodu privatnom kapitalu da preuzima
rizike (i dobiti) krčenja i utabavanja puteva razvoja, pa na osnovu toga
"popločavati" ("utabane staze") i "premoštavati" (prepreke) tamo gde se,
na osnovu uočenih parametara, može predvideti isplativost.
Jedino sistemi zasnovani na tom principu funkcionalano opstaju.
Svi ostali su propali.
[] Kada bi sve bilo _samo_ ovako kao što sam naveo verovatno bi gradska
[] vlast bila u pravu. Problem je u tome što saobraćaj osim zadovoljenja
[] potreba ima i funkciju razvoja.
Upravo zato je gradska vlada u pravu što insistira na stavu da
puko zadovoljavanje potreba (kao što je potrošnja autobusa GSP) mora
samo sebe da finansira da bi grad mogao da investira u ono šta je u
funkciji razvoja - metro, tuneli, mostovi, putevi itd.
Da li si svestan toga da je pre dve godine, pre nego što je
napravljen "rez" po pitanju GSP i liberalizovan gradski prevoz, GSP
trošio 50% gradskog budžeta!?
Naglašavam TROŠIO, jer je veoma bitna razlika između troškova i
ulaganja (investicija). Novac koji ode na goriva, maziva, rezervne
delove i slično je bespovratno potrošen. Čak je i za novac dat za
kupovinu (potrošnog) autobusa za grad u ovim uslovima više trošak nego
isplativa investicija. Iz iskustva raznih gradova širom Evrope se zna da
se gradski prevoz u ovolikom gradu ne može uspešno rešiti bez metroa.
Metro je opravdana investicija u koju grad treba da ulaže pare
(koliko može i koliko god to bude trajalo), a ne da ih bespovratno baca
na to da dosadašnji gradski prevoz opstaje od danas do sutra.
Nažalost, ovaj GSP i dalje jede pare, ali mnogo manje nego pre.
[] Ne postoji ničija potreba da se iskopa tunel ispod Lamanša, pa ipak su
[] ga iskopali jer donosi uštedu gledano na duže staze.
Kako, bRe, ne postoji ničija potreba!? Dokle ćeš pisati tako
nedovoljno promišljene ekstremne teze? Daj, razmisli malo više... ;)
Preko Lamanša se i pre postojanja tunela odvijao veoma
intenzivan saobraćaj, što znači da je potreba itekako postojala.
I sam si lepo napisao da je za taj tunel procenjeno da će
ekonomski biti opravdan tj. da će se vremenom isplatiti i doneti dobit.
Doduše, u praksi se i nije nešto proslavio po uspešnosti, ali zdrav
ekonomski rezon je postojao i postoji, samo je pitanje vremena...
Ono šta je bitno shvatiti je sledeće: Engleska i Francuska ne bi
imale čime da izgrade taj tunel da su pare rasipale na poboljšavanje i
subvencioniranje dotadašnjeg transporta.
[] Isto je to sa gomilom drugih tunela, kanala, saobraćajnica i slično.
Tačno.
Da su države delile zob budzašto, nikada asfaltni putevi ne bi
bili izgrađeni, već bi se i dalje jahali konji.
[] Problem saobraćajne infrastrukture je što se sporo isplaćuje investicija
[] tako da malo ko ima interesa da ulaže sredstva na tako dug rok.
To u svetskoj ekonomiji nije problem. Sitan kapital juri brz
obrt, a krupan (bankarski) traži dugoročno isplative investicije, gde je
računanje u decenijama normalna stvar.
Beograd (sa ovakvom gradskom vladom) može da privuče investitore
ili dobije dugoročne kredite, ali ne dok je zemlja pod sankcijama i dok
njome upravljaju ljudi koje normalan svet smatra kriminalcima.
[] Zamisli da neko sa neba podari Srbiji modernu i efikasnu železnicu.
Neću da zamišljam. Politika se bavi realnošću. Evropa je spremna
da uloži u Evropi potrebnu saobraćajnu infrastrukturu Srbije, ali
isključivo Srbije koja bi bila njen sastavni deo, a ne Srbije kojom
suvereno vlada šačica ljudi koje smatraju kriminalcima.
[] Vidi sledeću funkciju:
[]
[] D=F(f ,f ,f ,...,f )
[] 1 2 3 n
[]
[] Verujem da si upoznat sa elementarnom matematikom. Zar ti se ne čini
[] suludom ideja da će funkcija maksimuma pojedinih funkcija (svaki
[] prevoznik će se truditi da maksimizira svoj profit) dati maksimum
[] rezultujuće funkcije?
Nema šta da mi se čini ili ne čini. Višedecenijska politička
borba po tom pitanju je rezultirala time da je tržišni model do nogu
potukao planski i tu više nema šta da se razmatra.
Tokom dužeg vremenskog perioda prosečna vrednost D je u tržišnom
sistemu (gde f-ovi slobodno jure svoj interes) bila znatno viša od
prosečne vrednosti D u planskom sistemu (koji ne poznaje f-ove).
Čak i sam planski model se svodi na apsurd, jer je kvalitetno
planiranje nemoguće ako ti nisu poznati f-ovi, niti F od f-ova.
Tržišni sistem ti ne garantuje optimum, niti nekakvo
savršenstvo, ali ti pouzdano garantuje da će D uvek biti blisko
maksimumu, što je sasvim dobra "pogodba".
[] Ono što ja tražim od gradske vlade je:
Pa pošalji to gradskoj vladi! :)
Ja mogu da ti dam svoje kratke komentare:
1. u ovom trenutku: nerealno, nepravično, štetno.
2. raspisano (ne znam samo za tačno vreme), vidiš rezultate.
4. ne dolazi u obzir, republičke dažbine su mnogo veće.
6. registracija vozila je u nadležnosti MUP.
srbija.966ventura,
-> #962, alien> nepropisno (u delu koji je cak zabranjen za saobracaj). Celog tog
> problema ne bi bilo da su npr. parkinzi napravljeni uz zgrade, a zelene
> povrsine i staze za setanje tamo gde su parkinzi...
Dok sam ziveo u Skopju video sam najbolje resen sistem parkiranja...
jednostavno uporedo sa glavnom cestom ide malo odmaknuta jos jedna sira
koja je blize zgradama i sluzi kao parking... I tako bukvalno za svaku
zgradu...
srbija.967ventura,
-> #964, alien> [] Da, ali moze se videti kako privatnici iniciraju i "on-line" menjanje
> [] linija. Ono, voze na jednoj liniji dok ima putnika, pa onda kad opadne
> [] interesovanje, u sred dana, presaltuju se gde im vise odgovara.
Nema tu nista lose... stavi sebe na mesto tog privatnog prevoznika, dali
bi ti vozio prazan autobus ceo dan pa da imas 300dem gubitka svakog
dana ili bi se jednostavno presaltao na drugu liniju...
srbija.968gligo,
-> #936, alien>> Jedino si mozda u pravu za Vodovod - vise "nemam karijes".
>> ;)
> Ne znam u cemu je fazon, znam samo da mi je voda ponovo
> prijatna za pice. Do pre par godina mi je bila bljutava (leti
> preterano mlaka) u poredenju s onim kakva je bila pre npr. 15
> godina.
;)))
Eh, eto dokaza, gde coveka odvede slepilo. ;)
Jel' to negde dokazano da je voda od kada SPO vlada gradom
'prijatnija', nego voda dok je gradom vladala SPS?
Voda je bre potpuno ista, i cini mi se da si prvi u ovom gradu koji
je naprasno, empirijski utvrdio iznenadjujuci porast kvaliteta vode,
dobro, dobices zahvalnicu na sastanku vase partije, ali te molim
da ukoliko nemas konkretne dokaze za ovakve izjave, batalis iste
u vecitoj borbi odnosno dokazivanju 'moj tata je jaci od tvog tate'.
Meni u kuhinji vise nema mrava, lift mi se vise ne zaglavljuje na
drugom spratu, komsinica mi vise ne govori 'Dobar dan' dva puta,
komsijin pas vise ne laje na mene, manje je izmeta golubova i
vrabaca, frizider mi bolje radi, cvece mi bolje raste, uopste,
kao da osecam da je i sam vazduh cistiji....hoces da kazes da je
i za ove pozitivne promene, ne slucajno, zasluzna SPO gradska
vlada? ;)
Ovo definitivno nije taj film...
srbija.970chadra,
-> #938, alien>Izvinjavam se što sam te nazvao komunistom, ali sam si se tako
>deklarisao.
Nemoj da zamenjuješ teze, taj epitet me sigurno ne može uvrediti,
već neke druge stvari, tipa:
> Nisam ni mislio da hoćeš. To bi bilo suviše pristojno za tebe, a
>pristojnost je buržoaska izmisljotina, jel' tako? ;)
...
srbija.971miskop,
-> #964, alien>> Rekoh ti, za Železnik je jedino isplativo rešenje prigradska
>> železnica.
Sve mi se čini da je bolje da se Železnik otcepi i postane samo-
stalna država. ;))
srbija.972morkin,
-> #962, alien> [] Parking nije rešenje, ljudi su stoka.
>
> Opet ti s ekstremnim tvrdnjama!? ;)
> Parking jeste neophodan činilac rešenja. Nije dovoljan, ali to
> nije razlog da ga tako grubo odbacujemo.
Ekstremna tvrdnja je ovaj put na mestu. Razdaljina između dva parkinga je
150 metara a nepropisno parkiraju samo ljudi koji žive između ta dva
parkinga.
> Ne bih sada da analiziram Banjicu (ne poznajem je dovoljno), ali
> neki delovi su stvarno, kao i mnoga druga "socijalistička" naselja,
> napravljeni tako "da se neprijatelj ne snađe u slučaju okupacije",
> a pristupačnost za automobile je daleko od praktične.
Ovde problem nisu "socijalistička" naselja. Štaviše, napravljena su
saobraćajno relativno dobro. Tačno je da je parking napravljen kasnije, ali
napravljen je na pravom mestu i sasvim je dovoljnog kapaciteta. Čak ljudi
(bespravno) podižu limene garaže koje zauzimaju po dva parking mesta. Mesta
i dalje ima dovoljno.
Parking se nalazi tridesetak metara od ulaza u zgradu i stvarno je idealno
postavljen.
Problem predstavljaju "kapitalističke" ;) ili predratne privatne ;) kuće.
Vlasnici tih kuća parkiraju automobile ispred kuća tako da kola zauzimaju
ceo trotoar. Pešaci koji idu od tržnog centra ka pijaci ili obrnuto
prinuđeni su da idu po kolovozu.
(moram da se ogradim da ne znam čiji su to automobili, ali mi izgleda
logično da pripadaju onome ispred čije su kuće parkirani)
Vrhunac cinizma u celoj priči je što su ivičnjaci u blizini pešačkog
prelaza spušteni i prilagođeni invalidima. Dakle, invalid u kolicima može
da pređe ulicu bez većih problema, ali po trotoaru ne može da se kreće. ;(
> ekstreman primer tako nečeg i normalno je da se kola parkiraju
> nepropisno (u delu koji je čak zabranjen za saobraćaj). Celog tog
"normalno je da se kola parkiraju nepropisno".
Šta hoćeš da kažeš:
1) propis je loš i ne treba ga poštovati;
2) propis je loš, treba ga poštovati i truditi se da se propis promeni.
Da li ljude koji nepropisno parkiraju u tom slučaju treba kažnjavati?
srbija.973morkin,
-> #965, alien> tržišta. Jednostavno moraš pustiti slobodu privatnom kapitalu da
> preuzima rizike (i dobiti) krčenja i utabavanja puteva razvoja, pa
> na osnovu toga "popločavati" ("utabane staze") i "premoštavati"
> (prepreke) tamo gde se, na osnovu uočenih parametara, može
> predvideti isplativost.
... i samim tim otkrivati toplu vodu, rupu na saksiji i tome slične stvari.
Zašto jednom ne bi ispali pametniji od sveta pa iskopirali neko gotovo
rešenje već moramo da sami učimo na teži način.
Primetio si da je Beobanka počela sa postavljanjem bankomata za Visa
kartice. Ako nisi znao to isto čini i Vojvođanska banka, kao i Karići. Svi
ulaze u to da bi poboljšali usluge, iz čisto ekonomskih i tržišnih razloga.
Možda to čine iz pomodarstva, ali na kraju krajeva nije toliko važno za
poentu priče.
Problem sa bankomatima kod nas je u tome što su međusobno nekompatiblni;
kartica jedne banke je neupotrebljiva na automatu druge banke. U svetu se
došlo do zaključka da je profit veći ako su bankomati međusobno
kompatibilni. Na svu sreću, našao se neko pametan ko je okupio ljude iz tih
banaka da rade zajedno na tom problemu.
Da li je potrebno i da li mi možemo sebi da priuštimo čitav proces dolaska
do optimalnog rešenja ili je možemo da naučimo nešto od drugih?
Ista je stvar i sa gradskim prevozom. Sve što si ti napisao stoji, samo
uoči sličnost sa bankomatima i veruj mi na reč da je slično sa saobraćajem.
U svim oblastima gde saobraćaj po svom obimu raste dolazi sve više do
izražaja da je neophodna neka vrsta kontrole i uređivanja. Nije to
socijalistička tekovina, već tekovina zapada. U svim sistemima gde je
vladao tržišni princip došlo je do toga da je saobraćaj postao preskup zbog
zagušenja, preopterećenosti (ili neisplativosti prevoza na nekoj relaciji).
Zbog zagušenosti aerodroma dolazilo je do toga da avioni čekaju u vazduhu
po pola sata, i više. Sa uvođenjem Eurocontrola primenjuje se odlaganje
poletanja. Avion na taj način čeka na zemlji i ne troši gorivo, putnici ne
čame u avionu. Troškovi poslovanja su smanjeni što se odražava na cenu
karte ili na uslugu. Usluga je bolja zato jer postoji neko ko reguliše
čitav proces. Primeti da aviokompanije i dalje posluju na tržišnom principu.
Kompaniji je, u opštem interesu, ZABRANJENO da poleti u neko vreme.
Dakle, neko je PLANSKI zabranio nekoj aviokompaniji da poleti. A sve to u
tržišnoj ekonomiji.
Ja ne govorim da neko mora da vozi tamo gde mu se ne isplati već govorim da
svi možemo da profitiramo (i putnici i prevoznici) ako postoji efikasniji
sistem gradskog saobraćaja.
Sam pišeš da se narod danas "snalazi". Ako svako od nas postiže maksimum u
današnjim uslovima, zašto onda država ne cveta? Kao što je neophodno državu
postaviti na noge da bi omogućila svima da pošteno rade tako i saobraćajni
sistem mora da se postavi na zdravu osnovu da bi efikasno funkcionisao.
Sistem koji je uvela gradska vlada je samo polovično rešenje i još uvek je
daleko od optimalnog. Korak napred jeste.
> Da li si svestan toga da je pre dve godine, pre nego što je
> napravljen "rez" po pitanju GSP i liberalizovan gradski prevoz, GSP
> trošio 50% gradskog budžeta!?
To što današnja vlast radi bolje od jučerašnje ne znači da radi dobro.
Priznajem da radi bolje, ali ne dovoljno dobro.
> [] Ne postoji ničija potreba da se iskopa tunel ispod Lamanša, pa
> ipak su [] ga iskopali jer donosi uštedu gledano na duže staze.
>
> Kako, bRe, ne postoji ničija potreba!? Dokle ćeš pisati tako
> nedovoljno promišljene ekstremne teze? Daj, razmisli malo više...
> ;)
Razmisli sam.
Jasno je da se isplati kada svako ko bi imao koristi od tunela priloži po
malo.
Koji pojedinac ili koja organizacija ima interes da sama finansira
prokopavanje tunela ispod Lamanša? Pojedinačno gledano, nikome se ne
isplati da sam krene u tako krupan projekat.
Ono što se sada dešava u gradskom saobraćaju je kao da ti kažeš miskopu da
se svako prevozi iz Železnika do centra na način koji mu najviše odgovara,
a tržišni principi će dovesti do optimalnog rešenja. Malo morgen.
> Nema šta da mi se čini ili ne čini. Višedecenijska politička
> borba po tom pitanju je rezultirala time da je tržišni model do
> nogu potukao planski i tu više nema šta da se razmatra.
U pravu si. Zašto onda u zapadnim zemljama postoje organizacije koje se
bave problemima organizacije rada u saobraćaju i transportu? Zašto ne voze
svi stihijski, pa kako se kome isplati. Kome se ne isplati, ne mora ni da
vozi. ;)
Ti od drveta ne vidiš šumu. Ja ti pričam šta je najbolje za šumu a ti se
ubi dokazujući mi šta je najbolje za jedno drvo. Ja ti govorim da je
potrebno saseći neke mladice jer krče razvoj čitave šume a ti insistiraš na
tome da prirodna selekcija učini svoje.
> Tokom dužeg vremenskog perioda prosečna vrednost D je u tržišnom
> sistemu (gde f-ovi slobodno jure svoj interes) bila znatno viša od
> prosečne vrednosti D u planskom sistemu (koji ne poznaje f-ove).
Da, ali si omanuo poentu. Ja ne pričam o planskom sistemu. Ja pričam o
tržišnom sistemu na koji se utiče povremeno nekim planskim potezom. Kao
izgradnja tunela ispod Lamanša. U ime opšteg interesa države su rešile da
probiju taj tunel jer su izračunale da će se to isplatiti. Država,
smišljeno, PLANSKI.
srbija.974qpele,
-> #941, morkin> U Grckoj skinu tablice sa kola pa onda ides da ih podignes. Ne znam za
> nesto jednostavnije.
Nisam verovao kad sam jesenas kod Filoloskog isto video. Ocigledno nasim
pandurima taj obicaj nije presao u naviku.
srbija.975qpele,
-> #936, alien> Nema potrebe za foliranjem, jako puno ljudi se naviklo i koristi
> takve sitne socijalisticke privilegije i to je jedan od glavnih oslonaca
> ovog rezima. Sve te sitnice vrede mnogo manje nego sto bi ti imao vise
> para u sistemu u kome bi sve morao i mogao (!) posteno da platis i samim
> tim imao mogucnost da biras sta placas.
Raspitaj se malo u stranci kako ide poslovanje sa gradskom vladom :)))
Ista prica kao kad su i socijalisti vladali gradom. Bez ikakave razlike.
srbija.976qpele,
-> #943, morkin> Koje je tvoje misljenje o onim emisijama na BK? Zaboravio sam naslov,
> gledao sam samo onu o Enigmi. Interesantno je da je Enigmu desifrovao
> Turing. :)
O moci masine govori cinjenica da su Enigmu provalili tek kad su je
maznuli sa neke podmornice :). Da to nisu uradili cenim da nikada ne
bi provalili nacin kodiranja.
srbija.977alien,
-> #972, morkin[] > [] Parking nije rešenje, ljudi su stoka.
[] >
[] > Opet ti s ekstremnim tvrdnjama!? ;)
[] > Parking jeste neophodan činilac rešenja. Nije dovoljan, ali to
[] > nije razlog da ga tako grubo odbacujemo.
[]
[] Ekstremna tvrdnja je ovaj put na mestu.
Kako, bRe, na mestu!? Ako "parking nije rešenje", čemu onda
toliki silni korisni parkinzi širom sveta? Ako su "ljudi stoka", čemu
onda ova konferencija?
[] Razdaljina između dva parkinga je 150 metara a nepropisno parkiraju
[] samo ljudi koji žive između ta dva parkinga.
Zamisli, možda imaju neku čudnu i neobjašnjivu želju da iz svoje
kuće ili stana mogu da vide svoja kola?!
Kao da će neko da im ih dira... ;)
[] Ovde problem nisu "socijalistička" naselja. Štaviše, napravljena su
[] saobraćajno relativno dobro.
Aha, al' zamalo... ;)
Saobraćajno dobro su napravljena austrougarska sela po
Vojvodini, a razna "socijalistička" naselja su napravljena po principima
čobanskog zaposedanja pašnjaka...
Da dam ja tebi nešto kabasto da odvezeš kolima (znaš da voziš?)
na neke adrese (npr. Bulevar JNA 80, Lipe 23, Gandijeva 153, Nova
skojevska 69, Partizanska 77 itd.), pa da mi javiš utiske...? ;)
[] Tačno je da je parking napravljen kasnije, ali napravljen je na
[] pravom mestu i sasvim je dovoljnog kapaciteta.
Ako je tako, zašto ga ljudi ne koriste?
[] Čak ljudi (bespravno) podižu limene garaže koje zauzimaju po dva parking
Zašto u startu nisu planirane i izgrađene garaže?
[] Parking se nalazi tridesetak metara od ulaza u zgradu i stvarno je
[] idealno postavljen.
Ako je tako, zašto ga ljudi ne koriste? Raspitaj se.
[] Problem predstavljaju "kapitalističke" ;) ili predratne privatne ;)
[] kuće. Vlasnici tih kuća parkiraju automobile ispred kuća tako da kola
[] zauzimaju ceo trotoar. Pešaci koji idu od tržnog centra ka pijaci ili
[] obrnuto prinuđeni su da idu po kolovozu.
Pitanje je da li su sve te kuće zaista izgrađene pre WW2.
Nevezano za to, ti ljudi tada nisu morali da planiraju saobraćajnu
infrastrukturu potrebnu da opsluži novoizgrađena naselja.
Da je kolovoz dovoljno širok, ne bi ljudi parkirali kola na
trotoaru, već uz ivicu kolovoza (što je regularna stvar). Zašto su
građena naselja bez dovoljno širokih kolovoza ka njima? Zašto je Banjica
otišla na tu stranu (od grada), dok na Trošarini gomila matorih kuća
iščekuje rušenje decenijama u nazad?
[] (moram da se ogradim da ne znam čiji su to automobili, ali mi izgleda
[] logično da pripadaju onome ispred čije su kuće parkirani)
Moram da se ogradim da ne znam čiji su to automobili, ali mi
izgleda logično da je dužina automobila koje poseduju ti ljudi manja od
širine tih njihovih kuća.
[] "normalno je da se kola parkiraju nepropisno".
[] Šta hoćeš da kažeš:
[] 1) propis je loš i ne treba ga poštovati;
[] 2) propis je loš, treba ga poštovati i truditi se da se propis promeni.
Zalažem se za to da propise koji ne valjaju treba menjati, a ne
kršiti. No, to je samo jedan od (opštih) principa i nije dovoljan ako se
ne primenjuje uporedo sa drugim opštim principima, među kojima su
sledeći jako važni:
Ne treba donositi propise (zabrane) koji nisu neophodni.
Propisi koji se donose moraju odražavati i poštovati volju
građana tj. ozvaničavati neformalna praktična pravila koja su oni
spremni da poštuju u svom životu da bi ga olakšali i poboljšali.
Ne smeju se donositi nesprovodivi propisi.
[] Da li ljude koji nepropisno parkiraju u tom slučaju treba kažnjavati?
S obzirom da je kažnjavanje zbog nesprovodivih propisa uvek i
svuda čin diskriminacije (jer se vrši parcijalno, samo nad nekima),
smatram ga lošim i štetnim.
S obzirom da npr. u ovom slučaju već 18 godina gotovo niko ne
poštuje zabranu saobraćaja u unutrašnjem delu naselja, smatram logičnim
da se ukloni ta zabrana da se ne bi dalje blamirao pravni sistem.
*
Ako mi kažeš da ti nisi nikad učestvovao u kupoprodaji deviza
"na crno", ja ću prestati nepropisno da parkiram kola.
srbija.978alien,
-> #971, miskop[] >> Rekoh ti, za Železnik je jedino isplativo rešenje prigradska
[] >> železnica.
[]
[] Sve mi se čini da je bolje da se Železnik otcepi i postane samo-
[] stalna država. ;))
Neću komentarisati tu tezu ;), samo bih da primetim da mi se
čini da ti i ne kapiraš šta bi Železniku značila prigradska železnica.
Da li si nekad koristio Beovoz? Uz sve mane koje trenutno ima (vozovi
idu retko i neredovno), jasno se vidi i mnogo pozitivnih mogućnosti.
Beovoz od Rakovice do Vukovog spomenika stiže za 12 minuta, što
je brže nego kolima ili taksijem, a u većini slučajeva i udobnije.
Od Železnika do Vukovog spomenika bi stizao za oko 20 minuta.
Samo još kada bi Železnica dozvolila privatnicima da voze na toj
liniji... ;)
srbija.979alien,
-> #968, gligo[] Eh, eto dokaza, gde coveka odvede slepilo. ;)
Kuš! Slepilo je rezervisano za tebe i tvoje kolege!
[] Jel' to negde dokazano da je voda od kada SPO vlada gradom
[] 'prijatnija', nego voda dok je gradom vladala SPS?
Moje je privatno pravo da imam svoj ukus u koji ti apsolutno
nemaš nikakvo pravo da se mešaš. Kada pijem vodu, ne razmišljam o
političkim aspektima iste (i pre 15-tak godina je voda bila veoma dobra
iako nemam niti sam imao pozitivno mišljanje o tadašnjoj vlasti).
Što se tiče vode u poslednje dve godine i vode pre 3 do 5
godina, zapažanja mog ukusa se poklapaju sa rezultatima ispitivanja.
A, veruj mi, kada odem na Hajdučku česmu, moj ukus itekako zna
da oseti kako je ta voda bolja od vodovodske.
Još bih samo želeo da čujem neko racionalno objašnjenje za to
zašto referenti "narodne odbrane" odbijaju da daju gradskom Vodovodu
spisak prirodnih izvora u Beogradu (kojih ima puno i od kojih bi neki
mogli biti uključeni u vodovodni sistem).
[] Meni u kuhinji vise nema mrava, lift mi se vise ne zaglavljuje na
[] ...
[] hoces da kazes da je i za ove pozitivne promene, ne slucajno,
[] zasluzna SPO gradska vlada? ;)
Organizovana dezinsekcija i deratizacija, koliko znam, jeste u
nadležnosti grada, samo ne znam da li su svuda rezultati tako pozitivni.
Što se liftova tiče, i tu ima uticaja (preko Infostana), ali ne
dovoljno...
Ipak, govoriš o stvarima o kojima najvećim delom moraju građani
sami da se pobrinu, a javne komunalne službe poput Vodovoda nisu takve.
srbija.980alien,
-> #975, qpele[] Raspitaj se malo u stranci kako ide poslovanje sa gradskom vladom :)))
[] Ista prica kao kad su i socijalisti vladali gradom. Bez ikakave razlike.
Ne bih rekao da je bez razlike ;). Mnogo toga je "običnom
smrtniku" sada pristupačnije, počev od informacija, pa sve do
realizacije posla.
Sličnosti sigurno ima, jer ova gradska vlast gradom upravlja u
njihovom sistemu, bez mogućnosti da sam sistem u korenu izmeni dok ne
preuzme i državnu vlast.
Kao što rekoh, ne može se na trulo drvo kalemiti zdrava grana.
srbija.981alien,
-> #973, morkin[] Zašto jednom ne bi ispali pametniji od sveta pa iskopirali neko gotovo
[] rešenje već moramo da sami učimo na teži način.
Ja bih se zadovoljio time da budemo približno pametni kao
pametan svet, a ne da se pravimo pametniji od njih. To što smo stalno
pokušavali da "ispadnemo pametniji" nas je dovde i dovelo.
Slažem se da treba koristiti rešenja koja u svetu daju
rezultate, ali pukim kopiranjem onoga što je tamo napravljeno na drugim
osnovama, dok ovde ne postoje te osnove, samo smo štetu pravili.
"Videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu..."
Daj prvo da "prekopiramo" tržišnu ekonomiju, demokratiju i
efikasan pravni sistem (sve to prilagođeno našim uslovima i potrebama),
daj da "prekopiramo" i metro i saobraćajne nekretnine (prilagođene našim
uslovima i potrebama), pa ćemo onda moći da se bavimo šmirglanjem i
glancanjem saobraćaja.
[] Primetio si da je Beobanka počela sa postavljanjem bankomata za Visa
[] kartice. Ako nisi znao to isto čini i Vojvođanska banka, kao i Karići.
[] Svi ulaze u to da bi poboljšali usluge, iz čisto ekonomskih i tržišnih
Glupost! Koj će nam bankomati kada banke nemamo!?
Jel' treba da opisujem da je banka ono gde možeš da staviš svoj
novac da bi bio na SIGURNOM, da bi mogao da ga iskoristiš kada ti
ustreba i da još dobijaš kamatu, a da takođe u banci možeš i da dobiješ
kredit kada u nešto hoćeš da uložiš novac i da za to platiš razumnu
kamatu. To je BANKA! Te kriminalne institucije koje navodiš nisu banke.
Ekonomska i tržišna i sva ostala pravila nalažu da dugovi moraju
da se namire i da onaj ko nije sposoban da namiri dugove gubi pravo da
upravlja i arči pare čak i na takve sitnice kao što su bankomati.
[] Da li je potrebno i da li mi možemo sebi da priuštimo čitav proces
[] dolaska do optimalnog rešenja ili je možemo da naučimo nešto od drugih?
Ono šta mi prvo moramo da naučimo od drugih jeste upravo taj
PROCES dolaska do optimalnog rešenja. Naravno da treba koristiti tuđa
iskustva za sopstveni napredak, ali PO REDU, od temelja i iz korena.
[] U svim oblastima gde saobraćaj po svom obimu raste dolazi sve više do
[] izražaja da je neophodna neka vrsta kontrole i uređivanja.
Naravno, samo mu prvo treba omogućiti da RASTE.
Da ne citiram sve, ukratko: ne barataš dovoljno dobro terminima
i ne kapiraš najbolje suštinsku razliku i principe tržišne i planske
ekonomije. Tržišni model ni u kom slučaju ne isključuje planiranje, ali
se tačno zna ko ima pravo šta da planira i po kom osnovu.
[] Ja ne govorim da neko mora da vozi tamo gde mu se ne isplati već govorim
[] da svi možemo da profitiramo (i putnici i prevoznici) ako postoji
[] efikasniji sistem gradskog saobraćaja.
Zašto stekoh utisak da baš to govoriš? ;)
Sistem je efikasniji (nego pre) i bivaće efikasniji (postepeno).
[] Sam pišeš da se narod danas "snalazi". Ako svako od nas postiže maksimum
[] u današnjim uslovima, zašto onda država ne cveta?
Ti onda uopšte nisi shvatio šta sam pisao!
Ja kritikujem (netržišno i protivpravno) "snalaženje" i zalažem
se za sistem u kome sve (normalno) treba i može da se plati i da samim
tim i ljudi imaju više para (koje im omogućavaju da plate šta im treba).
Pitanje ti je (moram to da kažem) EKSTREMNO GLUPO.
Ko postiže maksimum u današnjim uslovima?
U ovom sistemu!?
O kakvom maksimumu pričaš kada skoro sve šlajfuje!?
Gde li ti živiš i u šta gledaš...
[] To što današnja vlast radi bolje od jučerašnje ne znači da radi dobro.
[] Priznajem da radi bolje, ali ne dovoljno dobro.
Pa naravno da treba bolje! To i sama gradska vlast govori.
U ovom sistemu može da bude malo bolja.
U dobrom sistemu će biti bitno bolje.
Statično "savršenstvo" koje bi bilo apsolutno dobro ne postoji.
Ključ je u stalnom unapređivanju i poboljšavanju, a jedini
efikasan pogon za tako nešto su doborovoljno upregnuti interesi ljudi
kao pojedinaca (to niko normalan u svetu više ne spori).
[] Jasno je da se isplati kada svako ko bi imao koristi od tunela priloži
[] po malo.
Zar nisi u prethodnoj poruci tvrdio da to nikome nije potrebno?
[] Koji pojedinac ili koja organizacija ima interes da sama finansira
[] prokopavanje tunela ispod Lamanša? Pojedinačno gledano, nikome se ne
[] isplati da sam krene u tako krupan projekat.
Zašto bi udruživanje (po osnovu interesa) bilo zabranjeno?
[] Ono što se sada dešava u gradskom saobraćaju je kao da ti kažeš miskopu
[] da se svako prevozi iz Železnika do centra na način koji mu najviše
[] odgovara, a tržišni principi će dovesti do optimalnog rešenja. Malo morgen.
"Malo morgen" je rečenica koju je pre osam godina (jednim
zanimljivim povodom) izgovorio sadašnji protivustavni vrhovni komadant i
pokazao se neuspešnim, tako da si povukao baš zgodnu asocijaciju... ;)
Verovao ili ne, tržišni principi će dovesti do regulisanja
saobraćajnih problema ka Železniku, ali ne tako što će neko enormno
uložiti u taj saobraćaj, već pre izmenom potreba stanovništva - kao i
svuda u svetu, stanovnici takvog naselja će potražiti poslove (i ostale
životno bitne stvari) u lokalu ili se preseliti tamo gde im je zgodnije.
Sem toga, neminovno će dolaziti do urbanizacije puta ka Železniku (jer
je prometan (isplativ), a ima dosta prostora), tako da će se povećati
isplativost autobuskih linija (više "aktivnih" stanica - više para, npr.
linije 23 i 50 su jako duge, ali veoma isplative), a i dodatno skratiti
putovanje stanovnika Železnika, jer će naći neke sebi bitne stvari i u
tom novourbanozovanom delu (umesto na Banovom Brdu ili u centru). Dalje,
već pomenuh prigradsku železnicu koja već sada na toj relaciji može biti
profitabilna, a postala bi još efikasnija izgradnjom metroa (koji je
takođe ekonomski opravdan). Naravno, potrebno je vreme.
To šta ti smatraš haosom je u stvari predivan sklad evolutuvnih
metoda ravnoteže i napretka koje nam je majka Priroda podarila.
Nestrpljivost stvara najveće zestoje.
[] > Nema šta da mi se čini ili ne čini. Višedecenijska politička
[] > borba po tom pitanju je rezultirala time da je tržišni model do
[] > nogu potukao planski i tu više nema šta da se razmatra.
[]
[] U pravu si. Zašto onda u zapadnim zemljama postoje organizacije koje se
[] bave problemima organizacije rada u saobraćaju i transportu?
Zato što im je to SVIMA u interesu. Niko od njih nema pravo
da, na osnovu i zarad organizacije, nametne nekom drugom nešto što bi
bilo protiv interesa tog drugog.
Uostalom, imaš i u Beogradu udruženje privatnih prevoznika ;).
[] Ti od drveta ne vidiš šumu. Ja ti pričam šta je najbolje za šumu a ti
[] se ubi dokazujući mi šta je najbolje za jedno drvo. Ja ti govorim da je
[] potrebno saseći neke mladice jer krče razvoj čitave šume a ti insistiraš
[] na tome da prirodna selekcija učini svoje.
Ako tako postavljaš stvari, boriću se za odbranu te zdrave
mladice dok sam živ. Gnušam se i borim protiv svake ideje koja pojedinca
podređuje kolektivu protiv njegove volje.
Još nigde nisam video šumu koja nije izrasla iz mladica.
Svi sistemi koji su zasnovani na tim tezama koje zastupaš (baci
pogled na Mein Kampf) su propali i pokazali se štetnijim za šumu od
sistema koji su štitili drveće, jer ono čini šumu.
Sečenjem mladica šuma izumire.
[] Da, ali si omanuo poentu. Ja ne pričam o planskom sistemu. Ja pričam o
[] tržišnom sistemu na koji se utiče povremeno nekim planskim potezom. Kao
[] izgradnja tunela ispod Lamanša. U ime opšteg interesa države su rešile
[] da probiju taj tunel jer su izračunale da će se to isplatiti. Država,
[] smišljeno, PLANSKI.
Brkaš pojmove i termine. Ti se zalažeš za planske poteze u
netržišnom ili nedovoljno tržišnom sistemu, a samo pokušavaš to da
potkrepiš delima koja su postignuta planovima napravljenim u tržišnim
uslovima i na tržišnim osnovama.
Da li slučajno ili namerno, potkrepljuješ svoje teze idejama i
tezama mračnih PROPALIH sistema (sečenje mladice zarad dobrobiti šume ti
je stvarno biser), kao i projektima koji se i nisu nešto proslavili kao
što je tunel Lamanš (dobro ne pomenu Konkord ;)), pa se tako dodatno...
U stvari, hteo bi da ušićariš koji dinar na i ovako jeftinom
gradskom prevozu, na tuđ račun, a zabole te za to što bi to kočilo
(dugoročno tržišno opravdan) plan izgradnje metroa.
srbija.982miskop,
Novi Sad, 20.6.1999.
Predsednik Milošević najavio obnovu i razvoj zemlje...
obnova.jpgsrbija.983ica.z,
-> #982, miskop> Novi Sad, 20.6.1999.
>
> Predsednik Milosevic najavio obnovu i razvoj zemlje...
eto meni wallpaper-a... ;)
srbija.984sqweaky,
-> #982, miskop> Predsednik Milosevic najavio obnovu i razvoj zemlje...
Odlicna montaza, svaka cast. :))
srbija.985morkin,
-> #977, alien> Kako, bRe, na mestu!? Ako "parking nije rešenje", čemu onda
> toliki silni korisni parkinzi širom sveta? Ako su "ljudi stoka",
> čemu onda ova konferencija?
Parking jeste rešenje ali ne može da se pravi parking za svaku privatnu
kuću o opštinskom (gradskom) trošku.
*********************************************************************
> [] Razdaljina između dva parkinga je 150 metara a nepropisno
> parkiraju [] samo ljudi koji žive između ta dva parkinga.
*********************************************************************
Ovo je dokaz da ne čitaš šta sam napisao. Ovo što sam citirao je moja
rečenica. Obrati pažnju.
> Zamisli, možda imaju neku čudnu i neobjašnjivu želju da iz svoje
> kuće ili stana mogu da vide svoja kola?!
> Kao da će neko da im ih dira... ;)
Skoro niko iz solitera gde živim nema prozor koji gleda na parking jer je
isti izgrađen pored zgrade, a ne ispred ili iza.
> Da dam ja tebi nešto kabasto da odvezeš kolima (znaš da voziš?)
> na neke adrese (npr. Bulevar JNA 80, Lipe 23, Gandijeva 153, Nova
> skojevska 69, Partizanska 77 itd.), pa da mi javiš utiske...? ;)
Brkaš stvari. Nije reč o adresiranju zgrada za koje se slažem da je
konfuzno nego je reč o parkiranju. Molim te da se držiš teme. Možemo da
govorimo i o tome ali verujem da imamo isto mišljenje.
> [] Tačno je da je parking napravljen kasnije, ali napravljen je na
> [] pravom mestu i sasvim je dovoljnog kapaciteta.
>
> Ako je tako, zašto ga ljudi ne koriste?
AMAN! Pročitaj još jednom onu moju rečenicu koju sam uokvirio zvezdicama.
95% automobila je parkirano propisno, na parkingu. Problem pravi onih 5% iz
(pretpostavljam) privatnih kuća koje mrzi da parkiraju automobil 50 ili 100
metara dalje već ga parkiraju na trotoaru.
> [] Čak ljudi (bespravno) podižu limene garaže koje zauzimaju po dva
> parking
> Zašto u startu nisu planirane i izgrađene garaže?
Kakve veze to ima sa vozačima iz privatnih kuća? Da ne mora opština možda i
njima da zida garaže?
Odgovor u tvom stilu bi bio:
"Zato jer je planska ekonomija zastarela pa je ostavljeno zdravoj tržišnoj
ekonomiji da sama odredi potreban broj garaža. Poslujući tržišno imamo
optimalan broj garaža. Ko hoće neka plati."
> [] Parking se nalazi tridesetak metara od ulaza u zgradu i stvarno
> je [] idealno postavljen.
>
> Ako je tako, zašto ga ljudi ne koriste? Raspitaj se.
A ko kaže da ga ljudi ne koriste? Koriste ga. Moraću da napišem ponovo za
slučaj da ne čitaš sve. 95% automobila je parkirano propisno, problem pravi
onih 5%.
> Pitanje je da li su sve te kuće zaista izgrađene pre WW2.
Nije uopšte bitno za raspravu. Bitno je to da mogu da parkiraju 50 metara
gore ili dole.
> Nevezano za to, ti ljudi tada nisu morali da planiraju saobraćajnu
> infrastrukturu potrebnu da opsluži novoizgrađena naselja.
> Da je kolovoz dovoljno širok, ne bi ljudi parkirali kola na
> trotoaru, već uz ivicu kolovoza (što je regularna stvar). Zašto su
> građena naselja bez dovoljno širokih kolovoza ka njima? Zašto je
> Banjica otišla na tu stranu (od grada), dok na Trošarini gomila
> matorih kuća iščekuje rušenje decenijama u nazad?
O planiranju razvoja grada ne bih sada. Reč je o nepropisnom parkiranju 50
metara dalje od parkinga na kome ima mesta.
> Ako mi kažeš da ti nisi nikad učestvovao u kupoprodaji deviza
> "na crno", ja ću prestati nepropisno da parkiram kola.
Učestvovao sam i učestvujem jer tako lakše preživljavam. I ja bih
opravdavao da se ti nepropisno parkiraš ako ti je potrebno više od recimo
300 metara od kuće. Ali, ako je razlika 50 metara a ti i dalje parkiraš
kola nepropisno onda tebe treba kazniti baš kao i mene ako je razlika
između uličnog i crnog kursa 2-3% a ja i dalje kupujem devize na crno.
srbija.986morkin,
-> #981, alien> ekonomije. Tržišni model ni u kom slučaju ne isključuje planiranje,
> ali se tačno zna ko ima pravo šta da planira i po kom osnovu.
Problem je u tome što sad niko ništa ne planira. Grad ima, ne pravo, već
_OBAVEZU_ da planira rad gradskog saobraćaja. Najlakše je pustiti ga da se
"razvija tržišno" (u prevodu drmaj pare dok može).
Republika zajaši grad, grad privatnog prevoznika, prevoznik građanina.
Svi su na dobitku jer se namiruju od poslednjeg u lancu. Način na koji se
sada radi je idealan za drpanje koliko se može. Ne postoji kontrola koliki
se prihod ostvari prodajom karata (svaki prevoznik štampa i prodaje svoje
karte) pa pretpostavljam da se zakup linija vrši plaćanjem fiksne cene.
> [] Jasno je da se isplati kada svako ko bi imao koristi od tunela
> priloži [] po malo.
>
> Zar nisi u prethodnoj poruci tvrdio da to nikome nije potrebno?
Ne. Ja sam tvrdio da niko pojedinačno nema interes da sam krene u takvu
investiciju a da bi "samoorganizovanje" bilo predugačak proces. Zato imamo
državne organe koji brinu o interesima svojih birača i zato planiraju
tunel ispod Lamanša ili funkcionisanje gradskog prevoza a ne prepuštaju ga
stihiji ili nekakvim "samoupravljačkim" ;) akcijama.
> [] Koji pojedinac ili koja organizacija ima interes da sama
> finansira [] prokopavanje tunela ispod Lamanša? Pojedinačno gledano,
> nikome se ne [] isplati da sam krene u tako krupan projekat.
>
> Zašto bi udruživanje (po osnovu interesa) bilo zabranjeno?
Da li sam igde rekao da je tako nešto zabranjeno?
> saobraćajnih problema ka Železniku, ali ne tako što će neko enormno
> uložiti u taj saobraćaj, već pre izmenom potreba stanovništva - kao
> i svuda u svetu, stanovnici takvog naselja će potražiti poslove (i
> ostale životno bitne stvari) u lokalu ili se preseliti tamo gde im
> je zgodnije.
A, znači narod ne valja, a gradska vlast je dobra. Ovo ti je stvarno biser.
Izmeniti potrebe stanovništva tako da odgovaraju stepenu nesposobnosti
gradske vlasti.
> Zato što im je to SVIMA u interesu. Niko od njih nema pravo
> da, na osnovu i zarad organizacije, nametne nekom drugom nešto što
> bi bilo protiv interesa tog drugog.
Odakle ti to? Itekako ima pravo i to pravo se obilato koristi. Primeri:
U vreme dok sam studirao, u Singapuru je bilo zabranjeno privatnim vozilima
da ulaze u centralnu zonu grada ako imaju samo jednu ili dve osobe u
vozilu. Tri ili više ulaze bez problema.
U Atini se u svim mesecima izuzev jula i avgusta uvodi par-nepar za ulazak
u centralnu zonu grada.
U oba slučaja se na osnovu i zarad organizacije nameće nešto što je protiv
interesa pojedinca a u interesu društva u celini. Primeti da sam naveo
isključivo kapitalističke zemlje.
> Uostalom, imaš i u Beogradu udruženje privatnih prevoznika ;).
Da, a u prostorijama pored jednog CD kluba se nalaze Pokret potrošača,
Pokret potrošača Beograda, Društvo prijatelja norveške, Zavod za
sociologiju i razvoj sela i nekakav komeserijat za izbeglice. CD klub za
jedan dan ima više stranaka nego svi oni za godinu dana.
Imaš i ti demokratiju u Srbiji. ;)
> Ako tako postavljaš stvari, boriću se za odbranu te zdrave
> mladice dok sam živ. Gnušam se i borim protiv svake ideje koja
> pojedinca podređuje kolektivu protiv njegove volje.
> Još nigde nisam video šumu koja nije izrasla iz mladica.
Nisam rekao da treba poseći sve već samo nekoliko koje koče razvoj drugih.
srbija.987miskop,
-> #980, alien>> Ne bih rekao da je bez razlike ;). Mnogo toga je "običnom
>> smrtniku" sada pristupačnije, počev od informacija, pa sve do
>> realizacije posla.
Da, a zašto Studio B ne prenosi sednice gradske Skupštine?
BTW, Mito šta to bi juče na sednici - pale neke batinke, a? ;)
srbija.988miskop,
-> #984, sqweaky>>> Predsednik Milosevic najavio obnovu i razvoj zemlje...
>> Odlicna montaza, svaka cast. :))
Samo da ne bude zabune, ja sam fotku skinuo iz news-a.
srbija.989miskop,
"The Butcher of the Balkans"
miloslt.jpgsrbija.990miskop,
"Lejeqarkullim"
knjizica.jpgsrbija.991alien,
-> #986, morkin[] > Tržišni model ni u kom slučaju ne isključuje planiranje,
[] > ali se tačno zna ko ima pravo šta da planira i po kom osnovu.
[]
[] Problem je u tome što sad niko ništa ne planira. Grad ima, ne pravo,
[] već _OBAVEZU_ da planira rad gradskog saobraćaja.
Aman! Grad i planira. Informiši se malo. Vrši se "snimanje"
saobraćaja, projektuju linije, definišu kriterijumi itd. Neke od stvari
koje ti tražiš se već rade (insistiranje na satnici polaska privatnih
autobusa, projekat novog jedinstvenog tarifnog sistema itd.), samo moraš
shvatiti je realizacija planova uslovljena granicama mogućeg.
Kada bi npr. u ovom trenutku i savršeno snimio raspodelu
opterećenja svakog od privatnih prevoznika (što je neizvodivo) i na
osnovu toga izvršio najpravičniju moguću raspodelu para od markica tako
da svi budu zadovoljni, to bi automatski dovelo do toga da prevoznik
bude destimulisan da intenzivira svoje učešće u prevozu putnika (jer bi
onda makar neko vreme vozio za tuđ račun), a to nije u interesu građana.
Shvati, temelj mora biti izgrađen na osnovu "kol'ko para -
tol'ko muzike" i dok taj temelj ne očvrsne, ne može se graditi iznad.
Moraš shvatiti da je glavni razlog zbog čega ovoliko diskutujem
o ovome taj što postoji opasnost da neki (da ne kažem ko i kakav) klovn
sutradan građanima pred izbore obeća besplatan gradski prevoz i da se
veliki broj ljudi primi na takvo obećanje, što bi gradski prevoz u
praksi bacilo na nivo gori od onog iz '93. i '94.
[] Najlakše je pustiti ga da se "razvija tržišno" (u prevodu drmaj pare
[] Republika zajaši grad, grad privatnog prevoznika, prevoznik građanina.
Preteruješ sa tom zluradošću. Građani imaju učestaliji prevoz
po relativno niskoj ceni (cena od 3 dinara za kartu važi preko tri
godine, a tada je dinar vredeo tri puta više) i mogu _realno_ da očekuju
da će prevoz i uslovi prevoza postajati sve bolji.
Hajde da izračunamo koliko otprilike građanina košta prevoz:
Recimo da dnevno plati 4 karte svakog radnog dana. To je 12
dinara puta 22 dana = 264 dinara, dodajmo koji dinar i zaokružimo to na
25 DEM (otprilike 275 dinara). Recimo da godišnji odmori ili pauze tokom
kojih se ne koristi prevoz kompenzuju one vožnje koje nužno napravimo
vikendima i slično. Tako, godišnji trošak dobijamo množenjem mesečnih 25
DEM sa 12 meseci i dolazimo do 300 DEM godišnje.
Tim parama ti treba DVADESET GODINA da bi kupio novog jugića.
Razmišljaj o tome.
[] Ne postoji kontrola koliki se prihod ostvari prodajom karata (svaki
[] prevoznik štampa i prodaje svoje karte) pa pretpostavljam da se zakup
[] linija vrši plaćanjem fiksne cene.
Pretpostavljam da je tako. "Paušalac" mi se čini najpogodnijim -
izbegavaš problem utaje prometa/poreza, a prevoznik je motivisan da
napravi što veći promet, što je u interesu građana.
[] > Zar nisi u prethodnoj poruci tvrdio da to nikome nije potrebno?
[]
[] Ne. Ja sam tvrdio da niko pojedinačno nema interes da sam krene u takvu
[] investiciju a da bi "samoorganizovanje" bilo predugačak proces.
Onda si se pogrešno izrazio. Udri više puta Alt-O i pogledaj šta
si napisao, pa se potrudi da svaki put razmisliš pre nego što upotrebiš
neku isključivu reč i ekstremnu formulaciju. Generalizovane i isključive
tvrdnje se najčešće pokazuju netačnim i treba svaki put preispitati
svoje mišljenje kada ti takva misao padne na pamet. Naporno, ali vredi.
[] > saobraćajnih problema ka Železniku, ali ne tako što će neko enormno
[] > uložiti u taj saobraćaj, već pre izmenom potreba stanovništva - kao
[] > i svuda u svetu, stanovnici takvog naselja će potražiti poslove (i
[] > ostale životno bitne stvari) u lokalu ili se preseliti tamo gde im
[] > je zgodnije.
[]
[] A, znači narod ne valja, a gradska vlast je dobra. Ovo ti je stvarno biser.
Čime i gde sam ja to rekao!? Ne podmeći!
Razmisli dobro šta sam hteo da kažem, pre nego što tako udariš.
[] Izmeniti potrebe stanovništva tako da odgovaraju stepenu
[] nesposobnosti gradske vlasti.
Aman! Hoćeš li već jednom da shvatiš da prisilno menjanje
potreba stanovništva jednostavno ne dolazi u obzir kao opcija!? Nauči
već jednom osnovne principe demokratičnosti! Ne pada ni meni niti bilo
kome razumnom na pamet da preseljava građane Železnika tamo gde je
zgonije da budu i obratno! To gde će da žive i rade je njihova stvar.
Shvati: svuda u civilizovanom svetu je normalno da ljudi traže
posao blizu mesta gde stanuju ili (u velikim gradovima) da se sele tamo
gde im je zgodnije zbog posla i drugih obaveza. To je potpuno normalno,
jer je svaki čovek treba i mora imati pravo da uređuje svoj život.
Nije ova gradska vlast kriva što su stanovi i poslovi ljudima
"planski" dodeljivani tako da žive u Železniku, a rade u Krnjači.
Problem prevelike rasutosti "tačaka" koje građani Beograda obilaze jeste
jedan od uzroka preopterećenosti saobraćaja i prevelikih opštih troškova.
[] > Zato što im je to SVIMA u interesu. Niko od njih nema pravo
[] > da, na osnovu i zarad organizacije, nametne nekom drugom nešto što
[] > bi bilo protiv interesa tog drugog.
[]
[] Odakle ti to? Itekako ima pravo i to pravo se obilato koristi.
Grešiš. Stvarno bi mogao malo politički da se obrazuješ.
Organizacijama (na njih se to odnosi) se u civilizovanom svetu
pristupa doborovoljno i niko zdrave pameti neće ući u organizaciju koja
bi imala pravo da mu nametne nešto protiv njega.
[] Primeri:
[] U vreme dok sam studirao, u Singapuru je bilo zabranjeno privatnim
[] vozilima da ulaze u centralnu zonu grada ako imaju samo jednu ili dve
[] osobe u vozilu. Tri ili više ulaze bez problema.
[] U Atini se u svim mesecima izuzev jula i avgusta uvodi par-nepar za
[] ulazak u centralnu zonu grada.
Postoje razni propisi koji se širom sveta primenjuju zarad
rasterećenja preopterećenih javnih saobraćajnica i nema tu ničeg
nelegitimnog, jer te saobraćajnice nisu ničija dedovina, niti je bilo ko
prinuđen da se vozi njima.
[] U oba slučaja se na osnovu i zarad organizacije nameće nešto što je
[] protiv interesa pojedinca a u interesu društva u celini.
To nije protiv interesa pojedinca, jer se tim metodama
postavljaju uslovi pod kojima je moguće provesti se kroz ulice koje bi u
protivnom bile zakrčene, pa ni jedan pojedinac ne bi tuda prošao.
Pravila su jasna, opravdana, unapred zadata i važe za sve.
[] Imaš i ti demokratiju u Srbiji. ;)
Zar!? ;)
Ti OVO nazivaš demokratijom!?
Sem raznoraznih drugih o kojima možemo diskutovati, postoji
jedan egzaktan nužan preduslov postojanja demokratije:
Ekonomija se (većinski) ne sme nalaziti u državnim rukama, jer
mora biti nezavisna od političke kontrole! I to pre svega zbog toga što
državna tj. politički dirigovana ekonomija, metodama ekonomske prisile,
onemogućava smenjivost vlasti, samim tim i uticaj ekonomije na vlast
(zbog čega ekonomija zaostaje) i mogućnost slobodnog građanina da
racionalno bira prema svojim interesima. Takav sistem se jako teško
menja, ali se ipak menja (ruši), samo veoma sporo, skupo i bolno, što iz
"priloženog" okruženja u kome živimo možemo i videti.
Ako ovo nekome nije jasno, mogu da objasnim.
[] > Ako tako postavljaš stvari, boriću se za odbranu te zdrave
[] > mladice dok sam živ. Gnušam se i borim protiv svake ideje koja
[] > pojedinca podređuje kolektivu protiv njegove volje.
[] > Još nigde nisam video šumu koja nije izrasla iz mladica.
[]
[] Nisam rekao da treba poseći sve već samo nekoliko koje koče razvoj
[] drugih.
Prva linija odbrane tvoje i moje slobode i prava leži na liniji
odbrane te jedne naizgled nebitne mladice! Ako prihvatiš sečenje te
jedne mladice (što su građani ove zemlje prečesto prihvatali, misleći da
je to u interesu njihovog dupeta), šta ti garantuje da sledeći sečen
nećeš biti ti?
Demokratičnost se zasniva na poštovanju prava svakog čoveka na
sopstvene interese, ali istovremeno i na solidarnosti u odbrani prava
svakog čoveka. Ako hoćeš da tvoja prava budu poštovana, moraš unapred
braniti prava drugog čoveka, čak i kada te se to naizgled ne tiče!
srbija.992alien,
-> #614, masan[] Sve je vec receno u Hogaru. pogledajte attachment...
Neko je čak i obradio smešne kape... ;)
hogar1s.jpgsrbija.993alien,
-> #985, morkin[] Parking jeste rešenje
OK, došli smo do toga da parking ipak jeste rešenje, iako si se
malo izleteo sa tvrdnjom da nije. Čak mi se sada iz tvog opisa čini da
parking čini 95% rešenja (što mi zvuči gotovo nerealno dobro), iako mi
se iz tvog tona činilo da je sitaucija mnogo gora...
Onih 5% (daj bože da je svuda tako) treba rešavati na načine
kakvi se uspešno primenjuju u svetu - i kaznama (i drugim represivnim
merama) i pružanjem novih mogućnosti parkiranja (za pare, naravno).
Jasno je da troškovi parkiranja treba da idu na teret onoga ko
se parkira, a modaliteti treba da budu prilagođeni situaciji.
Ključni problemi tu leže u našem pravnom sistemu, kako po
pitanju njegove efikasnosti, ali itekako i po pitanju vlasništva
zemljišta (svo gradsko građevinsko zemljište je vlasništvo države).
[] > Da dam ja tebi nešto kabasto da odvezeš kolima (znaš da voziš?)
[] > na neke adrese (npr. Bulevar JNA 80, Lipe 23, Gandijeva 153, Nova
[] > skojevska 69, Partizanska 77 itd.), pa da mi javiš utiske...? ;)
[]
[] Brkaš stvari. Nije reč o adresiranju zgrada za koje se slažem da je
[] konfuzno nego je reč o parkiranju. Molim te da se držiš teme. Možemo da
[] govorimo i o tome ali verujem da imamo isto mišljenje.
Ti brkaš. Zašto "nešto kabasto" ako mislim na adresiranje? ;)
Nije reč o adresiranju zgrada, ali to itekako ima veze jedno s
drugim - da zgrade nisu abnormalno izolovane od ulica tj. da ulice i
zgrade nisu poređane nakaradno, ni problem adresiranja ne bi postojao.
Probaj da priđeš kolima svim tim zgradama i upoznaćeš se sa
gomilom raznovrsnih problema, uključujući i adresiranje pravljeno "da se
neprijatelj ne snađe u slučaju okupacije", ali nikako ne samo to.
[] > Zašto je Banjica otišla na tu stranu (od grada), dok na Trošarini
[] > gomila matorih kuća iščekuje rušenje decenijama u nazad?
[]
[] O planiranju razvoja grada ne bih sada.
Zašto ne? Treba uočiti uzroke, a ne terati posledice pod tepih.
[] > Ako mi kažeš da ti nisi nikad učestvovao u kupoprodaji deviza
[] > "na crno", ja ću prestati nepropisno da parkiram kola.
[]
[] Učestvovao sam i učestvujem jer tako lakše preživljavam.
Aha. Znači, kršenje loših propisa je ok ako tebi to odgovara, a
nije ok ako tebi to ne odgovara... ;)
[] I ja bih opravdavao da se ti nepropisno parkiraš ako ti je potrebno
[] više od recimo 300 metara od kuće.
Kako je uopšte moguće da se dogodi takav slučaj? Kako? Uzrok?
Nema opravdanja za kršenje propisa, ali pre toga (i važnije)
nema opravdanja za propise koji ne valjaju. Ne može postojati nepropisni
izuzetak kada je kršenje propisa dozvoljeno, već samo može postojati
propisani slučaj kada je izuzeto važenje nekog propisa. Npr. ako nema
pešačkog prelaza na 50m ili 100m, možeš preći ulicu van p. prelaza.
Ovde imamo slučaj masovnog kršenja praktično nesprovodivih
propisa i mora se pravilno uočiti uzrok tome i uzrok razrešiti.
[] Ali, ako je razlika 50 metara a ti i dalje parkiraš kola nepropisno
Razlika je 15 metara, dva retrovizora i jedan rezervni točak.
Kazne za nepropisno parkiranje smo plaćali više puta, sve
zajedno manje nego retrovizor. Kada sam poslednji put pre više godina
morao da čekam dva sata u praznom SUP-u da se vrati pandur koji je kaznu
prikačio (insistirali su na tome zbog nekakvog formulara) i kada su me
sve vreme gledali kao da sam s druge planete zbog toga što uopšte
plaćam, rešio sam da više ne plaćam, a kako vidim - prestali su da kače.
[] onda tebe treba kazniti baš kao i mene ako je razlika između uličnog
[] i crnog kursa 2-3% a ja i dalje kupujem devize na crno.
U normalnim uslovima, ne postoji ulični ili crni kurs.
Zvanični kurs mora biti jednak tržišnoj vrednosti.
Apsurdno je zabranjivati razmenu novca.
srbija.994alien,
-> #987, miskop[] >> Ne bih rekao da je bez razlike ;). Mnogo toga je "običnom
[] >> smrtniku" sada pristupačnije, počev od informacija, pa sve do
[] >> realizacije posla.
[]
[] Da, a zašto Studio B ne prenosi sednice gradske Skupštine?
Valjda zato što bi to bilo iracionalno. Količina za to
angažovanih resursa bi daleko prevazilazila korisnost informacija.
Izveštaji su dovoljni.
[] BTW, Mito šta to bi juče na sednici - pale neke batinke, a? ;)
Nemam pojma. Nisam pratio. Ko je srećni dobitnik?
srbija.995dr.iivan,
-> #968, gligo> Meni u kuhinji vise nema mrava, lift mi se vise ne zaglavljuje na
> drugom spratu, komsinica mi vise ne govori 'Dobar dan' dva puta,
> komsijin pas vise ne laje na mene, manje je izmeta golubova i
> vrabaca, frizider mi bolje radi, cvece mi bolje raste, uopste,
> kao da osecam da je i sam vazduh cistiji....hoces da kazes da je
> i za ove pozitivne promene, ne slucajno, zasluzna SPO gradska
> vlada? ;)
Ti izgleda stvarno sumnjaš u rad naše gradske vlade? ;)
srbija.996dr.iivan,
-> #980, alien> Kao što rekoh, ne može se na trulo drvo kalemiti zdrava grana.
Naravno. Zato ćemo na trulo drvo kalemiti trulu granu.
Mislim, bolje nego da sečemo trulo drvo i posadimo zdravo.
Pa ne mislite valjda da ćemo da sečemo trulo drvo, tek pošto smo se
konačno na njega popeli!?
Bolje biti iznad trulog, nego ispod zdravog! Drveta, naravno.
srbija.997dr.iivan,
-> #988, miskop> >>> Predsednik Milosevic najavio obnovu i razvoj zemlje...
>
> >> Odlicna montaza, svaka cast. :))
>
> Samo da ne bude zabune, ja sam fotku skinuo iz news-a.
'Ajde, šta si se usr'o ;>>
srbija.998qpele,
-> #980, alien> Ne bih rekao da je bez razlike ;). Mnogo toga je "obicnom
> smrtniku" sada pristupacnije, pocev od informacija, pa sve do
> realizacije posla.
> Slicnosti sigurno ima, jer ova gradska vlast gradom upravlja u
> njihovom sistemu, bez mogucnosti da sam sistem u korenu izmeni dok ne
> preuzme i drzavnu vlast.
To sto gradska vlast funkcionise u okviru njihovog sistema ne primorava je
da uzima mito za svaki posao koji je u njenoj nadleznosti. Do sada nisam
cuo ni za jedan sklopljen posao sa gradskom vladom a da koji dinar/marka
nije morao da ode u dzep nekog od clanova vlade.
Promena sistema se ne sastoji u promeni vladajuce partije nego u promeni
nacina poslovanja, izmedju ostalog. Okretanju trzisnoj privredi itd...
U gradu je ostalo sve po starom, nova partija, isti sistem.
srbija.999kiki,
-> #991, alien> Preteruješ sa tom zluradošću. Građani imaju učestaliji prevoz
> po relativno niskoj ceni (cena od 3 dinara za kartu važi preko tri
> godine, a tada je dinar vredeo tri puta više) i mogu _realno_ da očekuju
> da će prevoz i uslovi prevoza postajati sve bolji.
:)) Pa tada su i plate vredele tri puta više.
srbija.1000johnnya,
-> #991, alien >> Recimo da dnevno plati 4 karte svakog radnog dana. To je 12
>> dinara puta 22 dana = 264 dinara, dodajmo koji dinar i zaokružimo to na
>> 25 DEM (otprilike 275 dinara). Recimo da godišnji odmori ili pauze tokom
To je 1/4 aktuelne prosečne plate.
>> Razmišljaj o tome.
Takođe.
srbija.1001miskop,
-> #994, alien>> [] Da, a zašto Studio B ne prenosi sednice gradske Skupštine?
>> Valjda zato što bi to bilo iracionalno. Količina za to
>> angažovanih resursa bi daleko prevazilazila korisnost informacija.
Nije iracionalno. Treba ljudi da se upoznaju sa ljudima koji vode
grad, da vide kakvi su to intelektualci. ;) BTW, čini mi se da je Čotrić
jednom rekao da se sednica ne prenosi zbog "nedostatka beta player-a",
pa je tehnički neizvodljivo. ;))
>> [] BTW, Mito šta to bi juče na sednici - pale neke batinke, a? ;)
>> Nemam pojma. Nisam pratio. Ko je srećni dobitnik?
Ne znam tačno imena, ali izbio je fajt između SPO-a i SRS-a. ;)
Takođe, izvesni Predrag Jeremić je napustio SPO i prešao u "Srbija
Zajedno" zbog malverzacija gradskih čelnika sa gorivom tokom rata.
srbija.1002miskop,
- Zašto Srbi bacaju viagru u Dunav?
- Da im se dignu mostovi.
srbija.1003morkin,
-> #993, alien> OK, došli smo do toga da parking ipak jeste rešenje, iako si se
Da je parking rešenje, ja ne bih pisao o ovom problemu. Parking je rešio
veliki deo problema, ali ostaje da se ubedi desetak vlasnika automobila
koji parkiraju kola nepropisno. Parking sam po sebi ne rešava ovaj problem
jer će se uvek naći barem jedan čovek koji će se praviti pametan i
parkirati kola tako da pešaci ne mogu da prođu.
> malo izleteo sa tvrdnjom da nije. Čak mi se sada iz tvog opisa čini
> da parking čini 95% rešenja (što mi zvuči gotovo nerealno dobro),
> iako mi se iz tvog tona činilo da je sitaucija mnogo gora...
Parking čini 95% rešenja, ali to nije dovoljno. Ne bunim se toliko kad se
neko parkira i ostavi pola metra prolaza, nije strašno čak iako nije ni po
propisu. Problem je kada ne ostavi mesto za prolaz već moraš da silaziš na
kolovoz. Sasvim je svejedno da li je nepropisno parkirano deset ili
dvadeset automobila. Vrlo često moraš da silaziš na kolovoz u svakom
slučaju. Nadam se da ne moram da ti objašnjavam zašto je to opasno za decu,
nepovoljno za invalide i naporno za svakoga ko gura kolica ili sa pijace
ili sa malim detetom.
Za nesavesnog vozača parking nije rešenje već efikasno kažnjavanje (sve mi
se više sviđa bezbolka). ;)
> Onih 5% (daj bože da je svuda tako) treba rešavati na načine
> kakvi se uspešno primenjuju u svetu - i kaznama (i drugim
> represivnim merama) i pružanjem novih mogućnosti parkiranja (za
> pare, naravno).
Tačno, a to se ne radi i zbog toga se ja bunim. U slučaju o kome govorim
nove i bolje mogućnosti za parkiranje ne mogu da se ponude, izuzev da
vlasnici privatnih kuća izgrade garaže na sopstvenom posedu.
> Ti brkaš. Zašto "nešto kabasto" ako mislim na adresiranje? ;)
> Nije reč o adresiranju zgrada, ali to itekako ima veze jedno s
> drugim - da zgrade nisu abnormalno izolovane od ulica tj. da ulice
> i zgrade nisu poređane nakaradno, ni problem adresiranja ne bi
> postojao. Probaj da priđeš kolima svim tim zgradama i upoznaćeš se
> sa gomilom raznovrsnih problema, uključujući i adresiranje pravljeno
> "da se neprijatelj ne snađe u slučaju okupacije", ali nikako ne samo
> to.
O čemu ti pričaš? Ne možeš da pričaš "u globalu" jer postoje različita
rešenja. Neka od njih su dobra, neka loša. Možemo da raspravljamo o nekoj
konkretnoj zgradi ili bloku zgrada ali raspravljati o socijalističkoj
arhitekturi kao pojavi je mlaćenje prazne slame.
> Aha. Znači, kršenje loših propisa je ok ako tebi to odgovara, a
> nije ok ako tebi to ne odgovara... ;)
A koje to kršenje loših propisa meni ne odgovara?
> [] I ja bih opravdavao da se ti nepropisno parkiraš ako ti je
> potrebno [] više od recimo 300 metara od kuće.
>
> Kako je uopšte moguće da se dogodi takav slučaj? Kako? Uzrok?
Ja sam govorio o hipotetičkom slučaju; ne vidim zašto bih sada morao da
objašnjavam i uslove njegovog nastanka.
*****
Čitava rasprava je počela time što sam ja tvdio da su ljudi stoka jer
parkiraju nepropisno iako im je blizu (50m) parking dovoljnog kapaciteta.
Na to si ti replicirao stavom da ljudi nisu stoka već da propisi ne
valjaju.
Ja sam rekao da propisi u ovom slučaju valjaju a da ih se ljudi opet ne
pridržavaju.
Čisto da ne izgubimo nit.
srbija.1004morkin,
-> #991, alien> Aman! Grad i planira. Informiši se malo. Vrši se "snimanje"
> saobraćaja, projektuju linije, definišu kriterijumi itd. Neke od
> stvari koje ti tražiš se već rade (insistiranje na satnici polaska
> privatnih autobusa, projekat novog jedinstvenog tarifnog sistema
> itd.), samo moraš shvatiti je realizacija planova uslovljena
> granicama mogućeg.
Drago mi je da to čujem, samo se to određivanje satnice vrši veoma sporo.
1. Na koji način se stimulišu prevoznici da voze na "trocifrenim" linijama?
2. Čitav svet koristi različite vrste pretplatnih karata za prevoz. Zašto
smo mi poseban slučaj pa to kod nas ne može da se primeni? Kakav je to
projekat jedinstvenog tarifnog sistema?
3. Koje su to nove uvedene linije od strane gradske vlade (linije 87, 78
kao i produžene varijante nekih linija su uveli privatnici na svoju ruku)?
> Hajde da izračunamo koliko otprilike građanina košta prevoz:
U redu, došao si do cifre od 275 dinara mesečno po odrasloj osobi, a nisi
uračunao da se voze i deca u školu. Neka bude 275 dinara. Prosek primanja
je negde oko 1200 dinara po zaposlenom. Ispada da se oko 15% mesečnih
prihoda porodice troši na prevoz. Zar to nije mnogo?
Slažem se da gradski prevoz ne treba da bude sredstvo za kupovanje
socijalnog mira, ali da li se mora početi prvo sa tako skupim gradskim
prevozom? Cena od 2% primanja je prihvatljiva, ali 15% je mnogo.
Obračunavaš cenu prevoza u markama. Cena prevoza je nepromenjena, kako ti
kažeš, već tri godine. Kolike su onda pare mlatili prevoznici pre tri
godine? Da se razumemo, nemam ja ništa protiv toga da neko zaradi, ali imam
protiv gulikoža koji drže monopol.
Privatni prevoznici u gradu drže monopol. Fiksna cena prevoza je 3 dinara i
to se svim prevoznicima isplati. Građanin samo prividno ima mogućnost
izbora - u principu, on MORA da se preveze i da plati ta tri dinara. Da li
će ih platiti privatiku ili GSP njemu je svejedno. Jedini izbor putnik vrši
kada se ne žuri (a to je retko kada). Čak i onda, jedini izbor koji putnik
vrši je da li će da se gura ili će da sačeka sledeći. Nisam do sada čuo da
je neko propustio prvi autobus jer se nadao da će u sledećem biti bolja
muzika, da je sledeći autobus čistiji ili da vozač ima kravatu.
> Čime i gde sam ja to rekao!? Ne podmeći!
> Razmisli dobro šta sam hteo da kažem, pre nego što tako udariš.
Rekao si da ljudi treba da biraju posao shodno mestu na kome žive tako da
što više smanje prevoz. Apsurdno je tako nešto očekivati jer time
ograničavaš kretanje ljudi i smanjuješ konkurenciju prilikom traženja
posla. Osnovni cilj je uvek proširiti tržište, bez obzira da li je reč o
robi, uslugama ili radnoj snazi.
To je ono na čemu sam insistirao od početka. Treba omogućiti jeftin prevoz
(putem subvencija, olakšica, neoporezivanja) da bi se povećala konkurencija
i promet. To se višestruko isplati jer se te subvencije vrate kroz
povećanje prihoda od poreza. Sistem pozitivne povratne sprege. Insistiranje
na tome da gradski saobraćaj sam sebe finansira je pogrešno.
Skup gradski prevoz povlači za sobom druge neželjene efekte. Na primer:
- javnim prevozom se služi siromašniji sloj stanovništva tako da bogatiji
ne učestvuju u njegovom finansiranju iako od istog imaju koristi;
- stimuliše se korišćenje privatnog prevoza;
- manjak mesta za parkiranje;
- skupe investicije u parkirališta na skupom zemljištu;
- veća potrošnja goriva;
- povećanje zagađenja;
- povećanje prosečnog vremena putovanja;
- povećanje broja saobraćajnih nezgoda
...
> Aman! Hoćeš li već jednom da shvatiš da prisilno menjanje
> potreba stanovništva jednostavno ne dolazi u obzir kao opcija!?
U kom smislu prisilno? Ja se zalažem da stanovništvo radi gde hoće na
teritoriji Beograda a ti ekonomskim merama (skup prevoz) prisiljavaš nekog
da traži zaposlenje u komšiluku čime sužavaš mogućnosti zaposlenja,
smanjuješ konkurenciju i degradiraš kvalitet života u gradu. Time što
gradski saobraćaj sam sebe isplaćuje kolješ vola za kilo mesa.
> Nauči već jednom osnovne principe demokratičnosti! Ne pada ni meni
> niti bilo kome razumnom na pamet da preseljava građane Železnika
> tamo gde je zgonije da budu i obratno! To gde će da žive i rade je
> njihova stvar.
Naravno da nećeš puškom da ih teraš da se sele. Teraš ih na to ekonomskim
metodama. Posao gradske vlade je da im olakša život jer je zato valjda i
plaćaju, a ne da ga otežava.
> Shvati: svuda u civilizovanom svetu je normalno da
> ljudi traže posao blizu mesta gde stanuju ili (u velikim gradovima)
> da se sele tamo gde im je zgodnije zbog posla i drugih obaveza. To
> je potpuno normalno, jer je svaki čovek treba i mora imati pravo da
> uređuje svoj život.
Mislim da je prirodnije da mesto za život biram po nekim drugim
kriterijumima, a ne po tome gde radim. Smatram da mi je važnije da živim
negde gde je zagađenost vazduha manja, gde dete ima blizu školu, nego
mesto rada.
Zašto na zapadu ljudi putuju mnogo više do posla nego ovde? Zato jer ne
biraju mesto stanovanja prema mestu gde idu na posao nego iz sasvim drugih
razloga. Osim toga, cena prevoza (izražena u procentima prihoda) je daleko
manja i podnošljivija.
Neću valjda da se selim kad god promenim posao ili kad god mi žena promeni
posao? Tek su troškovi preseljenja veliki.
> [] > Zato što im je to SVIMA u interesu. Niko od njih nema pravo
> [] > da, na osnovu i zarad organizacije, nametne nekom drugom nešto
> što [] > bi bilo protiv interesa tog drugog.
> To nije protiv interesa pojedinca, jer se tim metodama
> postavljaju uslovi pod kojima je moguće provesti se kroz ulice koje
> bi u protivnom bile zakrčene, pa ni jedan pojedinac ne bi tuda
> prošao. Pravila su jasna, opravdana, unapred zadata i važe za sve.
Jeste protiv interesa pojedinca jer je LIČNI interes jači od OPŠTEG
interesa.
Analogija:
Razmotri da li je bacanje opušaka po ulici u interesu građana.
1) Ako jeste, zašto je to onda zabranjeno?
2) Ako nije, zašto onda to ljudi čine?
Isto je tako sa prevozom. Ljudi će uvek pretpostaviti lični interes opštem
interesu. Sistem koji je smatrao prirodnim pretpostavljanje opšteg interesa
ličnom interesu je doživeo krah. Ako ti administartivno ne uvedeš u Atini
par-nepar ljudi se nikada neće odreći prevoza kolima zarad opšteg interesa.
Isto tako moraš da uvdeš neke administrativne mere da bi smanjio cenu
gradskog prevoza.
Mora da se stvori sistem koji će različitim zakonskim merama efikasno
sprečiti pretpostavljanje _sitnih_ ličnih interesa opštem.
> [] Imaš i ti demokratiju u Srbiji. ;)
>
> Zar!? ;)
> Ti OVO nazivaš demokratijom!?
Da li si video smajli?
> Prva linija odbrane tvoje i moje slobode i prava leži na liniji
> odbrane te jedne naizgled nebitne mladice! Ako prihvatiš sečenje te
> jedne mladice (što su građani ove zemlje prečesto prihvatali,
> misleći da je to u interesu njihovog dupeta), šta ti garantuje da
> sledeći sečen nećeš biti ti?
Nećeš dozvoliti da kriminalci pljačkaju društvo već ćeš ih na human
način odstraniti iz njega (zatvor). Ono što mi garantuje da sledeći neću
biti sečen ja je efikasna (gradska ;) ) vlast koja se stara o tome da
odgovarajuće mladice budu posečene u opštem interesu.
Neka ti neko sa šumarskog objasni da šuma bolje napreduje ako se na
neki način tretira - npr. pravljenjem proreda da bi se smanjio rizik da
požar uništi sve.
> Demokratičnost se zasniva na poštovanju prava svakog čoveka na
> sopstvene interese, ali istovremeno i na solidarnosti u odbrani
> prava svakog čoveka. Ako hoćeš da tvoja prava budu poštovana, moraš
> unapred braniti prava drugog čoveka, čak i kada te se to naizgled ne
> tiče!
U redu, ali ne vidim kakve veze imaju prava čoveka sa sečenjem mladica u
šumi. Valjda su ljudi jedno a šuma drugo.
Opet upotrebljavaš dobar univerzalni princip (princip ekonomičnosti,
očuvanje mladica) na pogrešnom mestu (gradski saobraćaj, šuma). Profesor na
mom fakultetu je rekao da se dobar stručnjak razlikuje od laika po tome što
zna kada treba odustati od dobrih pravila jer nijedno od njih ne važi u 100%
slučajeva.
srbija.1005imangovski,
-> #1003, morkinKako ne razumes, nije ovde rec o niti vec o Miti;)
srbija.1006divide.by.zero,
Doshlo je vreme da sva komunisticka govna vise na Terazijama na
celu sa pretsednikom i vrhovnim i apsolutnim komandantom svega sto
se miche i nemiche u Jugoslaviji (i shire) Slo..... uf ja ne mogu
vise.
S VEROM U BOGA
ZA KRALJA I OTADZBINU
srbija.1007ventura,
-> #1006, divide.by.zero> S VEROM U BOGA
Zajebi boga, nije na pomogao do sada, zasto bi i sada...
> ZA KRALJA I OTADZBINU
A ovaj pogotovo...
srbija.1008dr.iivan,
-> #993, alien> [] > Zašto je Banjica otišla na tu stranu (od grada), dok na Trošarini
> [] > gomila matorih kuća iščekuje rušenje decenijama u nazad?
> []
> [] O planiranju razvoja grada ne bih sada.
>
> Zašto ne? Treba uočiti uzroke, a ne terati posledice pod tepih.
Naravno. Verovatno baš zbog toga SPO predlaže zakone o kojekakvim
rezidencijama i vilama, da bi se, naravno, "sprečila korupcija".
srbija.1009dr.iivan,
-> #1004, morkin> godine? Da se razumemo, nemam ja ništa protiv toga da neko zaradi, ali
> imam protiv gulikoža koji drže monopol.
Što? Evo, ja bih prvi držao monopol, da mogu.
Ne mogu, pardon - NEĆU da zastupam nečije interese, ako taj sam to ne
zna da radi.
Kako to oni ne zastupaju svoje interese i u čemu se sastoji njihova
glupost?
U tome što mogu da promene sistem, jer su sami krivi što je to tako,
ali to ne shvataju. Samo treba da se obrazuju ili dovoljno da razmišljaju.
Država organizuje okruženje - ona se pita da li treba ili ne treba da
postoji monopol. Ako se to nekome ne sviđa, postoje izbori.
Naravno, jasno mi je da u takvim uslovima stradaju i oni kojima je
situacija jasna. Evo, prvi ja. Ali, jebiga, kolateralna šteta.
srbija.1010saxon,
Čitaj i daj dalje... (fale naša slova, sorry, nije moja krivica)
===========================================
DESET KRVAVIH GODINA /by Aleksandar Tijanić/
Na Vidovdan 1989. Slobodan Milosevic sleteo je s neba na Gazimestan da
svom narodu navesti "nove sukobe" koji ukljucuju i oruzane. Poceo je
odmah, nasilinim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine. Prva krv pala
je uskoro na Kosovu. SFR Jugoslaviju poceo je takodje da razbija odmah,
na 14. I poslednjem kongresu SKJ, kada je jevtinom ucenom uskratio
jedinoj politickoj partiji pravo slobodnog izbora rukovodstva, a sve
zbog nekakvog Dusana Ckrebica koga se danas niko i ne seca. SKJ je imao
sansu da se reformise, ali je Slobodan Milosevic ucinio sve da reforme
spreci: razbio je partiju, u saradnji sa Tudjmanom i Kucanom sprecio je
reforme Ante Markovica, opljackao je savezni monetarni sistem i
podstaknuo srpski sovinizam.
Marta 1991, posto je namerno isprovocirao nerede u Beogradu i na prevaru
izveo tenkove na ulice, probao je da izvede drzavni udar; kad mu to nije
uspelo, 15. marta je predsednicima srbijanskih opstina slavodobitno
objavio da "ako ne umemo da radimo i proizvodimo, umemo da se tucemo".
Tako je ekonomija pljacke proglasena drzavnom doktrinom i kasniji
Milosevicevi ratovi obelezeni su pljackom.
Slobodan Milosevic izbacio je milom ili silom iz Jugoslavije sve one
koji nisu prihvatili njegovu neogranicenu licnu vlast: Sloveniju,
Makedoniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu; sada je namerno izazvao rat
na Kosovu da bi se otarasio i te nemirne pokrajine i tamosnjih Albanaca;
Crna Gora je vec vise izvan SR Jugoslavije nego u njoj, ali se ni tamo
ne moze iskljuciti rat; Sandzak i Vojvodina strepe. Za ovih deset
krvavih godina Srbija je upropascena, njen je obraz ukaljan, a
teritorija se polako svodi na granice iz doba Berlinskog kongresa. Kad
se od Srbije otcepe Vojvodina, Pirotski okrug i Sandzak, Slobodan
Milosevic vladace Beogradskim pasalukom, onim istim kojim je Srbiji
pretio marta 1991. ako ne bude slusala samo njega. Poslusali su ga i
dobili su skoro pa Beogradski pasaluk. To je Slobodan Milosevic ucinio
Srbiji. Srbima van Srbije
Slobodan Milosevic doneo je krv, smrt i ponizavajuce izgnanstvo. Srbi iz
Hrvatske, veceg dela Bosne i Hercegovine i sa Kosova zive u Srbiji bez
gradjanskih prava, kao gradjani drugog reda, njih skoro 700 000. Uskoro
ce se ispuniti i drugo obecanje Slobodana Milosevica iz 1991: svi ce
Srbi ziveti u jednoj drzavi, u Beogradskom pasaluku. To je Slobodan
Milosevic ucinio Srbima; ostali su prosli jos gore: Hrvati,
Bosnjaci-Muslimani i Albanci ubijani su u hiljadama i desetinama
hiljada, pljackani i proterivani samo zbog etnicke pripadnosti, a sve u
ime Velike Srbije, samoubilacke himere psihopata i priglupih fanatika
koje su zlikovci uposlili da za njih ginu i osvajaju, a da bi oni posle
pljackali. Sramota Vocina, Vukovara, Dubrovnika, Sarajeva, Banje Luke,
Foce, Prijedora, Kozarca, Srebrenice i kosovskih bunara i masovnih
grobnica koje se jos prekopavaju okaljala je obraz Srbije. Tudji zlocini
prema Srbima to ne pravdaju, jer se sramota sramotom ne pere, vec
povecava.
Slobodan Milosevic od samog pocetka svoje karijere oko sebe je okupljao
najgore ljude; kao pravi staljinisticki politicar, uvek se uzdao u
ljudske poroke, a ne vrline; u ljude neciste savesti, jer ljudi ciste
savesti, posteni i sposobni, sa njim nikada ne bi posli. Takvu je
kadrovsku politiku doveo do savrsenstva i na povrsinu izvukao najgori
sljam. Naime, onaj ko je u stanju da svog suseda opljacka, protera ili
ubije samo zato sto je druge vere ili nacije - taj je u stanju da ucini
i sve drugo, jer je dosao do moralnog i ljudskog dna. Kada su
opljackali, proterali ili pobili Druge, takvi su se okrenuli protiv
Srba. Zbog takvih je Republika Srpska Krajina propala u dva dana; zbog
takvih je Republika Srpska jedva opstala, zahvaljujuci samo milosti
velikih sila; zbog takvih koji su pobegli glavom bez obzira cim su
videli prvog vojnika NATO pakta, na Kosovu nece ostati Srba. Takvi sada
u panici slusaju sve jace zvizduke naroda sa trgova srbijanskih i
vojvodjanskih gradova, smisljajuci nov i, peti rat - gradjanski rat u
Srbiji. Znaju da su krivi, znaju koliko su opljackali, koga su ubili i
koga su obmanuli; znaju da ce racun stici na naplatu i da ce ta naplata
biti pravedna. Opasno je dugo vremena obmanjivati i varati; kada se
obmanuti i prevareni probude, umeju da budu opasni po druge i po sebe;
sto su bezazleniji bili, opasniji ce biti kad se otrezne. Deset krvavih
godina Slobodan Milosevic, njegova zena, njihovi fasisticki pomagaci i
kamarila domacih izdajnika lagali su, cinicno podsticali i pravdali
zlocine, ubijali, krali i varali. Posle deset krvavih godina, na
Vidovdan 1999. po Gazimestanu patroliraju vojnici NATO pakta, nad Kninom
se vije hrvatska sahovnica, drzavni, ekonomski i medijski vrh
Miloseviceve drzave ne sme preko granice, Milosevic i njegova najuza
grupa saradnika ne smeju ni u Crnu Goru, a kamo li u pravo inostranstvo,
u strahu od hapsenja.
Obraz Srbije okaljan je, njeno dostojanstvo baceno u blato, nad Srbima
visi prokletstvo kolektivne krivice jer njima jos vlada Slobodan
Milosevic.
Rezime Slobodan Milosevic izgubio je svoj cetvrti rat od 1991. - namerno
ili iz gluposti, sada je sasvim svejedno. Istovremeno je usao u istoriju
kao prvi vrhovni komandant jedne vojske koji je kapitulirao pod napadima
iz vazduha, pre nego sto je ijedan neprijateljski vojnik stupio na tle
njegove drzave i kao prvi sef drzave za kojim je raspisana medjunarodna
poternica. Jednoglasnim odbijanjem sporazuma iz Rambujea, 23. marta
1999. Skupstina Srbije odlucila se na rat bez izgleda na pobedu i tako
sebe konacno diskreditovala. Pocetak bombardovanja, 24. marta, bio je
okidac sumanute i samoubilacke politike etnickog ciscenja Kosova. Broj
pobijenih kosovskih Albanaca jos se utvrdjuje, dok ih je preko 700 000
proterano. Posle 11 nedelja bombardovanja iz vazduha Slobodan Milosevic
je kapitulirao, odrekao se Kosova i proglasio pobedu. Preko 70 000
kosovskih Srba pobeglo je u Srbiju, dok se albansko stanovnistvo iz
izbeglistva vraca u dosad nezapamcenom procentu. Ako je neko mislio da
ce kosovski Albanci ostaviti svoju zemlju i pobeci zauvek preko
Prokletija, kako je obecavao program Srpske radikalne stranke, taj je
pogresio. Sve se to moglo predvideti i bilo je predvidjeno; razumni
ljudi upozoravali su jos od 1987. kuda vodi politika Slobodana
Milosevica. Kosovo je sada izgubljeno zauvek, stogod pricali Milosevic,
njegova propagandna masina i nepromisljeni sr bijanski opozicioni
politicari. Treba se suociti sa stvarnoscu posle dvanaest godina
euforije, cetiri izgubljena rata i u Srbiji koju je neprijatelj
razrusio, a domaci izdajnici pre toga temeljito opljackali.
Slobodan Milosevic sada je priteran uza zid: on vise niti ima, niti moze
kud iz Srbije; njegov jedini nacin da prezivi i da ne zavrsi kao Nikolae
Causesku jeste da ostane na vlasti u Srbiji kako god zna. Slobodan
Milosevic odlucio je da na vlasti ostane "institucionalno ili
vaninstitucionalno, ustavno ili neustavno, u skupstini ili na ulici",
onako kako je na vlast i dosao. Slobodan Milosevic sprema se za svoju
odsudnu odbranu; on sada brani sopstveni zivot. Njegovi fasisticki
pomagaci i mafijaska kamarila sada ne brane vise samo svoje opljackano
bogatstvo i privilegije, nego i goli zivot. Svakim danom Milosevic i
njegov rezim gaze sve dublje u svoj poslednji rat - rat sa sopstvenim
narodom koji su odveli tako daleko da mirne tranzicije vlasti vise ne
moze biti. Ne zavaravajmo se: Slobodan Milosevic, njegova partija SPS,
mafija njegove zene JUL i teroristi iz Srpske radikalne stranke ne smeju
sebi dozvoliti da ispuste vlast iz ruku, jer bio to bio njihov kraj. Oni
se pogadjati nece; on i obecanjima opozicije da nece biti revansizma
verovati nece; oni ce radije odabrati diktaturu i gradjanski rat, jer su
predaleko zabrazdili i znaju koliko su krivi pred Srbima iz Srbije,
Krajine, Bosne i Kosova. Slobodan Milosevic i njegova klika spremni su
za svoj peti i poslednji rat - gradjanski rat u Srbiji, jer na Crnu Goru
ne smeju da udare: suvise su velike kukavice za to, a ni Srbijancima se
protiv brace ne ratuje. Taj ce poslednji rat Slobodana Milosevica biti
najkrvaviji od svih, jer ce se njegova kamarila po prvi put boriti za
sopstvenu kozu; do sada su drugi ginuli i gubili svoje zemlje za njih.
Srbija je jos u soku od jedanaest nedelja bombi; Srbija nije mogla (niti
je zelela) da zna sta se na Kosovu dogadjalo u tih 11 nedelja; pre ili
kasnije Srbija ce se suociti sa masovnim grobnicama i bunarima punim
leseva, sa zlocinom pocinjenim u njeno ime. Patrijarh Pavle i vladike
Artemije, Amfilohije i Atanasije vec su se suocili sa tim uzasom i na
njega konacno ukazali glasno, k ako to pastirima i prilici; ranije su
cutali, ali su sada spasli dusu i obraz. Ne smemo nikada zaboraviti da
je vladika Artemije prvi i do sada jedini episkop Srpske pravoslavne
crkve koji je u okupiranoj zemlji ostao uz svoj narod; iz Hrvatske i
Bosne svi su pobegli i ostavili pastvu. Srpska pravoslavna crkva konacno
je cula jevandjeljsku poruku i konacno uskratila podrsku Milosevicevoj
politici. Zahtevi za odlaskom Slobodana Milosevica sve su glasniji sirom
Srbije: hiljade ljudi izlaze na ulice uprkos policijskim zabranama,
opozicione stranke, sindikati, nevladine organizacije, ugledni pojedinci
i obican narod govore uprkos pretnjama. Kao da nije razumeo veoma jasnu
poruku od 24. decembra 1996, Slobodan Milosevic ponovo zakazuje
kontramitinge, u nadi da ce pasti dovoljno krvi za uvodjenje vanrednog
stanja ili nekog drugog oblika otvorene diktature. Slobodan Milosevic
sprema se za odsudnu odbranu od sopstvenog naroda. Zato on i njegova
kamarila lazu vise i bezobraznije nego ikad, veru juci da ce laz jos
jednom uspeti. Obilaze zemlju i otvaraju lazna gradilista; obecavaju
obnovu i izgradnju iznad parole "JUL u julu"; obecavaju novce i povratak
u Evropu; proglasavaju pobedu i lopatom dele odlikovanja i cinove; tvrde
da je Kosovo ostalo u Srbiji i Jugoslaviji i da je "suverenitet ocuvan";
hvalisu se kako su spasli Ujedinjene nacije i medjunarodno pravo;
uspravno i ponosno napustili su Kosovo, a za njima je podvijena repa
usao kukavicki NATO pakt. Svesni su da sada moraju sto vise i sto
masnije da lazu, jer im inace nema spasa. Znaju dobro da ce lazi opet
pasti u usi voljne da ih cuju: suvise dugo se suvise mnogo ljudi na sav
glas dralo "Slobo - slobodo!", pa im usi jos zvone, a nije im ni lako
priznati da su bili budale. Tako se sada pakuje peti rat Slobodana
Milosevica, isto kao i prethodna cetiri: histericnim i bestidnim
laganjem, neumornim ponavljanjem istih bezocnih besmislica iz dana u
dan. Zakonom o informisanju i ratnim uredbama koje Vlada Srbije odbija
da ukine istina je zabranjena, ali se ipak siri Srbijom i Vojvodinom:
narodu se ne mogu zapusiti ni usta ni usi;
Radio Mileva, najefikasniji elektronski medij ikad, radi polako i
sigurno. S druge strane rezim preti silom. Hiljade policajaca vratilo se
sa Kosova znajuci veoma dobro sta se tamo desilo i sada, frustrirani i
besni, okrvavljenih ruku, ne znaju sta bi od sebe. Koliko njih ce - kad
im se naredi - pucati u narod? Koliko ih ima kojima, kao i njihovom
vrhovnom komandantu, preti Haski tribunal? Sada cujemo kako su mnogi
ljudi osudjivani na tajnim sudjenjima za koja nisu ni znali na
dugogodisnje zatvorske kazne. Je li to Srbija vec u zatvoru, samo sto
joj jos nije receno? Prave li se to crne liste za slobodni odstrel kad
Milosevic naredi? Slobodan Milosevic ima na koga da se osloni: dvanaest
godina on sistematski kompromituje svakoga ko ga je ikada podrzao i
svakoga ko se njegove vlasti ikada dotakao, u sta spada i veci deo
opozicije, onaj nacionalisticki. On ima mnogo saucesnika u svojim
zlocinima. Njegova poruka jasna je i jednostavna: podrzavali ste moj
program; radio sam ono sto ste vi hteli; ne pravite se sada blesavi, jer
ja necu otici sam, nego u povelikom drustvu.
Slobodan Milosevic salje svom narodu jos jednu poruku: ili ja ľ ili
potpuni i krvavi haos koji ce ostati iza mene, pa vi vidite... Kockar
Slobodan Milosevic opet igra va banque, sve ili nista, kao i do sada:
zateze do kraja, uzdajuci se u konformizam, necistu savest i strah
svojih podanika. On im kaze: ja cu ovako, a vi izadjite na ulicu, pod
palice i pred cevi, pa da vidimo. Slobodan Milosevic vlast iz ruku dati
nece i nece se smiriti sve dok Srbiju i njene stanovnike ne upropasti
potpuno i do kraja, dok od njih ne napravi Causeskuove Rumune koji ne
smeju ni pogled da dignu od straha, gladi i zime; dok ne uvede treci
stepen redukcije struje, kada policija ide po kucama i otima svece od
gradjana. Samo uz pomoc i pristanak gradjana Srbije to moze da mu podje
za rukom. Spas Srbije lezi u gradjanskoj hrabrosti. Spas Srbije lezi u
gradjanskim vrlinama pokazanim 9. marta 1991, juna i jula 1993. i u ona
tri meseca 1996/1997, u vrlinama hrabrosti, istrajnosti, trpljenja i
gradjanskog duha. Te vrline i taj duh cak su i srbijansku opoziciju
podigli na zavidan nivo - da bi se raspala u sitnicavim svadjama cim su
ulice opustele. Sada Srbiji valja ponovo izaci na ulicu i zavrsiti ovaj
posao. Slobodan Milosevic je uveliko dokazao da je najgori vlastodrzac
kojega smo ikada imali. Slobo dan Milosevic je dokazao da je
nepopravljiv. Slobodan Milosevic mora da ode; u Seveningen kod Haga, u
Kinu, na Pale, na Kipar, u Severnu Koreju, u Juznu Afriku, u Paragvaj, u
Ljubuski, na Brione kod svog prijatelja, svejedno. Srbiji treba neko da
obavi ogroman zadatak: da pometenu, pobedjenu zemlju zastiti od
neprijatelja koji bi mogli da izgube strpljenje sa Milosevicem i
njegovima i da onda posao obave do kraja; da spreci dalje beskorisne
pogibije u gradjanskom ratu koji preti i da spreci rat sa Crnom Gorom;
da nadje novi i podesniji drzavni oblik koji ce privuci Crnogorce, a
jednoga dana i kosovske Albance; da iz ovog haosa stvori novi red i
trajni poredak, da obezbedi sigurnost i blagostanje; da opere ukaljani
obraz Srbije. Srbiji trebaju jedan Konrad Adenauer, da od nje napravi
normalnu demokratsku drzavu i jedan Vili Brant da joj opere ukaljani
obraz; Srbiji ne treba novi Milan Nedic.
Kratkorocna procena
Srbiji nije ostalo mnogo vremena: samo cetiri meseca, do prve ozbiljne
novembarske zime. Naime, njena energetska infrastruktura obogaljena je:
rafinerije i skladista tecnih goriva unisteni su potpuno, a
elektroenergetski sistem sveden je na 10 - 15 % prethodnih kapaciteta.
Poljoprivredna proizvodnja bice ove godine znacajno manja, jer nema
goriva i djubriva, a najnovije nepogode unistile su deo useva. To znaci
smrzavanje, mrak i glad ove zime - ako se nesto ne uradi odmah. To znaci
jos vece siromastvo nego do sada, vece nego ikada u ovom veku, jer niko
nece raditi nista korisno. Slobodan Milosevic jedva ceka zimu: njemu i
njegovima bice toplo, policija ce imati goriva za svoja vozila, a narodu
se nece demonstrirati po hladnoci ako treba da se vrate u hladne i
mracne stanove. Ako doceka zimu, Slobodan Milosevic imace vremena da
razmisli i povuce poteze: uvesce racionirano snabdevanje, unistice
trziste i novac, ucenjivace narod tackicama, veknom hleba, litrom
benzina i redukcijama struje. Ako on doceka zimu na vlasti, Srbija ce
biti unistena do kraja. Zapadu i velikim silama treba to staviti do
znanja. Ako sada, odmah, Srbiji i njenom stanovnistvu pruze neophodnu
pomoc u obliku transformatora i druge visokonaponske opreme unistene u
bombardovanjima; u nafti, mazutu i benzinu; u strateskim prehrambenim i
higijenskim robama - to nece pomoci ni Milosevicu, ni vojsci, ni
policiji. To ce biti pomoc demokratskoj Srbiji da istraje u zahtevima da
Slobodan Milosevic i njegovi saveznici odu s vlasti jednom zauvek. Takva
pomoc ojacace opoziciju i narodnu pobunu koja je vec krenula i hvata
zamah svakim danom. Opozicija ce u naredna cetiri meseca morati da odoli
svim iskusenjima, ponudama i nasilju vlasti. Slobodan Milosevic zna
koliki su apetiti pojedinih lidera, kolike su njihove surevnjivosti,
sujete, sitne pohlepe, strah i vlastoljublje. Sada je dosao cas da
opozicija bude principijelna - jer je inace vise nece biti, barem ove
sadasnje. Srpski pokret obnove grci se i premislja, sve u nadi da ce
zameniti Seseljeve radikale kao koalicioni part ner u jos jednoj
Milosevicevoj "vladi narodnog jedinstva", kao da ta jevtina podvala jos
nesto znaci. Nema niti moze biti "narodnog jedinstva" sa nenarodnom
koalicijom SPS-JUL-SRS koja je Srbiju do ovoga dovela, ali Vuk Draskovic
nikako da se oko toga odluci; on i bi i ne bi; on misli da ce podvaliti
Crnoj Gori ideju o "reformi savezne vlade" i podeliti vlast sa
Milosevicem. Nece, jer niti ce Crna Gora pristati da Srbiju prati u
propast, niti ce Milosevic ikada deliti vlast s bilo kim. Milosevic ima
samo sluge i neprijatelje; on partnere i saveznike nema. Vuk Draskovic
treba da shvati da je cenjkanju i nagodbama sa Milosevicem dosao kraj;
Slobodan Milosevic nema vise nista da ponudi - osim ocajnickih jevtinih
podvala kojima sada kupuje mesece, a ne vise godine, kao ranije. SPO i
Nova Demokratija, evo vec mesecima, saopstavaju ovo i ono, ama nikako da
kazu otvoreno ono najvaznije - jesu li ili nisu za odlazak Slobodana
Milosevica s vlasti. Sa tom odlucujucom dilemom suocice se uskoro svi
drugi opozicioni politicari koji je jos nisu razresili. A ta je dilema
jednostavna: za Srbiju ili protiv nje. Ovoga leta opozicija u Srbiji ima
jedinstvenu i - plasiti se ľ poslednju priliku da zemlju spase od
propasti. Narod je s njom; Crna Gora je s njom; ceo svet je s njom.
Miloseviceve lazi o podrsci Rusije i Kine njegovom rezimu providne su i
jevtine: Kinu on kao ocigl edno propali slucaj ne zanima nimalo; Rusija
je vec pocela da se javno i zvanicno ogradjuje od njega i njegovih
zlocina, uvidjajuci da je i nju lagao. Niko, medjutim, nece svrgnuti
Milosevica sa vlasti u Srbiji osim Srbije same. Na prevremene izbore on
pristati nece, tako da Srbiji preostaju gradjanska neposlusnost i
masovni protesti - dok se rezim ne izlize do besmisla. Suoceni sa Hagom
kao jedinim izlazom, Slobodan Milosevic i njegova klika branice se do
kraja. Pretnja je jasna: ako vec moramo da odemo, napravicemo krvavi
haos. Srbija ce biti ovoga leta suocena sa strasnim izborom: da digne
glavu dok je ima - ili da propadne, jer s Milosevicem i njegovima zivota
joj nema. Slobodana Milosevica moguce je zbaciti s vlasti. Svakodnevni
masovni protesti, generalni strajk i gradjanska neposlusnost istrosice
zivce njegovoj administraciji i pristalicama. Slobodan Milosevic postace
smetnja za poslove, rizik za investirani novac i napredovanje u sluzbi.
Administracija, policija i vojska svesne su da s njim dalje ne mogu;
zavere se verovatno - cak izvesno - vec polako kuju. Mogucnost dvorskog
puca javlja se kao sve verovatnija: pucistima ce masovni protesti dati
zeljenu podlogu i opravdanje. Moze se lako desiti da Slobodana
Milosevica svrgnu oni koji su mu najblizi, u nadi da ce tako spasti i
iskupiti same sebe. Mudro bi bilo i dobro za drzavu oprostiti im u tom
slucaju, jer bi prelazna administracija koja bi vodila novom ustavu,
slobodnim izborima i psiholoskom prociscenju Srbije bila dragocenija od
slepe osvete u potpunom haosu. Srbiji trebaju demokratski politicki
sistem i uredjenje; ne treba joj naknadno moralisanje, jer niko nije
sasvim nevin u ovoj stvari, ponajmanje "nacionalni intelektualci" koji
su u Miloseviceve ratnicke gajde duvali od pocetka; Srbiji treba pravilo
igre koje ce cuvati opstu korist i javni interes, po kome ce lopovi i
ubice ici u zatvor, a posten svet posteno ziveti u sigurnosti i raditi
za pristojnu platu. To se moze postici u ova cetiri meseca - milom ili
silom, sa ili bez dvorskog, vojnog, policijskog ili drzavnog udara.
Tokom naredna cetiri meseca moze se jasno pokazati ko je ko: ko je prava
opozicija, a ko Miloseviceva. One vestacke stranke kojima je Milosevic
punio parlamente i televiziju nestace same od sebe; kolebljivci poput
Vuka Draskovica i Nove Demokratij e odlucice jesu li sa narodom ili
odlaze na djubriste istorije; izbor je jasan i treceg izlaza nema,
stogod se Vuku Draskovicu cinilo, a to je izgleda svanulo i mnogim
clanovima SPO.
Srednjorocna procena
Ako masovna pobuna protiv Slobodana Milosevica uspe do novembra; ako
zemlja u medjuvremenu dobije neophodnu pomoc u energiji i hrani; ako
nova privremena vlast pokaze da je demokratska i ako se spreci spontani
i haoticni revansizam - Srbija moze biti spasena. Vise nista nece
stajati na putu rehabilitacije drzave i njenog povratka u Evropu i sav
normalan svet. Zima ce biti teska, ali ce Srbija moci da je prezivi, jer
ce imati pomoc sveta i - sto je najvaznije - nadu u buducnost. Ako
Slobodan Milosevic ostane na vlasti; ako uspe da izazove gradjanski rat,
da u njemu pobedi i da zavede otvorenu diktaturu, Srbija ce biti potpuno
izolovana. Stav celog sveta je da Srbija treba da odluci sama i da snosi
posledice svoje odluke. Svetu je srpskih avantura i gluposti dosta
zauvek i nikakva se CIA nece baviti svrgavanjem Milosevica, niti ce
vojnici velikih sila ginuti umesto Srba za srpsku slobodu. Srbija jeste
na vaznom i zgodnom mestu na Balkanu, ali ce svetu biti lakse i
jevtinije da je zaobidje, nego da je menja.
Dugorocna prognoza
Za dugorocnu prognozu nema potrebnih elemenata - niti je potrebna, jer
su alternative ocigledne. Nece, naime, Srbije nestati sa lica sveta,
niti ce se Srbi rasuti i nestati kao oni Hazari ako Milosevic ostane na
vlasti. Tih desetak miliona ljudi ostace tu, na Balkanu, gladni,
smrznuti, siromasni i uplaseni sve dok Milosevic ne pretera i poslednji
put sa nekim ratom ili zlocinom, pa velike sile zaista pobesne i umlate
ga. Ima tu jedna razlika, sva moguca razlika: ako dotle dodje, obraz
Srbije ostace ukaljan, a zemlja konacno upropascena. Ako Srbija srusi
Milosevica s vlasti sama, obraz naroda i njegova zemlja bice spaseni.
Prepustena sama sebi, bez investicija spolja, Srbija ce dostici svoje
drustveno bogatstvo iz 1989. tek za 80 godina. Ostanak Slobodana
Milosevica na vlasti znaci zakasnjenje za ostatkom sveta koje nece biti
nadoknadjeno nikad. Tehnolosko i naucno zakasnjenje vec je strasno, jer
su svi koji nesto znaju iz Srbije vec pobegli, a oni koji su ostali
bezace cim nesto nauce. Ko bi normalan ziveo u Milosevicevoj Srbiji, u
kojoj je Institut bezbednosti jedina naucna ustanova koja ima
buducnost? Dalje razilazenje sa Evropom i svetom znacice i glad, jer su
rezimska obecanja o poljoprivredi koja ce nas ishraniti bestidna laz:
nasa poljoprivreda je intenzivna, trazi mehanizaciju, gorivo, rezervne
delove, vestacka djubriva i odgovarajuce semenske sorte. Nasa
poljoprivreda jednostavno ne moze da se vrati na nivo iz 1900, jer nema
tog semena, konja i volova, a sve i da ima ne bi mogla tom tehnologijom
da ishrani sadasnji broj stanovnika. Povratak na poljoprivredu 19. veka
definitivno je nemoguc. Slicno je i sa industrijom: vec je raspad
Jugoslavije 1991. lisio srbijansku privredu prirodnog trzista i
raskinuo prirodne, decenijama gradjene tehnoloske lance i podelu rada.
Slovenija, Hrvatska i Bosna vec ih polako obnavljaju. Kakva je danas
kompetitivnost srbijanske privrede, a kakva ce biti ako Milosevic
ostane na vlasti? Sta ce Srbija izvoziti i kome? Placenike i vi sak
oruzja, kao 1996. u Kongo? Cak ni to nije uspelo. Placene ubice da
ubijaju nezgodne novinske izdavace i sefove policije? Tesko: u
inostranstvu bi takvi protiv sebe imali policiju. Sabrana dela dr Mire
Markovic? Slatkise iz radnje Zeljka Raznatovica? Medicinsko znanje dr
Milovana Bojica? Pravne savete dr Ratka Markovica? Vojnu vestinu
Dragoljuba Ojdanica? Finansijsku mudrost Borke Vucic? Televizijsku
produkciju Dragana Milanovica? Novinarstvo Hadzi Dragana Antica?
Politicke vestine dr Vojislava Seselja u 60 knjiga? Drzavnicku mudrost
Slobodana Milosevica? Svi oni ni sebi samima ne valjaju, a kako ce
Srbiji? Sve je jasno: ili Slobodan Milosevic ostaje, ili odlazi. Ako on
ostane, Srbija ce biti tuzna epozoda s kraja 20. veka i pominjace se u
istoriji zajedno sa Ruandom, Kambodzom i Sijera Leoneom. Cak i gore od
toga: beznacajna ekonomska crna rupa cija je jedina buducnost da je
neko za male pare kolonizuje i to joj posle naplacuje decenijama. Ako
Slobodan Milosevic ode, Srbija se vraca u istoriju Evrope na velika
vrata i na castan nacin, kao zemlja koja ima sta da pruzi Evropi i
svetu, koja ce imati cime i kako da obezbedi blagostanje. Deset krvavih
godina je proslo. Slobodan Milosevic mora da ode.
11. jul 1999.
srbija.1011hercog,
-> #1004, morkin>> Rekao si da ljudi treba da biraju posao shodno mestu na kome žive tako
>> da što više smanje prevoz. Apsurdno je tako nešto očekivati jer time
>> ograničavaš kretanje ljudi i smanjuješ konkurenciju prilikom traženja
>> posla. Osnovni cilj je uvek proširiti tržište, bez obzira da li je reč
>> o robi, uslugama ili radnoj snazi.
Ne samo to. Još nisam čuo da danas kod nas ima posla na pretek
i gde god hoćeš pa možeš i da biraš...
Sale
srbija.1012mango,
-> #896, ggrubor> lenda". Povrsina "Bambi parka" je 1,5 hektara - najavljuje najnoviji
> broj lokalnog lista "Rec naroda" objavljujuci i fotografije staze za
> nadmetanje vozaca rolera, amfiteatra za visestruke namene, lavirinta.
Ne samo taj lokalni list, Bambilendu je mesto posvetio i RTS u svom udarnom
terminu - Gnevniku 2. Cime li je samo zasluzena ta cast?
srbija.1013mango,
-> #898, alien> Vi, bRe, ne shvatate za sta su se Lazar i Srbija (i druge
> evropske vojske, cak i poljska) borile i zrtvovale na Kosovu 1389. Vama
> je Kosovo sluzilo samo kao instrument ucvrscivanja na vlasti!
Izgleda da to ne shvataju ni drugi :> Lazar se borio za svoje du*e, odnosno
za ocuvanje svojih interesa. Da je to zaista bilo tako, dokazuje i jedna
(odlicna) dbambijeva poruka u civilizaciji, ali i kasnije insistiranje
evropskih zemalja da je Lazar branio Hriscanstvo od Turaka. Takodje, to
dokazuju i (izmisljena) zvona sa Notre Dama koja su navodno proslavila
pobedu Srbije u Kosovskom Boju (pa nije to RTS majku mu!), povlacenje skoro
netaknute vojske pojedinih vlastelina koji nisu bili direktno ugrozeni
pretnjom Turaka, ucesce drugih na strani "dusmana" i mnoge druge cinjenice...
Ipak, cini mi se da je najubedljiviji dokaz sam karakter srednjovekovnih
odnosa. Nije tu bilo insistiranja na nacionalnosti, koherentnosti naroda ...
samim tim sto su feudi bili drzave u malom, sto veliki deo naroda nije bio
slobodan (kao i sitnijih vlastelina, koji nisu tako lako dobijali leno u
nasledje kao krupniji posednici); nije bilo ni iskrenih verskih zanosa, sto
se moze ilustrovati primerom Krstaskih Ratova. U Srednjem Veku se,
transparentnije nego ikada u istoriji vidi karakter vlasti - DAJ PARE ((c)
SMF:) Zato mene i uzasava lakovernost naroda kad mu se pricaju razne bajke.
srbija.1014mango,
-> #899, alien> Pa oni u svakom (ili skoro svakom) broju "Velike Srbije"
> prosipaju raznorazne bljuvotine na nas racun! Totalno su opsednuti
> Vukom, gradskom vladom itd. i pljuju li pljuju... Imam i neke brojeve od
> ranije - to pas s maslom ne bi pojeo! Sta ih briga da li je istina -
> moze im se, oni crvenima upravo za to i sluze.
Stvarno mi nije jasan rezon kojim treba objavljivati SRS bljuvotine da bi
se diskreditovale pojedine stranke. Zar ne razumete, to je princip RTSa?!
Bolje je ostaviti te stranke da se same diskredituju (pojedine to cine
izuzetno uspesno:) Alien je u pravu sto se tice "Velike Srbije" - prvo sto
bi naziv vec trebalo promeniti (jer stvarno moze da povredi mnoge ljude),
drugo sto su novine zaista smesne. Bas sam video neku reklamu za knjigu
o masonima izvesnog dr Djordjevica - covek tendenciozno i netacno iznosi
podatke! Sad se ja pitam, kakav je to covek koji ne zna istoriju, koji je
doktor nauka i sto je najstrasnije pise i knjige?
srbija.1015mango,
-> #900, alien> Nepotizam!? Pa onda bi za to mogao da optuzis i administracije
> mnogih americkih predsednika... :) Sto bi mi izigravali vece katolike od
Pa? To sto i pojedini americki predsednici praktikuju (recimo da je to tacno)
nepotizam, nikako nije argument u korist vrlo stetne pojave.
> Pape? Kriterijumi pri izboru su jasni - covek mora da ima volju da radi
> taj posao (sto ti ljudi imaju, jer su se i godinama unazad politicki
> borili), mora da bude sposoban da obavlja taj posao (jesu sposobni, jer
> su i pre toga bili uspesni) i moraju zasluzivati poverenje (a oni
> su tu svakako u prednosti u odnosu na druge).
Jel'? Onda sam ocigledno naivan kad sam mislio da je konkurs najmerodavniji
prilikom izbora... Kakve veze ima politicka borba sa strucnim obavljanjem
posla? Kolike god da su necije zasluge u politickoj borbi, ako nije
kvalifikovan da obavlja neko mesto (ili bi ga neko drugi obavljao
kvalitetnije), nije mu mesto u upravljackim "organima" :) Ovako, ispada da su
rukovodeca mesta NAGRADA za politicki rad - nesto za sta si nam sam objasnio
da je samo hobi?
> Pre tridesetak godina su medu studentima - mladim komunistima na
> Pravnom fakultetu u Beogradu bili aktivni neki od danas poznatih likova.
Jao, kakva basna! O studentskim akcijama od pre trideset godina je tesko
pricati, jer su sve price toliko subjektivne, da je izvlaciti merodavne
zakljucke uzalodan posao. Ja npr. tvrdim da bi se slicno desilo i da nije
bilo Slobe. Duh naroda je godinama usmeravan u tom pravcu, shvati to! 'Oces
da ti navedem jedan memorandum kao primer? :) Cudi me da nisi i Milana
pomenuo u slicnom kontekstu?
> Jel' bi mogao tu neki konkretan podatak da das ili ces se
> zadrzati na komunisticki negativnoj konotaciji "bogacenja" i nekakvim
> insinuacijama kojima se bodu oci javnosti?
Naravno da cu ti dati konkretan primer, ali na mail (ako se slazes, posle 10.
jer imam vazan kolokvijum?)
> Najuticajniji rukovodioci grada su i pre izbora na te funkcije
> bili daleko od siromasnih i opsti princip kod najvaznijih funkcija mora
> biti taj da covek prvo u "obicnom zivotu" mora da bude uspesan (citaj:
Neverovatno koliko jedan prosecan knjizevnik moze kod nas da zaradi love :>>
> koje ce omoguciti stvaranje demokratskog ambijenta, ali svakako prava
> demokratizacija zahteva da i u narodu ("odozdo") sazri demokratska
> svest. Nije dovoljno to sto je Vuk pred prethodne izbore ponavljao da on
Naravno, ali to ujedno znaci da nece biti demokratije u skorije vreme u
Srbiji.
> Ako nije tajna, sta su po tvom misljenju (samo egzaktno ako je
> moguce) "prave demokrate"? ;)
Tesko pitanje s obzirom na moje stavove da ne prihvatam nijednu vlast. Zato,
odgovor koji cu ponuditi, uzmi sa velikom dozom rezerve. Recimo, GSS i SDU
(partija Zarka Koraca). koji zagovaraju otvoreno, gradjansko drustvo.
srbija.1016mango,
-> #922, alien> Svi komunalni sistemi su nasledeni od prethodne vlasti u stanju
> raspada i svi su manje ili vise poboljsani. GSP izlazi na ulice sa bitno
> vise autobusa nego sto lazes, a privatni autobusi (kojih se ti ocigledno
> grozis) obogacuju gradski prevoz tako da gradani manje cekaju i brze
> stizu nego pre. Sto se "kratera" tice, znam za jako puno slucajeva koji
Sve je to lepo, samo ima jednu manu: mnogo je skupo. Na ulice stvarno izadje
nekih 100 GSPovih autobusa dnevno (razlog - JuLopetrol) i oko 500
"privatnika". Kupiti markicu u ovim uslovima je krajnje glupo (i skupo),
pa preostaje jedino kupovati karte pri svakoj voznji. Ovo vodi ka tome da
mnogo ljudi izlazi samo kad mora. Zamisli sad one jadnike koji primaju po
200-300 din mesecno, a MORAJU svaki dan da idu na posao :( Oni potrose celu
platu samo na prevoz :( Pojedini prevoznici (poput vec pominjanog Sarca) su
postupili ispravno i ponudili socijalno ugrozenima besplatne karte za
pojedine relacije, ali ipak su takvi slucajevi retki :(
> dobronamerni uvaljuj nekom drugom... Svojom ksenofobicnom odbojnoscu
> prema dobrim odnosima sa inostranstvom samo pokazujes da u svakom
> komunisti cuci mali nacista, a negativnom konotacijom prema devizama
Uh, ovakvi mi glume demokrate? Sram te bilo...
> Nisu ludi da se blamiraju oko sitnih para i prokockaju ono sta
> je mnogo vaznije i u sta su ulozili godine politicke borbe.
Naravno da nisu ludi da se blamiraju zbog sitnih para...
> Onda pricaj sam sa sobom ako si sam sebi dovoljan.
Mozda uskoro primetis da se bas tebi ovo desi... :(
srbija.1017mango,
-> #912, sandokan> Ma nema, cini ti se, samo ti se prividjaju jahaci apokalipse ;)
Ajde jedan brz odgovor - sta su jahaci apokalipse i koliko ih ima?
srbija.1018mango,
-> #939, alien> Tako nekako.
>
> Cini se da posle ovog rata vise ne mogu da zaplase ni zeca.
KAko ne mogu? Zar ne znas da su pobedili NATO?
srbija.1019mango,
-> #920, alien> Pogledaj Trg, okolinu Knez Mihajlove... Sve one povrsine gde su
> postavljeni one kugle i stubici (koje neki divljaci izvaljuju). Do skoro
> nije bilo tako (na dobro se covek lako navikne).
Pogledaj sliku koja je objavljena na poslednjoj strani "Danas-a" od srede;))
srbija.1020mango,
-> #941, morkin> U Grckoj skinu tablice sa kola pa onda ides da ih podignes. Ne znam za
> nesto jednostavnije.
Pre su imali drugi princip - buse gume pa kupis nove :)
srbija.1021mango,
-> #908, zeljkoj> 29 Jun 1999 - Flash
> BERANE - Princ Aleksandar Karadjordjevic, sa suprugom princezom
Kakav flash, je*ote O:) Aleksandar Karadjordjevic (princ bogami nije, jedino
ako ga nazovemo princ A.K. Bez Zemlje :) je, dakle, obisao Kosovo. Cik da
vidim Slobu...
srbija.1022mango,
-> #926, ntadic> Ja ne znam tacno koliki je spoljni dug Madjarske, ali mogu da se raspitam.
> Sigurno nije veci od naseg. Samo kazem da je u Madjarskoj proces
Nas dug iznosi oko 12 milijardi $.
> jednostavno ne postoji. Svako odugovlacenje ce doprinositi agoniji. Bez
> stranih kredita nema oporavka niti reforme, niti tranzicije, niti
Shvati jednu stvar, ima ljudi koji nista od ovog ne zele.
srbija.1023dbambi,
-> #1010, saxon=>
=> Čitaj i daj dalje... (fale naša slova, sorry, nije moja krivica)
=>
=>===========================================
=>
=> DESET KRVAVIH GODINA /by Aleksandar Tijanić/
=>
Ovaj lik je maksimalni čudak. Sećam se da se svojevremeno isticao time
što je bio jedini srpski viđeniji novinar koji piše kolumnu za neke
"ustaške" novine (Slobodna Dalmacija). Onda je bio na TV Politika gde
se istakao piraterijom filmova, ali i velikim povećanjem ukupne
gledanosti programa. Čini mi se da je odatle šutnut u istom paketu sa
Minimaksom (ona frka oko pozivanja Đinđića u program, negde 93/94).
Posle se muvao naokolo dok nije kao lični prijatelj prve dame uleteo u
srpsku vladu na poziciju ministra za informisanje. Tu se zatekao i u
vreme protesta 96/97, ali je moj utisak da je samo statirao. Teško je
reći da li se " nije mešao u svoj posao " dobrovoljno ili su mu bila
oduzeta sva ovlašćenja (što je tvrdio on). Posle protesta otišao iz
vlade da bi ga nasledila neponovljiva Rada Milentijević, profesor xxx
koledža iz Njujorka :). Prošle godine je zajedno sa pokojnim Slavkom
Ćuruvijom žestoko napadao upravo izglasani zakon o javnom informisanju
ali bez rezultata. Sad je na poziciji oštrog stava prema Ćubici.
Bambi
srbija.1024dbambi,
-> #1013, mango
=> Izgleda da to ne shvataju ni drugi :> Lazar se borio za svoje du*e,
=> odnosno za ocuvanje svojih interesa. Da je to zaista bilo tako, dokazuje
=> i jedna (odlicna) dbambijeva poruka u civilizaciji, ali i kasnije
Pa baš u toj poruci piše da su se sve feudalne vojske (posebno odred
Vuka Brankovića) srčano borile jer niko nije bio (u tom trenutku) više
toliko glup da poveruje kako će Turci baš njega ostaviti na miru. Turci
su pobedili jer je iza njihove vojske stajala moćnija, bogatija i
jedinstvenija država, a na njenom čelu neosporni vladar čija se reč
slušala bez pogovora. Srbi nisu mogli da pariraju Turskoj ni po jednom
od ovih parametara. Lazar nije bio gospodar ni sopstvene države
(Pomoravlje) a kamoli da je mogao da naređuje Vlatku Vukoviću ili Vuku
Brankoviću. Problem sa ovim ležu u tome što na bojnom polju nema
samoupravljanja i vrlo je poželjno imati čvrstu i odlučnu komandu.
Jedina njihova prednost bila je činjenica da brane svoju zemlju što je
verovatno imalo nekog uticaja na samu bitku.
Inače, slažem se da je sama bitka previše prebačena u narodni mit i da
se taj skoro potpuno otrgao svakoj vezi sa činjanicama.
Bambi
srbija.1025giftmaster,
-> #1021, mango>>Kakav flash, je*ote O:) Aleksandar Karadjordjevic (princ bogami
>>nije, jedino ako ga nazovemo princ A.K. Bez Zemlje :) je, dakle,
>>obisao Kosovo. Cik da
Princ je princ....to je plemitjka titula. Niko mu je ne moze
oduzeti, mada bi mnogi zeleli.....
srbija.1026sandokan,
-> #1022, mangoNas dug je 2,5 milijardi dolara. Nauci nesto pa onda kazi jer je
dug bivse Jugoslavije rasporedjen po novonastalim drzavama.
A sto se tice jahaca, ima ih 4 ;)
A to su Ja, ja, ja i ja ;))
srbija.1027giftmaster,
-> #1026, sandokan>>A sto se tice jahaca, ima ih 4 ;)
>>A to su Ja, ja, ja i ja ;))
Pa, vidi se ko su ovde prava jaja (kokoshija, da ne bude posle
zabune) ;>
the rider, or the horse,
that is the question!?
(nadam se da mi pokojni Shakespear netje zameriti na ovako
nesretjnoj parafrazi)
srbija.1028junior,
-> #1024, dbambi> Brankoviću. Problem sa ovim ležu u tome što na bojnom polju
> nema samoupravljanja i vrlo je poželjno imati čvrstu i odlučnu
> komandu. Jedina njihova prednost bila je činjenica da brane
> svoju zemlju što je verovatno imalo nekog uticaja na samu bitku.
Upravo tako, samo bolja organizacija komandne strukture je bila
dovoljna za pobedu, a da ne pominjemo to, ako je Lazar učestvovao
u samoj bici - kako je mogao da komanduje trupama?
Fala bogu pa su vojskovođe od 18. veka pa na više prestale da
rizikuju svoje živote i preselili se na bezbednu uzvišicu iza
svojih snaga da mogu svoj talenat u potpunosti da iskažu.
srbija.1029zeljkoj,
Njegovo Kraljevsko Visocanstvo
Prestolonaslednik Aleksandar
ôInternational Herald Tribuneö od 10-11.
jula 1999. godine
PROGLAS NARODU JUGOSLAVIJE
Zemljaci,
Suoceni smo sa najkriticnijim momentom nase nacionalne
egzistencije. Dok se ostala Evropa
priprema da slavi uskoro kraj milenijuma u nadi da ce
ostvariti dalju saradnju, politicku stabilnosti i
ekonomski napredak, mi smo ostali vezani za jednu
ideologiju koja pripada kanti za otpatke
istorije. Izolovani smo, siromasni i katkada nas grde
nasa evropska braca.
Pozivam vas da mi se pridruzite u procesu narodne obnove
jer je to jedina nada za nas spas.
Nismo jedini krivci za propast Jugoslavije. Mnogi drugi
su se igrali sa nacionalizmom i politikom
iskljucivosti. Pod izgovorom da se sacuva jedinstvo
zemlje, strahoviti zlocini su pocinjeni u nase
ime.
Necemo nista uspeti ako ne shvatimo da je tokom cele ove
decenije Slobodan Milosevic pozirao
kao jedini branilac naseg narodnog opstanka i jedini lider
u stanju da se meri sa vladama na
Zapadu koje su sve navodno umesane u masivnu konspiraciju
protiv nase zemlje. Nista nije dalje
od istine. Jugoslavija se raspala ne kao rezultat
ôstranih zaveraö vec zato sto su lideri pojedinih
jedinica, u vecini slucajeva opijeni otrovnom mesavinom
negativnog nacionalizma i marksizma, na
kraju izazvali krvav sukob odbijajuci da prave kompromise
iz straha da ce izgubiti vlast.
Kroz strahovitu upotrebu ôetnicke cistoteö i
ôteritorijalnog integritetaö, a opsednuti ôvlascuö,
uveli su nas u deceniju krvoprolica i mrznje.
Tacno je da je Zapad pravio greske ali u krajnjoj liniji
sami smo odgovorni za svoju buducnost..
Koje su bile posledice te navodno herojske bitke? Srbi se
sada smatraju kao glavni agresori u
tom ratu, a u isto vreme su najveca zrtva konflagracije.
Srpske zajednice u Krajini su eliminisane,
nasa braca u Bosni priterani u cosak a istorija srpske
egzistencije na Kosovu i Metohiji se brise.
Ako se diktatura gospodina Milosevica nastavi, desice se
da se i Crna Gora otcepi. Posle toga
izbice problemi u Vojvodini i Sandzaku.
Zemlja koju su moji preci stvorili i branili tokom gotovo
celog ovog veka, razbijena je od coveka
koji ne zna za Boga, ne postuje nikakve zakone i ne pati
od bilo kakve grize savesti. Kad se
komunizam srusio u Evropi 1989. godine, Jugoslavija je
bila ekonomski najrazvijenija zemlja u
regionu. Da su se tada obnovile demokratske institutcije
i civilno drustvo, ona bi bila na vrhu liste
za prijem u Evropsku uniju i u stanju da u njoj ucestvuje
konstruktivno kao postovana clanica
svetskih institucija.
Umesto toga, sada smo postali drzava odbacena od drugih,
nasa ekonomija je unistena, stotine
hiljada ljudi ubijeni and jos vec broj dislociran.
Sankcije su pogodile narod, a pomogle
Milosevicev rezim.
Ako hocemo da opstanemo i napredujemo kao drzava ne smemo
da ostanemo zarobljenici
istorije vec da usmerimo pogled u pravcu demokratskih
reformi. Moramo odmah formirati vladu
narodnog jedinstva ciji bi zadatak bio da pripremi teren
za opste izbore posle jednog realno
odredjenog perioda znacajnih demokratskih reformi.
Medije treba osloboditi okova. Cudovisno ratno
zakonodavstvo koje je jos na snazi u Srbiji
mora da bude ukinuto. Kao prvi korak ka trijumfu pravde,
onima koji su optuzeni od strane
tribunala Ujedinjenih nacija za ratne zlocine, treba
uskratiti pravo ucesca u izborima ili vrsenja
drzavnih funkcija. Njihovu konacnu sudbinu bi resio
novoizabrani parlament. Novi parlamenat
bi se pretvorio u ustavotvornu skupstinu sa ciljem da
napravi nacrt novog ustava koji bi
kombinovao nase istorijske tradicije sa modernizacijom
politickih institucija.
Moramo pozvati delegacije etnickih Albanaca i etnickih
Srba sa Kosova i svih manjina da
ucestvuju u razradi novog ustava koji bi predvideo siroki
stepen autonomije za sve regione i jasno
oznacio funkcije saveznih institucija. Neke od granica,
stvorenih u ratovima ove decenije, mozda
ce postati nepromenjivim. Ipak moguce je da te granice
ucinimo manje vaznim i bolnim
pruzajuci ruku saradnje svim nasim susedima i zajednicama.
Vlada narodnog jedinstva bi odmah otpocela reformu
ekonomije. ôEkonomija opsadnog stanjaö,
povezana federacijom sa Rusijom i Belorusijom, koju
gospodin Milosevic predlaze, nema
buducnosti. Nasa buducnost je u otvorenoj trzisnoj
ekonomiji i stvarnoj privatizaciji za razliku od
kradje na veliko koja je karakterisala Milosevicevu
ekonomsku politiku. Nova vlada mora
preduzeti hitne mere za povratak dobara ukradenih od
Milosevicevog rezima. Ti fondovi treba da
se upotrebe za ublazavanje bede naseg naroda.
Jedino ako izvrsimo ove mere, nasa buducnost ce biti
obezbedjena. Znam da mozemo racunati
na masivnu ekonomsku i politicku podrsku Zapada. Posle
perioda rekonstrukcije, nase vojne
snage ce biti u stanju da pridju NATO programu
ôPartnerstvo za mirö. Umesto da nas
bombarduje i da nam skodi, ta alijansa ce nam pomoci da
reorganizujemo odbranu sa nasim
oruzanim snagama kao pravom braniocu nase demokratije i
stabilnosti. Kombinovano sa
stvaralastvom i spretnoscu naseg naroda, to ce na kraju
zaceliti mnoge jos otvorene rane.
Jugoslavija ce biti u stanju da ponovo zauzme mesto koje
joj pripada kao faktor dobra na
Balkanu umesto da i dalje bude primer katastrofe na nasem
kontinentu.
Da li je ovo isuvise dobro da bi bilo istinito ili je
mozda previse idealizovano? Posle moje posete
Kosovu prosle nedelje, uveren sam da nema neke druge
alternative. Video sam patnje obicnih
gradjana na svim stranama, mirisao smrt i bio svedok
razaranja. Suprostavite se diktatoru koji nas
unistava i zbacite ga. Nema niceg u nasoj istoriji sto
bi nas sprecilo da izvrsimo preobrazaj koji
su izvrsile mnoge druge bivse komunisticke zemlje. Duzni
smo prema celom nasem narodu,
mladima i starima i buducim generacijama, da predjemo
sada na delo. Obecavam da cu vas
pomoci u ovom velikom naporu da ostvarimo demokratiju i
ljudska prava za svakog i za sve.
Ovaj proglas je objavljen u ôInternational Herald Tribuneö
od 10-11. jula 1999. godine
srbija.1030zeljkoj,
El Pais
2. juli 1999
Citat Patrijarha Pavla
(prevod na srpski odlomka sa spanskog
originala objavljenog
u listu El Pais)
Proslog utorka, gospodin Pavle ( Patrijarh Srpke
Pravoslavne Crkve) primio je u Peci Princa
Aleksandra Karadjordjevica, pretendenta na srpski presto i
potomka (sina) poslednjeg Kralja
Jugoslavije, presto izgibljen na kraju II svetskog rata,
koji je napustio svoju rezidenciju u Londonu
da bi po prvi put dosao na Kosovo. ôMonarhija nije strana
Srbiji, ona cini deo njene
tradicije i njene istorijeö, rekao je Patrijarh. ôMedjutim
njena restoracija je u rukama
naroda. Bilo bi pozitivno kada bi to ljudi hteli, kao sto
se dogodilo u Spaniji. Ona se ne
moze uvesti silom, vec samo voljomö.
srbija.1031kiklop,
-> #1017, mango>> Ma nema, cini ti se, samo ti se prividjaju jahaci apokalipse ;)
>
> Ajde jedan brz odgovor - sta su jahaci apokalipse i koliko ih ima?
Kad malo bolje razmislim, nema boljeg sinonima za aktuelnu vlast.
kuga - narod nam je sve bolesniji
rat - imali smo ih više
glad - česta pojava od '93
smrt - posledica prethodnih elemenata
:((
srbija.1032sandokan,
-> #1029, zeljkojKakva sramota! To govno prodano prica da smo mi krivi za uzasno
bombardovanje i genocid nad nama samima. Nemam reci za ovako nesto.
srbija.1034dbambi,
-> #1028, junior=>> Brankoviću. Problem sa ovim ležu u tome što na bojnom polju
=>> nema samoupravljanja i vrlo je poželjno imati čvrstu i odlučnu
=>> komandu. Jedina njihova prednost bila je činjenica da brane
=>> svoju zemlju što je verovatno imalo nekog uticaja na samu bitku.
=>
=> Upravo tako, samo bolja organizacija komandne strukture je bila
=> dovoljna za pobedu, a da ne pominjemo to, ako je Lazar učestvovao
=> u samoj bici - kako je mogao da komanduje trupama?
Ja baš nisam mišljenja da se bitka mogla dobiti " samo " boljom
komandom. Odnos snaga je bio prilično nepovoljan, a Turci su uz to
imali i dosta kvalitetnije trupe (posebno janičare). Šansi za pobedu je
bilo, naravno, ali možda sa dubljim kopanjem po prošlosti. Da je, na
primer, sprečena katastrofa na Marici (1371, mali turski odred je na
spavanju uhvatio celu vojsku braće Mrnjavčevića i skoro sve ih pobio)
onda bi možda sledeća bitka sa Turcima bila negde kod Soluna, a ne kod
Prištine. Šta je tada moglo da se desi, Bog sveti neka zna.
Lazar se borio kao i svi ostali vojnici jer je drugačije tada bilo
nezamislivo.
=> Fala bogu pa su vojskovođe od 18. veka pa na više prestale da
=> rizikuju svoje živote i preselili se na bezbednu uzvišicu iza
=> svojih snaga da mogu svoj talenat u potpunosti da iskažu.
A tek kada je usavršen durbin :)
Današnje vojskovođe gledaju bojište sa par hiljada kilometara
udaljenosti :)
Bambi
srbija.1035zla.,
-> #1032, sandokanZL> Kakva sramota! To govno prodano prica da smo mi krivi za uzasno
ZL> bombardovanje i genocid nad nama samima. Nemam reci za ovako
ZL> nesto.
ako sam dobro razumela govnom prodanim si nazvao KRALJA!!!!!!!!!!
`````````
izgleda si ti propustio mnogo u sopstvenoj istoriji i opstoj kulturi!
srbija.1036alien,
-> #1000, johnnya[] >> Recimo da dnevno plati 4 karte svakog radnog dana. To je 12 dinara
[] >> puta 22 dana = 264 dinara, dodajmo koji dinar i zaokružimo to na
[] >> 25 DEM (otprilike 275 dinara). Recimo da godišnji odmori ili pauze
[]
[] To je 1/4 aktuelne prosečne plate.
Tragično je to što tako veliki broj ljudi pristaje da saginje
glavu i robuje za tako bedne plate.
srbija.1037alien,
-> #998, qpele[] > Slicnosti sigurno ima, jer ova gradska vlast gradom upravlja u
[] > njihovom sistemu, bez mogucnosti da sam sistem u korenu izmeni dok ne
[] > preuzme i drzavnu vlast.
[]
[] To sto gradska vlast funkcionise u okviru njihovog sistema ne primorava
[] je da uzima mito za svaki posao koji je u njenoj nadleznosti. Do sada
[] nisam cuo ni za jedan sklopljen posao sa gradskom vladom a da koji
[] dinar/marka nije morao da ode u dzep nekog od clanova vlade.
A da li si ti uopšte čuo i za jedan sklopljen posao? ;)
To što ti nisi čuo ništa ne znači.
Znam za dosta konkretnih slučajeva kada nije bilo nikakvog mita,
a to da je neki mito otišao u nečiji džep slušam i slušam kroz takve
priče (poput tvoje), ali se sve završava na rekla-kazala. Doduše, narod
ovde ima izgrađenu naviku da poslove ugovara preko Pere koji zna Miku
koji je dobar s Lazom, pa onda tu padne malo čašćavanja, a onaj ko je
dao pare i ne zna gde one završe. Znam i za konkretne slučajeve kada je
lokalni funkcioner odbijao da primi "čast" (za nešto što je već sređeno)
i upućivo ponuđača da izraze zahvalnosti uputi kao prilog za Hilandar
ili tako nešto.
Naravno, ne mislim da je uvek sve idealno i da korupcije nema,
ali ovde je to deo loših običaja (koje svakako treba menjati). Ljudi
ni kod lekara više ne idu za nešto ozbiljnije, a da ne nose "poklon" :(.
Nezavisno od toga, smatram da nije pametno insistirati na tome
da se SPO ili bilo ko drugi ponaša kao balerina na kaljavom terenu na
kome se igra ragbi. Teren je njihov, pravila njihova i moramo ih
pobediti pod tim uslovima da bismo došli u poziciju da menjamo pravila i
čistimo teren. Ne treba sebi uskraćivati šansu.
Naravno, jasno je da postoji velika verovatnoća da će se neki
pojedinci na tom "putu" iskorumpirati tako da će zaboraviti za šta su u
startu počeli da se bore, ali to je rizik koji se mora preuzeti. Ne
može niko iz tog guranja i rvanja po blatu da izađe čist. Nažalost, to
je realnost. Mislim da je logično očekivati da će narod na prvim
izborima POSLE promene sistema lako počistiti te koji se budu
iskorumpirali. To je realan put ka boljem. Spor i kvrgav, ali realan.
[] Promena sistema se ne sastoji u promeni vladajuce partije nego u
[] promeni nacina poslovanja, izmedju ostalog. Okretanju trzisnoj privredi
[] itd... U gradu je ostalo sve po starom, nova partija, isti sistem.
Slažem se. Jedino se ne slažem da je SVE po starom. Pravni
sistem je takav da lokalna vlast i nema mogućnost da promeni sistem, već
samo može da pokuša da progura na mala vrata elemente boljeg sistema, da
da šansu efikasnijim i jeftinijim privatnim firmama umesto monopolskih
"društvenih", da ljudima na delu pokaže kako onaj ko naplaćuje pare za
neki posao mora da se trudi i da bude ljubazan prema mušterijama itd.
Ako ništa drugo, ova gradska vlast mora mnogo više da se trudi
(i trudi se) nego prethodna, jer ju je mnogo lakše smeniti.
srbija.1038alien,
-> #999, kiki[] > Preteruješ sa tom zluradošću. Građani imaju učestaliji prevoz
[] > po relativno niskoj ceni (cena od 3 dinara za kartu važi preko tri
[] > godine, a tada je dinar vredeo tri puta više) i mogu _realno_ da
[] > očekuju da će prevoz i uslovi prevoza postajati sve bolji.
[]
[] :)) Pa tada su i plate vredele tri puta više.
Realan pad vrednosti plata jeste veliki, ali nije baš tri puta.
Bilo bi tako da su plate sve vreme ostale fiksne u dinarima, ali ipak ne
pristaju svi da robuju za sve manju crkavicu.
Ko je kriv za to što su plate bedne?
Ko je kriv za to što veći deo privrede gotovo ništa i ne radi,
pa i nema od čega plate da isplati?
Ne može se uzimanjem od malog namiriti veliki broj ljudi.
Gde god se pomaže onima koji nemaju, tu se od velikog uzima po
malo da bi bilo dovoljno da se pomogne malom broju ljudi.
Ovde se pokušava naopako - npr. ona Šešeljeva taksa za mobilne
(100 din.) se naplaćuje od 2% stanovništva, jer je to navodno "luksuz".
Matematika je jasna. Kakve koristi od toga može da ima ostalih 98%?
Takvim metodama se samo postiže jednakost u siromaštvu.
Ne može ovde ekonomski da bude bolje dok nema investicija i nema
posla da bi ljudi realno mogli da zarade. Stvari su potpuno jasne: mora
da se promeni režim, pa će onda biti investicija iz sveta, pa će tako
biti i posla, pa kad bude posla - biće i para (ne mnogo, ali dosta za
početak), pa onda polako na bolje...
Sve ostalo je presipanje iz šupljeg u prazno.
srbija.1039alien,
-> #1004, morkin[] 1. Na koji način se stimulišu prevoznici da voze na "trocifrenim" linijama?
Izvini, ali stvarno ne mogu više...
Država se raspada, ima milion važnijih stvari, a ti bi da
pričamo o trocifrenim autobusima. Shvatam da ti je saobraćajna tematika
osobito interesantna i da razvijaš diskusiju diskusije radi ;), ali
razgranao si diskusiju toliko da bih morao da ti odgovaram porukama od
preko deset kila, a za to nemam vremena. Diskusije o tome da li su i u
kom procentu ljudi stoka nisu tematika u kojoj želim učestvovati.
Jednostavno:
Za saobraćaj su primarno neophodni putevi i mostovi (i ostalo
što nam nedostaje), pa tek onda vredi podsticati promet istima.
Za red je neophodan valjan pravni sistem, policija koja radi
svoj posao i nezavisno, pravično i efikasno sudstvo.
I za novac važi zakon o održanju materije.
[] U redu, ali ne vidim kakve veze imaju prava čoveka sa sečenjem mladica
[] u šumi. Valjda su ljudi jedno a šuma drugo.
O ljudima sam i pričao. Simboliku sa šumom i drvećem si ti uveo.
Neophodnost zaštite ljudskih prava ne može biti diskutabilna.
srbija.1040zeljkoj,
sa www.RoyalFamily.Org
-----------------------
ZAHTEV
KRUNSKOG SAVETA I KRUNSKOG VECA
da Slobodan Milosevic i njegove vlade podnesu ostavku
Srpski narod nije vise u stanju, ni politicki, ni ekonomski, pa ni
bioloski, da izdrzi posledice
pogubne nacionalne i drzavne politike Slobodana Milosevica i
njegovih vlada. Srpski narod nije
vise u stanju, i nije zasluzio da podnosi teret moralne
odgovornosti za nedela i zlocine koji su u
njegovo ime, a bez njegovog znanja i bez njegovog odobrenja,
cinjeni i jos se cine. Vise nije
samo u pitanju mesto i ugled srpskog naroda i njegove drzave u
civilizovanom svetu, vec je u
pitanju njihov dalji opstanak. Stoga se Krunski savet i Krunsko
vece pridruzuju zahtevu
Njegovog Kraljevskog Visocanstva Prestolonaslednika Aleksandra, kao
i zahtevima Svetog
sinoda i drugih uglednih nacionalnih organizacija i institucija, da
predsednik Milosevic i clanovi
njegovih vlada odmah podnesu ostavke i odu sa vlasti. Radi spasa
naroda i drzave, poslednji je
cas da vlast, koju su oni do krajnjih granica zloupotrebili, predje
sto pre u ruke odgovornih i
sposobnih ljudi.
Sa Kosova i Metohije je sadasnja vlast, posle katastrofe za koju
snosi najvecu odgovornost,
sramno otisla, prepustivsi jos jednom u ovoj deceniji neduzni narod
najstrasnijem stradanju. Ipak,
doboko osecanje moralne obaveze, hriscanske i ljudske samilosti, pa
i fizicke hrabrosti da budu sa
svojim narodom u ovim tragicnim danima, imali su pre svega oni koji
su s njim i uz njega vekovima:
najvisi predstavnici Srpske pravoslavne crkve, kojoj se pridruzuje
i Srpska Kruna. Posto je u
Crnoj Gori prisustvovao proslavi Vidovdana, Prestolonaslednik
Aleksandar je otisao na Kosovo i
Metohiju, u Pec, posetio pecku patrijarsiju i pridruzio se tom
prilikom Njegovoj Svetosti
Patrijarhu Pavlu i drugim arhi-jerejima, neposredno saznajuci za
uzasna stradanja preostalog
srpskog zivlja i sve strahote rusenja, ubijanja i pljacke, do kojih
je doslo zahvaljujuci politici za
koju ogroman deo odgovornosti snosi rezim Slobodana Milosevica.
Krunski savet i Krunsko vece i u ovom teskom casu, zahtevajuci
ostavke Slobodana Milosevica i
njegovih vlada, ukazuju na cinjenicu da bi najlaksi i istovremeno
najpravedniji put izlazenja iz
nastalog haosa koji je stvorila jedna nelegitimna vlast, naslednica
one koja je nastala uzurpacijom
jos pre pola veka, bio u vracanju legitimiteta, dakle u obnovi
monarhije olicene u istorijskoj
dinastiji Karadjordjevica, kao jemca ustavnosti i demokratije.
Dato u Beogradu, Londonu i Cikagu, 17. jula 1999.
Potpisnici:
Clanovi Krunskog saveta i Krunskog Veca:
Prof. inz. arh. Ivan Antic, SANU
Inz. arh. Dragomir Acovic
Matija Beckovic, SANU
Prof. Dr. Zivojin Bumbasirevic, SANU
Svetlana Velmar-Jankovic
Prof. Dr. Slobodan Vitanovic
Prof. Dr. Dragomir Vitorovic, SANU
Prof. Dr. Miroslav Gasic, SANU
Prof. Dr. Aleks Dragnic, SANU
Prof. Dr. Dragoljub Kavran
Prof. Dr. Nikola Moravcevic
Dusan Kovacevic
Prof. Dr. Pavle Nikolic
Djordje Novakovic
Prof. Dr. Milorad Pavic, SANU
Prof. Dr. Predrag Palavestra, SANU
Prof. Dr. Slobodan Perovic, SAZU
Prof. inz. arh. Branko Pesic
Prof. Dr. Branko Popovic, SANU
Prof. Mladen Srbinovic, SANU, MANU
Branko Terzic
Prof. Dr. Djordje-Vid Tomasevic
srbija.1041alien,
-> #996, dr.iivan[] Naravno. Zato ćemo na trulo drvo kalemiti trulu granu.
[] Mislim, bolje nego da sečemo trulo drvo i posadimo zdravo.
[] Pa ne mislite valjda da ćemo da sečemo trulo drvo, tek pošto smo se
[] konačno na njega popeli!?
[] Bolje biti iznad trulog, nego ispod zdravog! Drveta, naravno.
Tvoje je pravo da sam biraš za šta ćeš da se zalažeš.
Ja se zalažem za korenite promene.
srbija.1042alien,
-> #1011, hercog[] Ne samo to. Još nisam čuo da danas kod nas ima posla na pretek
[] i gde god hoćeš pa možeš i da biraš...
Ma posla i ne može da bude, jer niko čist nije spreman da
rizikuje i ulaže ozbiljne pare sada i ovde.
Zna se šta mora da se reši pre toga.