CIVIL.8

Topics

1. filozofija (35)
2. religija (806)
3. istorija (41)
4. nauka (67)
5. umetnost (31)
6. knjizevnost (498)
7. film (1620)
9. o.jeziku (638)
10. oko.sveta (148)
11. enciklopedija (7)
12. skola (695)
13. licni.stav (245)
14. cyber.culture (155)
30. savet (14)

Messages - religija

religija.507 bobby.quyne, 02 Apr 95 -> #480, zqusovac

> kakav je danas, gotovo svako dete prezivi. Za ocekivati je da ce i Irci za > tridesetak godina imati prosek od nekih 2,5 - 2,8 dece po porodici. Zato sto ce ih na to pritisnuti poreski i ostali propisi EU, a ne zato sto bi KC tako zelela.

religija.508 bobby.quyne, 02 Apr 95 -> #483, zqusovac

> A sta je ona to znacajno postigla pod ne-komunistickom Kraljevinom > Jugoslavijom kada nije bila razbucana ? Slazem se, ali ovo je bio najbolji primer za poredjenje.

religija.509 novim, 02 Apr 95 -> #470, ndragan

" Pade mi sad na um - a zašto je onda crkva protiv samoubistva? Jer je On dao život, pa ga niko sem Njega ne sme oduzeti. - Problem je ako mu se (vlastiti) život poklanja, daruje, žrtvuje. U jezgru tajne je, kao i uvek, pitanje smrti. Postoje analize koje pokazuju da je razlika između judejskog tipa religioznosti i helenskog tipa (dakle: razlika između dva arhajska sloja naše, evropske civilizacije; hrišćanstvo, kao tip civilizacije, jeste neka vrsta sinteze judejske religije u novozavetnoj redakciji, i helenističke kulture Grčke i Rima) u tome što je po prvom tipu život svet, nedodirljiv, ne sme se oduzeti. Shodno tome, na primer, krv se ne sme prolivati (ona predstavlja i čuva tu svetost živog); kad judejski Bog ništi, on ništi bez prolivanja krvi, kako bi očuvao sam život, dušu koja je viša od tela. - Drukčije od toga, kad helenski neki bog uništava, on proliva krv, jer mu nije do očuvanja života kao onog što je sveto; u helenskom svetu vrednosti ima vrednijih stvari no život. Otprilike: judejsko božanstvo prihvata žrtvu, helensko je traži. Kod ovog drugog, duša može biti besmrtna, ali ona prolazi kroz transformacije; kod prvog, ona je bezuslovno besmrtna. Itd. Mnogo je spekulacija koje su tu još upliću. Verovatno je najvažnija ideja žrtve, koja se razlikuje u ta dva korena Evrope. Nekako u isto vreme (oko tzv. nulte godine) javljaju se i u helenizmu i u judaizmu relativno paralelne misli o iskupljenju žrtvom; rimski pesnik Vergilije takođe piše o dolasku nekog (poslednjeg) mesije, kao i jevanđelja. Vergilije se verovatno oslanja na drevne orfičke misterije. Poznije hrišćanstvo će, razume se, ta mesta prisvojiti (pa će Vergilije kod Dantea igrati ulogu proto-hrićanina, kao Platon kod Plotina, Aristotel kod Tome Akvinca, etc.). Jako zamršena istorija. ;)

religija.510 novim, 02 Apr 95 -> #476, milan

" preciznije, koliko bi vernici bili spremni da nas koji ovako " mislimo prihvate kao hrišćane? Moja iskustva (rasprave sa nekima od ovih naših teologa koji su teološki izuzetno obrazovani; Tasa je posle niza decenija prvi naš originalni teolog, i treba ga vratiti iz onog političaranja po zabitima hercegovačkim da negde na miru piše svoje teološke rasprave; tamo ga svako može zameniti, ali u ovome drugom skoro niko; i opet, razume se, "originalan" je onoliko koliko dogma dopušta, ali kad čitaš njegove teološke rasprave, vidiš da on zaista promišlja teološku stvar, a ne samo da ponavlja naizust, kao toliki okolo; po tome je par kopalja iznad ostalih, Irineja, Amfilohija, na primer, da i ne pominjem Kalezića, koji su svi samo repetitori, recitatori), dakle, moja iskustva mi kažu da nisu spremni. Doduše, ipak će im biti drago da smo u njihovom opštem krugu, ali će odbiti da su oni zapravo u našem krugu. Odlučna razlika između ta dva pojma hrišćanstva jeste (ne)prihvatanje doslovnosti Hristove žrtve; mi to prihvatamo simbolički, oni to priznaju, ali oni prihvataju i doslovno, a mi tu granicu ne prelazimo. Strogo govoreći, mi nismo za njih hrišćani, eventualno tek daleki, potencijalni "kandidati za člana", koji treba da svoje čitanje Velike Priče prilagode zahtevu doslovnosti. Ima kod Džojsa, u Uliksu, sjajna blasfemija (jer upravo igra na razgradnji doslovnog/simboličkog, na razlici čitanja), koja glasi: "He Who Himself begot middler the Holy Ghost and Himself sent Himself, Agenbuyer, between Himself and others, Who, put upon by His fiends, stripped and whipped, was nailed like bat to barndor, starved on crosstree, Who let Him bury, stood up, harrowed hell, fared into heaven and there these nineteen hundred years sitteth on the right hand of His Own Self but yet shall come in the latter day to doom the quick and dead when all quick shall be dead already." (Što bi otprilike bilo: "On Ko je Sebe stvorio posredstvom Duha Svetoga poslao Sebe, Otkupitelja, između Sebe i drugih, Koga su dušmani Njegovi mučili, skunuli do gola i bičevali, beše prikovan poput šišmiša o vrata ambara, skapao na drvenom krstu, Ko je pustio da Ga sahrane, ustao je, skršio pakao, probio se na nebesa i gde ovih devetnaest stotina godina sedi uz desnu ruku Sebe Samoga a ipak će doći u poslednji dan da presudi živima i mrtvima kad svi živi budu već mrtvi".) Problem s ovim "On Ko je Sebe stvorio i Sebe poslao između Sebe i drugih... i Ko sedi uz desnu ruku Sebe Samoga" itd. jeste što, čitano doslovno, to _jeste_ formula vere (izvor ove rečenice i jeste iz jednog engleskog katehizisa iz XVI veka, odakle je, skoro besz intervencija preneta, prepisana tako reći); ali čitano simbolički, u kontekstu romana (ili naše epohe, ili horizonta kulture, svejedno) izaziva smeh, jer je vrsta kalambura.

religija.511 novim, 02 Apr 95 -> #498, branin

"**> etika, kultura, etc. Hricanin, ukratko, nije samo vernik, vec "**> i pripadnik hriscanske civilizacije, koji ne mora biti "**> vernik. Vernici, po pravilu, svoje shvatanje hriscanina "**> odreduju u ovom, uskom smislu. " Ne, ne nikako! Hriscanin vernik ne bi bio to sto jeste da ne " veruje UPRAVO u ISUSOVO uskrsnuce. Nije u pitanju vera u " mogucnost tog uskrsnuca, vec znanje REALNE cinjenice uskrsnuca. Itd. Zaboravljaš "samo" jedno: ne određuje značenje neke reči grupa koja tom reči sebe imenuje, već konteksti upotrebe te reči. Ma šta ti mislio, hrišćanin je svako ko je u krugu konteksta u kojem taj izraz ima smisla, bilo da je taj smisao simbolički (pripadnik određene civlizacije, one hrišćanske), bilo da je taj smisao doslovnije određen (onaj ko veruje u to-i-to). Možeš se buniti koliko hoćeš, stvar nije do vere, nego do značenja, jezika. Razume se, možeš uvek reći "pravi hrišćanin" (je to-i-to), i time za sebe ili grupu kojoj pripadaš suziti značenje, ali to ne obavezuje ostale jezičke korisnike da na osnovu "pravog" odustanu od "ostalih" značenja. " Hriscanin je samo vernik, ne mozes nazivati nekoga ko je odrastao " kao ateista u nasoj civilizaciji hriscaninom, jer on to nije. " On moze biti samo covek zapadne civilizacije (to je po meni " najbolji izraz), koja pociva na temeljima hriscanstva. Moze se " reci da je nasa civilizacija hriscanska, ali to se odnosi samo na " nasledje, ali pojedinci te civilizacije, nikako nisu samim tim " hriscani. Rasprava će između nas imati smisla ako govorimo nekim zajedničkim jezikom. Veruj da me privatna značenja reči ne zanimaju. Šta je "po tebi", ili shodno grupi ljudi kojoj pripadaš, značenje neke reči, potpuno je irelevatno. Relevatno može biti tvoje tumačenje nekog značenja, raspored naglasaka ili središta, a ne obim tog značenja, niti kontekst za upotrebu. To je izvan kontrole pojedinca ili uže grupe. Da ponovim: to je naprosto istina jezika. Praviš, uostalom, više logičkih grešaka. Tačno je da ne bi bilo hrišćanstva da nije Hrista, ali to još ne znači da smo hrišćani ako verujemo samo u jedno značenje Hrista. Takođe, nasleđe naše, evropske, civlizacije nije samo hrišćansko, već helensko i biblijsko, pri čemu je evropska varijanta složena sinteza to dvoje, u kojoj je preovladao ovaj drugi kompleks, ali ne sasvim; odatle, pa do stava da jedino celina (celina koja je pretumačena samo u korist jedne strane) određuje šta su pojedinci u njoj, prilično je daleko. I otkud ti, na primer, možeš znati da je meni Hristos, kao primer ili kao smisao, manje važan nego tebi, koji se u zaklinješ u njegovo telo? " Ovde se radi o cistom istorijskom realnom postojanju Hrista na " zemlji. Ne radi se ni o mitu, niti o mogucnostima, vec o realnim " dogadjajima. To je pravo pravoslavno i katolicko hriscanstvo i " nista vise. Eh, kad bi malo više čitao teologije... Prema tvom sudu, mnogi od najvećih teologa ne bi bili "hrišćani". Stvar bi se svela na prosto "jeste-nije". Stvar, međutim, postaje zanimljiva tek s onu stranu te banalne dileme da li Ga je te godine, na tom mestu, bilo ili nije. Jer ono što nema objašnjenja, i jeste istorijska kontingencija (na primer: zašto TE i TE godine, a ne ranije ili kasnije, etc). Upravo je pitanje istorijske doslovnosti ono koje nije smisleno, već je smislenije pitanje paradigmatičnosti. Inače, ode u besmisao sav Augustin, Spinoza, Dostojevski... Da i ne pričam o Plotinu, Pseudo-Dionisiju, Ekhartu, Svetoj Terezi. Drugim rečima, ode u prazno sav napor ove civlizacije da dokaže suvislost te paradigme, sasvim nezavisno od istorijskog dokaza, koji je tanak, a zapravo nebitan. Ova civilizacija, kao hrišćanska, otprilike kaže: "Pošto se ubedimo u smisao Hrista kao opšteg primera, poverovaćemo da ga je zaista i bilo". Pusti mediokriteta Kalezića; uzmi nešto ozbiljnije, ako ti je ozbiljno stalo do razabiranja te zagonetke Hrista. Inače ćeš zvučati kao pripadnik jedne od tolikih sekti koje se, već vekovima, bore da je samo njihovo tumačenje ono koje je jedino. Ovo velim dobronamerno.

religija.512 milan, 02 Apr 95 -> #499, branin

> Verujem u .......... A propos, da li je Credo (alias Vjeruju) izbačen iz protestantskog kanona ili su ga sačuvali, makar u nekoj fakultativnoj obavezi? Pl poz M P.S. > Verujem u jednoga Boga, Oca svemogucega, stvoritelja neba i > zemlje, svega vidljivoga i nevidljivoga. > > I u jednoga Gospodina Isusa Hrista, jedinorodjenoga Sina Bozjega. > Rodjenog od Oca pre svih vekova. Boga od Boga, svetlo od svetla, > pravoga Boga od pravoga Boga. > ............. > I uskrsnuo treci dan, po Svetom Pismu. > I uzasao na nebo: sjedi s desne Ocu. > I opet ce doci u slavi suditi zive i mrtve, i njegovu kraljevstvu > nece biti kraja. > ................. > I u jednu svetu katolicanskui apostolsku Crkvu. > ................... > I iscekujem uskrsnuce mrtvih. I zivot buducega veka. > Dakle, ko sebe moze da podvede pod ovo iznad - to je hriscanin, > ostali su samo eventualno rodjeni u hriscanskoj civilizaciji i > nista vise. Bogami, prevelike obaveze, odustajem od pokušaja da postanem hrišćanin. :))))

religija.513 spantic, 02 Apr 95 -> #479, basrak

> A to je? > Ajd napiši nešto više ili daj neki pointer. Pa osnovna ideja je da do promena vrsta ne dolazi postepeno, evolucijom kroz eone, već da vrste uglavnom ostaju nepromenjene sve dok zbog nagle promene okruženja ne budu primorane da se prilagode. Što traje mnogo kraće.

religija.514 milan, 03 Apr 95 -> #510, novim

> Moja iskustva (rasprave sa nekima od ovih naših teologa koji su > teološki izuzetno obrazovani; Tasa je posle niza decenija prvi naš > originalni teolog, i treba ga vratiti iz onog političaranja po > zabitima hercegovačkim da negde na miru piše svoje teološke > rasprave; tamo ga svako može zameniti, ali u ovome drugom skoro > niko; Izgleda da ga niko ne može zameniti ni u krvoločnim snatrenjima, i tu je sam vrh. :> Pl poz M P.S. Pasaž iz Joyce-a je presladak. Naročito ono "but yet shall come in the latter day to doom the quick and dead when all quick shall be dead already." 10+ :)))

religija.515 bobby.quyne, 03 Apr 95 -> #486, branin

> :))))) Ne lupetaj. Ako ne mozes da shvatis u kom je smeru krenula > prica onda i ne odgovaraj na poruke. U ostalom i dosadilo mi je da > se raspravljam sa primitivcem kakav si ti :) pa ti lepo :) > udeljujem jedan malecni ignore :) Moja primedba je isla u pravcu objasnjavanja definicije termina 'energija' kako se uci na tehnickim fakultetima, jer od pocetka rasprave (sa obe strane) vlada terminoloska konfuzija. Vrlo dobro sam shvatio u kom je pravcu krenula diskusija, a to sto sam insistirao na terminologiji se pokazalo kao ispravno, jer tvoj ignore smatram za licnu diskutantsku pobedu.

religija.516 bobby.quyne, 03 Apr 95 -> #492, branin

> I sta kaze tvoja kvantna fizika o kockicama? Da ce da padaju kako > im se hoce? Tunelski efekat je pojava u mikrosvetu. Napribliznije opisano, efekat se svodi na to da mikrocestica moze da, kroz tzv. 'tunel' probije tzv. 'energetsku barijeru', to jest da bez spoljnog uticaja promeni svoje energetsko stanje. Taj dogadjaj ima odredjenu verovatnocu, doduse jako malu. To u praksi znaci da elektron moze da promeni obritalu u atomu ili da recimo napusti atom bez ikakvog spoljnog uticaja. Dalje, to se moze desiti istovremeno u svim atomima jednog tela. Taj dogadjaj takodje ima verovatnocu, sad jako, jako, jako malu. Ako bi se to desilo, to bi sigurno uticalo na polarizaciju tog tela, recimo kockice, i izazvalo odbijanje i privlacenje sa susednim kockicama, sto bi, potpuno slucajno, dovelo do promene rezultata i pored identicnih pocetnih uslova.

religija.517 maksa, 03 Apr 95 -> #491, branin

>> naucnika, koji su kako su dublje ulazlili u svoje naucne >> oblasti, bili sve religiozniji otkrivanjem finih mehanizama i >> zakonitosti To izgleda baš i nije uvek (ikad ?) bilo produktivno. Konkretno, Njutn je najveći deo svog (inače ogromnog) naučnog doprinosa stvorio u prvoj polovini svog života. Posle je odlutao duboko u verski misticizam, i tako prosvetljen napisao puno toga što nije imalo veze sa životom, tj. sa stanovišta nauke bilo je totalna nebuloza, a pretendovalo je da bude nauka.

religija.518 maksa, 03 Apr 95 -> #486, branin

>> se raspravljam sa primitivcem kakav si ti :) pa ti lepo :) >> udeljujem jedan malecni ignore :) Kamo se dede Kršćansko-Svetosavska tolerancija ? ;)

religija.519 maksa, 03 Apr 95 -> #516, bobby.quyne

>> energetsko stanje. Taj dogadjaj ima odredjenu verovatnocu, >> doduse jako malu. Ajnštajn (ako je on neka referenca) reče da je uvođenje verovatnoće i statistike u objašnjavanje mikro i makro pojava samo posledica naše nemoći da sagledamo stanje stvari i u potpunosti 'uhvatimo' srž mehanizama koji vladaju. A to je jako lepo sažeo u jednoj rečenici: "God didn't play dice with the universe"

religija.520 bobby.quyne, 03 Apr 95 -> #519, maksa

> Ajnstajn (ako je on neka referenca) rece da je uvodenje > verovatnoce i statistike u objasnjavanje mikro i makro pojava > samo posledica nase nemoci da sagledamo stanje stvari i u Ajnstajn i nije neka referenca. Nisam bas upucen u detalje, ali jedan deo Ajnstajnovih teorija se pokazao kao ne sasvima tacan, a pogovo njegova sveukupna vizija (univerzuma, mikrosveta i svega ostalog) koja se pokazala neodgovarajucom kasnijim eksperimentalnim podacima. Uopste, u njegov slucaj je slican Frojdovom. On je otskrinuo vrata velikom broju novih otkrica, ali njegove teorije vise niko ne uzima ozbiljno.

religija.521 vcalic, 03 Apr 95 -> #520, bobby.quyne

>> Uopste, u njegov slucaj je slican Frojdovom. On je otskrinuo vrata >> velikom broju novih otkrica, ali njegove teorije vise niko ne uzima >> ozbiljno. Za Ajnštajna ne bih znao, ali za Frojda grešiš. Vlada

religija.522 maksa, 03 Apr 95 -> #520, bobby.quyne

>> Ajnstajn i nije neka referenca. Nisam bas upucen u detalje, >> ... >> Uopste, u njegov slucaj je slican Frojdovom. On je otskrinuo >> vrata velikom broju novih otkrica, ali njegove teorije vise >> niko ne uzima ozbiljno. Istorija nauke je istorija ljudi koji su odškrinuli neka vrata i ljudi koji su kroz ta vrata pohrlili i pipali po tako otkrivenom mraku. Da nije i jednih i drugih, sve bi stajalo u mestu, a Ajnštajn je svojevremeno odškrinuo mnoga vrata. Fotoefekat (Nobelova nagrada) je samo delić, a spisak njegovih doprinosa i konkretnih dostignuća je poveći (preveliki za jednu poruku) i, kako to u nauci biva, povezan je sa nizom drugih imena. Nevolja je što se njegovo ime u svesti ljudi uglavnom vezuje za Teoriju Relativiteta koju, sa svim njenim implikacijama, uglavnom razumeju samo fizičari. Tako da je on, u principu, ipak neka referenca. U ovom konkretnom slučaju (trenutak istine ;), on ipak ne može da bude referenca, pošto je rečenica iz 2.519 izgovorena kada je Bohr našao rupu (grešku) u njegovom (Ajnšt.) pokušaju pobijanja Heisenbergove teorije neodređenosti. Što pokazuje da su ljudi skloni da prizovu Boga kao argument kada im racionalne alatke zakažu. (ovo zadnje je da ne bi totalno odlutali od teme ;)

religija.523 vitez.koja, 03 Apr 95 -> #470, ndragan

#=> Pade mi sad na um - a zašto je onda crkva protiv #=> samoubistva? Crkva i religija nisu isto (, to zna svako dete:)). Crkva je protiv samoubistva zato što samoubistvom smanjuješ radnu snagu društva kojem pripadaš, a to ne smemo dozvoliti (ko će onda da radi za crkvu i vlastelu?).

religija.524 spantic, 03 Apr 95 -> #481, zqusovac

> Znaci li ovo da se slazes da u poslednjih 150 odina pod patronatom > pravoslavne crkve nisu nastala nikakva znacajna dela ? To je bila tvoja tvrdnja, ja to nisam rekao. Jer naravno, za tebe bilo šta što je nastalo pod okriljem SPC ima spornu vrednost. Odrednica od 150 godina koju si dao je čisto da izgledaš ozbiljniji.

religija.525 spantic, 03 Apr 95 -> #482, zqusovac

> svojoj kuci oslovljavajte se kako ste tamo naucili, ovde kako nalaze > gradjanski red. E hvala ti što si mi ulepšao dan. Goreg licemera od tebe na ovim prostorima zaista nisam skoro video, a ima ih na tone. Samo ti nemoj da mi se pozivaš na građanski red. -> Zqusovac, univerzalini svetski stručnjak : -> Naravno da sam merodavan. Nije potrebno biti kokos da bi se utvrdilo da je -> jaje mucak.

religija.526 spantic, 03 Apr 95 -> #493, branin

> Za SPC nisam siguran, premda verujem da i kod njih to postoji > (recimo Mokranjac). A za katolike i protestante sigurno ima u Razbijaš koncepciju Zqusovcu :))

religija.527 zqusovac, 04 Apr 95 -> #524, spantic

> To je bila tvoja tvrdnja, ja to nisam rekao. Jer naravno, za tebe > bilo sta sto je nastalo pod okriljem SPC ima spornu vrednost. Odrednica Vec mi je muka od tvog lupetanja, ali posto ovde postoji i publika, ajde ti jasno odgovori sa 'da' ili 'ne' na pitanje: Da li je u poslednjih 150 godina u okviru SPC nastalo neko znacajno originalno umetnicko delo? Moj odgovor je NE. poz, zq P.S. Sta JA mislim, znam bolje od tebe. Stoga nema potrebe da 'tumacis'.

religija.528 zqusovac, 04 Apr 95 -> #500, branin

> dokumenta sa kojima danas raspolazemo omogucuju nam da prevodi > ili dela pisana na izvornom jeziku budu identicna autografima. Nijedan prevod NIKADA nije identican originalu. poz, zq

religija.529 supers, 04 Apr 95 -> #489, branin

>> Niko. U tome je stos, da jeste neko ne bi postojao ni pojam Boga, >> odnosno, onaj pre njega bi bio Bog. Hm. Ovo dovodi do novih pitanja - sta ako ljudi veruju kao u boga u tipa najvise na hijerarhijskoj lestvici kojeg uopste mogu da spoznaju? Sta ako je pravi bog, iznad "ovog naseg" toliko nedodirljiv i dalek da niko ne moze ni da veruje u njega? Nego, treba uzeti u obzir da zivimo u svetu koji sve manje poznaje granice. Niko jos nije pronasao ni najveci broj, ni kraj svemira, ni postigao apsolutnu nulu. Moze li onda da ima konacnog boga? Kako mozemo da znamo da je on na vrhu svega? Zbog toga ja na religiju gledam kao na veru u ono najdalje sto je dokucivo, uz odbacivanje svega preko toga. Za nase pretke to su bile grmljavine, zivotinje... Sada je to bog, nesto prilicno nedefinisano, otprilike nesto na granici moguceg i nemoguceg, dovoljno materijalno da moze da observira ovaj svet ali ipak dovoljno daleko da bude nedodirljivo od strane nas. Nema sumnje, covecanstvo napreduje, to se moze pratiti bas kroz evoluciju pojma svevisnjeg. Samo ne mogu da shvatim da se neko zaustavlja, da neku istinu prihvata kao konacnu, da neki pojam prihvata kao konacan u vreme kada nam sve spoznaje streme u beskonacnost. >> Postoji jedan dokaz u apologetici koji se zove kauzalni, a bazira >> se na istrazivanju zakona uzrocnosti. Kad u SETNet-u stignemo do >> tog tela teksta, spusticu ga i ovde. Dobro, cekam. Mada, unapred mogu da odbacim taj dokaz ako se svodi na to da sve ima svoj uzrok, osim jednog.

religija.530 supers, 04 Apr 95 -> #500, branin

>> Ne, to znaci da su cetvorica ljudi bili povuceni zeljom da napisu >> svoja zapazanja i svedocanstva o Isusovom zivotu. U ostalom, >> nista cudno :) koliko ima memoara o raznim ljudima, koje su >> pisali razni ljudi. A da su neizmenjeni ostali to je Ako nisu pisali apsolutno istovremeno, za ocekivati je da su oni potonji gledali od prethodnika. Uzmimo Markovo jevandjelje za najstarije, ili Matejevo, mozemo i Jovanovo ako bas hoces, ma koje se smatralo za najstarije, kako mozemo znati da je autenticno svedocanstvo a ne slobodan prepis nekog starijeg dokumenta? A sto se tice njihove neizmenjenosti, pogledajmo silne varijante istog jevandjelja. Recimo, Nag-Hamadi rukopisi i "original" Marko? Dobro, recimo da je Nag Hamadi falsifikat? Ko garantuje da i Marko nije falsifikat nekog starijeg dokumenta, kojeg jos niko nije nasao ili je nepovratno unisten? Je li Isus potpisao i overio jevandjelja?

religija.531 supers, 04 Apr 95 -> #501, branin

>> Jeste, gresilo se u pojedinim recima, ali ne i u smislu. Medjutim >> i to se polako ispravlja. Istorija prepisivacke knjizevnosti pokazuje da umorni prepisivac kojem otpada ruka voli da unese sebe u ono sto prepisuje i da cesto ne odoli onome sto danas zovemo retusiranje. Pa jos ako je za tako nesto zaduzen od strane crkvenih organa kojima je potrebna izmena u "planu i programu", eto divote... To se moze ispraviti samo pronalazenjem fragmenata autenticnih dokumenata. A i oni lako mogu biti retus nekih jos starijih, koji su, naravno, sistematski unisteni.

religija.532 supers, 04 Apr 95 -> #499, branin

>> Dakle, ko sebe moze da podvede pod ovo iznad - to je hriscanin, >> ostali su samo eventualno rodjeni u hriscanskoj civilizaciji i >> nista vise. A ko ovo prihvata samo delimicno, on je mozda rodjen u hriscanskoj civilizaciji, ali se plasim da je uz to i otpadnik. A crkva ne voli takve. Da li je greh odstupiti od ovoga gore? Mozda ih vise ne spaljuju, ali i dalje im je, zvanicno, uskraceno da su hriscani, sudeci bar po ovome gore.

religija.533 supers, 04 Apr 95 -> #494, branin

>> sto se vidi i ovde, rasprave o bozijem postojanju su korisne samo >> na nivou retorike, jer dokaz o Bozijem postojanju moze da bude i >> velik ko sloiter i cvrst ko stena, pa da ateista ne poveruje. Malo mi je sumnjivo kada se na dokaze lepe etikete "cvrst je ko stena". Zasto se unapred za neke dokaze rezervise da se ne mogu oboriti (osim mozda poneki zatucani ateista koji je ionako suvise zatvoren da bi poverovao u ista sto mu se ne svidja)? Ne valja graditi solitere od dokaza, oni su tu da se obaraju. Jer tako se napreduje. Najtuznije je kada se nesto uzdigne na nivo dogme zato sto to ne osporava niko osim glupog ateiste. Bolje smisliti novi dokaz, kojim ce se i takvima zapusiti usta. A i tada nije gotovo, svaki dokaz ima pravo da bude oboren ;>

religija.534 dr.grba, 04 Apr 95 -> #480, zqusovac

>> Indikativniji je broj porodjaja. Naime, irske porodice (odlican primer >> verski konzervativne i vrlo siromasne zemlje, sa niskim standardom) imale >> su 1951. (jedini podatak koji posedujem) prosek od 5,2 porodjaja po Referenca: sekvenca u filmu "Smisao života Montija Pajtona" (:

religija.535 dr.grba, 04 Apr 95 -> #518, maksa

>> Kamo se dede Kršćansko-Svetosavska tolerancija ? ;) Uz svo poštovanje ove vaše rasprave, moram da kažem da mi pojam "svetosavlje" jako smeta. Možda i jeste plemenita namera, ali jako liči na kovanicu "titoizam". Sveti Sava je važna ličnost srpske istorije, ali podvoditi njegovo delo pod njegovo ime - to je već kult ličnosti.

religija.536 branin, 04 Apr 95 -> #529, supers

**> Dobro, cekam. Mada, unapred mogu da odbacim taj dokaz ako se **> svodi na to da sve ima svoj uzrok, osim jednog. To je pravi istrazivacki duh ;)) Strpljenje :) Ja cu se potruditi da ga sto pre spustim ovde :)

religija.537 branin, 04 Apr 95 -> #528, zqusovac

**> Nijedan prevod NIKADA nije identican originalu. Lose sam se mozda izrazio. Kad bi danas sastavljali dela pisana originalnim jezikom (grcki za NZ) ti bi tekstovi bili skoro identicni autografima :) To sam mislio. Sto se prevoda tice, u principu, ljudi kazu da je sa grckog jednostavnije prevesti znacenja nego sa arapskog :) tako da je pitanje slicnosti prevoda i originala, po idejama i porukama, manje naglaseno, mozda cak nije ni nesto posebno prisutno, u odnosu na prevod Kur'an-a.

religija.538 branin, 04 Apr 95 -> #530, supers

**> Ako nisu pisali apsolutno istovremeno, za ocekivati je da su **> oni potonji gledali od prethodnika. Uzmimo Markovo **> jevandjelje za najstarije, ili Matejevo, mozemo i Jovanovo **> ako bas hoces, ma koje se smatralo za najstarije, kako mozemo **> znati da je autenticno svedocanstvo a ne slobodan prepis **> nekog starijeg dokumenta? **> Dobro, recimo da je Nag Hamadi falsifikat? Ko garantuje da i **> Marko nije falsifikat nekog starijeg dokumenta, kojeg jos **> niko nije nasao ili je nepovratno unisten? Je li Isus **> potpisao i overio jevandjelja? Za oba citata postoji slican odgovor. Postoje unutrasnji i spoljasnji dokazi za autenticnost nekog teksta. Spoljasnji su dokumenti koji su nadjeni, citati, aluzije na pojednine tekstove i tako dalje, a toga ima dosta da bi se utvrdila autenticnost tih tekstova. Unutrasnji su dokazi,elementi koji se nalaze u samim tekstovima a koji ukazuju na originalnost istih. To je sve malko duza tema, jer ima dosta materijala. Ja ovde samo upucujem da to postoji, ko zeli da nesto vise sazna o tome :) mogu da ga uputim na literaturu. Bar o Sv. pismu ima toga dosta, cak i u SPC. Ko zeli to da izcita :) nek mi veruje na rec :) interesantno je i nece gubiti vreme :)

religija.539 branin, 04 Apr 95 -> #475, supers

**> redakcija izlazila netaknuta. Za to jos nema dokaza. A kako mozes to da tvrdis kad nisi proucio literaturu i druge strane?

religija.540 branin, 04 Apr 95 -> #512, milan

**> A propos, da li je Credo (alias Vjeruju) izbacen iz **> protestantskog kanona ili su ga sacuvali, makar u nekoj **> fakultativnoj obavezi? Mislim da nisu zadrzali. **> Bogami, prevelike obaveze, odustajem od pokusaja da **> postanem hriscanin. :)))) U stvari obaveze i nisu neke velike. Kod hriscanstva je najveci kamen spoticanja uskrsnuce, u ostale elemente se moze poverovati lakse :))

religija.541 branin, 04 Apr 95 -> #532, supers

**> takve. Da li je greh odstupiti od ovoga gore? Mozda ih vise **> ne spaljuju, ali i dalje im je, zvanicno, uskraceno da su **> hriscani, sudeci bar po ovome gore. Ne mislim da je greh ako ne verujes. Odnosno jeste greh prema Bogu, jer se krsi prva Bozija zapovest, medjutim, ako se covek pridrzava ostalih zapovesti, a posebno kako ih je Isus izneo (ljubi bliznjeg svog kao sama sebe),onda covek jos ima sanse da se spasi :) Bog pruza vise sredstava koja mogu da pomognu pri spasenju, ko koristi sva sredstva, verovatno lakse i postize bolje startne pozicije, ko ne koristi, verovatno ce mu uslovi biti losiji, ali to ne mora da znaci i nikakvi. U ostalom, koliko nas je za ovih 50 godina ni krivi ni duzni, bilo naterano i nauceno da ateisticki razmisljamo. Mi kao klinci nismo birali, a nasi roditelji vecinom takodje, pa nije na nama krivica sto ne mozemo da uzverujemo,ali zato postoje drugi kanali.

religija.542 branin, 04 Apr 95 -> #477, maksa

**> A da pri tom ne postavljaju pitanja ? NE, pitanja su dobrodosla, alipriznaces da postoji razlika izmedju pitanja i pitanja. Recimo: Koja je svrha Crkve na zemlji. Tada mi odgovorimo sa Crkvenog stanovista, nakon toga tu nema sta da se prica o tome, jer je stav Crkve takav, a stav onoga koji pita moze biti sasvim drugaciji. Stos je u tome sto je bitno da se sazna zasto Crkva misli da je sama potrebna kao institucija (ne ulazeci u to da li se ateisti, protestanti ili ko treci protivi tome). Znaci mi tu objasnjavamo stav Crkve povodom, pitanja o njenoj istoriji, obredima, zasto rade neke stvari onako a neke ovako, cemu obredi...itd,...itd. Kad to saznas, lakse ces razumeti vernike, a i kulturnu istoriju evrope. Dakle, to je jedina namena konferencije. Ne ubedjivanje, vec jednostavno - o Crkvi i hirscanstvu.

religija.543 branin, 04 Apr 95 -> #518, maksa

**> Kamo se dede Krscansko-Svetosavska tolerancija ? ;) Kamo i njegova :) Stedim zivce spram onih koji ne umeju lepo i ljudski da razgovaraju.

religija.544 branin, 04 Apr 95 -> #511, novim

**> Itd. Zaboravljas "samo" jedno: ne odreduje znacenje neke reci **> grupa koja tom reci sebe imenuje, vec konteksti upotrebe te **> reci. Ma sta ti mislio, hriscanin je svako ko je u krugu **> konteksta u kojem taj izraz ima smisla, bilo da je taj smisao **> simbolicki (pripadnik odredene civlizacije, one hriscanske), **> bilo da je taj smisao doslovnije odreden (onaj ko veruje u **> to-i-to). Mozes se buniti koliko hoces, stvar nije do vere, **> nego do znacenja, jezika. Ok :))) nek ti bude :))) Budi hriscanin :) **> I otkud ti, na primer, mozes znati da je meni Hristos, kao **> primer ili kao smisao, manje vazan nego tebi, koji se u **> zaklinjes u njegovo telo? Mozda ti je vazan isto kao i meni, ali time, opet, ne postajes hriscanin. Hriscanin veruje u realnog isusa koji je postojao u istoriji. **> Eh, kad bi malo vise citao teologije... Prema tvom sudu, **> mnogi od najvecih teologa ne bi bili "hriscani". Stvar bi se **> svela na prosto "jeste-nije". Stvar, medutim, postaje **> zanimljiva tek s onu stranu te banalne dileme da li Ga je te **> godine, na tom mestu, bilo ili nije. Jer Eh, kad bi je i ti malko vise citao... To uopste nije banalna dilema, vec sustina. Tako su pocinjali svi napadi u poslednjih 200 godina (od kako se i napada postojanje hristovo). Kad poreknemo postojanje Hristovo, lako cemo da srusimo i hriscanstvo. Sustina hriscanstva JESTE istorijski Hristos. Sve ostalo je filozofsko - teoloska nadogradnja, koja bez Hrista kao istorijske licnosti ne bi bila nista vise do jos jednog filozofsko - religijskog pravca u istoriji. Stvar se cesto svodi na to - jeste nije. Stvar cele apologetike i jeste to jeste - nije. Teolozi idu dublje u neka pitanja, ali ono najosnovnije, bez kojeg ni ne bi isli dalje je upravo to: da je Hristos postojao na zemlji, ziveo, raspet i vaskrnuo. Ko god tumaci drugacije, nije pravoverni hriscanin, vec sektas ili jeretik ili ne poznaje materiju. **> Inace, ode u besmisao sav Augustin, Spinoza, Dostojevski... **> Da i ne pricam o Plotinu, Pseudo-Dionisiju, Ekhartu, Svetoj **> Terezi. Drugim recima, ode u prazno sav napor ove civlizacije **> da dokaze suvislost te paradigme, sasvim nezavisno od **> istorijskog dokaza, koji je tanak, a Svi su oni, skoro listom, pisali o drugim teoloskim temama, koje su takodje bitne, i retko su pominjali istoricnost Isusa, ne zato sto su smatrali da to nije bitno, vec zato sto to tada kad su oni pisali nije ni bilo pitanje. To pitanje se pojavljuje tek u 18 veku. Oni su znali da je to temelj, temelj nisu dirali, ali su napadali zidove, pa su navedeni pisci, branili zidove. Ne bih se slozio sa tobom da je dokaz istorijskog postojanja Isusa tanak. Postoji dovoljan broj dokumenata da istoricaru da dovoljno razloga da veruje u njegovo postojanje. To sto je krucijalno pitanje za hriscanstvo njegovo postojanje je i razlog sto se ti dokumenti, od nekih, smatraju nedovoljnima. Za neke druge, manje vazne istorisjke licnosti, postoji daleko manje dokaza, pa se opet cvrsto veruje da su postojali.

religija.545 novim, 04 Apr 95 -> #535, dr.grba

" "svetosavlje" jako smeta. Možda i jeste plemenita namera, ali jako " liči na kovanicu "titoizam". " Sveti Sava je važna ličnost srpske istorije, ali podvoditi njegovo " delo pod njegovo ime - to je već kult ličnosti. Uh, bre. ;) Pa šta ćemo s platonovstvom (ili platonizmom), pitagorejstvom, kantovstvom? Nije reč o kultu ličnosti, već, ako hoćeš, o kultu _dela_ koje nosi potpis (jedinstvene crte) nekog ko mu je bilo osnivač, bilo najmoćnija figura u okviru struje. Sa Titom to nema nikakve veze (a i red je da se već jednom oslobodimo misli da je sve Titi ili anti-Tito; milion stvari je izvan te neurotične opreke). Sa Savom stvari stoje prilično loše, s obzirom da je mnogo apologetike (razumljivo s obzirom na njegovu religijsku ulogu, ali nerazumljivo s obrzirom na ostale uloge). Radio sam (deo toga objavljeno) jednu studiju o tom tipu kulture - iz metodoloških razloga ja to nazivam tipom teksta. Svetosavski tekst počinje, naravno, Savinim radovima, ali obuhvata i tekstove o njemu (jednim delom su hrišćanski, u užem smislu, ali jednim delom su i paganski); tradicija tog teksta (uzmimo, za ovu priliku, da je je reč o skupu vrednosti i odlika koje se prenose kroz istoriju) seže do našeg vremena. Taj tekst je među najvažnijim unutar srpske kulture, ali svakako nije jedini. Takođe je i problem interne heterogenosti tog teksta (njegovi razni slojevi, razni pravci, od teologije u užem smislu, do književnosti i jezika, tipova istoričnosti, etikopolitike, etc.). Ima itekako razloga da se govori o svetosavlju, i to ozbiljno, ali svakako veoma daleko od propagande, prekjučerašnje ili današnje. Godinama sklapam knjigu o tom tipu teksta (jednom ti mogu poslati neke odlomke), ali je posao veoma spor: ima toliko naslaga koje treba razgrnuti, pitanja koje treba prethodno rešiti, pozitivizma koji guši samu građu u čije ime govori, glupave teologije a la Kalezić, itd. Mislim da nam itekako nedostaju otvorena, "postmoderna" čitanja tog teksta tradicije, bez kojeg, najzad, mnogo u istoriji nije razumljivo.

religija.546 novim, 04 Apr 95 -> #527, zqusovac

" Da li je u poslednjih 150 godina u okviru SPC nastalo neko znacajno " originalno umetnicko delo? " " Moj odgovor je NE. Pa šta bi sa onim Mokranjčevim stvarima pisanim baš za obrede? Ima i crkvenih slika (po Vojvodini, naročito) koje su itekako vredne. Nema nekog "srpskog Baha", tačno je, ali "Bahovi" su uvek veoma individualne pojave. Osim Njegoša, takve grandiozne pojave zaista nema. (Njegoš je negde na tvojoj vremenskoj granici, ako razumem uopšte šta ti znači baš brojka 150, a ne, recimo, poslednja dva veka - tj. nakon oslobađanja od Turaka, što je već bolje čitanje vremena.) U prvom redu ti je pitanje nejasno. Misliš li na to da li je SPC (u smislu organizacije popova) bila _naručilac_ nekog umetničkog dela? Ili se to odnosi i na njene vernike? Ili, pak, da li je nastalo neko originalno delo u smislu nastavljanja pravoslavnog nasleđa, na ovaj ili onaj način? Prvo pitanje bi tada imalo odgovor: vrlo mali broj. Drugo: da, bilo je (poput Nastasijevićeve poezije, na primer). Treće: priličan broj, raznih stvari (tzv. "metafizička dimenzija" Seoba Crnjanskog je znatnim delom vezana za jedan sloj tradicije - tamo ima toliko skrivenih citata iz svetosavske literature). Tačno je, međutim, da SPC (kao skup popova) nije bila naročito zainteresovana da sponzoriše umetnost. Njoj to i nije cilj, naravno, ali postoji u njoj snažna predrasuda da je njena misija za umetnost završena još pre par vekova, stvaranjem srpsko-vizantijskog slikaraskog i arhitektonskog kanona. (Otuda i današnji njeni nesporazumi, sa Srbinovićem, recimo). Lično mi se čini da joj tu predrasudu baš i ne treba izbijati iz glave. ;>

religija.547 bobby.quyne, 04 Apr 95 -> #521, vcalic

> Za Ajnstajna ne bih znao, ali za Frojda gresis. OK. Pogresno sam se izrazio. Mnoge njegove teroije, a ne sve. I nije da ih bas niko ne uzima za ozbiljno, ali vecina novijih skola ga tretira samo kao istorijsku licnost, ili ga u potpunosti odbacuje.

religija.548 bobby.quyne, 04 Apr 95 -> #535, dr.grba

> "svetosavlje" jako smeta. Mozda i jeste plemenita namera, ali jako > lici na kovanicu "titoizam". Pa slusaj nisi daleko od istine. Pitam se sta se desilo sa pisanim dokumentima o srpskim vladarima pre nemanjica. Izgleda da su ti dokumenti volsebno iscezli (gori vatra), a iz kasnijih dokumenata su 'zbog obimnosti gradje' izostavljeni. > Sveti Sava je vazna licnost srpske istorije, ali podvoditi njegovo > delo pod njegovo ime - to je vec kult licnosti. Ja licno mislim da je doticni kult poceo da stvara vec i sam gorepomenuti Sava.

religija.549 novim, 04 Apr 95 -> #544, branin

" Mozda ti je vazan isto kao i meni, ali time, opet, ne postajes " hriscanin. Hriscanin veruje u realnog isusa koji je postojao u " istoriji. Ne bez nasilja nad jezikom (suženja značenja nekog izraza samo na jedno). Nasilje nad jezikom onemogućuje raspravu. Naime, pitanju Hrista nas dvojica prilazimo iz dva očito suprotna ugla: ti iz ugla fideizma, ja iz ugla kulture i istorije. Ono što mene zanima jeste da li je moguće da se te dve perspektive negde dotaknu, tj. da li je mogućna rasprava (dijalog) između dva stanovišta, oba zainteresovana za zagonetku Hrista. Bojim se da je je tvoje stanovište previše usko za takvu mogućnost, i žao mi je zbog toga. Svojevremeno, pre dosta godina, bio sam u Irskoj nekoliko dana gost jednog jezuite (ne zbog jezuitizma, već zato što je taj tip bio jedan od velikih stručnjaka za Džojsa, koji me je tada jako zanimao). Pored razgovora o Džojsu, pričali smo o raznim stvarima (on je, recimo, voleo filmove Makavejeva), pa, razume se, i o pitanjima vere. Sa njim sam kasnije imao i neku prepisku. Ostao mi je i danas u sećanju po otvorenosti (suprotno od svih klišea o jezuitima); među pravoslavnim teolozima na tu otvorenost sam ređe nailazio (ne kažem da nisam, ali je trebalo mnogo više napora s obe strane da se nje dođe). Nema razloga zatvarati se u fideizam. Uostalom, o mom stavu možeš naći jedan tekst nedavno objavljen u Istočniku. Tekst je zapravo intervencija izgovorena u jednoj otvorenoj raspravi u kojoj su učestvovali, osim Vladate Jerotića, još i Bigović i Ignjatije Midić. Sa njima mi je uvek lakše bilo da uspostavim dijalog, nego sa tvrdim fideistima. Zato i velim da upoznaš bolje razne teologije - one ti neće oslabiti veru, ali joj mogu ojačati razloge, budući da nije svejedno - a valjda ćeš se u tome složiti sa mnom - _kako_ se veruje u ono u šta se se veruje.

religija.550 gerber, 04 Apr 95 -> #522, maksa

YR>*> Heisenbergove teorije neodređenosti. Što pokazuje da su ljudi YR>*> skloni da prizovu Boga kao argument kada im racionalne alatke YR>*> zakažu. (ovo zadnje je da ne bi totalno odlutali od teme ;) Hm. Nešto razmišljam. (A vi mislite dakle, kako vam je ime mislioče, Spinoza ..? :))) (c) Iljf & Petrov). Ako ima Boga da li bi dopustio da bića koje je sam stvorio negiraju njegovo postojanje i to naučnim dokazima? Ako bi, to je onda jedan veoma širokouman Bog, te shodno tome ne bi nikako dopustio da oni koji po njihovom sopstvenom tvrdjenju predstavljaju tog istog Boga na Zemlji (daklem crkveni veliko i malodstojnici, koriste bilo kakva sredstva prinude, ubedjivanja i ostale poznate metode kako bi nevernike preveli na #pravu# veru! jer bi to onda direktno bilo u suprotnosti sa Njegovim stavom, što bi značilo da upravo crkva i njeni predstavnici rade protiv Boga. E sad, ako Bog ne bi dopuštao da se u njega ne veruje, odnosno da se osporava njegovo stvaranje svemira i života, kako bi izgledala Njegova ruka kojom bi te i takve vratio na pravi put ili možda čak i kaznio? Sigurno ne bi svoju bitku za prepoznavanje prepustio Crkvi i sveštenstvu, jer ako je Bog Jedan (i trojan), postojanje tolikog broja Crkvi je opet njegovo negiranje. Ovim hoću da kažem da bi na neki način (pod pretpostavkom da želi da bude priznat i da se u Njega veruje), uticao na propast svih onih Crkava koje nisu "prave" odnosno koje na pogrešan način tumače Njega i Njegovo stvaranje, a onoj preostaloj bi dao u zadatak da dokazuje Njegovo postojanje. A možda je Bog stvorivši sve ovo otišao svojim putem ne mogavši (ili iz nama nepoznatog razloga ne želeći) da izbriše grešku, ili je odlučio da sve ispočetka započne na nekom drugom mestu? Kako god rešenje bilo, nije nerazumno pomislit: vernici, religiozni i oni koji su negde na pola puta su prepušteni sami sebi i svojoj kulturi, savesti i ljudskosti (kao uostalom i oni koji ne veruju :)) kako i na koji način će najkorisnije i najljudskije provesti ovozemaljski period života :), dok su Crkva i sveštenstvo nešto što postoji bez ikakvog razloga, osim održanja same (samih) sebe? Pošto sam pročitao sve ovo što napisah, zakljčio sam da je ipak mnogo celishodnije da se ponovo vratim Iljf i Petrovu i nanovo pročitam Zlatno tele :)) Da citiram samo uvodnu rečenicu i odoh: Pešake treba voleti. Pešaci su stvorili ovaj svet i sve na njemu, pa i automobile. A kad je sve bilo gotovo, pojavili su se automobilisti i počeli da gaze krotke i pametne pešake. Ulice koje su izgradili pešaci prešle su u vlast automobilista.

religija.551 gerber, 04 Apr 95 -> #523, vitez.koja

YR>*> Crkva i religija nisu isto (, to zna svako dete:)). Crkva je YR>*> protiv samoubistva zato što samoubistvom smanjuješ radnu snagu YR>*> društva kojem pripadaš, a to ne smemo dozvoliti (ko će onda da YR>*> radi za crkvu i vlastelu?). Odličan. Sedi, pet.

religija.552 gerber, 04 Apr 95 -> #542, branin

YR>*> pita moze biti sasvim drugaciji. Stos je u tome sto je bitno da YR>*> se sazna zasto Crkva misli da je sama potrebna kao institucija YR>*> Znaci mi tu objasnjavamo stav Crkve povodom, pitanja o njenoj YR>*> istoriji, obredima, zasto rade neke stvari onako a neke ovako, YR>*> Dakle, to je jedina namena konferencije. Ne ubedjivanje, vec YR>*> jednostavno - o Crkvi i hirscanstvu. žudno, oduvek sam mislio da je osnovna stvar propagande da ne pokaže da je to reklamna poruka, već da se prikaže kao izricanje "prave" istine o propagiranom proizvodu. Veoma me je, dakle, prijatno iznenadila tvoja otvorenost u gore navedenim rečenicama. Najzad da neko kaže da nije samo u pitanju da li će ljudi verovati u Hrišćanstvo i Isusa, već i da slučajno ne posumnjaju u osnovanost postojanja Crkve i svih onih koji od Crkve žive i prosperiraju. Kada se tako otvoreno iznese primarni cilj, onda je mnogo lakše i medjusobno komunicirati i prihvatiti tudje stavove. Još jednom čestitke na iskrenosti i sve najbolje.

religija.553 gerber, 04 Apr 95 -> #535, dr.grba

YR>*> Sveti Sava je važna ličnost srpske istorije, ali podvoditi njegovo YR>*> delo pod njegovo ime - to je već kult ličnosti. Hrišćanstvo, kad smo već kod toga, nije li to takodje podvodjenje dela pod Njegovo ime, ergo kult ličnosti ? :)

religija.554 gerber, 04 Apr 95 -> #543, branin

YR>*> Kamo i njegova :) Stedim zivce spram onih koji ne umeju lepo i YR>*> ljudski da razgovaraju. Nekako mi se čini da bi u duhu izvornog Isusovog učenja, baš sa takvima MORAO biti baš najtolerantniji. RE: Matthew 7:12.

religija.555 gerber, 04 Apr 95 -> #540, branin

YR>*> U stvari obaveze i nisu neke velike. Kod hriscanstva je najveci YR>*> kamen spoticanja uskrsnuce, u ostale elemente se moze poverovati YR>*> lakse :)) Kao npr. da je sa par hlebova i riba nahranio hiljade? Potpuno moguće. Ali jedno od mogućih objašnjenja je i to da su te hiljade ljudi došli iz raznih mesta, prevalivši popriličan komad puta. A u to vreme niko nije polazio na duži put a da nije poneo malo hrane i vode (vina), već u zavisnosti koliko je mogao sebi da dopusti. E sad, opet kod jednog Jevrejina vidimo začetak komunizma :), što će reći da je Isus svoju hranu i vodu (vino) koje je imao izneo i ptakao ostale da to isto učine, tako da je od moštva koje pojedinačno nije imalo mnogo (jedan hleb, drugi sir, treći vino i td.) obezbedio trpezu za sve. Pragmatično ? Možda, ali vrlo verovatno.

religija.556 dr.grba, 05 Apr 95 -> #545, novim

>> Ima itekako razloga da se govori o svetosavlju, i to ozbiljno, ali >> svakako veoma daleko od propagande, prekjučerašnje ili današnje. Kontekst u kome sam pomenuo pojam "svetosavlje" je sasvim drugačiji, a i primena pojma je drugačija nego ona o kojoj ti pričaš. Naravno da se sa ovim tvojim stavom slažem. No, kao i obično, jezik mi je bio brži od pameti. Ne zato što nemam mišljenje o tome, nego zato što mi je mrsko da raspravljam. A imam i pametnija posla (:O >> Godinama sklapam knjigu o tom tipu teksta (jednom ti mogu poslati neke >> odlomke), ali je posao veoma spor: ima toliko naslaga koje treba Samo napred. Pričekaću da objaviš, pa onda uzeti knjigu sa posvetom (:

religija.557 kdrazan, 05 Apr 95 -> #266, branin

ž.ş.Ć koja je prosledjena preko apostolske tradicije, vec i ž.ş.Ć proucavanjem istorije i filozofije. ž.ş.Ć U ostalom pravoslavlje odnosno ortodoxija i jeste to - ž.ş.Ć pridrzavanje prave vere ili bar one koja je vekovima prenosena. Momčino, ne bih se baš složio s tobom. Evo primjer: u jednoj brošurici, koja se zove "Sveti Sava Srpskoj djeci" (autor je neki popa, izvinjavam se al' ne mogu da mu se sjetim imena) našao sam sqedeće tumačenje Dekaloga; piše čovjek sve regularno, objašnjava baš onako, za djecu (milina čitati), kad hop kod objašnjenja četvrte zapovjesti, popa kaže: "Do Hristove smrti kao Sedmi dan se slavila Subota, međutim, pošto je Hrist vaskrsao u nedjelju, danas se taj dan slavi kao dan odmora !!!". Rezime: ako se tako lako mogla promijeniti 4-ta zapovijest NE Božjom voqom, zašto ne bih i ja promijenio ostale. Au, do čega bi to dovelo... ž.ş.Ć Katolici, takodje, tumace sveto pismo skoro na indentican nacin. ž.ş.Ć Tumacenja se razlikuju u par sitnica... u stvario to i nisu ž.ş.Ć tumacenja Svetog pisma vec nekih prenesenih dogmi. Te sitnice su žžžžž žžžžžžž Tačno, to nije vidjelo tumačenja Svetog pisma, već upravo predstavljaju neke lične dogme (ovisno od interesa), i što je najžalosnije to više (a ne znam da li su ikad i bile) nisu sitnice !!! Mnogo pozdrava od Dražana.

religija.558 kdrazan, 05 Apr 95 -> #310, branin

ž.ş.Ć Teologija,kao nauka kojom covek, kao ljubopitljivo bice, i pored ž.ş.Ć svoje vere, pokusava da sazna sto je moguce vise i o Bogu i o Bravo majstore :)))))

religija.559 kdrazan, 05 Apr 95 -> #290, balinda

ž.ş.Ć budući da i ona najpre projektuje ljudsko očekivanje - kako li to može ž.ş.Ć "izgledati" princip koji sve nosi? Baš kako verujući tvrde da je čovek ž.ş.Ć napravljen po liku Boga, ne vidim da se išta može zameriti stavu ž.ş.Ć neverujućih koji tvrde da verujući izmišljaju Boga u skladu sa ž.ş.Ć ljudskim, idealizovanim likom? Jest samo, kada bih ja znao da je to takvo i da je ono onakvo, onda to više ne bi bila ni vjera ni nadanje ni ništa ...

religija.560 kdrazan, 05 Apr 95 -> #318, branin

ž.ş.Ć Time sto to tvrdis, omalovazavas tudja misljenja a svoje uzdizes, ž.ş.Ć sto nikako nije stav za realno procenjivanje. Pa cak i da Boga ž.ş.Ć nema i da dokazi ne postoje, opet samo odsustvo tih dokaza i ž.ş.Ć mogucnost da Bog postoji daje toj varijanti i tom misljenju ž.ş.Ć jednako vredan start kao i ateistickom gledanju na stvari. Qudi su spremni da odaju priznanje nekim, možda ću se pogrešno izraziti nebitnostima, a ne Božjim djelima. Primjer: U radnoj sobi prirodnjaka Anastasijusa Kirhera (XVII vijek) se nalazio umjetnički izrađen globus. Jednog dana ga je posjetio njegov prijatelj, ateist, i zainteresovan za taj predmet upita prirodnjaka: "Ko je napravio ovaj globus?". "Niko, nastao je sam od sebe!". "žemu takva šala?", nastavi vizitor "riječ je o djelu istinskog umjetnika!". Na to mu naučnik odgovori: "Kako nećeš da povjeruješ da je ova blijeda kopija zemaqske kugle nastal sama od sebe, a tvrdiš da je to slučaj sa našom planetom, da je ideja da se weno postojawe prirše Tvrocu besmislena?" Mislim da komentar nije potreban. ž.ş.Ć Stos je u tome sto ni dosta vernika to ne tumaci kako valja. Nije ž.ş.Ć covek stvoren po svom fizickom bicu na sliku Boga, vec poo svom ž.ş.Ć intelektualnom, bolje reci duhovnom bicu. Covek je slican Bogu ž.ş.Ć kvalitetom njegovog duha, materijalom od cega je sacinjen. Vrlo dobro, međutim moraš biti svjestan jedne činjenice. Qudi, koji čitaju Sveto Pismo kao bestseler su okrnjeni za jedan veliki dio njene istine i stvari koje su u njoj pisane figurativno ili u bilo kom prenesenom značenju, oni shvataju doslovce. Na kraju krajeva i Jevreji su Mesijin dolazak protumačili kao: Doći će nam oslobodilac koji će da potare Rimljane... Nevjera je opasna stvar.

religija.561 kdrazan, 05 Apr 95 -> #329, milan

ž.ş.Ć stvar. Okolnost da su oni bili religiozni ni na koji način ne ž.ş.Ć interveniše u njihovim naučnim teorijama ili u njihovom naučnom ž.ş.Ć sistemu mišljenja. Naprosto pretpostavka o postojanju Boga nije Jest, samo nijedan pravi vjernik, nikakvim istupom, teorijom ili bilo čim, neće ugroziti Božji autoritet. ž.ş.Ć Kada je Laplas Napoleonu izlagao svoju teoriju o nastanku ž.ş.Ć Sunčevog sistema (ovu koja je i danas, uz znatna profinjenja i ž.ş.Ć preciziranja, prihvaćena i zove se Kant-Laplasova jer je Kant, ž.ş.Ć istina bez nekog osobitog proučavanja nebeske mehanike, imao istu ž.ş.Ć ideju u grubim crtama) Imperator je rekao: "Gospodine de Laplas, ž.ş.Ć ovde ne vidim Boga?!". Laplas je na to odgovorio: "Sire, ta ž.ş.Ć pretpostavka mi nije bila potrebna!" Evo šta je izjavio Luj Paster: "Jednoga dana qudi će se smijati gluposti (!!!) savremene materijalističke filozofije. Što više izučavam prirodu, to više sa zaprepašćewem i divqewem otkrivam Stvoriteqa na djelu." žuj Napoleon. Jedan u nizu koje je uništila žeđ za slavom. Na žalost ni prvi ni posqedwi. Xon Rokfeler je rekao: "Znate li koji je čovijek najsiromašniji na svijetu. Ja ću vam reći: to je onaj koji nema ničeg do novca." E, ka slavi, novcu hrli ovaj svijet. Ma koga još interesuje šta Bog kaže, daj mi dobra kola, dosta love, dobre djevojke i meni ko kru'. Možeš kako hoćeš - al' ne možeš dokle hoćeš.

religija.562 kdrazan, 05 Apr 95 -> #545, novim

ž.ş.Ć Ima itekako razloga da se govori o svetosavlju, i to ozbiljno, ali ž.ş.Ć svakako veoma daleko od propagande, prekjučerašnje ili današnje. Sava je zaista bio jedan od najpoznatijih i najpriznatijih ličnosti Srpske istorije, ali uvoditi pojam svetosavlja i uopšte uzdizati bilo kojeg čovjeka je idolopoklonstvo. Nemoj pogrešno da me shvatiš. Poštujem njegov rad (bilo je tu mnogo plemenitih djela), ali do te linije se ne smije ići... Dr.grba dobro reče - to se zaista pretvorilo u kult ličnosti. Budimo realni. Dražan.

religija.563 kdrazan, 05 Apr 95 -> #486, branin

ž.ş.Ć :))))) Ne lupetaj. Ako ne mozes da shvatis u kom je smeru krenula ž.ş.Ć prica onda i ne odgovaraj na poruke. U ostalom i dosadilo mi je da ž.ş.Ć se raspravljam sa primitivcem kakav si ti :) pa ti lepo :) Momče, ja ću ti se iskreno izvinuti, al' ti ova poruka nekako odskače od ostalih. Nije bre zgodno nekoga nazivati primitivcem (doduše čovjek je zaista zastranio sa onim svojim odgovorom). Makar je ovo tema, gdje bi trebala da vlada izvjesna doza tolerancije... DRažan.

religija.564 kdrazan, 05 Apr 95 -> #419, branin

ž.ş.Ć :) Da, ali time sto je ne vidimo, ne znaci da ne postoji. ž.ş.Ć Takodje, ni Boga ne mozes da zabelezis na medijima, ali opet ž.ş.Ć postoji.Sto se elektrona tice :)) I mi imamo predstave koje ž.ş.Ć su ekvavilenti ;)) za sliku Boga :) Ne treba Boga miješati sa ovim. A što se nevjere tiče evo vam jednog malog primjera. Naime, kako se jedna žena uvjerila da Bog ne postoji (?). Fino, sjela, uzela sat u ruke i rekla: "Gospode ako se ne pojaviš za deset minuta, onda ne postojiš..." :)))) Naravno, za tih deset minuta se ništa nije desilo i žena zadovoljna što je izvršila jedan bitan dokaz postade ateist (ako je ikada i bila vjernik). Qudskom srcu je blisko samo ono što može da vidi ili čuje. Na žalost...

religija.565 kdrazan, 05 Apr 95 -> #173, inesic

ž.ş.Ć Udaraj ti smajlije kolko oćeš, ali meni je to tužno. Neki put mi ž.ş.Ć izgleda licemerno što će i najgori italijanski mafijaši ići u raj ž.ş.Ć jer svo vreme veruju i uplaćuju ogromne sume svojim crkvama. ž.ş.Ć Njihova crkva te priloge, naravno, ne odbija, a kako je crkva ž.ş.Ć valjda merodavna da kaže ko će u raj a ko ne... Jes', griješi kol'ko hoćeš, dođeš kod popa i on ti oprosti grijehe. To je najveć bogohuljenje. Kako može grešni čovijek da se poistovjećuje sa bezrešnim Bogom. Kada si već spomenuo priloge: U doba pojave protestantizma čika papa (ili dvojica - ne znam), se dosjetio fine ekonomije. Uzeo je QuarkXPress, odštancao ogromno puno "oproštajnica" i dilao ih po "religioznoj" Evropi. Ne, šalim se... al' zaista su se pravile te oproštajnice. Onda papa pošalje svoje izaslanike da ljudima prodaju te oproštajnice i sa njima su vam svi grijesi oprošteni. Ni današnje papstvo, bez obzira koliko ono bilo fino našminkano nije ništa bolje. Vjerujte čak je i opasnije. Oporavilo se od smrtne rane koju je zadobilo nakon francuske ravolucije i pojave ateizma. Oporavilo se i sada je moćnije nego ikada prije. Na kraju krajeva knjiga proroka Danila (kao i Jovanovo Otrkivenje) je tako davno pisalo o tome...

religija.566 kdrazan, 05 Apr 95 -> #288, bobby.quyne

ž.ş.Ć S obzirom da niko od pomenutih nema video snimak doticnog g. Boga, ž.ş.Ć onda se nikako ne radi o dokazima, vec samo o hipotezama koje se u ž.ş.Ć sustini baziraju na verovanju. Momče, nije zgodno huliti. Ako već i sam ne vjeruješ, a nije ti potreba da vrijeđaš, a ti nemoj.

religija.567 kdrazan, 05 Apr 95 -> #142, boris

ž.ş.Ć Iliti, da je ateizam religija koja kaže da bog ne postoji ;) Ateizam je bolest današnjeg društva. Ateizam je uz spiritizam jedno od posljednjih đavaolovih alata - i to vrlo moćnih i uspješnih. Da sam u pravu govori čitava ova konferencija, u kojoj se prave riječi istine i dobrote, bez međusobnog ubjeđivanja i optuživanja, mogu nabrojati na prste. Na žalost :((( Daj, recite, zaista. Ima li zainteresovanih za osnivanje grupe u kojoj bi se na plemenit način razgovaralo o religiji.

religija.568 supers, 05 Apr 95 -> #538, branin

>> jer ima dosta materijala. Ja ovde samo upucujem da to postoji, ko >> zeli da nesto vise sazna o tome :) mogu da ga uputim na >> literaturu. Bar o Sv. pismu ima toga dosta, cak i u SPC. Nisi mi odgovorio na pitanje, nego se krijes iza dokaza za koje kazes da postoje, ne iznosih ih i ocekujes da ih sam potrazim. Pa dobro, mogao bi da me uputis na ponesto, po mogucstvu ne mnogo debelo, mozda cu uspeti da odvojim vremena da pogledam.

religija.569 supers, 05 Apr 95 -> #539, branin

>>**> redakcija izlazila netaknuta. Za to jos nema dokaza. >> >> A kako mozes to da tvrdis kad nisi proucio literaturu i druge >> strane? Do sad mi nije poznat nijedan slucaj da nakon vise od 10 vekova prepisivanja bilo koje delo ostane u svojoj gradji potpuno neizmenjeno. To se smatra prilicno retkim, je li, i retko je za bilo koje delo tako nesto dokazivano. No dobro, ajde bas da vidim tu literaturu na koju se pozivas.

religija.570 supers, 05 Apr 95 -> #541, branin

>> Ne mislim da je greh ako ne verujes. Odnosno jeste greh prema >> Bogu, jer se krsi prva Bozija zapovest, medjutim, ako se covek >> pridrzava ostalih zapovesti, a posebno kako ih je Isus izneo >> (ljubi bliznjeg svog kao sama sebe),onda covek jos ima sanse da Utesno zvuci, nema sta. Jos ga nisam ugasio, dobro je... Inace, zar crkvena interpretacija deset bozjih zapovesti nije krajnje proizvoljna? Kod katolika imamo pravu trgovinu grehovima i iskupljivanjem istih. I kod pravoslavaca su svestena lica sklona "zazmure" na ovaj ili onaj greh. Ko je uopste odredio kvotu koliko sme da se gresi, i iznad koje granice se ide u pakao? I kako neko, bio svestenik ili ne, moze da tvrdi koji je greh oprostiv a koji ne, kada je bog, prema crkvenom ucenju, nadlezan da to razmotri?

religija.571 supers, 05 Apr 95 -> #544, branin

>> dilema, vec sustina. Tako su pocinjali svi napadi u poslednjih >> 200 godina (od kako se i napada postojanje hristovo). Kad >> poreknemo postojanje Hristovo, lako cemo da srusimo i >> hriscanstvo. Sustina hriscanstva JESTE istorijski Hristos. Sve >> ostalo je filozofsko - teoloska nadogradnja, koja bez Hrista kao >> istorijske licnosti ne bi bila nista vise do jos jednog >> filozofsko - religijskog pravca u istoriji. Sad mi je jasno zasto si se onako nepovoljno izrazio o knjizi Sveta krv, sveti gral. Taknula je bas u to bolno mesto, jel' da? Nesto mi nije poznato da je kanonizovan takav stav, da se hriscanstvo zasniva na Isusu. Suludo je insistirati da je Hristova biografija upravo onakva kako citamo iz jevandjelja, i nikako drugacije. Posebno me interesuje referenca gde i kojim recima je propisano da je osnov hriscanstva predstava o Isusu kakvu daju jevandjelja. Jos rece da bi bez Isusa teoloska nadgradnja bila "samo jedan od filozofsko-religijskih pravaca". U cemu je razlika izmedju toga i religije? Fali mit o jednom coveku koji je ziveo, putovao i izdahnuo na krstu? Bez toga nema religije? >> Ko god tumaci drugacije, nije pravoverni hriscanin, vec sektas >> ili jeretik ili ne poznaje materiju. Treba li da podsecam da ima na milione takvih? Jesu li svi oni sektasi? Jesu li svi oni jeretici? Jeretici, to je jako teska rec. Da li si je opravdano upotrebio? Ili mozda bezbroj malih "jeretickih" crkvenih zajednica ne poznaje materiju jer se ne slaze da je coveka rodila devica i da je fabrikovao vino od vode? Jako mnogo ljudi je ispostovalo svih deset bozjih zapovesti, ali sumnja u Hristovo postojanje. Moze li im se ista zameriti?

religija.572 basrak, 05 Apr 95 -> #547, bobby.quyne

> OK. Pogresno sam se izrazio. Mnoge njegove teroije, a ne sve. > I nije da ih bas niko ne uzima za ozbiljno, ali vecina novijih > skola ga tretira samo kao istorijsku licnost, ili ga u > potpunosti odbacuje. ???!!! Možda nisam u toku, ali koje su to škole i teorije ?

religija.573 balinda, 05 Apr 95 -> #559, kdrazan

>> Jest samo, kada bih ja znao da je to takvo i da je ono onakvo, >> onda to više ne bi bila ni vjera ni nadanje ni ništa ... Pa, ako nešto ne bi bilo vera ili nadanje, valjda bi i dalje moglo *nešto* da bude? ;)

religija.574 balinda, 05 Apr 95 -> #567, kdrazan

>> Ateizam je bolest današnjeg društva. Ateizam je uz spiritizam >> jedno od posljednjih đavaolovih alata - i to vrlo moćnih >> i uspješnih. Kako se čini, radi se o nedovoljno uspešnom "alatu". ;) Šalu nas stranu, pozivaš (s pravom!) na veću tolerantnost među neistomišljenicima: (2.566) >> Momče, nije zgodno huliti. Ako već i sam ne vjeruješ, >> a nije ti potreba da vrijeđaš, a ti nemoj. pa posebno bode oči ako se sâm ne držiš preporuke koju daješ. :( Nedoslednost sigurno nije na spisku Božjih vrlina. >> Da sam u pravu govori čitava ova konferencija, u kojoj se >> prave riječi istine i dobrote, bez međusobnog ubjeđivanja >> i optuživanja, mogu nabrojati na prste. Na žalost :((( Na žalost! :( Ko zaista veruje u Boga trebalo bi da prvi dâ primer. Ne verujem da ateiste može obradovati ako im se kaže da su "oboleli" od nekakve bolesti društva i to od strane same đavolje ruke. :(

religija.575 spantic, 05 Apr 95 -> #527, zqusovac

> Da li je u poslednjih 150 godina u okviru SPC nastalo neko znacajno > originalno umetnicko delo? > > Moj odgovor je NE. Odgovor koji najbolje ukazuje koliko si zaslepljen mržnjom i koliko zapravo pojma nemaš o onome o čemu pokušavaš da se proglasiš za Bogom dan autoritet. Na tvoju veliku žalost odgovor je da.

religija.576 novim, 05 Apr 95 -> #556, dr.grba

" Kontekst u kome sam pomenuo pojam "svetosavlje" je sasvim drugačiji, a " i primena pojma je drugačija nego ona o kojoj ti pričaš. To je, takođe, činjenica. Postoji, zaista, kontekst u kojem se izraz "svetosavlje" koristi kao površna, propagandna žvaka. Postoji i kontekst u kojem se to ime prisvaja samo za Crkvu (ono "pooojte mu, i utrojte"). Postoji, međutim, i nešto drugo, važnije i ozbiljnije. Najpre, sama istorijska ličnost: Sava se nije rodio kao Sava, nego kao Rastko. Ta istorija postajanje jednog sveca mene i najviše zanima. Kako neko postaje svetac, šta je potrebno da uradi on sam, a još više - šta je potrebno da istorija potom uradi (pri čemu on mora da zada ključnu rutinu u opštem algoritmu), i kako to da taj svetac - hrišćanski, nema sumnje - postane nešto više čak i od sveca, pa sačuva, skoro do danas, i paganske (pre-hrišćanske) crte, to je sve zanimljivo sa stanovišta istorije ovog dela Evrope. Tolike mitološke naslage nije loše razgrnuti i videti iz čega je programiran jedan od GUI-a srpske kulture (sa sve ikonama, menijima, ugrađenim vejvovima, drag-an-drop, cut-and-paste, pa čak i multitaskingom - ponekad u isto vreme vozi i hrišćanske i paganske aplikacije, naime...). Ima tu i bagova, kao i iteracija, rekurzija, nekih lepih i inteligentnih poteza, usput i čitavih biblioteka pomoćnih funkcija. Ono što nastojim da uradim jeste neka vrsta reverse engineeringa, šetajući tekstovima.

religija.577 novim, 05 Apr 95 -> #562, kdrazan

" Dr.grba dobro reče - to se zaista pretvorilo u kult ličnosti. " Budimo realni. Budimo. Postoje kultovi svetaca: Save, Franje Asiškog, Sv. Patrika u Irskoj, ima ih na sve strane. "Kult ličnosti" je, kao noviji politički pojam, anahrono primenjivati na pojave mnogo starije, i veoma različite od političko-ideološkog fenomena (najzad "kult ličnosti" je eufemizam za banalnu političku činjenicu diktature; nije nikakav "kult" Staljina ili Tita bio, već su to bili komunistički diktatori). Kult svetaca je u korenu drukčiji fenomen,

religija.578 novim, 05 Apr 95 -> #567, kdrazan

" Ateizam je bolest današnjeg društva. Ateizam je uz spiritizam " jedno od posljednjih đavaolovih alata - i to vrlo moćnih i uspješnih. Aiiiiii... Baš nolest, kažeš? " Daj, recite, zaista. Ima li zainteresovanih za osnivanje grupe " u kojoj bi se na plemenit način razgovaralo o religiji. Misliš, plemenito o - bolesti? Šta misliš (sad ozbiljno pitam) može li se vera gajiti ili oplemeniti ili o njoj razgovarati (svejedno, dakle, koji od tri modusa uzmemo), a da oni koji u tom razgovoru ne učestvuju, iz ma kog razloga, NE budu ocrnjeni kao, recimo, bolesni? Šta je pretpostavka mogućeg razgovora o religiji? Moje prethodno skrušeno ateističko priznanje da sam bolestan? Ili ipak tvoje odustajanje da me smatraš takvim i da moje stanovište ipak uzmeš kao jedno od tolikih, ma kako mislio da je ono pogrešno? (Hint: metafore "bolesti", naročito globalne, mogu biti opasne kao i doslovna bolest.)

religija.579 branin, 05 Apr 95 -> #568, supers

**> Nisi mi odgovorio na pitanje, nego se krijes iza dokaza za **> koje kazes da postoje, ne iznosih ih i ocekujes da ih sam **> potrazim. Pa dobro, mogao bi da me uputis na ponesto, po **> mogucstvu ne mnogo debelo, mozda cu uspeti da odvojim vremena **> da pogledam. Najjednostavnije je da pogledas knjigu prof. Lazara Milina - Naucno opravdanje religije - natprirodno otkrivena religija. To je peta knjiga iz njegove serije knjiga o apologetici, Tamo je dosta fino slozeno. Knjiga cak nije ni skupa 15 dinara.

religija.580 branin, 05 Apr 95 -> #570, supers

**> krajnje proizvoljna? Kod katolika imamo pravu trgovinu **> grehovima i iskupljivanjem istih. I kod pravoslavaca su Daj, molim te pricaj sa argumentima. Gde si ti to video kod katolika? Manite se vise Luterovog vremena, ono je davno proslo, a danasnja KC ga je i zestoko osudila i osudjuje (i tadasnjeg papu i tadasnje biskupe koji su doveli do toga). **> svestena lica sklona "zazmure" na ovaj ili onaj greh. Ko je **> uopste odredio kvotu koliko sme da se gresi, i iznad koje **> granice se ide u pakao? I kako neko, bio svestenik ili ne, **> moze da tvrdi koji je greh oprostiv a koji ne, kada je bog, **> prema crkvenom ucenju, nadlezan da to razmotri? Hrist je dao svestenicima pravo da razresuju od greha. Ali da bi se to i desilo, nije dovoljno da svestenik razresi, vec da se onaj koji pristupa tom cinu ISKRENO pokaje za ono sto je uradio i da ISPRAVI to sto je uradio, ukoliko je to moguce. Ako je i malo moguce, potrebno je da to uradi pre nego sto zatrazi oprost od Crkve, inace osuda ide njemu na glavu, a i svesteniku koji svoljevoljno i nepravilno izvrsi taj cin se prenosi taj greh. To sve stoji u NZ.

religija.581 branin, 05 Apr 95 -> #553, gerber

**> Hriscanstvo, kad smo vec kod toga, nije li to takodje **> podvodjenje dela pod Njegovo ime, ergo kult licnosti ? :)

religija.582 branin, 05 Apr 95 -> #552, gerber

**> Veoma me je, dakle, prijatno iznenadila tvoja otvorenost u **> gore navedenim recenicama. Najzad da neko kaze da nije samo u **> pitanju da li ce ljudi verovati u Hriscanstvo i Isusa, vec **> i da slucajno ne posumnjaju u osnovanost postojanja Crkve i **> svih onih koji od Crkve zive i prosperiraju. :)) Drago mi je na iznenadjenju ;)) ali je smisao malko drugaciji :) Ne radi se o sumnjanju ili ne, vec, jednostavno, o informaciji i nista vise. Kao kad ucis jezik na amaterskoj osnovi, ne interesuje te zasto je neki glagolski oblik takav, vec kako se koristi. Dakle, nije cak ni pitanje opravdanosti Crkve, vec samo zasto Crkva sebe smatra za opravdanu. Jer kad to saznas, znaces i zasto hriscani idu u crkvu. Dakle, suva, najsuvlja informacija.

religija.583 branin, 05 Apr 95 -> #554, gerber

**> Nekako mi se cini da bi u duhu izvornog Isusovog ucenja, bas **> sa takvima MORAO biti bas najtolerantniji. RE: Matthew 7:12. Gorecu u paklu ;>

religija.584 branin, 05 Apr 95 -> #549, novim

**> Naime, pitanju Hrista nas dvojica prilazimo iz dva ocito **> suprotna ugla: ti iz ugla fideizma, ja iz ugla kulture i **> istorije. Ono sto mene zanima jeste da li je moguce da se te **> dve perspektive negde dotaknu, tj. da li je mogucna rasprava **> (dijalog) izmedu dva stanovista, oba zainteresovana za **> zagonetku Hrista. Bojim se da je je tvoje stanoviste previse **> usko za takvu mogucnost, i zao mi je zbog toga. **> nego sa tvrdim fideistima. Zato i velim da upoznas bolje **> razne teologije - one ti nece oslabiti veru, ali joj mogu **> ojacati razloge, buduci da nije svejedno - a valjda ces se u **> tome sloziti sa mnom - _kako_ se veruje u ono u sta se se **> veruje. Pa, do sada nismo ni isli dalje u prici o teologiji da bi znao da li je ja poznajem, a ni ja ne mogu da vidim da li je ti dovoljno poznajes, osim u jednom. Moguca je rasprava, zasto da ne. Ali sumnjam da je iko od njih, a posebno navedeni Jezuita i delicem misli dozvolio mogucnost da se prica o Hristu kao o hipotetickoj licnosti. To debelo sumnjam. Ne verujem da je i jedan teolog sebi dozvolio luksuz (naravno, govorim o pravoslavnim i katolicima) da o Hristu tako govori. E sad, ako se podje od te osnove (da je Hrist istorijska licnost, i ne samo to, vec sve ono sto za njega stoji u Verovanju), onda se moze otici i dublje u filozofiju i tako dalje. Nema sto teologija sto se tice tog pitanja. Sto se tice, ovog drugog citata, slazem se da je potrebno znati kako se veruje, i da po dosta pitanja teoloskih ima razlika u misljenjima, ali kao sto rekoh, ovo predhodno je temelj i to nepromenjiv. Ako si naisao kod pravoslavaca i katolika na druge izjave, molim te da me uputis na iste.

religija.585 branin, 05 Apr 95 -> #571, supers

**> Nesto mi nije poznato da je kanonizovan takav stav, da se **> hriscanstvo zasniva na Isusu. Suludo je insistirati da je **> Hristova biografija upravo onakva kako citamo iz jevandjelja, **> i nikako drugacije. Posebno me interesuje referenca gde i **> kojim recima je propisano da je osnov hriscanstva predstava o **> Isusu kakvu daju jevandjelja. NZ je taj kanon :) **> Jos rece da bi bez Isusa teoloska nadgradnja bila "samo jedan **> od filozofsko-religijskih pravaca". U cemu je razlika izmedju **> toga To je malko duza prica, ne postizavam :) **> Treba li da podsecam da ima na milione takvih? Jesu li svi **> oni sektasi? Jesu li svi oni jeretici? Jeretici, to je jako **> teska rec. Da li si Jesu, po svim Crkvenim kanonima i pravoslavaca i katolika.

religija.586 branin, 05 Apr 95 -> #557, kdrazan

**> zapovjesti, popa kaze: "Do Hristove smrti kao Sedmi dan se **> slavila Subota, medutim, posto je Hrist vaskrsao u nedjelju, **> danas se taj dan slavi kao dan odmora !!!". Rezime: ako se **> tako lako mogla promijeniti 4-ta zapovijest NE Bozjom voqom, **> zasto ne bih i ja promijenio ostale. Au, do cega bi to **> dovelo... Popa dobro kaze, ali nije ulazio u dublje objasnjavanje zato sto to za decicu nije neophodno ;) Inace, evo sta katolici kazu o tome (a tu se ne razlikuju od pravoslavaca): " Isus je uskrsnuo od mrtvih "prvi dan u tjednu"(Mt 28,1; Mk 16,2; Lk 24,1; Iv 20,1). Kao dan Kristova uskrsnuca. "prvi dan", doziva u pamet prvo stvaranje, a kao "osmi dan", doziva u pamet stvaranje, zapoceto Kristovim uskrsnucem. Za krscane je postao prvi medju svim danima, blagdan nad blagdanima, dan Gospodnji ("he Kyriake hemera", "dies domenica"), nedelja: Sastajemo se u dan sunca jer je to prvi dan kada je Bog, promijenivsi tamu i tvar, stvorio svijet. U isti je dan Isus Krist, nas Spasitelj, ustao od mrtvih. (Sv. Justin, apologiae, 1,76)" A sta dodaju pravoslavci ;>: "Praznovanje subote je zapovedjeno cetvrtom bozijom zapovescu. Zar iko ima prava da promeni Bozju zapovest? To pravo svakako ima Onaj ko je o sebi rekao da je Gospodar i od subote (Mr 2,27; Mt 12,1-6; Lk 6,5)...." Hrist nije promenio ni jedan Starozavetni zakon, ni propis, vec i sam kaze da nije dosao da ukida vec da dopuni. Tako je, nedelja, njegovom smrcu i uskrsnucem, postala posvecena i veci praznik od subote, ali je takodje i ostala bozija zapovest, samo pomaknuta za jedan dan, ali nije izgubila smisao - to je i dalje dan Gospodnji u kome se on slavi. U ostalom, sam Hrist kaze, nije covek stvoren zbog subote,vec subota zbog coveka. **> C.ş.C Katolici, takodje, tumace sveto pismo skoro na **> indentican nacin. C.ş.C Tumacenja se razlikuju u par **> sitnica... u stvario to i nisu C.ş.C tumacenja Svetog pisma **> vec nekih prenesenih dogmi. Te sitnice su CCCCC CCCCCCC **> Tacno, to nije vidjelo tumacenja Svetog pisma, vec upravo **> predstavljaju neke licne dogme (ovisno od interesa), i sto je **> najzalosnije to vise (a ne znam da li su ikad i bile) nisu **> sitnice !!! To je teranje maka na konac. U pocetku, do 1054 godine, nikome nije mnogo smetalo cuveno filioque kod zapadnih hriscana, bile su bitnije neke druge zackoljice. Takodje nije nikome smetalo ni to sto je rimski biskup bio prvi medju jednakima, i svi su isticali njegovu jurisdikciju nad pitanjima vere, medjutim, politickim raskolom koji je nastao zato sto se Celularije uplasio da mu rimski biskup ne preuzme jurisdikciju nad delom italije (koja je zatrazila pomoc od pape, jer je bila napadnuta, a vizantija nije mogla da pruzi pomoc), pocela je cela guzva. Dva kardinala, koja su otisla do Celularija da zataskaju stvar i izglade bili su vrlo lose primljeni, pa su onda oni preostro reagovali ekskomunikacijom Celularija (samo njega) iz Crkve, nasta je on njih iskljucio. Da baksuzluk bude veci, papa je bio bolestan, umro je i sve do sledece godine nije bilo novog pape, koji bi srediso tvari, tako da se kamen poceo kotrljati. Posto je to, kazem , bila cisto politicka ujdurma, bilo je potrebno naci stogod da se i verski naduva - i nadjeno je :) Koliki je to apsurd, evo za primer :))) Grci, koji su izazvali (ok, uz svesrdnu pomoc i zapadnih hriscana :)) svu tu frku, kako bi bili komandujuci u hriscanstvu (a to pocenje jos od Konstantina) sad zele da se pomire (kao sto to zele i katolici), medjutim, Rusi, koji su se uzeleli vlasti u pravoslavlju, koji su sebe proglasili za Treci i poslednji Rim, su sad preuzeli stafetu, glede zaostravanja stvari sa zapadom ... i tako u krug. Ko god poznaje situaciju u pravoslavnoj vaseljenskoj crkvi, videce da tu u poslednje vreme nesto slabi bratska ljubav (a nije bas ni cvetala nikad - pogledati pitanje jurisdikcije nad crkvama u dijaspori). Uzgred, sto se tumacenja Sv. pisma tice i razlike izmedju KC i SPC-a, toga ocigledno nema mnogo (vrlo malo , nista) jer da je obrnuto, ne bi se na Bogosloviji koristile knjige katolickih autora, a koriste se (Celestin Tomic i td.)

religija.587 branin, 05 Apr 95 -> #563, kdrazan

**> Momce, ja cu ti se iskreno izvinuti, al' ti ova poruka nekako **> odskace od ostalih. Nije bre zgodno nekoga nazivati **> primitivcem (doduse covjek je zaista zastranio sa onim svojim **> odgovorom). Makar je ovo tema, gdje bi trebala da vlada **> izvjesna doza tolerancije... Izvinjavam se :) Nece se ponoviti. Bio sam izazvat.

religija.588 maksa, 05 Apr 95 -> #567, kdrazan

kdrazan, 2.566 >> Momče, nije zgodno huliti. Ako već i sam ne vjeruješ, a nije >> ti potreba da vrijeđaš, a ti nemoj. kdrazan, 2.567 >> Ateizam je bolest današnjeg društva. Ako već i sam veruješ, a nije ti potrebno da vređaš, a ti nemoj.

religija.589 bobby.quyne, 05 Apr 95 -> #561, kdrazan

> Mozes kako hoces - al' ne mozes dokle hoces. Sustina je da su ovo veoma nesigurna vremena, pa se ljudi ni ne nadaju da ce im zivot (lep ili ruzan) potrajati predugo, pa se ni ne sekiraju sto to ne moze dugo da traje. Ako pri tom ne veruju u zagrobni zivot, onda ce tako terati dok mogu, a za posle ih bas briga.

religija.590 bobby.quyne, 05 Apr 95 -> #566, kdrazan

> Momce, nije zgodno huliti. Ako vec i sam ne vjerujes, a nije ti > potreba da vrijedas, a ti nemoj. Ako je ovo bilo huljenje, onda ljudi izvinte lepo. Religiozna osecanja bilo koje vrste su mi toliko strana da, moram da priznam, nisam u stanju da prepoznam sta je huljenje a sta nije. P.S. A to je znaci bilo ono sto ga je toliko iznerviralo.

religija.591 gerber, 05 Apr 95 -> #582, branin

YR>*> Dakle, nije cak ni pitanje opravdanosti Crkve, vec samo zasto YR>*> Crkva sebe smatra za opravdanu. Jer kad to saznas, znaces i zasto YR>*> hriscani idu u crkvu. Pogotovo kad je jedna od optužbi protiv Isusa bila i ta da je propovedao da se vera nalazi izvan Božjih hramova.

religija.592 gerber, 05 Apr 95 -> #581, branin

YR>*> **> Hriscanstvo, kad smo vec kod toga, nije li to takodje YR>*> **> podvodjenje dela pod Njegovo ime, ergo kult licnosti ? :) I .. ? :)

religija.593 gerber, 05 Apr 95 -> #583, branin

MR>*> **> Nekako mi se cini da bi u duhu izvornog Isusovog ucenja, bas MR>*> **> sa takvima MORAO biti bas najtolerantniji. RE: Matthew 7:12. YR>*> YR>*> Gorecu u paklu ;> Ne brini pakla nema, usled nedostatka prostora prebačen je na Zemlju ;)

religija.594 novim, 05 Apr 95 -> #584, branin

" mogucnost da se prica o Hristu kao o hipotetickoj licnosti. " Nema sto teologija sto se tice tog pitanja. " nepromenjiv. Ako si naisao kod pravoslavaca i katolika na druge " izjave, molim te da me uputis na iste. Postoje (razne; pravci se tu ne mere brojevima, pa da ih ima "sto" ili "pet") teologije u kojima pitanje doslovnosti Jevanđelja nije uopšte važno. Od Spinozinog "Teološko-političkog traktata" pa do već spominjanog Karla Barta, to pitanje nije _relevantno_ za konstituisanje teologije. To je ono od čega smo počeli - što Milan naziva odsustvom "ontološkog pritiska". Zovimo kako god hoćemo, reč je o tome da se Bog može promišljati tek s onu stranu ontološkog problema (s onu stranu problema o tome da li postoji). Nijedan do sada ponuđen ontološki dokaz o postojanju Boga nije prošao - i kad se vera hoće opravdati onda se ona ne opravdava ontologijom, već hermeneutukom. Još ranije je čitava istorija tzv. apofatičkih teologija ( "mistične", ili "negativne" teologije) zasniva se na toj ideji: dati Bogu bilo koji predikat (dakle, pripisati mu ma koje ontološko svojstvo) značilo bi negirati ga. Itd. - Kad se kaže da se vera ne opravdava ontologijom, već hermeneutikom, onda to znači da se pitanje ne usmerava na "ima/nema", "postoji/ne postoji", već na ispitivanje smisla. O tome pričam sve vreme; tek iz perspektive smisla Boga, Hrista, vere u njega, možemo raspravljati. Ni jezuita iz Dablina, ni moji ovdašnji sagovornici ne spore da je tu ključni problem: pitanje nije da li je Hrist doslovno vaskrsao (da, kažu oni; ne, kažem ja, ali je ovo da/ne bez težine koja bi se isprečila između nas), već je pitanje koji je smisao da Bog postane žovek, kako bi prošao kroz (ljudsku) smrt, etc. Iz tog ugla je pitanje doslovnog značenja Jevanđelja, kao i istorijskih događaja iz Judeje na početku prvog stoleća nebitno, a iz ovog drugog ugla otvaraju se razne mogućnosti za mišljenje i raspravu. Izgleda da ipak nas dvojica govorimo sasvim različitim jezicima; puko propagiranje vere mi je nezanimljivo, zanima me rasprava o njoj, a ne čini mi se da si spreman da daješ razloge. Osim svoje lične uverenosti, uz opšta mesta a la Kalezić, ne vidim tu spremnost; u ono prvo ne diram, ali opšta mesta te vrste mogu da zadovolje samo nekog kome rasprava ništa ne znači. A ipak, ovde se trudimo da raspravljamo, a ne da propagiramo svoja lična uverenja, zar ne?

religija.595 corto, 05 Apr 95 -> #575, spantic

> > Da li je u poslednjih 150 godina u okviru SPC nastalo neko > > znacajno originalno umetnicko delo? > > Moj odgovor je NE.   >  Odgovor koji najbolje ukazuje koliko si zaslepljen mrznjom i >  koliko zapravo pojma nemas o onome o cemu pokusavas da se >  proglasis za Bogom dan autoritet. Na tvoju veliku zalost >  odgovor je da. Izvinjavam se, ali moram da se umesam, posto ste obojica zasli upravo u moju struku. Ja sebe ne smatram bog zna kakvim autoritetom, ali postoje neke cinjenice kojima svaki istoricar umetnosti mora da barata, bez obzira kojom se oblasti umetnosti bavio. Obojica ste delimicno u pravu, a i niste ;) Istorija umetnosti i crkve je oduvek bila bazirana na sprovodjenju programa, pa radilo se to o zapadnoj, katolickoj varijanti ili o vizantijskoj pravoslavnoj. Razlike u koncepciji slikarstva, arhitekture i svega ostalog sto se smatra umetnoscu dolazila je prvenstveno od razlicitih koncepcija verovanja i kanona, a to nije samo pitanje bezgresnog zaceca. Na zalost ne znamo kako bi se vizantijska umetnost razvijala do danas, s obzirom da je centar ipak bila grcka teritorija, a moze se reci da je zapadna krenula svojim poznatim putem tek posle pada Carigrada, kada je vizantijski uticaj jako oslabio. Tj. oslabio je neindividualni pristup umetnickom delu, posto je u Vizantiji umetnik prvenstveno bio u sluzbi prenosenja bozje reci, a na zapadu je pobedio umetnik kao individualac. Ovde bi mogla da dodje jedna rasprava o renesansi kao stanju svesti, ali... Poslednji veliki nastup crkve i umetnosti na zajednickom poslu bio je barok, kao direktan odgovor reformaciji, tj. umetnost je uzela protivreformatorski karakter. Od tada pa sve do danas NEMA velikih umetnickih dela nastalih pod okriljem hriscanske crkve, pa ma kako se ona zvala. Sve je krenulo nizbrdo u 18. veku kada je gradjanska svest i doba razuma potpuno potisnula mesto crkve u svakodnevnom zivotu. Pa i sva dela koja su na ovim teritorijama nastajala, a mogu se smatrati obnovom ovdasnje umetnosti, pod direktnim su uticajem zapadne, da ne kazem unijatske umetnosti ( Zefarovic, Orfelin, Kracun, Cesljar). Rasprave o tome sta je pravoslavno u umetnosti vode se upravo 150 godina, i to sasvim bezuspesno (Valtrovic, Todorovic, Krstic i ostali). U Vatikanskom muzeju postoji veliki deo posvecen savremenoj, modernoj religijskoj umetnosti (namerno ne kazem religioznoj), gde su najpoznatija imena 20. veka, i lepo se vidi da je u pitanju pristup pojedinca, individue, koja je iznela svoj licni stav o religiji, ne postujuci bilo kakve kanone. To se odnosi i na dela koje je zq pomenuo, Ronsan (BTW, u pitanju je Korbizje), sagradu Familiju... To su radovi pojedinca, autora, koji su vrlo cesto i prst u oko zvanicnoj crkvi. Sto se tice velikih dela pod okriljem SC, ona na zalost nisu vezana za crkvene vec za politicke stavove. Primer je "Seoba Srba" Paje Jovanovica (to je ipak veliko delo u okvirima nase jadne istorije umetnosti), a tu sem popova u prvom planu nema ni r od religije. I na kraju, izvinite na carsavu, ali kako nije lako otici do Rima, mogu samo da preporucim da odete na izlozbu koja ce negde u maju biti otvorena u Muzeju primenjene, pod pompeznim naslovom "Savremena pravoslavna umetnost", pa onda da dalje raspravljamo. Koliko sam ja videla pristigle eksponate, i dalje nam nedostaje individualni pristup, tj. Umetnik ;) Pozdrav Sonja

religija.597 ognjen, 05 Apr 95 -> #424, branin

)-> Kao sto je potrebno da navijamo satove ili punimo kola )-> benzinom da bi isla, tako je potrebna i Bozija intervencija )-> sve vreme. Jesi čuo nekad za automatic satove (ne moraš da ih navijaš) ili za kola na solarni pogon?

religija.598 milan, 05 Apr 95 -> #595, corto

> I na kraju, izvinite na carsavu, ali kako nije lako otici do Rima, > mogu samo da preporucim da odete na izlozbu koja ce negde u maju > biti otvorena u Muzeju primenjene, pod pompeznim naslovom "Savremena > pravoslavna umetnost", pa onda da dalje raspravljamo. Koliko sam ja > videla pristigle eksponate, i dalje nam nedostaje individualni > pristup, tj. Umetnik ;) Kuku i lele! :)) Zašto nas ofiraš? :> Zamisli kako li će ZQ da orgija od sreće posle tog užasa od izložbe. Taman smo se ponadali da će da nas ostavi na miru a sad' ima priliku da secira eksponate na komad. :>>>>>>>>>> Pl poz M

religija.599 spantic, 05 Apr 95 -> #595, corto

> I na kraju, izvinite na carsavu, ali kako nije lako otici do Rima, mogu > samo da preporucim da odete na izlozbu koja ce negde u maju biti Nema razloga izvinjavanju, na žalost se izgleda na SEZAMu odomaćila povika na duge povike, iako su najčešće baš takve poruke (ako nisu od citata jasno) i najzanimljivije. Hvala na informacijama, svakako će biti interesantno pogledati izložbu.

religija.600 mibak, 06 Apr 95 -> #234, supers

> Dobro, pre svega me je interesovalo ima li loseg na zemlji - po pitanju > religije? Postoji i zove se Sotona, i postoji u ljudima i zove se grešna priroda. /\/\|3

religija.601 mibak, 06 Apr 95 -> #226, bobby.quyne

> Evolucija je proces u kojem ziva bica pod uticajem okoline menjaju svoj > genotip i kao posledicu toga imamo bolje prilagodjavanje sledecih > generacija istoj okolini, ili u izumiranje u duzem vremenskom periodu > (kada se promena pokaze losom sa stanovista prilagodjavanja). > Potreban i dovoljan dokaz za evoluciju je (uradjeno) ispitivanje > genetskog koda fosila komaraca i drugih vrsta insekata koji i danas > postoje. Postoje iste i postoje promenjene sekvence u genetskom kodu > izmedju danasnjih komaraca i njihovih predaka od pre xxxK godina. Nigde nisu registrovani postepeni koraci evolucije već samo skokovi između vrsta, pa kako onda ne reći da se ne radi možda o dugoj vrsti, a ne nekoj koja je evoluirala. /\/\|3

religija.602 mibak, 06 Apr 95 -> #227, bobby.quyne

> Istina, u obliku o kojem pretpostavljam da govoris, ne postoji. > Nije moguce univerzum objasniti jednim principom. Da bi se > u potunosti opisalo stanje zatvorenog sistema kakav je svemir, > nije moguce unutar toga sistema, jer je za opisivanje stanja > svake cestice materije potrebno vise od jedne cestice materije. Moram prizanati u prvom trenutku kada pročitah nađoh se zbunjen. Sve što sam hteo da kažem je dosta jednostavno: Verujući u Boga držiš se života, a čuvajući se sotone kloniš se od zla. /\/\|3

religija.603 mibak, 06 Apr 95 -> #228, bobby.quyne

> Ja 'suze na mom licu' smatram neodvojivim delom mene kao inteligentnog > ljudskog bica, i dok su tu, ja znam da sam mentalno zdrav. Kad one > nestanu, ili pozelim da ih neko obrise, to ce biti znak da treba da > posetim psihijatra. Do sada nisam čuo da suze imaju veze sa inteligencijom. A ako imaju onda je inteligencija obrnuto proporcionalna broju suza. > Mi se ubijamo zbog toga sto je _takva_ priroda u nama. Da se nismo tako > efikasno ubijali, do sada bismo, kao vrsta, preplavili i izbusili ovu > planetu i pojeli sve sto je moguce jesti, i popili sve sto se moze > popiti. Hmm..Ili bi bilo više pametnih ljudi koji bi smislili kako da rešimo te probleme. /\/\|3

religija.604 mibak, 06 Apr 95 -> #241, ndragan

> Satana/Sotona postoji isto kao i bog. Šta si ovim zapravo mislio? /\/\|3

religija.605 mibak, 06 Apr 95 -> #310, branin

> Mnogo stvari postoje koje nisu usle u pisma, a koja su takodje > bitna za poruku spasenja. Neke od njih se vide u crkvi kad se ode Šta je verodostojnije: pisana reč ili usmeno predanje? Iz prvog imamo slobodu, a u drugom opterećenje u tradiciji. /\/\|3

religija.606 mibak, 06 Apr 95 -> #321, branin

>**> Hoces reci da covek i majmunske vrste nisu imale zajednickog >**> pretka? > > Ko to zna...To je samo teorija. Svaka teorija ma kako cvrste > argumente imala za svoje postojanje je ipak, na kraju, samo > teorija. Evo moje: Zašto je potrebno ako imamo velike sličnosti sa majmunima, prosto rečeno, zahtevati zajedničkog pretka. Kad mi ljudi znamo da se koristimo sa OOP mogao je i Bog nešto slično da izvede i stvori nam virtuelnog pretka čije osobine nasleđujemo kako stvorenja od krvi imesa. /\/\|3

religija.607 dr.grba, 06 Apr 95 -> #576, novim

>> istorije ovog dela Evrope. Tolike mitološke naslage nije loše razgrnuti >> i videti iz čega je programiran jedan od GUI-a srpske kulture (sa sve Samo što se u ovom blesavom narodu GUI pretvara u PUI. Ne, nije smešno. ):